Биљешке

БИЉЕШКЕ

У биљешкама се налазе подаци о изворима из којих су пјесме узете, подаци о казивачима, као и одређене напомене скупљача. Наводе се и варијанте; нису прегледане само збирке у којима су искључиво (или у знатном броју) пјесме Срба у Хрватској, него и незаобилазне Вукове књиге, Ерлангенски рукопис, Народне лирске пјесме, које је за библиотеку "Пет стољећа хрватске књижевности" приредио Олинко Делорко, те Народне пјесме, што су их, за исту библиотеку, приредили Олинко Делорко (књ. I) и Маја Бошковић-Стули (књ. II). Прегледани су још неки извори. У антологију су уврштене многе пјесме из богате рукописне грађе. Треба очекивати да ће будућа истраживања изнијети на видјело и оне пјесме које не заслужују заборав а у овом се избору нису нашле. Скупљачи су испод наслова појединих пјесама назначавали одакле су (из Дабра, из Хрватске итд.); пошто су били недосљедни, ове податке пренио сам у биљешке. За пјесме које у изворима нису нумерисане, наводи се број страница на којој су односно на којој започињу.

1. КРШТЕЊЕ ИСУСА ХРИСТОСА – "Србско-далматински магазин", Задар, 1968. – Из Слуњске крајине. Варијанте: Вук Стеф. Караџић: Српске народне пјесме, књ. I, (даље у тексту: Вук, I), Беч 1841, бр. 202. и 203. Ова потоња варијанта обимнија је од пјесме уврштене у антологију, али естетски знатно скромнија.

2. МЈЕСЕЧЕВА ЖЕНИДБА – Никла Беговић: Живот и обичаји Срба-граничара (даље у тексту: Н. Беговић, Живот и обичаји), Загреб, 1887, стр. 32. Варијанте: Ђорђе Рајковић: Српске народне песме (даље у тексту: Ђ. Рајковић), Нови Сад, 1809, стр. 184.

3. СВЕТА ЦРКВА ИНЂИЈА – Никола Беговић; Српске народне пјесме из Лике и Баније, књ. I (даље у тексту: Н. Беговић, Српске народне пјесме), Загреб, 1885, бр. 21.

4. СВЕЦИ ПИЈУ ВИНО – Н. Беговић, Живот и обичаји (подробније о избору; под бр. 2), стр. 55. "Из Дабра".

5. СУНЧЕВ ПУТ – Ђ. Рајковић, (подробније о извору: под бр. 2), бр. 183.

6. СЈАЈНА КОШУЉА – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 33.

7. МАЈКА ПЕТРОВА ИДЕ У КОЛО – Н. Беговић, Српске народне пјесме (подробније о извору под бр. 3), бр. 3. записано "на Дугој Ријеци" (у Подравини).

8. ТРОЈЕ ПЕРЈЕ – Франо Женко Донадини: Чобанске пјесме, (даље у тексту: Ф. Ж. Донадини), Дубровник, 1913, бр. 56. У својој збирци скупљач напомиње: "Покупио сам их (пјесме - оп. З. К.) баш од чобана самих, а има их и сличних, једне су икавске а друге јекавске, а то прама крају, у којем се пјевају јер треба знати, да су у сјеверној и средњој Далмацији католици икавци, а православни јекавци."

9. НАЈТЕЖА ГРЕХОТА – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 59. "Из Дабра". "Из Оточке крајине, од Симе Вуксана".

10. ПРИПИЈЕВАЛИЦА – Н. Беговић: Српске народне пјесме, бр. 123 (а). Варијанте: Вук, I, бр. 139.

11. ДУША КУНЕ ТИЈЕЛО – Записала Љубица Ардалић у Буковици. "Србско-далматински магазин", Задар, 1865, стр. 71.

12. АЈМО, СЕЈО, НА МОСТОВЕ – Здравко Крсмановић: Фолклорна граша из околине Дрниша и Рамљана (поред Книна), Рукопис Завода за истраживање фолклора бр. 881 (даље у тексту: З. Крстановић, РКП. ЗИФ бр. 881), бр. 66. Казивала Аница Вученовић, рођ. Крстановић, рођена 1913. Записано у Рамљанима, 11. VIII 1973.

