Boičić Alija i Glumac Osman-aga
0001 Pije vino Boičić Alija
0002 Sa daidžom Glumac-Osman-agom,
0003 Kad se dosta napojiše vina,
0004 O svačemu bili govorili:
0005 O konjima i o junacima;
0006 Govorio Boičić Alija:
0007 „O moj dajo, Glumac-Osman-aga!
0008 „Što nam stari bolji od nas biše,
0009 „Te ih paše bolje milovaše
0010 „I veziri bolje darivaše,
0011 „Sve kalpake i čelenke zlatne?”
0012 Govorio Glumac-Osman-aga:
0013 „Moj sestriću, Boičić-Alija!
0014 „Što su nama stari bolji bili,
0015 „Jesu oni čete četovali,
0016 „Za konje se nisu zaklanjali
0017 „Ni od konja meteriz gradili;
0018 „No su oni činili juriša
0019 „Sve sa sabljom i rukom desnicom,
0020 „Iz kaura roblje izvodili,
0021 „Iz kaura iznosili glave,
0022 „Pašama su roblje poklanjali,
0023 „Vezirima donosili glave,
0024 „Te ih jesu paše milovale
0025 „I veziri dobro darivali,
0026 „Sve kalpake i čelenke zlatne.”
0027 Govorio Boičić Alija:
0028 „O moj dajo, Glumac-Osman-aga!
0029 „Da bi mene majka ne rodila
0030 „Ni muškijem pasom opasala
0031 „Ni junačko ime nađenula,
0032 „No kobila, koja đoga moga,
0033 „Te ja ne ću četu sakupiti,
0034 „Otići ću na Bosnu ponosnu,
0035 „Podići ću gn’jezdo sokolovo:
0036 „Baš sa Bosne Selim alajbega,
0037 „S Banje luke dva brata Pašića,
0038 „A od Bišića Pajazitovića,
0039 „Ispod Bišća dva Ivankovića,
0040 „Iznad Bišća dva Karahodžića,
0041 „Iza Bišća dva Perduzovića,
0042 „Od Kamenca maloga dizdara,
0043 „A od Ploče staroga dizdara
0044 „I njegova Ploču barjaktara,
0045 „Od Udbine Hrnjetinu Muja,
0046 „Od Kladuše Kladušanin-Zuka,
0047 „Od Lijevna Lijevnjanin-Beja,
0048 „Od Stijene Stijenjanin-Derva,
0049 „Od Orašca budalinu Tala
0050 „Na kulašu konja budalašu;
0051 „Zemljama ću drume zaprašiti,
0052 „A vodama zamutit’ brodove,
0053 „Okrenuću niz Hrvate vojsku,
0054 „Niz Hrvate u Kotare ravne,
0055 „Kotare ću ravne poharati,
0056 „Sve Kotare ravne do Mletaka,
0057 „Nekoliko Mletka zavatiti,
0058 „Banove ću dvore poharati
0059 „I banovu sestru zarobiti,
0060 „Nijesam se, dajo, oženio,
0061 „Njom se mislim oženiti, dajo,
0062 „Milom sestrom bana od Mletaka.”
0063 Što je pjano Ture gorovilo,
0064 To trijezno učinilo bilo:
0065 Do večera Ture sakupilo,
0066 Sakupilo četiri barjaka,
0067 Do ponoći dvanaest barjaka,
0068 A do zore dvadest i četiri,
0069 Sve junaka mlada barjaktara,
0070 A vojsci se ni broja ne znade;
0071 Zemljama je drume zaprašilo,
0072 A vodama zamuti brodove,
0073 Niz Hrvate vojsku okrenulo,
0074 Niz Hrvate u Kotare ravne,
0075 Kotare je ravne poharalo,
0076 Sve Kotare ravne do Mletaka,
0077 Nekoliko Mletka zavatilo
0078 I banove dvore poharalo
0079 I banovu sestru zarobilo;
0080 Zarobi je Boičić Alija,
0081 Alija se nije oženio,
0082 Njom se misli Aljo oženiti.
0083 Zdravo, mirno natrag se vratiše,
0084 Svaki junak roba zarobio,
0085 Ali nije Tale zarobio,
0086 Nosi Tale sedam mrtvih glava
0087 U zobnici o kulašu svome;
0088 J ada vidiš jadu započetka!
0089 Obrće se Selim alajbeže,
0090 Te govori od Orašca Talu:
0091 „Jazuk tebe, od Orašca Tale!
0092 „Mi te danas, Tale, hesapimo,
0093 „Da ti jesi junak ponajbolji,
0094 „A ti jesi, Tale, najrđavij’:
0095 „Kamo tebe robak ja robinja?
0096 „Što će tebe sedam mrtvih glava,
0097 „Sedam glava, ka’ sedam kamena?
0098 „Kad stanemo, Tale, večerati,
0099 „Ko će tebe lučem svijetliti?”
