Божић. X Крај румена плама, око вреле жари

Извор: Викизворник
Божић X
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


Божић

X.

Крај румена плама, око вреле жари,
На клупице ниске поседали стари,
Из лулица дим се у колуте кружи:
Невеста их лепа румеником служи.

Дим не коље очи, ватрица их греје,
Тихо и лагано збори се и смеје,
А мисли и речи далеко им оду
Међ’ јунаке, што се бише за слободу.

Па у плахим грудма нови живот крену,
Загревају љубав блаженом спомену.
И докле им чежња по бојев’ма блуди,
Тихо тужна свирка лагано загуди.

Врломе певачу отворе се груди,
Па песмама тужним срца им пробуди,
И поскачу, мрзе што су заман сели:
Подмлађени, чили — и на бој би хтели!

Напомене[уреди]

  • Ова песма је први пут објављена у Жубори и Вихори, стр. 161

Извори[уреди]

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 34-35. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.