13. ВОЗАЛА СЕ ВИЗА РИБА – Славица Гароња: Народне песме славонске границе, (даље у тексту: С. Гароња), Београд, 1987, бр. 94. Пјесму су казивале у две истоветне варијанте Марија Ћурчија (у Воћину, 28. IX 1978) и Анђа Летић-Пуач (у Кули, 17. I. 1979). С. Гароња, наводи изворе варијаната. О Марији Ћурчија рођ. Бунчић, поред осталог, пише (стр. 124): "Поседује изванредну меморију и висок естетски критеријум у казивању забележених песама. Она у искуству сакупљача представља осведочени пример познатог Вуковог правила, 'да често од казивача зависи квалитет и лепота неке народне песме'". Ова казивачица рођена је 1911. у селу Каменски Вучјак, (општина Славонска Пожега, већи дио живота провела је у селу Крушеву, дуго је живјела у селу Кули, а данас живи у Воћину (општина Подравска Слатина). Казивачица Анђа Летић-Пуач, рођ. Пуач, рођена је 1905. у селу Крушеву, а данас живи у селу Кули. "Потиче из породице врсних певача и талентованих усмених казивача."

14. МАТИ СТАРА МАРУ СЈЕТОВАЛА – С. Гароња, бр. 91. Казивала Милка Грујић, у Воћину, 16. IV 1981.

Казивачица Милка Грујић рођена је у Воћину 1900. године. Казивала је лирске песме и баладе високог квалитета. У језику и мотивима песама које је она казивала очувала се нека посебна архаичност. Варијанте: Хрватске народне пјесме, VII, Загреб, 1929, бр. 89.

15. ДЈЕВОЈЦИ И БОГ ОПРАШТА – С. Гароња, бр. 86. – Казивала Марија Ћурчија, у Воћину, 9. VII 1979. "Песма је певана поводом тзв. летњих светаца и жетвених радова."

16. ШИРОКО ЈЕ МОРЕ И ДУНАЈ – Маја Бошковић-Стули: Фолклорна грађа са Зрмање, Ркп. ЗИФ бр. 273 (даље у тексту: М. Бошковић-Стули, Ркп. ЗИФ бр. 273), бр. 200. Казивала Сава Сучевић (84 године) из Мале или Велике Попине.

17. ЗАДОЈИЛА ЈЕ ВИЛА – С. Гароња, бр. 54. Казивале Марија Ћурчија и Милка Грујић, у Воћину, 16. IV 1981. У збирци С. Гароње пјесма је објављена под насловом "Вечерају браћа Јованова".

18. ЗЛАТНА ПАРТА – Милан Обрадовић: Етнографска збирка АСАНУ (Архиве Српске академије наука и уметности), 45 - 1, (даље у тексту: М. Обрадовић, Етн. збр. АСАНУ 45-1), (Ољаси, Сл. Пожега, 1899, бр. 125.

19. СУЗЕ МАТЕРИНЕ – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 173. – "Из Плашкога, од Каменке Пувар." Варијанте: Ђ. Рајковић, бр. 186.

20. САНАК СНИЛА ЦАРИЦА МИЛИЦА – Славица Гароња: Четири варијанте народних песама Срба из Славоније, рукопис (даље у тексту: С. Гароња: Рукопис). Казивала Марија Ћурчија, рођ. Банчић, рођена 1911. у Каменском Вучјаку, општина Славонска Пожега. Записано 26. XI 1988. у Воћину. Варијанте: М. Обрадовић, Етн. збр. АСАНУ, бр. 25-2, бр. 26 (24). Ова варијанта вјероватно се разликује од пјесме у антологији.

21. МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЗМИЈА ШЕСТОПЕРКА – С. Гароња, Рукопис. Варијанте: М. Обрадовић, Етн. збр. АСАНУ, 25-2, бр. 71 (69). Постоји и варијанта у рук. 44-1, бр. 81 која је запис. Вид Блашковић: Народне пјесме, Петриња, 1920, стр. 116.

22. ЖАЛОСНИ ЈУНАК И ВИЛА – Милан Обрадовић: Етнографска збирка АСАНУ бр. 93 (даље у тексту: М. Обрадовић: Етн. збр. АСАНУ бр. 93), бр. 23, "Котари, Дарувар и Пакрац", 1900/1901. Рогољи, Пакрац.

