Бодин/81

Извор: Викизворник
Бодин
Писац: Јован Суботић
ОСАМНАЈЕСТИ ПРИЗОР



ОСАМНАЈЕСТИ ПРИЗОР


БОДИН (дође):
Страшно! Грозно! Који враг ме сада
На те грозне ту нанесе главе!
(Бесно на страну од куд бијаше дошао.)
Потуц'те их све — све их посец'те
Што те главе амо донесоше...
(Пође унапред засгајући са ужасом.)
Ако тако уздржи подуже...
Страшни Боже! хоћу побеснити.
(Постоји па онда страховито изтргнувши мач
повиче.)
Где су.... где су те ужасне жене...
Да им крвљу страшни грех покајем!
ВУКАН (стави се пред њега):
Не за Бога... не чини покора!
Грех се грехом крв не пере крвљу!
БОДИН (стане и гдеди укочено у Вукана, онда се полако утишава и малаксалим гласом проговори):
Имаш право... Хоћу те послушат'!
(Тури мач у корице.)
Камо среће да те и пре послушах!
(к Јакинти тише али озбиљно)
Ти ћеш ићи натраг у Папратну
Пак у посту и у молитвама
Чин' покору за крв приливену.
(к Теодори)
А ти, душе крви и освете,
Иди одмах из моје државе,
Јер где такав дух у земљи дише
Ту благослов не може цветати.
(к Вукану)
Што желисмо, изпуни се. Сад је
Моја и круна и земља отца мога.
Светиња се праву одржала.
Али право, које Бог ми даде,
Чини само да нисам злочинац;
А крв ова што се данас просу,
И смрт светог краља Радослава
Само ће ми се онда опростити,
Ако земља дигне се и продвета,
И славнију будућност ујамчи.
Осећајућ и вољу и снагу
Смело поглед у будућност бацам
И уздам се да ће дух времена
Што се роди у данашњем боју
У мукама и љутим боловима,
Што се крсти овде на боишту
Крвљу од краља крвљу од јунака
Прославити руку и оружје
Што му верно поможе родит’ се,
Те да ће ми дати учинити
Што ће ми одбит’ прекор од имена,
И у књигу уписат’ га славе
За ме славе за народ поштења!
А ја добро памтићу науку
Коју данас ту куписмо крвљу,
Да се глава земље и државе
Само онда држи и прославља
Кад разбира што захтева време,
И свршује што му жели народ.

(Завеса падне)



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.