Бог никому дужан не остаје (мало друкчије) (МХ 1)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бог никому дужан не остаје (мало друкчије)

0001 А мој Боже, на свему ти хвала!
0002 Везак везла Југовића Јела,
0003 Везак везла на горњем тавану,
0004 А уз везак пјесму запјевала:
0005 „Сунце моје, љепша сам од тебе,
0006 Брату мому дража од љубовце!“
0007 Мисли јадна, да нитко не чује,
0008 Ал је чује дилбер-Анђелија.
0009 Све се мисли дилбер-Анђелија,
0010 Како брата секом завадити.
0011 Све мислила, на једну смислила.
0012 Кад је била ноћца од лигања
0013 И још, брате, ноћи по поноћи,
0014 Она иђе на душеке к Јели,
0015 Украде јој ноже испод главе,
0016 Па ми коље сивога сокола.
0017 Ноже меће, гдје их је и нашла.
0018 Кад је с јутра јутро освануло,
0019 Цикну Анђа као љута змија,
0020 Те дозивље Петра Југовића:
0021 „А мој Петре, мој очињи виде!
0022 У зо час си секу миловао,
0023 Од мила јој ноже саковао,
0024 Заклала ти сивога сокола!“
0025 Кад је Петар љубу разумио,
0026 На ноге се јуначке скочио.
0027 Па он иђе на душеке к Јели,
0028 Па је њојзи тихо бесједио:
0029 „Секо Јеле, три т’ убила јада!
0030 Јер ми закла сивога сокола?“
0031 Јела му се право кунијаше:
0032 „Н’јесам брате, мој очињи виде!
0033 Ако јесам, мој брате рођени,
0034 А ја моје среће не имала!“
0035 Опет Петар секу миловао,
0036 Од мила јој ноже саковао.
0037 Кад то чула дилбер-Анђелија,
0038 Никако се умирит не може.
0039 Све се мисли дилбер-Анђелија,
0040 Како брата секом завадити.
0041 Све мислила, на једну смислила:
0042 Украде се ноћом ко и прво.
0043 Она иђе на душеке к Јели,
0044 Украде јој ноже испод главе,
0045 Па ми закла дору пеливана,
0046 Пеливана, дору од мегдана.
0047 Крваве је ноже износила,
0048 Под главу их Јели доносила.
0049 Кад је с јутра јутро освануло,
0050 Цикну Анђа као љута гуја,
0051 Па дозивље Петра Југовића:
0052 „А мој Петре, мој очињи виде!
0053 У зо час си секу миловао,
0054 Од мила јој ноже саковао,
0055 Заклала ти дору пеливана.“
0056 Кад је Петар љубу разумио,
0057 На ноге је јуначке скочио,
0058 Пак он иђе на душеке к Јели.
0059 Пак је секи тихо бесједио:
0060 „Секо Јеле, три т’ убила јада!
0061 Јер ми закла дору пеливана,
0062 Пеливана, дору од мегдана?“
0063 Јела му се куне и преклиње:
0064 „Н’јесам, брате, живота ми мога,
0065 Живота ми и мога и твога!
0066 Ако јесам, брате мој рођени,
0067 А ја моје среће не имала.“
0068 Опет Петар секу миловао,
0069 Миловао, побре, ко и прво.
0070 Кад то чула л’јепа Анђелија,
0071 Никако се умирит не може.
0072 Све се мисли дилбер-Анђелија,
0073 Како брата секом завадити.
0074 Све мислила, на једну смислила:
0075 Кад је било ноћи за лигање.
0076 Она не ће у кревете меке,
0077 Већ ми иђе на душеке к Јели,
0078 Украде јој ноже испод главе.
0079 Тада иђе до своје кол’јевке,
0080 Пак ми коље свог једина сина,
0081 По имену малена Стјепана,
0082 Кому бише по године дана.
0083 Крваве је ноже износила,
0084 Под главу их Јели доносила.