23. НЕБЕСКА НЕВЈЕСТА – М. Обрадовић, Етн. збр. АСАНУ, б р. 45-1, бр. 197. Ољаси, "Околица пожешка", 1899.

24. ЂЕВОЈКА И ОКОВАН ДЕЛИЈА – Н. Беговић: Српске нар. пјесме, бр. 85. Варијанте: Вид Блашковић: Народне пјесме (даље у тексту: В. Блашковић), Петриња, стр. 21; Ф. З. Донадини, бр. 123; Ђ. Рајковић, бр. 22.

25. ЈОВАН И ЈОВАНКА – Олинко Делорко: Фолклорна грађа из Лике, књ. I, Ркп. ЗИФ бр. 183, бр. 53. Казивала Љубица Рашић, рођена 1932, из Дивосела. Варијанте: Драгослав Алексић: Личанке, Грачац, 1934 (даље у тексту: Д. Алексић), бр. 83 а (стр. 64), бр. 83 б (стр. 65) и бр. 85 б (стр. 66), Ђ. Рајковић, бр. 175 и 176.

26. ТИ СИ СЕБИ РУВО САКУПИЛА – Д. Алексић (подробније о извору: под бројем 21), бр. 101, стр. 75. Записали Никола Јакшић и Милица Станисављевић на Глогову. Варијанте: Д. Алексић, бр. 102 (стр. 75); Ђ. Рајковић, бр. 187. и бр. 188.

27. ЛИЈЕПА МАРА И АРАМБАША НИКО – Олинко Делорко: Народне пјесме из Хрватске Костајнице и околине, Ркп. ЗИФ бр. 355 (даље у тексту: Делорко, Ркп. ЗИФ бр. 355), бр. 95. Казивала Драгиња Божић, рођ. Јапић, рођена 1894. у Јасеновчанима, Мрачај, општина Суња.

28. МАРКО КОЊА ПОД МОСТОМ КОВАО – С. Гароња, бр. 6, Казивала Марија Ћурчија у Воћину, 1978.

29. СМИЉАНИЋ ИЛИЈА И ДЈЕВОЈКА – Д. Алексић, бр. 147, стр. 98. Записао Јово Поткоњак у Отрићу.

30. ИЗГЛЕДАЊЕ ДРАГОГА – Ђ. Рајковић, бр. 18. Варијанте: М. Б. Кордунаш (ријеч је о Манојлу Бубалу Кордунашу): Народно васпитање из Горње Крајине (даље у тексту: М. Бубало Кордунаш, Нара. васпитање), Нови Сад, 1897, бр. 52.

31. УТРУДЊЕЛИ КОЊИ ДО ДЈЕВОЈКЕ – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 167. Варијанте: Ђ. Рајковић, бр. 141.

32. ВИЈАЛО СЕ ПЕРО ПАУНОВО – С. Гароња, бр. 1. Казивала Марија Ћурчија, у Воћину, 16. X 1977. Друга варијанта налази се у истој књизи, а наводе се и извори за остале варијанте.

33. КАКО САМ СЕ ЈА РОДИЛА – М. Обрадовић, Етн. збр. АСАНУ, бр. 41-1, (Ољаси, Сл. Пожега, 1899), бр. 68.

34. КЛЕТВА – Ф. Ж. Донадини, бр. 36. Варијанте: М. Бубало Кордунаш, Нар. васпитање, бр. 109; Вук, I, бр. 531.

35. МОМАК ТЈЕШИ ДЈЕВОЈКУ – "Србско-далматински магазин", 1866, стр. 100.

36. ВЈЕРНА ЉУБА БАРЈАКТАР – Здравко Крстановић: Приватна збирка народних умотворина (даље у тексту: З. Крстановић, Прив. збирка). Пјесму сам добио од књижевнице Јованке Хрваћанин из Хрватске Дубице, која је касније живјела у Београду. Пјесму је чула у родном мјесту. Варијанте: М. Бубало Кордунаш, Нар. васпитање, бр. 106; Милан Обрадовић: Етнографска збирка АСАНУ, бр. 25-2 (даље у тексту: М. Обрадовић, Етн. збр. АСАНУ, бр. 25-2), бр. 41.

