Болани Дојчин
Посили се црни Арапине,
посили се по Солуну граду,
много порез редом нарезаја:
јекмеџије по фуруну леба,
меанџије по чабара вина, 5
а другима по јалову краву,
а куј има, по добру девојку.
Реда дође на болна Дојчина;
болан Дојчин девет годин лежи;
ту му плаче она мила сестра. 10
Он говори своје верне љубе:
„Чујеш, каже, моја верна љубо,
затвори ми врата од Дунава
да ме ситна роса не побива!"
Говори му она верна љуба: 15
„Чујеш ли ме, ти болан Дојчине:
од Дунава врата затворена,
ситна роса тебе не побива,
но ти плаче твоја мила сестра;
све је редом Арапин обредија, 20
саг је реда на тебе дошаја,
и чудимо се како да правимо".
„Чујеш, каже, моја верна љубо!
носи дору Петру побратиму,
нек ми кове коња вересије!" 25
Однесе му коња верна љуба.
Што гу збори Петар побратиме:
„Ако ми даш твоје бело лице у залогу,
коваћу ти коња вересије!"
Тад се љуба натраг повратила, 30
сузе рони низ бијело лице,
и казује болноме Дојчину.
Ћути Дојчин, ништа не говори,
„Ти ми узни ону остру сабљу,
те гу носи Пере калакчије, 35
нека отвори ову остру сабљу.
Ако бога да те се здраво вратим,
ја ћу њему скупо да му платим!”
Љуба однесе ону остру сабљу.
Што гу каже Пера калакчија: 40
„Ако ми даш твоје црне очи у залогу,
да му отворим сабљу вересије".
Тад се љуба натраг повратила,
сузе рони низ бијело лице,
и казује својем господару: 45
„Он ми тражи очи у залогу,
не да отвори сабљу вересије".
Тад ми вика своја верне љубе:
„Донеси ми једну трубу платно
да припашим своје гњиле коске!” 50
Донесе му љуба трубу платно,
он припаса своје гњиле коске,
и припаса сабљу неотворену,
и ми јану дору некована.
Кад искочи кроз Солуна града, 55
све се Солун бија затворија,
колико се дора бија наљутија,
од копите све жишке излазу,
и на нос му модар пламен иде.
Кад излезе повише Солуна, 60
ту ми седи црни Арапине,
ту ми седи под бела чадора;
болан Дојчин њему говорија:
„Саг на мегдан, црни Арапине!“
Говори му црни Арапине: 65
„Ајт одатле липцана лисицо!
Немам на шта сабљу да омрсим!”
Тад се метну Дојчин топузином,
одметну му онај беја чадор,
тад остаде црни Арапине, 70
он остаде на зелену траву
како она црна биволина.
Дојчин рипи од доброга доре,
колико се јунак ражљутија,
сас два прста сабљу отворија 75
исече му ону црну главу,
па гу тури доре засобице,
натраг иде у Солуну граду,
право иде у Петра побратима
да му плати нешто ако има, 80
што му кова дора вересије.
Нема куде Петар албатине,
маши Дојчин оном остром сабљом,
одсече му ону русу главу;
па отиде у Пере калакчије, 85
да му плати нешто ако тражи
што му отвори сабљу вересије.
Нема куде Пера калакчија,
маша Дојчин оном остром сабљом,
маши сабљом, одсече му главу. 90
Право отиде у своје дворове,
па ми седе на меку постељу,
па он разви оно бело платно,
снагу одпушти, и душу испушти.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
