Бињиш бола

Бињиш бола Писац: Алфред Розенцвајг

Да ли памтиш, душо, ретке оне чари
суза̂ што су лопиле
у часовима устрепталих бдења
те млазевима горких усхићења
пла̏виле и топиле
све тегобе јаве, цео мутљаг ствари?

То су биле наше свечаности тајне,
чудне сатурналије,
кад празноваху патње и све туге
уз присне звуке утуљене фуге,
што их из провалије
срца слаху тихе харфе уздисајне...

Док очајања чилог гораху чираци
у дубини зенице,
прекаљајући печали самоће,
са себе ти си стресала злоће,
сурове каменице
које на те дању сручише „земљаци”.

Па, док су око тебе поноћна пространства
носталгије ницала,
и росила те седефима сете,
овидовљена жаром слутње свете,
ти си се дотицала
врхунаца цветних мртног величанства...

Све јаде своје сажев побожно, испољив
муке своје пламене
у јецајима смирене екстазе,
у благе ти си улазила фазе
зреле, зрачне намене,
у мистичних тамнина сјај о! неодољив...

Да л’ у твојој свести има каква трага
светлим надахнућима
што све лепоте црпаху из плача?
Ти, душо, никад ниси била јача
но у тим прегнућима,
настраним и нежним, пуним болних снага!

Некад тако своја, слободна свих веза,
ти си тада чистијом
суштином била цела проникнута,
у себе упив посвећења љута
с бујном Евхаристијом
суза̂, зачињених миром слатких језа...

Да ли памтиш, душо? Ти, што сад с кињиш
у штурости депресије,
где веје мраз, и мрак, и мук заливен,
и сваки плам је пепелом заптивен —
прибери се! Отреси је!
Обуци жарког бола стари блистав бињиш!

Ненад Митров

Извор

1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 2, стр. 126-127.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Алфред Розенцвајг, умро 1941, пре 83 године.