Бодин/20
| ←Шести призор | Бодин Писац: Јован Суботић СЕДМИ ПРИЗОР |
Осми призор→ |
СЕДМИ ПРИЗОР
ТЕОДОРА (приступи к баштовану):
Да се ниси такнуо тог’ детета!
Срам те било! Глава те је бела
А у глави ни за лек памсти!
Шта си са тим помеш’о дететом?
БАШТОВАН:
Ошину ме по лицу, краљице!
ТЕОДОРА:
Право има; да ти је и оба
Којом срећом изкинуо ока!
А јошт боља правица би била
Да је шин’о место тебе краља.
Зар вам иије доста да држите
Што је њему од деда остало
Него му се ни маћи не дате;
Више вам је од њега кукута.
О да само мене Бог саслуша.
Кућа би ова огњем изгорела
А ова би башта створила се
Овог часа смрдљивим језером
Из ког кужне паре подижу се
Да потрују све вас до једнога
Од првога па до последњега
Од иајвећег па до најмањега...
Убила вас божија десница.
БАШТОВАН (повуче се натраг и пође двору).
ЈАКИНТА:
Немој тако да се кидаш мајко!
Сва ће жуч ти у крв се излити.
ТЕОДОРА:
Како нећу сва се изкидати
Кад се морам јести за обадве.
ЈАКИНТА:
Кад би жеља била оштра стрела
Ил' кад би се очима тровало
Сад би други место нас плакали.
Али што ћу када силе иемам
А празне нам жеље ие помажу.
ТЕОДОРА
Очи свима ваља да изкопаш.
Да им кућу над главом запалиш
Да им децу нејаку покољеш
А одрастле отровом подавиш.
Но што груди бадава напињем.
Види ти се, да иије краљица
На златном те родила престолу
Већ да су ти бабова колена
Навикнула пред другим клецати.
Та стиди се и у мраку сама
Нити казуј својега имена
Да га когод од људи не чује
И на ругу сачува га свету.
|