Pređi na sadržaj

Bog nikomu dužan ne ostaje (malo drukčije) (MH 1)

Izvor: Викизворник

* * *


Bog nikomu dužan ne ostaje (malo drukčije)

0001 A moj Bože, na svemu ti hvala!
0002 Vezak vezla Jugovića Jela,
0003 Vezak vezla na gornjem tavanu,
0004 A uz vezak pjesmu zapjevala:
0005 „Sunce moje, ljepša sam od tebe,
0006 Bratu momu draža od ljubovce!“
0007 Misli jadna, da nitko ne čuje,
0008 Al je čuje dilber-Anđelija.
0009 Sve se misli dilber-Anđelija,
0010 Kako brata sekom zavaditi.
0011 Sve mislila, na jednu smislila.
0012 Kad je bila noćca od liganja
0013 I još, brate, noći po ponoći,
0014 Ona iđe na dušeke k Jeli,
0015 Ukrade joj nože ispod glave,
0016 Pa mi kolje sivoga sokola.
0017 Nože meće, gdje ih je i našla.
0018 Kad je s jutra jutro osvanulo,
0019 Ciknu Anđa kao ljuta zmija,
0020 Te dozivlje Petra Jugovića:
0021 „A moj Petre, moj očinji vide!
0022 U zo čas si seku milovao,
0023 Od mila joj nože sakovao,
0024 Zaklala ti sivoga sokola!“
0025 Kad je Petar ljubu razumio,
0026 Na noge se junačke skočio.
0027 Pa on iđe na dušeke k Jeli,
0028 Pa je njojzi tiho besjedio:
0029 „Seko Jele, tri t’ ubila jada!
0030 Jer mi zakla sivoga sokola?“
0031 Jela mu se pravo kunijaše:
0032 „N’jesam brate, moj očinji vide!
0033 Ako jesam, moj brate rođeni,
0034 A ja moje sreće ne imala!“
0035 Opet Petar seku milovao,
0036 Od mila joj nože sakovao.
0037 Kad to čula dilber-Anđelija,
0038 Nikako se umirit ne može.
0039 Sve se misli dilber-Anđelija,
0040 Kako brata sekom zavaditi.
0041 Sve mislila, na jednu smislila:
0042 Ukrade se noćom ko i prvo.
0043 Ona iđe na dušeke k Jeli,
0044 Ukrade joj nože ispod glave,
0045 Pa mi zakla doru pelivana,
0046 Pelivana, doru od megdana.
0047 Krvave je nože iznosila,
0048 Pod glavu ih Jeli donosila.
0049 Kad je s jutra jutro osvanulo,
0050 Ciknu Anđa kao ljuta guja,
0051 Pa dozivlje Petra Jugovića:
0052 „A moj Petre, moj očinji vide!
0053 U zo čas si seku milovao,
0054 Od mila joj nože sakovao,
0055 Zaklala ti doru pelivana.“
0056 Kad je Petar ljubu razumio,
0057 Na noge je junačke skočio,
0058 Pak on iđe na dušeke k Jeli.
0059 Pak je seki tiho besjedio:
0060 „Seko Jele, tri t’ ubila jada!
0061 Jer mi zakla doru pelivana,
0062 Pelivana, doru od megdana?“
0063 Jela mu se kune i preklinje:
0064 „N’jesam, brate, života mi moga,
0065 Života mi i moga i tvoga!
0066 Ako jesam, brate moj rođeni,
0067 A ja moje sreće ne imala.“
0068 Opet Petar seku milovao,
0069 Milovao, pobre, ko i prvo.
0070 Kad to čula l’jepa Anđelija,
0071 Nikako se umirit ne može.
0072 Sve se misli dilber-Anđelija,
0073 Kako brata sekom zavaditi.
0074 Sve mislila, na jednu smislila:
0075 Kad je bilo noći za liganje.
0076 Ona ne će u krevete meke,
0077 Već mi iđe na dušeke k Jeli,
0078 Ukrade joj nože ispod glave.
0079 Tada iđe do svoje kol’jevke,
0080 Pak mi kolje svog jedina sina,
0081 Po imenu malena Stjepana,
0082 Komu biše po godine dana.
0083 Krvave je nože iznosila,
0084 Pod glavu ih Jeli donosila.
0085 Kad u jutro jutro osvanulo,
0086 Tad se skače dilber-Anđelija,