0100 Mučno bilo od Orašca Talu,
0101 Te se maši u strune zobnice,
0102 Te izmaši sedam mrtvih glava,
0103 Baci glave u travu zelenu,
0104 Pa on svlači ruho seratlijsko,
0105 A oblači katanske haljine,
0106 I katansko sedlo na kulaša,
0107 Pa s’ dovati Tale na kulaša,
0108 Ode Tale od brda do brda,
0109 Kao vijor od gore do gore.
0110 Namjera je Tala namjerila
0111 Na kurvića Janković-Stojana,
0112 Na bijele dvore Stojanove,
0113 A Stojanu krsno ime bješe,
0114 Krsno ime lijep Đurđev danak,
0115 Slavi Stojan svoje krsno ime,
0116 Pred kućom mu divno kolo igra,
0117 Divno kolo tridest đevojaka,
0118 I u kolu seja Stojanova,
0119 Veoma je stidna i prikladna.
0120 I na njoj je teško odijelo:
0121 Tri kavada jedan vrh drugoga,
0122 Dva kumaša od svile zelene;
0123 Na grlu joj tri đerdana bjehu:
0124 Dva od zlata, treći od bisera;
0125 Koliko je grlo u đevojke,
0126 Stanula bi ruka od junaka;
0127 Na glavi joj tarpoš od bisera;
0128 Tuna Tale prigoni kulaša
0129 I Božju joj pomoć nazivaše:
0130 „Božja pomoć, tridest đevojaka!”
0131 Privata mu seja Stojanova:
0132 „Zdravo da si, neznana katano!”
0133 Govori joj od Orašca Tale:
0134 „O đevojko, sestro Stojanova!
0135 „Nu otidi u bijele dvore,
0136 „Donesi mi jednu kupu vina,
0137 „Jali vina, jali vode ladne,
0138 „Vidu ću ti ka’ i vino platit’.”
0139 Govori mu sestra Stojanova:
0140 „Odjaš’ konja, neznana katano,
0141 „Te ti hajde u bijele dvore,
0142 „Te se napi vina izobila.”
0143 „Ja ne mogu konja odjahati
0144 „Jer sam jadan teško oboljeo
0145 „Od bolesti od srca živoga;
0146 „Kad odjašem uzjahat’ nemogu;
0147 „No ti idi u bijele dvore,
0148 „Te donesi jednu kupu vina,
0149 „Da s’ napijem vina na konjicu.”
0150 A đevojka soja gosposkoga
0151 Žalostiva za bona junaka,
0152 Brzo ode u bijele dvore,
0153 Te donese jednu kupu vina,
0154 Pruža kupu u desnicu ruku;
0155 Ne će Tale vina ni da gleda,
0156 No đevojku za bijelu ruku,
0157 Te je baci za ses na kulaša,
0158 Pripasa je i dva i tri puta,
0159 Četvrtijem od sablje kaišom,
0160 Pa pobježe preko polja ravna,
0161 Kako zv’jezda preko neba sjajna,
0162 Ode Tale uz polje Mijolje
0163 Dok dostiže družinu ostalu,
0164 Dostiže ih pod goru Mijolju.
0165 Obrće se Selim alajbeže,
0166 Te govori od Orašca Talu:
0167 „Haj aferim, od Orašca Tale!
0168 „Jesi dobra roba zarobio,
0169 „Takog ovđe u ordiji nema!”
0170 Milo jeste od Orašca Talu,
0171 Mila mu je sestra Stojanova,
0172 Mila mu je, te je pogleduje,
0173 Draga mu je, te govori šnjome:
0174 „O đevojko, sestro Stojanova!
0175 „Jesu l’ tebe obični svatovi?
0176 „Jel’ ti mio mladi đuvegija?
0177 „Jesu li ti mila dva đevera?
0178 „Kum će biti Selim alajbeže
0179 „Dva đevera dva Beširevića,
0180 „Đuvegija od Orašca Tale.”
0181 Govori mu sestra Stojanova:
0182 „Mila su mi dva đevera mlada,
0183 „Dva đevera, ka’ dva brata moja,
0184 „A mio mi jeste đuvegija,
0185 „Jesu mene obični svatovi;
0186 „Tek su mene svati iznenada,
0187 „Nijesam im ponijela dara;
0188 „Imam, jadna, braca ustaoca,
0189 „Ja se uzdam u brata mojega
0190 „Da će za mnom ponijet’ darove:
0191 „Iz pušaka crnijeh krušaka,
0192 „Od sabalja krvavih marama.”
0193 Tako oni u riječi bili,
0194 Obazre se od Orašca Tale,
0195 Te pogleda uz polje Mijolje,
0196 Al’ Mijolje magla popanula,
0197 Pa govori od Orašca Tale:
0198 „O đevojko, sestro Stojanova!
0199 „Onudije sada prohodismo,
0200 „One magle onđe ne bijaše;
0201 „Jesi l’ svikla, sestro Stojanova,
0202 „Kad je vedro i kad grije sunce
0203 „Hoće l’ polje magla popanuti?
0204 „Da l’ je magla, da l’ je Srpska vojska?”
0205 Ona šuti, ništa ne govori,
0206 Pa dozivlje od Orašca Tale:
0207 „O Turčine, Selim alajbeže!
