Bodin/50
| ←Peti prizor | Bodin Pisac: Jovan Subotić ŠESTI PRIZOR |
Sedmi prizor→ |
ŠESTI PRIZOR
Velika dvorana u Bodinovom dvoru u Papratni. osvetljena lepo i ukrašena, velika sofra puna gostiju.
Bodin, Vukan, Stepan i drugi knezovi. Dvoranin i druge sluge koji služe oko sofre.
Kad ss zavesa diže udari svirka zdravicu, gosti ss kucaju i veselo kliču.
DVORANIN (na levoj strani za sebe):
Čudo divno kako te zdravice
Krv užižu i u trk teraju.
BODIN (stojeći pri stolici):
Tako, braćo! Budite veseli!
Pomislite kod brata ste svoga,
Jer Bodinu svak je brat rođeni
U koga je desnica junačka,
A srdce mu kuca za pravicu.
(Kuca se čašom sa knezovima.)
VUKAN (je među tim jednoga kneza na stranu odveo, i sad ga tiho zapita.)
Govoriste l'?
KNEZ:
Da!
VUKAN:
Pak!
KNEZ
Svi smo spremni!
JEDAN OD KNEZOVA (za stolom ustane i digne čašu):
Na taj poziv ispiću čašicu,
Da znam da je vino otrovano.
VUKAN i KNEZ (što je s njim govorio, vrate se među tim na svoja mesta.)
DRUGI KNEZ (nastastavlja ne prekidajući):
Čujte, braćo! Hvatajte se čaša
Da zdravicu caru odzdravimo.
SVI (uzmu čašu i ustanu.)
DRUGI KNEZ:
Napijam vam u zdravlje junaku
Koji dvije krune bi nosio
Kad bih krune dijelila pravda
A čuvala vrednost i zasluga.
SVI (vičući živio! kucaju se sa Bodinom, i piju. Muzika udari zdravicu. Gosti veselo kliču.)
BODIN (u tom uzme Vukana na stranu.)
TREĆI KNEZ (pri stolu):
Pravda vrednost i zasluga, braćo,
Jesu naše junačke desnice.
Hajd’te samo da ih opružimo
Pak će junak kome sad napismo
Obe krune na skoro poneti.
U to ime izpijam čašicu.
DRUGI (se s njim kucaju čašama.)
BODIN (na strani Vukanu tiše):
Ja ću sada kazat’ knezovima...
VUKAN:
I krajnje je vreme. Glasnik koji
Kralju pozva mene i Stepana
Glas odnese da ćemo mu doći,
Al’ kad vide da ne dolazimo
Znaće što je i taki će oba
Proglasit' nas neverama.
BODIN:
K stolu!
(Kod stola se utišaju.)
PRVI KNEZ:
Stoji l' do nas, to ih većem ima!
Ja ću zato rado poginuti!
DRUGI:
I ja! I ja! I ja! Eno prisižemo!
(Dižu ruke gore.)
BODIN i VUKAN (vrate se na mesta.)
DVORANIN (na strani za sebe):
Ovi često svoje čaše suše
Daj da idem da dam donet’ vina
Da im kako čaše ne zasuše.
(Ode na levo.)
VUKAN:
Jedna samo dovoljna je kruna
Da junaka u kneza pretvori
A iz kneza vojvodu načini.
ČETVRTI KNEZ:
Kaži nam je gde se dobit’ može
Pa ćemo je i krvlju kupiti.
PETI KNEZ (drugom do sebe vitezu):
Lepa l’ kneza što bi iz tebe bio!
ŠESTI KNEZ:
Muči car će nešto da govori.
DRUGI KNEZ ( u isto vreme k prvom):
Novi kralj je što i novo proleće.
Novo sunce novo daje cveće
Nov kralj novu podiže gospodu.
TREĆI KNEZ:
Ćuti, car će nešto da nam kaže.
(Utišaju se.)
BODIN:
Kad smo do tog došli razgovora
Pustite me da kažem što mislim.
Uvek sam vam preki put volio
Pak i sada drugčije ne mogu.
Kruna, braćo, koju stric moj nosi
Jeste moja jer mog otca beše.
PRVI KNEZ:
Istina je!
DRUGI KNEZ:
Tako je!
TREĆI KNEZ:
Svakako!
BODIN:
Tuđe neću, ali svoga nedam.
I zato ću krunu poiskati
Ma je mačem iskati morao.
Ko se od vas na to sa mnom združi
Drug i brat će meni biti mio,
Kom se neće uz mene pristati,
Neka radi kako mu je drago.
SVI (skoče):
Svi ćemo ti u tom pomagati.
DRUGI KNEZ:
Živio car, Živio kralj Bodin!
SVI (veselo i glasno):
Živio! živio! živio!
|