Sam se Jova na panađur spra’lja,
bolnu Maru kod majku osta’lja:
„Boluj, Maro, al’ nemoj da umreš,
ako umreš, ja se nema ženim
ni s devojku niti s udovicu, 5
samo moram s moju suđenicu."
Pravo ide u grad na panađur,
na panađur lepo oro igra,
pravo ide, u oro se vata,
uvati se do dve drugarice 10
pa govori: „Mara da mi umre,
obe bi vi za ljubu uzeo.“
Toj dočuše do dve drugarice,
toj dočuše, Mare dokazaše:
„Lele, Maro, što Jovan govori, 15
on govori: Mara da mu umre,
obe bi ni za ljubu uzeo!"
Ripi Mara kano da ne bolna
pa obleče ruvo nenošeno,
što ga bila od oca donela, 20
što ga Jova neje ni video,
nabeli se i narumeni se,
pravo ide u grad na panađur,
na panađur lepo oro igra,
pravo ide, do Jovu se vata: 25
„Lele, Javo, Mara ti umrela!"
„Neka umre, živ ju bog ubio,
ja ču tebe za ljubu da uznem."
Pevač, mesto zapisa i napomena
Reference
Izvor
Ozgor se čuše crni Tatari (narodne pesme iz Timočke krajine). Zapisao Ljubiša Rajković. 20/1980, br. 4-5, str. 87-88.
