Боичић Алија и Глумац Осман-ага

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Пије вино Боичић Алија
0002 Са даиџом Глумац-Осман-агом,
0003 Кад се доста напојише вина,
0004 О свачему били говорили:
0005 О коњима и о јунацима;
0006 Говорио Боичић Алија:
0007 „О мој дајо, Глумац-Осман-ага!
0008 „Што нам стари бољи од нас бише,
0009 „Те их паше боље миловаше
0010 „И везири боље дариваше,
0011 „Све калпаке и челенке златне?”
0012 Говорио Глумац-Осман-ага:
0013 „Мој сестрићу, Боичић-Алија!
0014 „Што су нама стари бољи били,
0015 „Јесу они чете четовали,
0016 „За коње се нису заклањали
0017 „Ни од коња метериз градили;
0018 „Но су они чинили јуриша
0019 „Све са сабљом и руком десницом,
0020 „Из каура робље изводили,
0021 „Из каура износили главе,
0022 „Пашама су робље поклањали,
0023 „Везирима доносили главе,
0024 „Те их јесу паше миловале
0025 „И везири добро даривали,
0026 „Све калпаке и челенке златне.”
0027 Говорио Боичић Алија:
0028 „О мој дајо, Глумац-Осман-ага!
0029 „Да би мене мајка не родила
0030 „Ни мушкијем пасом опасала
0031 „Ни јуначко име нађенула,
0032 „Но кобила, која ђога мога,
0033 „Те ја не ћу чету сакупити,
0034 „Отићи ћу на Босну поносну,
0035 „Подићи ћу гн’јездо соколово:
0036 „Баш са Босне Селим алајбега,
0037 „С Бање луке два брата Пашића,
0038 „А од Бишића Пајазитовића,
0039 „Испод Бишћа два Иванковића,
0040 „Изнад Бишћа два Карахоџића,
0041 „Иза Бишћа два Пердузовића,
0042 „Од Каменца малога диздара,
0043 „А од Плоче старога диздара
0044 „И његова Плочу барјактара,
0045 „Од Удбине Хрњетину Муја,
0046 „Од Кладуше Кладушанин-Зука,
0047 „Од Лијевна Лијевњанин-Беја,
0048 „Од Стијене Стијењанин-Дерва,
0049 „Од Орашца будалину Тала
0050 „На кулашу коња будалашу;
0051 „Земљама ћу друме запрашити,
0052 „А водама замутит’ бродове,
0053 „Окренућу низ Хрвате војску,
0054 „Низ Хрвате у Котаре равне,
0055 „Котаре ћу равне похарати,
0056 „Све Котаре равне до Млетака,
0057 „Неколико Млетка заватити,
0058 „Банове ћу дворе похарати
0059 „И банову сестру заробити,
0060 „Нијесам се, дајо, оженио,
0061 „Њом се мислим оженити, дајо,
0062 „Милом сестром бана од Млетака.”
0063 Што је пјано Туре горовило,
0064 То тријезно учинило било:
0065 До вечера Туре сакупило,
0066 Сакупило четири барјака,
0067 До поноћи дванаест барјака,
0068 А до зоре двадест и четири,
0069 Све јунака млада барјактара,
0070 А војсци се ни броја не знаде;
0071 Земљама је друме запрашило,
0072 А водама замути бродове,
0073 Низ Хрвате војску окренуло,
0074 Низ Хрвате у Котаре равне,
0075 Котаре је равне похарало,
0076 Све Котаре равне до Млетака,
0077 Неколико Млетка заватило
0078 И банове дворе похарало
0079 И банову сестру заробило;
0080 Зароби је Боичић Алија,
0081 Алија се није оженио,
0082 Њом се мисли Аљо оженити.
0083 Здраво, мирно натраг се вратише,
0084 Сваки јунак роба заробио,
0085 Али није Тале заробио,
0086 Носи Тале седам мртвих глава
0087 У зобници о кулашу своме;
0088 Ј ада видиш јаду започетка!
0089 Обрће се Селим алајбеже,
0090 Те говори од Орашца Талу:
0091 „Јазук тебе, од Орашца Тале!
0092 „Ми те данас, Тале, хесапимо,
0093 „Да ти јеси јунак понајбољи,
0094 „А ти јеси, Тале, најрђавиј’:
0095 „Камо тебе робак ја робиња?
0096 „Што ће тебе седам мртвих глава,
0097 „Седам глава, ка’ седам камена?
0098 „Кад станемо, Тале, вечерати,
0099 „Ко ће тебе лучем свијетлити?”
0100 Мучно било од Орашца Талу,
0101 Те се маши у струне зобнице,
0102 Те измаши седам мртвих глава,
0103 Баци главе у траву зелену,
0104 Па он свлачи рухо сератлијско,
0105 А облачи катанске хаљине,
0106 И катанско седло на кулаша,
0107 Па с’ довати Тале на кулаша,
0108 Оде Тале од брда до брда,
0109 Као вијор од горе до горе.