37. ЂЕВОЈАЧКА ЗАХВАЛНОСТ – Д. Алексић, бр. 30, стр. 40. Записао Јово Поткоњак у Отрићу. Варијанте: Ерлангенски рукопис (даље у тексту: ЕП), популарно издање, приредили Радослав Меденица и Добрило Аранитовић, Никшић, 1987, бр. 215.

38. МАРКО КОЊА ПОЈИ, ЗА ГРАДОМ НА ВОДИ – С. Гароња, бр. 85. Казивале Марија Ћурчија, у Воћину, 28. IX 1979. Варијанте казивачица потпуно су истоветне. Пјесма се - напомиње С. Гароња - радо пјевала у прошлом стољећу, само се мијењала народност дјевојака (Влахиња/Шокица). Наведени су и извори за остале варијанте.

39. НЕЈАКА ЈАГОДА – Д. Алексић, бр. 20, стр. 33. Записао Милан Дукић у Церовцу. Варијанте: Народне лирске пјесме, приредио Олинко Делорко (даље у тексту: Делорко, Нар. лир. пјесме), библиотека "Пет стољећа хрватске књижевности", Загреб, 1963, бр. 68. ЕП (подробније о извору: под бр. 33), бр. 189.

40. НИШТА СЕ САКРИТИ НЕ МОЖЕ – Ф. Ж. Донадини (подробније о извору: под бр. 8), бр. 98. Варијанте: М. Бубало Кордунаш: Нар. васпитање, бр. 105; Вук, I, бр. 444; Делорко, Лир. нар. пјесме, бр. 36.

41. ПОДРЖ', БОЖЕ, ОВАКО – Вук, I, бр. 692. Из Хрватске.

42. ЛАЖЉИВ ГЛАС – Ђ. Рајковић, бр. 48. Варијанте: Вук, I, бр. 500, бр. 501, и бр. 502; Ф. Ж. Донадини, бр. 27, и бр. 28; С. Гароња, бр. 65 (наводе се и друге варијанте); ЕП, бр. 174.

43. ДЈЕВОЈКА САМА СЕБЕ КУНЕ – Ђ. Рајковић, бр. 44.

44. БОР САДИЛА ЛИЈЕПА ЂЕВОЈКА – Никола Ст. Кукић (ријеч је о Николи Станкову Кукићу: Звуци народне лире из Горње и Босанске крајине (даље у тексту: Н. С: Кукић, Звуци нар. лире), св. I, Загреб, 1924, бр. 49.

45. СВАТОВСКА – Делорко, Ркп. ЗИФ бр. 335 (подробније о извору: под бр. 23), бр. 110. Казивала Јелена Сладић, рођ. Прибичевић, рођена 1970. у Главичанима, Доњи Кукурузари, општина Јаворањ, околина Двора на Уни. Варијанте: Д. Алексић, бр. 134, стр. 92: Вук, I, бр. 24.

46. МИЛА МАЈКО, ЛИЈЕПОГА МИЛЕ – С. Гароња, бр. 11. Казивала Милка Грујић, у Воћину, 9. X 1981.

47. ТИТРАЛА СЕ ЛЕПА МАРА – С. Гароња, бр. 21. Казивала Марија Ћурчија, у Воћину, 16. X 1977. Наводе се и извори за друге варијанте.

48. ТРИ КЋЕРИ – С. Гароња, бр. 61. Казивала Марија Ћурчија, у Воћину, 9. VIII 1979.

49. АЈДЕ, ДУШО ДА ТРАЖИМО – Станко Опачић Ћаница: Народне пјесме Кордуна (даље у тексту С. Опачић Ћаница: Нар. пјес. Кордуна), Загреб, 1971, бр. 75. "Пјевана јужно од Слуња. Казивао Јосо Јанчић (сазнао сам да му је право име Јосиф Јанчић - оп. З. К.) из Слушнице. Записао 1968. године Петар Зинаић из Слуња." Пјева се у колу.

50. ПОРУКА ДРАГОЈ – Ђ. Рајковић, бр. 96.

