Бодин/36
| ←Четврти призор | Бодин Писац: Јован Суботић ПЕТИ ПРИЗОР |
Шести призор→ |
ПЕТИ ПРИЗОР
Дворана велика у краљевском двору.
Бранислав и Доброслав дођу.
ДВОРАНИН (стоји код врата.)
БРАНИСЛАВ:
Је си л’ био с Бодином?
ДОБРОСЛАВ:
Био сам.
БРАНИСЛАВ:
Је л' весео, што се кући врати?
ДОБРОСЛАВ:
Весео је.
БРАНИСЛАВ:
Шта је теби, кнеже!
Више си ми сетан нег радостан.
ДОБРОСЛАВ:
Брижан сам ти, драги Браниславе.
БРАНИСЛАВ:
С чега?
ДОБРОСЛАВ:
Сад ће Бодин доћи краљу...
БРАНИСЛАВ:
Па што да те са тог брига једе.
ДОБРОСЛАВ:
Краљ је добар: ал’ и само сунце
Има луча коима спаљује
Брат ми пак из дугог иде робства
А тамница мисли помрачава
И у груди људско срдце крути;
Па се бојим да се из састанка
Нов разстанак грђи не излеже.
БРАНИСЛАВ:
Та из пакла ваљда не долази!
Кнезови: Кочапар. Градислав, Удобић, Вукан, Степан и други дођу.
БРАНИСЛАВ (к дворанину):
Иди јави, да су ту господа.
ДВОРАНИН (оде.)
УДОБИЋ (к осталим кнезовнма):
Дакле ћемо сад видет’ Бодина.
Охол бјаше док у срећи бјаше
С тог другови небјасмо најбољи.
СТЕПАН:
О ја му се од срдца радујем!
То је сабља којој нема пара.
За бој рођен све бојеве рађа.
То је човек за добра јунака,
Не штеди га али га и плаћа.
ВУКАН:
Ја сам с њиме у Бугарској био
И у битки у којој пропаде.
Ту би Грци прошли наопако
Да он мало лоши јунак беше:
Ал’ он силан као нико други
Усече се у Грке дубоко
А ми други остасмо далеко.
Па ни тако неби изштетио,
Али добар коњиц га издаде.
Од љутине Гаваз обневиди
(Хеј том коњу нема више равна)
Видећ крвне од свуда душмане,
Па се пропне к’о да ће прнути
А Грци му утробу провале.
Смртна рана на земљу га свали
И на ногу падне господара
Те овога душмани ухвате.
На то битка мораде престати,
Несмедосмо на Грке ударат’
Да нам како цара не убију.
Тако срећа издаде јунака
Ком у обе неби војске пара.
УДОБИЋ:
За јунака и за бој крвави
Никад бољег није Бог створио.
Али није да земљом управља,
Да он бе на месту Радослава
Ратовима неби било краја.
Из једног би други изницао.
А ратови дају славу али
Тежко земљи у којој се окуће.
ВУКАН:
У том људи не мисле једнако.
Ко што има што је држат’ вредно
Мир захтева јер мир верно чува
Што у кога нађе и затече;
Том неправо неби дакле било
Да остане до страшнога суда
Све како је јер је њему добро.
УДОБИЋ:
А други би да до чега дође
Све потуко што му је на путу
Па нек страда ко ништа не скриви
Само њему да на боље пође.
ВУКАН:
Е тако је од како је света
Па ће бити док свет не пропадне.
УДОБИЋ:
А дотле ће бити и мачева
Који главе бунтовне скидају.
ДВОРАНИН (уђе):
Краљ долази!
|