0110 Намјера је Тала намјерила
0111 На курвића Јанковић-Стојана,
0112 На бијеле дворе Стојанове,
0113 А Стојану крсно име бјеше,
0114 Крсно име лијеп Ђурђев данак,
0115 Слави Стојан своје крсно име,
0116 Пред кућом му дивно коло игра,
0117 Дивно коло тридест ђевојака,
0118 И у колу сеја Стојанова,
0119 Веома је стидна и прикладна.
0120 И на њој је тешко одијело:
0121 Три кавада један врх другога,
0122 Два кумаша од свиле зелене;
0123 На грлу јој три ђердана бјеху:
0124 Два од злата, трећи од бисера;
0125 Колико је грло у ђевојке,
0126 Станула би рука од јунака;
0127 На глави јој тарпош од бисера;
0128 Туна Тале пригони кулаша
0129 И Божју јој помоћ називаше:
0130 „Божја помоћ, тридест ђевојака!”
0131 Привата му сеја Стојанова:
0132 „Здраво да си, незнана катано!”
0133 Говори јој од Орашца Тале:
0134 „О ђевојко, сестро Стојанова!
0135 „Ну отиди у бијеле дворе,
0136 „Донеси ми једну купу вина,
0137 „Јали вина, јали воде ладне,
0138 „Виду ћу ти ка’ и вино платит’.”
0139 Говори му сестра Стојанова:
0140 „Одјаш’ коња, незнана катано,
0141 „Те ти хајде у бијеле дворе,
0142 „Те се напи вина изобила.”
0143 „Ја не могу коња одјахати
0144 „Јер сам јадан тешко обољео
0145 „Од болести од срца живога;
0146 „Кад одјашем узјахат’ немогу;
0147 „Но ти иди у бијеле дворе,
0148 „Те донеси једну купу вина,
0149 „Да с’ напијем вина на коњицу.”
0150 А ђевојка соја госпоскога
0151 Жалостива за бона јунака,
0152 Брзо оде у бијеле дворе,
0153 Те донесе једну купу вина,
0154 Пружа купу у десницу руку;
0155 Не ће Тале вина ни да гледа,
0156 Но ђевојку за бијелу руку,
0157 Те је баци за сес на кулаша,
0158 Припаса је и два и три пута,
0159 Четвртијем од сабље каишом,
0160 Па побјеже преко поља равна,
0161 Како зв’језда преко неба сјајна,
0162 Оде Тале уз поље Мијоље
0163 Док достиже дружину осталу,
0164 Достиже их под гору Мијољу.
0165 Обрће се Селим алајбеже,
0166 Те говори од Орашца Талу:
0167 „Хај аферим, од Орашца Тале!
0168 „Јеси добра роба заробио,
0169 „Таког овђе у ордији нема!”
0170 Мило јесте од Орашца Талу,
0171 Мила му је сестра Стојанова,
0172 Мила му је, те је погледује,
0173 Драга му је, те говори шњоме:
0174 „О ђевојко, сестро Стојанова!
0175 „Јесу л’ тебе обични сватови?
0176 „Јел’ ти мио млади ђувегија?
0177 „Јесу ли ти мила два ђевера?
0178 „Кум ће бити Селим алајбеже
0179 „Два ђевера два Беширевића,
0180 „Ђувегија од Орашца Тале.”
0181 Говори му сестра Стојанова:
0182 „Мила су ми два ђевера млада,
0183 „Два ђевера, ка’ два брата моја,
0184 „А мио ми јесте ђувегија,
0185 „Јесу мене обични сватови;
0186 „Тек су мене свати изненада,
0187 „Нијесам им понијела дара;
0188 „Имам, јадна, браца устаоца,
0189 „Ја се уздам у брата мојега
0190 „Да ће за мном понијет’ дарове:
0191 „Из пушака црнијех крушака,
0192 „Од сабаља крвавих марама.”
0193 Тако они у ријечи били,
0194 Обазре се од Орашца Тале,
0195 Те погледа уз поље Мијоље,
0196 Ал’ Мијоље магла попанула,
0197 Па говори од Орашца Тале:
0198 „О ђевојко, сестро Стојанова!
0199 „Онудије сада проходисмо,
0200 „Оне магле онђе не бијаше;
0201 „Јеси л’ свикла, сестро Стојанова,
0202 „Кад је ведро и кад грије сунце
0203 „Хоће л’ поље магла попанути?
0204 „Да л’ је магла, да л’ је Српска војска?”
0205 Она шути, ништа не говори,
0206 Па дозивље од Орашца Тале:
0207 „О Турчине, Селим алајбеже!