51. ТАМБУРЏИЈА ИВО И ТУРЦИ САРАЈЛИЈЕ – Ђ. Рајковић, бр. 4. Варијанте: ЕП, бр. 57.

52. ТРИ РУЖЕ – Ђ. Рајковић, бр. 59.

53. ДЈЕВОЈКА И СОКО – Ђ. Рајковић, бр. 85.

54. ЈОВО И МАРЕ – Ђ. Рајковић, бр. 91.

55. ЧОБАНИН И КАЛУЂЕР – Ђ. Рајковић, бр. 45.

56. ДЈЕВОЈКА И КОСЦИ – М. Бубало Кордунаш: Нар. васпитање, бр. 79.

57. РОЂЕНА У ГОРИ – Д. Алексић, бр. 123, стр. 86.

58. ДВА БРАТА И ЗЛАТОКОСА МАРА – М. Обрадовић, Етн. збр. АСАНУ бр. 25-2 (подробније о извору: под бр. 32), бр. 69 (61). Прави број пјесме је 69, а сакупљачев број у загради је омашка. Каменски крај. "Котар Пакрац, Пожешка жупанија" 1890/1891. год.

59. БАСМА КАД ВОДА СТАНЕ – Записао Владимир Ардалић, "Зборник за живот и обичаје Јужних Словена" (даље у тексту: В. Ардалић, ЗНЖО), 1912, књ. XVII, стр. 361. "Казивала Стеванија Полошева, из Дубоке Буковице, село Парчић."

60. ЦРНА КУЈА ПУТОМ КАСА – Шкреб-Петре, Увод у књижевност, Загреб, 1971. Записала М. Бошковић-Стули, Казивала Катица Папуча са Баније.

61. ДЕВЕТ УРОКА – З. Крстановић: Фолклорна грађа Кордуна, Рукописна збирка Завода за истраживање фолклора (даље у тексту: Ж. Крстановић: Ркп, ЗИФ бр. 907), бр. 907, бр. 39. Казивала Милка Кораћ, рођ. Вујановић, рођена 1920. Записано у Чемерници, 8. VII 1973.

62. САН ЗАСПО, А УРОК НЕ ЗАСПО – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 164. Казивао Никола Вујановић из Кукурузара.

63. АДАМ И ЕВА – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 165. "Од бабе Симеуне Калинићке из Присјеке".

64. ЂЕ ОРЕ НЕ ПЈЕВА – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 163. Казивао Никола Вујаковић из Кукурузара.

65. ОТАЦ, И СИН, И ДУХ ШЈАТИ – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 255.

66. ОСТА МАРА – Д. Алексић, бр. 56, стр. 52. Записао Милан Алексић у Штикади.

67. ПРОЛЕЋЕЛА ДВА ВРАНА ГАВРАНА – З. Крстановић, Ркп. ЗИФ бр. 907 (подробније о извору: под бр. 57), бр. 50. Казивао Никола Кораћ, у Чемерници, 8. VII 1973.

68. ПАВЛОВИ СВАТОВИ – М. Обрадовић, Етн. збр. АСАНУ, бр. 25-2 (Каменски крај, Котар Пакрац, 1891), бр. 141 (133). Прави број пјесме је 141, а скупљачев број, у загради, је омашка.

69. МАТЕРИНА КЛЕТВА – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 165. Варијанте: Делорко, Лир. нар. пјесме, бр. 37.

70. НЕЈАКО ЦВИЈЕЋЕ – Д. Алексић, бр. 59, стр. 54. Записао Милан Тишма из Небљуса.

71. БОГ, СУНЦЕ И ДЈЕВОЈКА – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 10. "Из Плашкога". "Прибиљежила Каменка Пувар".

72. БУДИЛА МАЈКА ЈОВАНА – З. Крстановић, Ркп. ЗИФ бр. 907, бр. 56. Казивала Марија Миличевић, рођ. Сучевић, рођена у Славском Пољу 1927. Записано у мјесту Брњавац, 29. IV 1974. Варијанте: Вук, I, бр. 27. У овој варијанти сестра није крива; криве су вјештице и мајка.