0085 Кад у јутро јутро освануло,
0086 Тад се скаче дилбер-Анђелија,
0087 Те дозивље Петра Југовића:
0088 „А мој Петре, мој очињи виде!
0089 У зо час си секу миловао,
0090 Од мила јој ноже саковао.
0091 Заклала ти сивога сокола,
0092 Заклала ти дору пеливана,
0093 Пеливана, дору од мегдана,
0094 И још Петре твог једина сина,
0095 По имену малена Стјепана,
0096 Кому бише по године дана!“
0097 Тад се скаче Петре Југовићу,
0098 Те он иђе на душеке к Јели,
0099 Пак је Јели тихо бесједио:
0100 „Секо Јеле, три т’ убила јада!
0101 Буд ми закла сивога сокола,
0102 Буд ми закла дору пеливана,
0103 Јер ми закла чедо у бешици?“
0104 Јела му се куне и преклиње:
0105 „Н’јесам, браће очињег ми вида!
0106 Н’јесам брате, живота ми мога,
0107 Живота ми и мога и твога;
0108 Ако јесам, среће не имала.
0109 Ако л’ ми се вјеровати не ћеш
0110 Ти ме води на раскршће пута,
0111 Пак ме вежи коњма за репове,
0112 Те ме кидај на четири поле.
0113 Па покупи све четири поле,
0114 Па их мећи на четри гране:
0115 Ако будем, брате, тому крива,
0116 Долетит ће орли и гаврани,
0117 Мојим ће се наситити месом.
0118 Ако, брате, тому н’јесам крива,
0119 Долетит ће птица голубица,
0120 Баш с небеса блажена Дјевица,
0121 Пак ће скупит све четири поле:
0122 Тило живо ко и прво било!“
0123 То је Петар секу послушао,
0124 Ухвати ју за бијелу руку,
0125 Пак је води на раскршће пута.
0126 Везива је коњма за репове,
0127 Па је кида на четири поле.
0128 Па покупи све четири поле,
0129 Па их меће на четири гране.
0130 Отоле се Петар упутио,
0131 Ал је мало пута одмакао,
0132 Пак ми се је Петар обаздрио.
0133 То ти лети птица голубица,
0134 Баш с небеса блажена Дјевица.
0135 Она купи све четири поле,
0136 Пак састави тило ко је било.
0137 Тад се Петар секи повратио,
0138 Узе секу за бијелу руку,
0139 Тер је води к свом бијелу двору.
0140 Кад је дошо пред бијеле дворе,
0141 Ту налази кују Анђелију,
0142 Она пјева, овако прип’јева:
0143 „Нека, нека, мому Богу хвала,
0144 Кад завади брата и сестрицу.
0145 Жао ми је сивога сокола,
0146 Жао ми је претила дорина,
0147 Жао ми је мог сина једина.
0148 Ма ни то ми ништа жао није,
0149 Јер имамо сувише чобана,
0150 Сокола ће сива ухватити.
0151 И имамо доста пуста блага,
0152 Купит ћемо, вјера ти је моја,
0153 Купит ћемо још бољега коња.
0154 Обоје смо млади и зелени,
0155 Бог ће дати, порода ће бити.“
0156 Мисли јадна, да нитко не чује,
0157 Ал је чује Петре Југовићу,
0158 Па се скаче на ноге јуначке,
0159 Те он иђе на горње таване.
0160 До љубовце он је доходио,
0161 До љубовце, дилбер-Анђелије.
0162 Узе љубу за бијелу руку,
0163 Пак је води на раскршће пута,
0164 Тер је трга на четири поле,
0165 Па покупи све четири поле,
0166 Те их виша на четири гране.
0167 Отоле се Петар упутио,
0168 Ал је мало пута учинио,
0169 Па ми се је Петре обаздрио,
0170 А да види, што с’ од љубе ради.
0171 Но да видиш чуда, побратиме!
0172 Ту ти лете орли и гаврани,
0173 Њезиним се нахранише месом.
0174 Свакому се тако догодило,
0175 Тко завађа брата са сестрицом!



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890