0208 „Ти одјаши коња јахаћега,
0209 „Па узјаши на једека свога,
0210 „Те разгони војску на алаје,
0211 „Нек клањају, нек се Богу моле,
0212 „Не бисмо ли данас из каура,
0213 „Из каура изнијели главе,
0214 „Из каура робље изводили.”
0215 Послуша га Селим алајбеже,
0216 Те разгони на алаје војску,
0217 Те клањају и богу се моле.
0218 Мало било за дуго не било,
0219 Јесте Српска војска достигнула
0220 И пред војском Шарићу Цвијане,
0221 За Цвијаном Јанковић Никола;
0222 Под Цвијаном коњиц узмахује,
0223 Те претура пјену преко себе,
0224 Преко себе и преко јунака;
0225 И за њима тешка војска бјеше;
0226 Како који јунак дохођаше,
0227 Тако они јуриша чињаху,
0228 Јесу Турци одвише јунаци:
0229 Затекао Селим алајбеже,
0230 Што пропушта Селим алајбеже,
0231 Не пуштају два Беширевића;
0232 Што пуштају два Беширевића,
0233 Не пуштају два Карахоџића;
0234 Што пуштају два Карахоџића,
0235 Све сијече од Орашца Тале,
0236 Он пос’јече за тридест јунака.
0237 Мало тако било постајало,
0238 Мало било, за дуго не било,
0239 Кад ето ти Јанковић-Стојана,
0240 Бојно копље на рамену носи;
0241 Како дође Јанковић-Стојане,
0242 Тако бојно копље положио,
0243 Положи га покрај вранца свога,
0244 Те прибоде Селим-алајбега;
0245 Ту се тешко исјекоше војске,
0246 Паде тама од неба до земље,
0247 Нит’ се види небо ни земљица
0248 Од пустога праха пушчанога
0249 И од паре коњске и јуначке;
0250 Моли Бога сестра Стојанова:
0251 „Дај ми, Боже, вјетра од планине,
0252 „Да однесе маглу из пољица,
0253 „Да ја видим двије силне војске,
0254 „Чија л’ гине, чија л’ задобива.”
0255 Тако она у ријечи била,
0256 Ал’ ето ти од Орашца Тала,
0257 Носи Тале двије мртве главе;
0258 Он удара сестру Стојанову;
0259 „Познај, кујо, двије мртве главе!
0260 „Која глава од кога јунака?” —
0261 „Не удри ме, отпала ти рука!
0262 „Ласно ми је познавати главе:
0263 „Једно глава братучеда мога,
0264 „Братучеда, Јанковић-Николе,
0265 „Друго глава Шарића Цвијана,
0266 „Што је мене у мајке просио:
0267 „У ту сам се двојицу уздала,
0268 „Еда би ме они осветили.”
0269 Тако они у ријечи били,
0270 Ал’ ето ти Јанковић-Стојана,
0271 Голу сабљу у рукама носи,
0272 Ману сабљом Јанковић Стојане,
0273 Те је мало Тала доватио
0274 Довати га по рамену десном,
0275 Десну му је руку осјекао,
0276 Па још бритком сабљом узмахује,
0277 Те је Талу осјекао главу
0278 Па подвикну из грла бијела:
0279 „А сада те, браћо моја драга!
0280 „Сад крајини обломисмо крила
0281 „Кад прзнога Тала погубисмо.”
0282 И Српске је војске погинуло
0283 Не може се знати ни пребројит’,
0284 Нити има краја ни хесапа;
0285 А од Турске није остануло
0286 До побјеже Боичић Алија
0287 Са даиџом Глумац-Осман-агом,
0288 Далеко су гором бијежали,
0289 Па у гори стали говорити:
0290 Говорио Боичић Алија:
0291 „О мој дајо, Глумац-Осман-ага!
0292 „Оволику војску сатрошисмо
0293 „Без царева бијела фермана,
0294 „Брез везака и брез арзована,
0295 „Брез пашине ситне бурунтије!
0296 „Никуд тамо, а никуд овамо:
0297 „Никуд натраг, никуд наприједа.”
0298 Тако они у ријечи били,
0299 Пуче пушка из зелена луга,
0300 Те удари Боичић-Алију,
0301 На лоше га мјесто ударила:
0302 Међу пуца, ђе му срце куца,
0303 На плећи му зрно излазило
0304 И јуначко срце изнијело,
0305 И бијеле комад џигерице;
0306 А утече Глумац-Осман-ага,
0307 Он бјежаше преко горе чарне,
0308 Ал’ говори неко из планине:
0309 „Курво једна, Глумац-Осман-ага!
0310 „Да ти јеси јуче побјегао,
0311 „А ја бих те данас уватио;
0312 „Ал’ ја тебе не ћу ни ћерати,
0313 „Но ти иди на твоју крајину,
0314 „Те се вали шта си задобио.”