Bodin/20
| ←Šesti prizor | Bodin Pisac: Jovan Subotić SEDMI PRIZOR |
Osmi prizor→ |
SEDMI PRIZOR
TEODORA (pristupi k baštovanu):
Da se nisi taknuo tog’ deteta!
Sram te bilo! Glava te je bela
A u glavi ni za lek pamsti!
Šta si sa tim pomeš’o detetom?
BAŠTOVAN:
Ošinu me po licu, kraljice!
TEODORA:
Pravo ima; da ti je i oba
Kojom srećom izkinuo oka!
A jošt bolja pravica bi bila
Da je šin’o mesto tebe kralja.
Zar vam iije dosta da držite
Što je njemu od deda ostalo
Nego mu se ni maći ne date;
Više vam je od njega kukuta.
O da samo mene Bog sasluša.
Kuća bi ova ognjem izgorela
A ova bi bašta stvorila se
Ovog časa smrdljivim jezerom
Iz kog kužne pare podižu se
Da potruju sve vas do jednoga
Od prvoga pa do poslednjega
Od iajvećeg pa do najmanjega...
Ubila vas božija desnica.
BAŠTOVAN (povuče se natrag i pođe dvoru).
JAKINTA:
Nemoj tako da se kidaš majko!
Sva će žuč ti u krv se izliti.
TEODORA:
Kako neću sva se izkidati
Kad se moram jesti za obadve.
JAKINTA:
Kad bi želja bila oštra strela
Il' kad bi se očima trovalo
Sad bi drugi mesto nas plakali.
Ali što ću kada sile iemam
A prazne nam želje ie pomažu.
TEODORA
Oči svima valja da izkopaš.
Da im kuću nad glavom zapališ
Da im decu nejaku pokolješ
A odrastle otrovom podaviš.
No što grudi badava napinjem.
Vidi ti se, da iije kraljica
Na zlatnom te rodila prestolu
Već da su ti babova kolena
Naviknula pred drugim klecati.
Ta stidi se i u mraku sama
Niti kazuj svojega imena
Da ga kogod od ljudi ne čuje
I na rugu sačuva ga svetu.
|