Bolan Ivo pod jelom ležao,
Viš mu glave šergia visila;
Bolan Ivo šergii govori:
„Oj šergio rano nepribolna!
„Terzianu, golemi zijanu! 5
„Dosta si me gladna nahranio,
„I žeđana vode napojio,
„Divojakah na pendžer izveo,
„Udovicah na avlinska vrata,
„Pustjenicah pod bieli čador. 10
„Ja umirem a ti mi ostaješ,
„Sad ne znadem komu ću te dati:
„Da bi tebe mojoj ljubi dao,
„Mlada ljuba ona će se udat,
„Ter će tebe drugom darivati; 15
„Da bi tebe momu bratu dao,
„Mlado dite potergat će žice;
„Da bi tebe staroj majci dao,
„U majke je serdse milostivo,
„Žao mi je za mnom će plakati, 20
„Kad te bude jadna pogledala.
„Sada znadem, komu ću te dati,
„Dat ču tebe Koni u Maali.
„Ja ću Konu kletvom zaklinjati,
„Da te Kono nikom ne dariva.“ 25
Dok šergiu Koni priporuči,
Još je majki riči govorio:
„Ostaj s Bogom moja mila majko,
„Dala si mi mliko iz nidarah
„S kojim si me majko zadojila.“ 30
To izusti a dušicu pusti.
Kad je sutra danak osvanuo,
Majka pravi daske javorove,
U kojim će Ivu ukopati.
Kad je majka Ivu zakopala, 35
Nije prošlo ni nedilju danah,
Majka ide i oblazi Ivu.
Kad je bila na groblju kod Ive,
Plačuć majka sinu progovara,
Tere pita svoga sina Ivu: 40
„Oj Ivane, od matere sine,
„Oj Ivane, je l' ti zemlja težka?
Ali Ivo mertav ne govori,
Već za njega zemlja progovara.
„Nije majko meni zemlja težka, 45
„Nit su težke daske javorove,
„Već su težke divojačke kletve.“
Narodni slavonski običaji, sabrani i popisani od Luki Iliću Orjovčaninu; U Zagrebu tiskane: kod Franje Suppana, kr. pov. knjigotiskara i knjigoterzca, 1846., str. 262-263.
