Bolan Iva
Bolan Iva u dvorove leži,
pa si priča slugu Mijaila:
„Boga tebe, slugo, Mijaile,
ja otidi u novi juari,
pa izberi dva konja najbolji, 5
jed’n tebe, jed'n stare majće,
pa otidi majće na dvorovi,
nek pograbi moja stara majća,
da zateče mene u životu!
T’g se diže sluga Mijaile, 10
pa otide u novi juari,
pa si uze dva konja najbolji,
pa otide majće na dvorovi,
pa govori sluga Mijaile:
„Boga tebe, majko Ivičina, 15
ajde d’ imo Ivane dvorove,
s'ga Iva u vojsku poodi!"
T'g govori majka Ivičina:
„Ja počekaj slugo Mijaile,
da omesim prebelu pogaču, 20
da natočim vino i raćiju.
Da natočim vino od tri godin,
a raćiju od četiri godin!”
T’g govori sluga Mijaile:
„Ajde, ajde, Ivičina majko, 25
tamo ima vino i raćija,
tamo mesi prebelu pogaču!"
T'g pojdoše Ivine dvorove,
minuli su proz gori zelenu,
priblizili Ive do dvorove, 30
t'g govori majka Ivičina:
„Boga tebe, slugo Mijaile,
što mi Ive dvori otvoreni,
što mi Ive jasne sveče goru,
što su Ive sluge gologlavi?” 35
T'g govori sluga Mijaile:
„Ne boj mi se, Ivičina majko,
s'g je Iva na večeru sedal,
zatoj Ive dvori otvoreni,
zatoj Ive jasne sveče goru, 40
zatoj Ive sluđe gologlavi!”
Kad otoše Ive na dvorove,
mrtav Iva pod pokrov ležaše,
t'g zakuka Ivičina majka:
„Lele Ivo, moje dete mlado, 45
komu staljaš[1] tvoji ravni dvori,
komu staljaš blago nebrojeno,
komu staljaš tvoji vrani konji?”
Mrtav Iva pod pokrov govori:
„Boga tebe moja stara majko, 50
tebe staljam moji ravni dvori,
tebe staljam blago nebrojeno,
tebe staljam moji vrani konji,
kad mi dojdeš majće na rovinu,
a ti, male, s konja da doodiš, 55
da ne trošiš tvoje stare nođe.
Podelite slugu Mijaila,
podelite blago nebrojeno
Moje ljube bog da ga ubije,
ono me je s cara omrazilo, 60
da s'm ljubil carevu unuku!”