Болан Иво под јелом лежао,
Виш му главе шергиа висила;
Болан Иво шергии говори:
„Ој шергио рано неприболна!
„Терзиану, големи зијану! 5
„Доста си ме гладна нахранио,
„И жеђана воде напојио,
„Дивојаках на пенџер извео,
„Удовицах на авлинска врата,
„Пустјеницах под биели чадор. 10
„Ја умирем а ти ми остајеш,
„Сад не знадем кому ћу те дати:
„Да би тебе мојој љуби дао,
„Млада љуба она ће се удат,
„Тер ће тебе другом даривати; 15
„Да би тебе мому брату дао,
„Младо дите потергат ће жице;
„Да би тебе старој мајци дао,
„У мајке је сердсе милостиво,
„Жао ми је за мном ће плакати, 20
„Кад те буде јадна погледала.
„Сада знадем, кому ћу те дати,
„Дат чу тебе Кони у Маали.
„Ја ћу Кону клетвом заклињати,
„Да те Коно ником не дарива.“ 25
Док шергиу Кони припоручи,
Још је мајки ричи говорио:
„Остај с Богом моја мила мајко,
„Дала си ми млико из нидарах
„С којим си ме мајко задојила.“ 30
То изусти а душицу пусти.
Кад је сутра данак освануо,
Мајка прави даске јаворове,
У којим ће Иву укопати.
Кад је мајка Иву закопала, 35
Није прошло ни недиљу данах,
Мајка иде и облази Иву.
Кад је била на гробљу код Иве,
Плачућ мајка сину проговара,
Тере пита свога сина Иву: 40
„Ој Иване, од матере сине,
„Ој Иване, је л' ти земља тежка?
Али Иво мертав не говори,
Већ за њега земља проговара.
„Није мајко мени земља тежка, 45
„Нит су тежке даске јаворове,
„Већ су тежке дивојачке клетве.“
Народни славонски обичаји, сабрани и пописани од Луки Илићу Орјовчанину; У Загребу тискане: код Фрање Суппана, кр. пов. књиготискара и књиготерзца, 1846., стр. 262-263.
