Боже мили чуда големога,
пију вино до три побратима:
свети Петар и свети Никола,
и са њима свети Пантелија;
свети Ника[1] мало задремао, 5
из руке му кондир испаднуо;
док се свети Нико не пробуди,
он говори до два побратима:
„Опростите двије миле побре
што задрема и пехар испусти, 10
велике ми молбе додијаше:
навезло се три ђемије робља,
дуну ветар, дуну и кошава,
све ђемије ћаше[2] утонути;
жао беше да пропадну људи, 15
ја одлеће, ђемије избави,
зато сам вам, побре, задремао”.
↑Место Нико јер је у косовско-метохијским песмама обичније рећи Ника, мада би најбоље одговарало народном косовско-метохијском стиху: Свет Никола мало задремао.
↑Место шћаше, што је необично у косовско-метохијским народним песмама.