0208 „Ti odjaši konja jahaćega,
0209 „Pa uzjaši na jedeka svoga,
0210 „Te razgoni vojsku na alaje,
0211 „Nek klanjaju, nek se Bogu mole,
0212 „Ne bismo li danas iz kaura,
0213 „Iz kaura iznijeli glave,
0214 „Iz kaura roblje izvodili.”
0215 Posluša ga Selim alajbeže,
0216 Te razgoni na alaje vojsku,
0217 Te klanjaju i bogu se mole.
0218 Malo bilo za dugo ne bilo,
0219 Jeste Srpska vojska dostignula
0220 I pred vojskom Šariću Cvijane,
0221 Za Cvijanom Janković Nikola;
0222 Pod Cvijanom konjic uzmahuje,
0223 Te pretura pjenu preko sebe,
0224 Preko sebe i preko junaka;
0225 I za njima teška vojska bješe;
0226 Kako koji junak dohođaše,
0227 Tako oni juriša činjahu,
0228 Jesu Turci odviše junaci:
0229 Zatekao Selim alajbeže,
0230 Što propušta Selim alajbeže,
0231 Ne puštaju dva Beširevića;
0232 Što puštaju dva Beširevića,
0233 Ne puštaju dva Karahodžića;
0234 Što puštaju dva Karahodžića,
0235 Sve siječe od Orašca Tale,
0236 On pos’ječe za tridest junaka.
0237 Malo tako bilo postajalo,
0238 Malo bilo, za dugo ne bilo,
0239 Kad eto ti Janković-Stojana,
0240 Bojno koplje na ramenu nosi;
0241 Kako dođe Janković-Stojane,
0242 Tako bojno koplje položio,
0243 Položi ga pokraj vranca svoga,
0244 Te pribode Selim-alajbega;
0245 Tu se teško isjekoše vojske,
0246 Pade tama od neba do zemlje,
0247 Nit’ se vidi nebo ni zemljica
0248 Od pustoga praha puščanoga
0249 I od pare konjske i junačke;
0250 Moli Boga sestra Stojanova:
0251 „Daj mi, Bože, vjetra od planine,
0252 „Da odnese maglu iz poljica,
0253 „Da ja vidim dvije silne vojske,
0254 „Čija l’ gine, čija l’ zadobiva.”
0255 Tako ona u riječi bila,
0256 Al’ eto ti od Orašca Tala,
0257 Nosi Tale dvije mrtve glave;
0258 On udara sestru Stojanovu;
0259 „Poznaj, kujo, dvije mrtve glave!
0260 „Koja glava od koga junaka?” —
0261 „Ne udri me, otpala ti ruka!
0262 „Lasno mi je poznavati glave:
0263 „Jedno glava bratučeda moga,
0264 „Bratučeda, Janković-Nikole,
0265 „Drugo glava Šarića Cvijana,
0266 „Što je mene u majke prosio:
0267 „U tu sam se dvojicu uzdala,
0268 „Eda bi me oni osvetili.”
0269 Tako oni u riječi bili,
0270 Al’ eto ti Janković-Stojana,
0271 Golu sablju u rukama nosi,
0272 Manu sabljom Janković Stojane,
0273 Te je malo Tala dovatio
0274 Dovati ga po ramenu desnom,
0275 Desnu mu je ruku osjekao,
0276 Pa još britkom sabljom uzmahuje,
0277 Te je Talu osjekao glavu
0278 Pa podviknu iz grla bijela:
0279 „A sada te, braćo moja draga!
0280 „Sad krajini oblomismo krila
0281 „Kad prznoga Tala pogubismo.”
0282 I Srpske je vojske poginulo
0283 Ne može se znati ni prebrojit’,
0284 Niti ima kraja ni hesapa;
0285 A od Turske nije ostanulo
0286 Do pobježe Boičić Alija
0287 Sa daidžom Glumac-Osman-agom,
0288 Daleko su gorom biježali,
0289 Pa u gori stali govoriti:
0290 Govorio Boičić Alija:
0291 „O moj dajo, Glumac-Osman-aga!
0292 „Ovoliku vojsku satrošismo
0293 „Bez careva bijela fermana,
0294 „Brez vezaka i brez arzovana,
0295 „Brez pašine sitne buruntije!
0296 „Nikud tamo, a nikud ovamo:
0297 „Nikud natrag, nikud naprijeda.”
0298 Tako oni u riječi bili,
0299 Puče puška iz zelena luga,
0300 Te udari Boičić-Aliju,
0301 Na loše ga mjesto udarila:
0302 Među puca, đe mu srce kuca,
0303 Na pleći mu zrno izlazilo
0304 I junačko srce iznijelo,
0305 I bijele komad džigerice;
0306 A uteče Glumac-Osman-aga,
0307 On bježaše preko gore čarne,
0308 Al’ govori neko iz planine:
0309 „Kurvo jedna, Glumac-Osman-aga!
0310 „Da ti jesi juče pobjegao,
0311 „A ja bih te danas uvatio;
0312 „Al’ ja tebe ne ću ni ćerati,
0313 „No ti idi na tvoju krajinu,
0314 „Te se vali šta si zadobio.”
Izbor
[uredi]- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 189-196.