0087 Te dozivlje Petra Jugovića:
0088 „A moj Petre, moj očinji vide!
0089 U zo čas si seku milovao,
0090 Od mila joj nože sakovao.
0091 Zaklala ti sivoga sokola,
0092 Zaklala ti doru pelivana,
0093 Pelivana, doru od megdana,
0094 I još Petre tvog jedina sina,
0095 Po imenu malena Stjepana,
0096 Komu biše po godine dana!“
0097 Tad se skače Petre Jugoviću,
0098 Te on iđe na dušeke k Jeli,
0099 Pak je Jeli tiho besjedio:
0100 „Seko Jele, tri t’ ubila jada!
0101 Bud mi zakla sivoga sokola,
0102 Bud mi zakla doru pelivana,
0103 Jer mi zakla čedo u bešici?“
0104 Jela mu se kune i preklinje:
0105 „N’jesam, braće očinjeg mi vida!
0106 N’jesam brate, života mi moga,
0107 Života mi i moga i tvoga;
0108 Ako jesam, sreće ne imala.
0109 Ako l’ mi se vjerovati ne ćeš
0110 Ti me vodi na raskršće puta,
0111 Pak me veži konjma za repove,
0112 Te me kidaj na četiri pole.
0113 Pa pokupi sve četiri pole,
0114 Pa ih meći na četri grane:
0115 Ako budem, brate, tomu kriva,
0116 Doletit će orli i gavrani,
0117 Mojim će se nasititi mesom.
0118 Ako, brate, tomu n’jesam kriva,
0119 Doletit će ptica golubica,
0120 Baš s nebesa blažena Djevica,
0121 Pak će skupit sve četiri pole:
0122 Tilo živo ko i prvo bilo!“
0123 To je Petar seku poslušao,
0124 Uhvati ju za bijelu ruku,
0125 Pak je vodi na raskršće puta.
0126 Veziva je konjma za repove,
0127 Pa je kida na četiri pole.
0128 Pa pokupi sve četiri pole,
0129 Pa ih meće na četiri grane.
0130 Otole se Petar uputio,
0131 Al je malo puta odmakao,
0132 Pak mi se je Petar obazdrio.
0133 To ti leti ptica golubica,
0134 Baš s nebesa blažena Djevica.
0135 Ona kupi sve četiri pole,
0136 Pak sastavi tilo ko je bilo.
0137 Tad se Petar seki povratio,
0138 Uze seku za bijelu ruku,
0139 Ter je vodi k svom bijelu dvoru.
0140 Kad je došo pred bijele dvore,
0141 Tu nalazi kuju Anđeliju,
0142 Ona pjeva, ovako prip’jeva:
0143 „Neka, neka, momu Bogu hvala,
0144 Kad zavadi brata i sestricu.
0145 Žao mi je sivoga sokola,
0146 Žao mi je pretila dorina,
0147 Žao mi je mog sina jedina.
0148 Ma ni to mi ništa žao nije,
0149 Jer imamo suviše čobana,
0150 Sokola će siva uhvatiti.
0151 I imamo dosta pusta blaga,
0152 Kupit ćemo, vjera ti je moja,
0153 Kupit ćemo još boljega konja.
0154 Oboje smo mladi i zeleni,
0155 Bog će dati, poroda će biti.“
0156 Misli jadna, da nitko ne čuje,
0157 Al je čuje Petre Jugoviću,
0158 Pa se skače na noge junačke,
0159 Te on iđe na gornje tavane.
0160 Do ljubovce on je dohodio,
0161 Do ljubovce, dilber-Anđelije.
0162 Uze ljubu za bijelu ruku,
0163 Pak je vodi na raskršće puta,
0164 Ter je trga na četiri pole,
0165 Pa pokupi sve četiri pole,
0166 Te ih viša na četiri grane.
0167 Otole se Petar uputio,
0168 Al je malo puta učinio,
0169 Pa mi se je Petre obazdrio,
0170 A da vidi, što s’ od ljube radi.
0171 No da vidiš čuda, pobratime!
0172 Tu ti lete orli i gavrani,
0173 Njezinim se nahraniše mesom.
0174 Svakomu se tako dogodilo,
0175 Tko zavađa brata sa sestricom!


Izvor

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890