Бог даде а момче не умије

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Бог даде а момче не умије

Ја на брдо, а сунце за брдо,
Кад на брдо, на росну ливаду,
На ливади заспала ђевојка,
Виш' главе јој жућена наранча,
А под главом снопак ђетељине. 5
Ја отидох, да прођем мимо њу,
Запе мени копча од тозлука
За њезине пурли чифтијане,
Ја се јунак сагох отпињати,
Запе мени друга од другога, 10
Ја се сагох јунак отпињати,
Запе мене синџир од сахата
За њезине дибе и ђердане,
Ја се сагох јунак отпињати,
Смјешаше се брци и солуфи. 15
Све мислио, што ћу и како ћу,
Пуштах коња на росну ливаду,
А сокола у жуту наранчу,
А ћевојку на бијелу руку,
Ш њоме спавах љетни дан до подне. 20
Када сам се од сна пробудио,
Кад ли нема на руци ђевојке,
Нити коња на росне ливаде,
Ни сокола у жутој наранчи.
Пуштах страже на четири стране, 25
А ја одох к мору на мpнаре,
И находим два млада мрнара.
„Божја помоћ, два мpнара млада!
„Да м' одовуд' не прође ђевојка?
„И проведе л' коња и сокола?“ 30
Веле њему два мpнара млада:
„Прошла ти је овуда ђевојка,
„И провела коња и сокола,
„Коња ти је за вино продала,
„А сокола нама даровала, 35
„И на весло срме јаглук дала.“

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 171-172.