(Варијанта исте песме из Тија Баре, једног дела Пирота)
Бледа Јула из Скопља се креће,
она знаде вратити се неће;
кад је стигла до Перина двора,
она Перу тихо дозивала,
а из куће мајка проговара: 5
„Марш одатле ти скопљанска фрајло,
ти мог Перу нећеш ни видети,
а камо ли Перу ти узети!”
„Јаој Перо каквог срца имаш,
те ме младу сада ти остављаш, 10
нашу љубав силну заборављаш!
Три године љубав није шала,
није знала ни земља ни трава,
а сад знаде и у гори цвеће
да ме Перо више љубит неће! 15
На мом гробу спомен ми подигни
и на спомен златно слово пиши:
ту почива жртва љубави,
ту почива вечан санак снива!”
У земљици лакше јој је било. 20
Ова песма пева о ономе што се догодило 1921 год. у Пироту: Млади Пера, син богатог трговца Манчића када је био у Скопљу, у војсци, проводио је дуго љубав са сиромашном девојком Јулом. По доласку у Пирот он је хтео да се њоме ожени, али му родитељи због њеног сиромаштва нису дозвољавали. Дознавши за то Јула је дошла у Пирот и по народној песми, убила се револвером пред његовим вратима. Међутим, прича се да ју је убио жандарм кога су Манчићеви потплатили. Песма је врло омиљена и данас је радо певају младе пиротске ћилимарке.