73. ГРИЈЕХ БРАТА И СЕСТРЕ – З. Крстановић, Ркп. ЗИФ, бр. 907, бр. 40. Казивала Ката Крагулкац, рођ. Банда, рођена 1901. у Буковици код Чемернице (Вргинмост). Записано у Чемерници, 8. VII 1973. Варијанте: О. Делорко, Лир. нар. пјесме, бр. 91.

74. АЈДУКОВА ЉУБА – Д. Алексић, бр. 70, стр. 59. Записао Милан Тишма из Небљуса. Варијанте: Вук, I, бр. 668. Ова варијанта се само дјелимично подудара са пјесмом у Антологији. Ф. Ж. Донадини, бр. 100; Ђ. Рајковић, бр. 239.

75. МАРКОВА ЖЕНИДБА – С. Гароња, бр. 80. Казивала Душанка Бошња, рођ. Ћурчија, из Куле (оп. Славонска Пожега, 1980. г.). Ова "песма се пева и у традиционалном граничарском колу, окретању". (С. Г.) Казивачица је рођена "у селу Крушеву (Каменски крај, оп. Сл. Пожега), 1933. године. Песме је слушала у детињству од мајке Марије, а највише их упамтила у најранијој младости, играјући и певајући у колу. Данас живи у селу Кули (оп. Сл. Пожега)". "Наглашена је њена наклоност и интересовање за песме елегичног карактера." Казивала је велики број квалитетних балада. Пјесма је у збирци С. Гароње објављена под насловом "Женио се млад Марко". Нису споменути извори у којима се, такође, налазе варијанте ове пјесме: М. Бубало Кордунаш, Нар. васпитање, бр. 25. и О. Делорко: Лир. нар. пјесме, бр. 152.

76. ШТО С' МОРАВА ЗАМУТИЛА – Н. С. Кукић, Звуци нар. лире (подробније о извору: под бр. 40), бр. 40.

77. УДАРАЛА МУЊА ИЗ ОБЛАКА – С. Гароња, бр. 90. Казивала Марија Ћурчија, у Осијеку, 6. IV 1980.

78. МУДРА МАНДАЛИНА – М. Бубало Кордунаш, Нар. васпитање, бр. 110. У истој књизи, под бројем 111, налази се варијанта ове пјесме која је, по мом суду, такође антологијске вриједности. Стога је објављујемо на овоме мјесту:

Исто, мало друкчије

Сву ноћ сјала сјајна мјесечина,
Па пресјала бијеле градове,
Ђе 'но Иве три ћери удаје.
Једну даје ђе се сунце рађа,
Другу даје ђе 'но отпочива,
Сасмо Манду според Цариградом.
Кад су Манду сватови повели,
Л'јепо мајка Манду свјетовала:
"л'јепа Мандо, ћери најмилија,
Ц'јелог пута л'јепо ми се владај;
Када дођеш според Цариградом,
Спушти струке низ бијеле руке,
Б'јело ело низ бијело чело,
Црљен скерлет коњу до кољена,
Ситне игле коњу до копита.
Гледаће те сва царева војска,
И царица са сребрна сто'ца."
Љепше Манда мајку послушала.
Кад су били според Цариградом,
Спушти струке низ бијеле руке,
Б'јело ело низ бијело чело,
Црљен скерлет коњу до кољена,
Ситне игле коњу до копита.
Гледала је сва царева војска,
И царица са сребрена сто'ца.
Па дозива цара господина:
"Душо моја, царе господине,
Би л' ми вако коња накитили?"
Ал' говори царе господине:
"Ој, царице, моја вјерна љубо,
Ми би 'нако коња накитили,
Али не би на коњу јунака,
Благо мајци којој онај дође!"

Варијанте: О. Делорко, Лир. нар. пјесме, бр. 183. Ова варијанта несумњиво је фрагмент.

79. МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЋОРДА – З. Крстановић: Прив. збирка (подробније о извору: под бр. 32). Пјесму сам добио од књижевнице Јованке Хрваћанин, која ме је у писму обавијестила да се ова пјесма пјевала "све до последњег рата у Дубици у колу (мушкарци)". Варијанте: О. Делорко, Лир. нар. пјесме, бр. 177; Ђ. Рајковић, бр. 238.

