Bolani Dojčin
Posili se crni Arapine,
posili se po Solunu gradu,
mnogo porez redom narezaja:
jekmedžije po furunu leba,
meandžije po čabara vina, 5
a drugima po jalovu kravu,
a kuj ima, po dobru devojku.
Reda dođe na bolna Dojčina;
bolan Dojčin devet godin leži;
tu mu plače ona mila sestra. 10
On govori svoje verne ljube:
„Čuješ, kaže, moja verna ljubo,
zatvori mi vrata od Dunava
da me sitna rosa ne pobiva!"
Govori mu ona verna ljuba: 15
„Čuješ li me, ti bolan Dojčine:
od Dunava vrata zatvorena,
sitna rosa tebe ne pobiva,
no ti plače tvoja mila sestra;
sve je redom Arapin obredija, 20
sag je reda na tebe došaja,
i čudimo se kako da pravimo".
„Čuješ, kaže, moja verna ljubo!
nosi doru Petru pobratimu,
nek mi kove konja veresije!" 25
Odnese mu konja verna ljuba.
Što gu zbori Petar pobratime:
„Ako mi daš tvoje belo lice u zalogu,
kovaću ti konja veresije!"
Tad se ljuba natrag povratila, 30
suze roni niz bijelo lice,
i kazuje bolnome Dojčinu.
Ćuti Dojčin, ništa ne govori,
„Ti mi uzni onu ostru sablju,
te gu nosi Pere kalakčije, 35
neka otvori ovu ostru sablju.
Ako boga da te se zdravo vratim,
ja ću njemu skupo da mu platim!”
Ljuba odnese onu ostru sablju.
Što gu kaže Pera kalakčija: 40
„Ako mi daš tvoje crne oči u zalogu,
da mu otvorim sablju veresije".
Tad se ljuba natrag povratila,
suze roni niz bijelo lice,
i kazuje svojem gospodaru: 45
„On mi traži oči u zalogu,
ne da otvori sablju veresije".
Tad mi vika svoja verne ljube:
„Donesi mi jednu trubu platno
da pripašim svoje gnjile koske!” 50
Donese mu ljuba trubu platno,
on pripasa svoje gnjile koske,
i pripasa sablju neotvorenu,
i mi janu doru nekovana.
Kad iskoči kroz Soluna grada, 55
sve se Solun bija zatvorija,
koliko se dora bija naljutija,
od kopite sve žiške izlazu,
i na nos mu modar plamen ide.
Kad izleze poviše Soluna, 60
tu mi sedi crni Arapine,
tu mi sedi pod bela čadora;
bolan Dojčin njemu govorija:
„Sag na megdan, crni Arapine!“
Govori mu crni Arapine: 65
„Ajt odatle lipcana lisico!
Nemam na šta sablju da omrsim!”
Tad se metnu Dojčin topuzinom,
odmetnu mu onaj beja čador,
tad ostade crni Arapine, 70
on ostade na zelenu travu
kako ona crna bivolina.
Dojčin ripi od dobroga dore,
koliko se junak ražljutija,
sas dva prsta sablju otvorija 75
iseče mu onu crnu glavu,
pa gu turi dore zasobice,
natrag ide u Solunu gradu,
pravo ide u Petra pobratima
da mu plati nešto ako ima, 80
što mu kova dora veresije.
Nema kude Petar albatine,
maši Dojčin onom ostrom sabljom,
odseče mu onu rusu glavu;
pa otide u Pere kalakčije, 85
da mu plati nešto ako traži
što mu otvori sablju veresije.
Nema kude Pera kalakčija,
maša Dojčin onom ostrom sabljom,
maši sabljom, odseče mu glavu. 90
Pravo otide u svoje dvorove,
pa mi sede na meku postelju,
pa on razvi ono belo platno,
snagu odpušti, i dušu ispušti.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
