Bodin/36
| ←Četvrti prizor | Bodin Pisac: Jovan Subotić PETI PRIZOR |
Šesti prizor→ |
PETI PRIZOR
Dvorana velika u kraljevskom dvoru.
Branislav i Dobroslav dođu.
DVORANIN (stoji kod vrata.)
BRANISLAV:
Je si l’ bio s Bodinom?
DOBROSLAV:
Bio sam.
BRANISLAV:
Je l' veseo, što se kući vrati?
DOBROSLAV:
Veseo je.
BRANISLAV:
Šta je tebi, kneže!
Više si mi setan neg radostan.
DOBROSLAV:
Brižan sam ti, dragi Branislave.
BRANISLAV:
S čega?
DOBROSLAV:
Sad će Bodin doći kralju...
BRANISLAV:
Pa što da te sa tog briga jede.
DOBROSLAV:
Kralj je dobar: al’ i samo sunce
Ima luča koima spaljuje
Brat mi pak iz dugog ide robstva
A tamnica misli pomračava
I u grudi ljudsko srdce kruti;
Pa se bojim da se iz sastanka
Nov razstanak grđi ne izleže.
BRANISLAV:
Ta iz pakla valjda ne dolazi!
Knezovi: Kočapar. Gradislav, Udobić, Vukan, Stepan i drugi dođu.
BRANISLAV (k dvoraninu):
Idi javi, da su tu gospoda.
DVORANIN (ode.)
UDOBIĆ (k ostalim knezovnma):
Dakle ćemo sad videt’ Bodina.
Ohol bjaše dok u sreći bjaše
S tog drugovi nebjasmo najbolji.
STEPAN:
O ja mu se od srdca radujem!
To je sablja kojoj nema para.
Za boj rođen sve bojeve rađa.
To je čovek za dobra junaka,
Ne štedi ga ali ga i plaća.
VUKAN:
Ja sam s njime u Bugarskoj bio
I u bitki u kojoj propade.
Tu bi Grci prošli naopako
Da on malo loši junak beše:
Al’ on silan kao niko drugi
Useče se u Grke duboko
A mi drugi ostasmo daleko.
Pa ni tako nebi izštetio,
Ali dobar konjic ga izdade.
Od ljutine Gavaz obnevidi
(Hej tom konju nema više ravna)
Videć krvne od svuda dušmane,
Pa se propne k’o da će prnuti
A Grci mu utrobu provale.
Smrtna rana na zemlju ga svali
I na nogu padne gospodara
Te ovoga dušmani uhvate.
Na to bitka morade prestati,
Nesmedosmo na Grke udarat’
Da nam kako cara ne ubiju.
Tako sreća izdade junaka
Kom u obe nebi vojske para.
UDOBIĆ:
Za junaka i za boj krvavi
Nikad boljeg nije Bog stvorio.
Ali nije da zemljom upravlja,
Da on be na mestu Radoslava
Ratovima nebi bilo kraja.
Iz jednog bi drugi iznicao.
A ratovi daju slavu ali
Težko zemlji u kojoj se okuće.
VUKAN:
U tom ljudi ne misle jednako.
Ko što ima što je držat’ vredno
Mir zahteva jer mir verno čuva
Što u koga nađe i zateče;
Tom nepravo nebi dakle bilo
Da ostane do strašnoga suda
Sve kako je jer je njemu dobro.
UDOBIĆ:
A drugi bi da do čega dođe
Sve potuko što mu je na putu
Pa nek strada ko ništa ne skrivi
Samo njemu da na bolje pođe.
VUKAN:
E tako je od kako je sveta
Pa će biti dok svet ne propadne.
UDOBIĆ:
A dotle će biti i mačeva
Koji glave buntovne skidaju.
DVORANIN (uđe):
Kralj dolazi!
|