Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)

Ниједна једнобожачка религија није сматрала да је срећа у богатству. То је зато да блесак злата не би заслепио човечји ум; и зато да би умањила урођену грамзивост човекову за ленствовањем; и, затим, да сузбије пороке које би богаташ могао направити принципима живота; и, најзад, да отупи завист сиромаха према богаташу, која је узрок толиких злочина. Али је ипак срећа која долази од богатства свакако већа него срећа која долази од сиромаштва. Богатство је, неоспорно, половина људске среће на земљи. Највећи степен среће то је независност, а богатство је ипак човеку пут да дође до своје слободе. Човек богат, то је човек независтан бар од људи. А ово је, несумњиво, највише благо на земљи. Истина, друга половина среће на земљи далеко је од тога да се може купити златом. Алкибијад је био срећан што је био најлепши Атињанин, и врло учен ђак Сократов, и врло храбар, али је био и богат. Сократ је био срећан иако је био убог; а био је срећан што га је делфијско пророчиште у храму Аполона прогласило најумнијим Грком, и, затим, што је био храбар војник и племенит човек. Алкибијад је, дакле, био потпунији у свом богатству него Сократ, али није био потпунији у својој срећи. Има људи који су сретни и са само једном од горњих срећа, али апсолутне среће, и разумљиве за сваког другог човека, нема без богатства, зато што оно једино значи савршено ослобођење човека од другог човека. Без богатства нема слободе, него само борбе. Истина, и убоги Сократ се сматрао независним, а то најзад и посведочио својом смрћу. Песник Петрарка каже да је увек мрзео богатство, али не зато што га није желео, него само због брига и муке које су неминовни пратиоци богатства. Овако мисли и Леонардо. Петрарка не каже да су и пратиоци сиромаштва још црње бриге и муке. За здраве и храбре и умне богатство није потребно у тој мери; али цео свет није ни здрав, ни храбар, ни уман. Чак и здравље и памет купују се или одржавају новцем, нарочито у нашем времену. Божанска Сапфа пева: “У мојој кући ни меда, ни муве на меду.”

Среће су многобројне, и ретко има човека који нема у животу бар једну срећу, чак и онда кад мисли да је потпуно несрећан. Истина, има срећа људских за које једни људи знају а други не знају.Тако за бескућнике не постоји срећа љубави за породицу и за децу, а за човека прикованог за огњиште не постоји апсолутна слобода и фантастични живот бескућни. Херој не зна за власт злата богатог краља Лидије, али ни богати Крез није знао за херојство Ајанта, или песничку славу Пиндарову. - Чак би човек који не даје животу ништа, тражио од живота све. И зачудо, ни један човек не уме да одмери срећу коју има, него само срећу коју нема. Најсрећнији је онај човек који уме да се удуби онолико у своју срећу, као што се други удубе у своју несрећу. И да не преспава цели ноћ мислећи на своју срећу, као што би урадио да му се догодила несрећа; и да онако исто због среће држи у рукама главу, и да узверено гледа у предмете око себе, и расејано чује све што се око њега говори, као што се избезуми човек коме су потонуле галије. И, најзад, да ту срећу сам улепшава својим мислима, и проширује својом екстазом. – Мислим чак да треба и многе своје среће намерно измишљати. Уображавати их; сликати их на песку или по зидовима; певати им, или разговарати о њима с камењем по путу. Велика је погрешка човекова, чак и беда, у том што мисли да је несрећа дубља него срећа, и што не уме да се евентуалном срећом храбри, колико се евентуалном несрећом обесхрабрује. Страх, то је животињски осећај у човека; потпун се човек не плаши ничега осим срамоте и кукавиштва. Никад нисам разумео губитке које доноси само време. Кад сам изгубио младост, већ је било дошло песничко име, и ја сам мирно прешао из једне среће у другу.

