Бостан сади бостанџија Мујо,
Бостан сади, Богу се мољаше:
"Дај ми Боже! да ми бостан роди."
Добро му је бостан уродио,
Све кадуне на бостан позвао, 5
Понајприје Хасан-агиницу
И њезину Фату јединицу.
Све се каде по бостану шећу,
Пред њима је јединица Фата.
Јошт говори бостанџија Мујо: 10
"Лак' полако, јединице Фато!
"Ти подигни крзли ногавице,
"Не труни ми по бостану цв'јећа."
А вели му јединица Фата:
Ти не жалиш у бостану цв'јећа, 15
"Но да видиш ногу под коољено."
То изрече, низ бостан утече,
За њом трчи бостанџија Мујо,
Побјеже му јединица Фата,
Побјеже му у бијеле дворе. 20
Разбоље се бостанџија Мујо,
Од зла бола од јашиковања,
Све му каде на облазај иду,
А не има Хасан-агинице,
Ни њезине Фате јединице. 25
Чудила се Мујагина мајка,
Што 'во нема Хасан-агинице,
Ни њезине Фате јединице.
То зачула јединица Фата,
Па отиде у бијеле дворе, 30
Те умива пребијело лице,
И отира бакам и бјелило,
А облачи мушко одијело,
Па отиде обићи јарана.
Кад бијаше на авлијнска врата, 35
Па завика грлом бијелијем:
"Сакријте се, буле и кадуне!
"Иде јаран обићи јарана."
У то доба у одају Фата,
Она сједе Мују више главе, 40
Па ми пита свог милог јарана:
"Ал' је болест од Бога послана,
"Али болест од јашпковања?"
Вели њему бостанџија Мујо:
"Није болест од Бога послана, 45
"Него болест од јашиковања."
Пође Фата двору бијеломе,
Када била авлији на врата,
Завикала грлом бијелијем:
"Бог т' убио, бостанџија Мујо! 50
"Што си хтио, у двор ти је било."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 583-585.
