Бодин/50

Бодин
Писац: Јован Суботић
ШЕСТИ ПРИЗОР

ШЕСТИ ПРИЗОР
Велика дворана у Бодиновом двору у Папратни. осветљена лепо и украшена, велика софра пуна гостију.
Бодин, Вукан, Степан и други кнезови. Дворанин и друге слуге који служе око софре.
Кад сс завеса диже удари свирка здравицу, гости сс куцају и весело кличу.

ДВОРАНИН (на левој страни за себе):
Чудо дивно како те здравице
Крв ужижу и у трк терају.
БОДИН (стојећи при столици):
Тако, браћо! Будите весели!
Помислите код брата сте свога,
Јер Бодину свак је брат рођени
У кога је десница јуначка,
А срдце му куца за правицу.
(Куца се чашом са кнезовима.)
ВУКАН (је међу тим једнога кнеза на страну одвео, и сад га тихо запита.)
Говористе л'?
КНЕЗ:
Да!
ВУКАН:
Пак!
КНЕЗ
Сви смо спремни!
ЈЕДАН ОД КНЕЗОВА (за столом устане и дигне чашу):
На тај позив испићу чашицу,
Да знам да је вино отровано.
ВУКАН и КНЕЗ (што је с њим говорио, врате се међу тим на своја места.)
ДРУГИ КНЕЗ (настаставља не прекидајући):
Чујте, браћо! Хватајте се чаша
Да здравицу цару одздравимо.
СВИ (узму чашу и устану.)
ДРУГИ КНЕЗ:
Напијам вам у здравље јунаку
Који двије круне би носио
Кад бих круне дијелила правда
А чувала вредност и заслуга.
СВИ (вичући живио! куцају се са Бодином, и пију. Музика удари здравицу. Гости весело кличу.)
БОДИН (у том узме Вукана на страну.)
ТРЕЋИ КНЕЗ (при столу):
Правда вредност и заслуга, браћо,
Јесу наше јуначке деснице.
Хајд’те само да их опружимо
Пак ће јунак коме сад написмо
Обе круне на скоро понети.
У то име изпијам чашицу.
ДРУГИ (се с њим куцају чашама.)
БОДИН (на страни Вукану тише):
Ја ћу сада казат’ кнезовима...
ВУКАН:
И крајње је време. Гласник који
Краљу позва мене и Степана
Глас однесе да ћемо му доћи,
Ал’ кад виде да не долазимо
Знаће што је и таки ће оба
Прогласит' нас неверама.
БОДИН:
К столу!
(Код стола се утишају.)
ПРВИ КНЕЗ:
Стоји л' до нас, то их већем има!
Ја ћу зато радо погинути!
ДРУГИ:
И ја! И ја! И ја! Ено присижемо!
(Дижу руке горе.)
БОДИН и ВУКАН (врате се на места.)
ДВОРАНИН (на страни за себе):
Ови често своје чаше суше
Дај да идем да дам донет’ вина
Да им како чаше не засуше.
(Оде на лево.)
ВУКАН:
Једна само довољна је круна
Да јунака у кнеза претвори
А из кнеза војводу начини.
ЧЕТВРТИ КНЕЗ:
Кажи нам је где се добит’ може
Па ћемо је и крвљу купити.
ПЕТИ КНЕЗ (другом до себе витезу):
Лепа л’ кнеза што би из тебе био!
ШЕСТИ КНЕЗ:
Мучи цар ће нешто да говори.
ДРУГИ КНЕЗ ( у исто време к првом):
Нови краљ је што и ново пролеће.
Ново сунце ново даје цвеће
Нов краљ нову подиже господу.
ТРЕЋИ КНЕЗ:
Ћути, цар ће нешто да нам каже.
(Утишају се.)
БОДИН:
Кад смо до тог дошли разговора
Пустите ме да кажем што мислим.
Увек сам вам преки пут волио
Пак и сада другчије не могу.
Круна, браћо, коју стриц мој носи
Јесте моја јер мог отца беше.
ПРВИ КНЕЗ:
Истина је!
ДРУГИ КНЕЗ:
Тако је!
ТРЕЋИ КНЕЗ:
Свакако!
БОДИН:
Туђе нећу, али свога недам.
И зато ћу круну поискати
Ма је мачем искати морао.
Ко се од вас на то са мном здружи
Друг и брат ће мени бити мио,
Ком се неће уз мене пристати,
Нека ради како му је драго.
СВИ (скоче):
Сви ћемо ти у том помагати.
ДРУГИ КНЕЗ:
Живио цар, Живио краљ Бодин!
СВИ (весело и гласно):
Живио! живио! живио!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.