Ja na brdo, a sunce za brdo,
Kad na brdo, na rosnu livadu,
Na livadi zaspala đevojka,
Viš' glave joj žućena naranča,
A pod glavom snopak đeteljine. 5
Ja otidoh, da prođem mimo nju,
Zape meni kopča od tozluka
Za njezine purli čiftijane,
Ja se junak sagoh otpinjati,
Zape meni druga od drugoga, 10
Ja se sagoh junak otpinjati,
Zape mene sindžir od sahata
Za njezine dibe i đerdane,
Ja se sagoh junak otpinjati,
Smješaše se brci i solufi. 15
Sve mislio, što ću i kako ću,
Puštah konja na rosnu livadu,
A sokola u žutu naranču,
A ćevojku na bijelu ruku,
Š njome spavah ljetni dan do podne. 20
Kada sam se od sna probudio,
Kad li nema na ruci đevojke,
Niti konja na rosne livade,
Ni sokola u žutoj naranči.
Puštah straže na četiri strane, 25
A ja odoh k moru na mpnare,
I nahodim dva mlada mrnara.
„Božja pomoć, dva mpnara mlada!
„Da m' odovud' ne prođe đevojka?
„I provede l' konja i sokola?“ 30
Vele njemu dva mpnara mlada:
„Prošla ti je ovuda đevojka,
„I provela konja i sokola,
„Konja ti je za vino prodala,
„A sokola nama darovala, 35
„I na veslo srme jagluk dala.“
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 171-172.
