Бостан сади бостанџија Мујо,
Бостан сади, Богу се мољаше:
„Дај ми Боже! да ми бостан роди.“
Добро му је бостан уродио,
Све кадуне на бостан позвао,
Понајприје Хасан-агиницу
И њезићу Фату јединицу.
Све се каде по бостану шећу,
Пред њима је јединица Фата.
Јошт говори бостанџија Мујо:
„Лак' полако, јединице Фато!
„Ти подигни крзли ногавице,
„Нетруни ми по бостану цвјеће.“
А вели му јединица Фата:
„Ти нежалиш у бостану цвјећа,
„Но да видиш ногу под кољено.“
То изрече, низбостан утече,
За њом трчи бостанџија Мујо,
Побјеже му јединица Фата,
Побјеже му у бијеледворе.
Разбоље се бостанџија Мујо,
Од зла бола одјашиковања,
Све му каде на облазај иду,
А не има Хасан-агинице,
Ни њезине Фате јединице.
Чудила се Муј-агина мајка,
Што 'во нема Хасан-агинице,
Ни њезине Фате јединице.
То зачула јединица Фата,
Па отиде у бијеле дворе,
Те умива пребијело лице,
И отира бакам и бјелило,
А облачи мушко одијело,
Па отиде обићи јарана.
Кад бијаше на авлијнска врата,
Па завика грлом бијелијем:
„Сакријте се буле и кадуне!
„Иде јаран обићи јарана.“
У то доба у одају Фата,
Она сједе Мују више главе,
Па ми пита свог милогјарана:
„Ал' је болест од Бога послана,
„Али болест од јашиковања?“
Вели њему бостанџија Мујо:
„Није болест од Бога послана,
„Него болест од јашиковања.“
Пође Фата двору бијеломе,
Када била авлији на врата,
Завикала грлом бијелијем:
„Бог т”убио бостанџија Мујо!
„Што си хтио, у двор ти је било.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 17-18.
