Болан Ива
Болан Ива у дворове лежи,
па си прича слугу Мијаила:
„Бога тебе, слуго, Мијаиле,
ја отиди у нови јуари,
па избери два коња најбољи, 5
јед’н тебе, јед'н старе мајће,
па отиди мајће на дворови,
нек пограби моја стара мајћа,
да затече мене у животу!
Т’г се диже слуга Мијаиле, 10
па отиде у нови јуари,
па си узе два коња најбољи,
па отиде мајће на дворови,
па говори слуга Мијаиле:
„Бога тебе, мајко Ивичина, 15
ајде д’ имо Иване дворове,
с'га Ива у војску пооди!"
Т'г говори мајка Ивичина:
„Ја почекај слуго Мијаиле,
да омесим пребелу погачу, 20
да наточим вино и раћију.
Да наточим вино од три годин,
а раћију од четири годин!”
Т’г говори слуга Мијаиле:
„Ајде, ајде, Ивичина мајко, 25
тамо има вино и раћија,
тамо меси пребелу погачу!"
Т'г појдоше Ивине дворове,
минули су проз гори зелену,
приблизили Иве до дворове, 30
т'г говори мајка Ивичина:
„Бога тебе, слуго Мијаиле,
што ми Иве двори отворени,
што ми Иве јасне свече гору,
што су Иве слуге гологлави?” 35
Т'г говори слуга Мијаиле:
„Не бој ми се, Ивичина мајко,
с'г је Ива на вечеру седал,
затој Иве двори отворени,
затој Иве јасне свече гору, 40
затој Иве слуђе гологлави!”
Кад отоше Иве на дворове,
мртав Ива под покров лежаше,
т'г закука Ивичина мајка:
„Леле Иво, моје дете младо, 45
кому стаљаш[1] твоји равни двори,
кому стаљаш благо небројено,
кому стаљаш твоји врани коњи?”
Мртав Ива под покров говори:
„Бога тебе моја стара мајко, 50
тебе стаљам моји равни двори,
тебе стаљам благо небројено,
тебе стаљам моји врани коњи,
кад ми дојдеш мајће на ровину,
а ти, мале, с коња да доодиш, 55
да не трошиш твоје старе нође.
Поделите слугу Мијаила,
поделите благо небројено
Моје љубе бог да га убије,
оно ме је с цара омразило, 60
да с'м љубил цареву унуку!”