Има пуно срећа расејаних улицом куда сте и данас прошли. Ниједна туђа срећа није без и помало среће и за нас друге. Има убогих људи који су срећни само зато што могу да живе у граду богатих, гледајући с уживањем блиставе фасаде њихових кућа, богате вртове пуне боје и мириса, њихова сјајна кола и лепе и бесне коње, осветљене велике тргове и музику. Туђа раскош, то је блаженство и за очи убогих. Уживати у лепим улицама и богатсву које њима тече, изазива више радост него завист, ма шта се о томе мислило. С великом радошћу се живи у раскошном граду, не због својих палата него и због ту|их. Има небројено више света који би се задовољио и мршавим ручком и беднијим станом, само да живи у Паризу, него што би био блажен да живи беговски у каквом анадолском месту. Зато је једна велика мудрост: од ту|их срећа правити и срећу за себе. То је једини начин да наша лична срећа остане потпунија и виша. – Исто је то и у стварима људских невоља: ко подели туђу невољу, тад и његова морална срећа повишује све своје бедеме у ненадмашне твр|аве. А несрећан човек, видећи како други деле његову беду има задовољење које постане скоро читава срећа. Два сина Диагорина су били победиоци на Олимпијским играма, и гомила је пронела њиховог оца кроз светину која му је довикивала: “Умри Диагора, јер ваљда не можеш постати и Бог, а смо ти још то остаје!” Диагора је умро од радости. – Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је отаџбина збир свих других љубави и осећања. Микеланђелу је било шездесет и две године кад је у Сикстинској капели почео младићком снагом да слика Страшни суд, величанствено дело ренесансе. Али је тај уметник толико био ожалошћен догађајима у животу своје отаџбине да је месецима остајао не видевши никог, и носећи на устима стихове које је био урезао под својом статуом Ноћи: да је слатко спавати, а још слађе бити од камена, док светом владају зло и срамота. Одиста, овакве среће и несреће, које нису личне, постоје у небројено много примера. Неке су мудре, а неке и луде. Једна мајка, стара римска матрона, угледавши сина да јој се враћа здрав и читав из страшне битке на Кани, пала је мртва од радости. Али папа Леон X, сазнавши да су страначке императорске трупе заузеле њему противнички Милано, пао је мртав од среће. Човек је, извесно, по инстинкту егоиста; и можда није пријатељ другога човека него само по историјској навици. Али ипак без везивања своје судбине за ту|е среће и несреће, он је непотпун и ситан. Замислите два огромна духа као што су били Макијавели и Микелан|ело док се бораху истог дана на шанчевима, бранећи оружјем своју Фиренцу против папе и императора.

Чак и у ведрој старој Грчкој било је песимиста који уопште нису веровали у срећу. Теогнис, мудрац из Мегаре, каже: да је од свих добара, највећа срећа за човека не родити се, и никад не видети сунце; али ако је човек већ рођен, да треба што пре проћи кроз врата Плутонова и починути дубоко сахрањен под земљом. Истина, ова песимистичка доктрина није никад узела маха у ведрој грчкој идеји о животу. Међутим и Софокле, у хору једне своје трагедије, каже да је боље умрети него живети, вероватно под утицајем Теогниса који је живео не више него столеће раније. Али је можда у човековом духу и онда, као и данас, пролазио по неки црн облак који је затварао видик среће. Осећање несреће је безусловно ствар органска и ствар културе човекове. Врло здрави реагирају физички, а слаби су увек готови на тугу. Несреће се дубље осећају и у земљама ниског и суморног неба, него у другим земљама где је небо високо, и где по свима стварима лежи сунчево злато. Некултуран човек налази своје среће онде где их други не налазе. Тамерлан је био подигао код Дамаска пирамиду од шездесет хиљада људских глава, и био извесно за себе срећан, а за друге славан.

Слава, то је једина човекова срећа која није спокојна и која је наскупље плаћена. У својој десетој сатири Јувенал приповеда умереност, која је била и римска мудрост. Описује Ксеркса после његовог пораза код Саламине, самог на једном броду, и окруженог само лешевима који пливају по води. И описује Александра којем је свемир био тесан, али који се морао задовољити најзад једним уским саркофагом. И тирана Марија, којег су претеране жеље отерале у изгнанство и тамницу, и у баруштине Минтурне, и да најзад просјачи парче хлеба у Картаги. Ни Ханибалу није била довољна Африка од Атланског океана до Нила, јер је сматрао да његова слава није довољна ако у Риму не забоде своју заставу усред Субуре. А завршио је бедно живеши од милосрђа једног тирана у Витини. Затим, каже Јувенал, због своје високе речитости су погинули Демостен и Цицерон. Први је попио отров; а другом су одсекли руку и главу. Јувенал додаје да никад крв обичног трибуна и малог човека није попрскала говорницу на римском форуму него само крв славних великана. Одиста, велики људи били су срећа за човечанство, али су били стварно највећи несрећници. Највећи део историјских имена првог степена свшавали су како свршавају само злочинци, и скоро није било великога човека који није био и велики несрећник.