Божић. X Крај румена плама, око вреле жари
| Божић X Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Божић
X.
Крај румена плама, око вреле жари,
На клупице ниске поседали стари,
Из лулица дим се у колуте кружи:
Невеста их лепа румеником служи.
Дим не коље очи, ватрица их греје,
Тихо и лагано збори се и смеје,
А мисли и речи далеко им оду
Међ’ јунаке, што се бише за слободу.
Па у плахим грудма нови живот крену,
Загревају љубав блаженом спомену.
И докле им чежња по бојев’ма блуди,
Тихо тужна свирка лагано загуди.
Врломе певачу отворе се груди,
Па песмама тужним срца им пробуди,
И поскачу, мрзе што су заман сели:
Подмлађени, чили — и на бој би хтели!
Напомене
[уреди]- Ова песма је први пут објављена у Жубори и Вихори, стр. 161
Извори
[уреди]- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 34-35. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|