80. ЈУНАК И КОЊ – Н. Беговић, Живот и обичаји", стр. 153. Пјесма је објављена под насловом "Смртна бола на мајчину крилу". Варијанте: Д. Алексић, бр. 145, стр. 97; Ђ. Рајковић бр. 120.

81. СОКО И ГОСПОДАРЕВЕ ЋЕРИ – М. Обрадовић, Етн. збр. АСАНУ, бр. 25-2, (Каменски крај, Котар Пакрац, 1891), бр. 145(137). Прави број пјесме је 145, а скупљачев број, у загради, омашка је.

82. ДОЈЧИЋ ПЕТАР И КРАЉ МАТИЈАШ – З. Крстановић, Ркп. ЗИФ, бр. 907, бр. 7. Пјесму су певали Душан Поштић, Мићо Обрадовић и Милан Обрадовић из Чемернице, у Вргинмосту, 17. VI 1973. Варијанте: Вук, I, бр. 633; О. Делорко, Лир. нар. пјесме, бр. 115; ЕП, бр. 178.

Делорко записује: "Ова је пјесма много раширена међу Хрватима кајкавцима." Но, чудни су путеви народне пјесме: чини ми се да је пјесма из моје Антологије естетски знатно зрелија од Делоркове варијанте и варијанте из Ерлангенског рукописа, записане прије два и по стољећа. Ако се не варам: у објема варијантама као да је пресудније мјесто од јунака, снажнијег од краља!

83. ПОД БУДИМОМ ОВЦЕ ПЛАНДОВАЛЕ – С. Гароња, бр. 3. Казивала Марија Ћурчија, у Воћину, 16. X 1977. Наводе се и извори за друге варијанте.

84. ВИДРА-ДЈЕВОЈКА – С. Гароња, бр. 95. Казивала Марија Ћурчија, у Воћину, 28. IX 1978. Наводе се и извори за друге варијанте.

85. ИЗВОР ВОДА ИЗВИРАЛА – С. Гароња, бр. 44. Казивале Марија Ћурчија и Анђа Летић-Пуач, у Кули, 1979. Наводе се и извори за друге варијанте.

86. ДЈЕВОЈКА И УСНУЛИ ДРАГИ – Д. Алексић, бр. 23, стр. 34. Записао Милан Алагић у Штикади.

87. ДЈЕВОЈЧИНИ ДАРОВИ – З. Крстановић, Ркп. ЗИФ бр. 881 (подробније о извору: под бр. 12), бр. 23. Казивала Стана Лончар, рођ. Вишић, рођена 1899. у Житнићу (код Дрниша). Пјесма је записана 30. VII 1973. у Биочићу, гдје се говори ијекавски. У родном мјесту казивачице, као и у још неким селима Далматинске загоре (око Дрниша, Шибеника, Сплита и Сиња) Срби су икавци. Иначе, у големој већини далматински Срби су ијекавци. Изговор се узима као знак конфесионалне, односно националне припадности, те се за Србе ијекавце каже да им је језик "ришћански". У неким пјесмама изговори се мијешају; показује то и примјер ове казивачице.

88. КО СЕ ОНО БРДОМ ШЕЋЕ – Н. С. Кукић, Звуци нар. лире, бр. 41.

89. ЉУБА ПАВЛА НА ЗЛО НАГОВАРА – Ђ. Рајковић, бр. 3.

90. ЋИРО ОД БУДИМА И ЉЕПОТА ДЈЕВОЈКА – М. Обрадовић, Етн. збр. АСАНУ, бр. 45-1, (Ољаси, Сл. Пожега, 1899), бр. 1.

91. ЂЕВОЈКА И КАЛУЂЕР – Ф. Ж. Донадини, бр. 76.

92. ОЖЕНИО СЕ УДОВИЦОМ – Ф. Ж. Донадини, бр. 8.

93. МОМАК И ДЈЕВОЈКА – З. Крстановић, Ркп. ЗИФ, бр. 881, бр. 24. Казивала Стана Лончар, рођ. Вишић. Подробније о казивачици: под бр. 83.

94. ПОБРАТИМОВА МОЛБА – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 63. "Из Тоболица, од Ђуре Грубора". Пјесма је објављена под насловом "Грјехота је побратима увриједити". Варијанте: Вук, I. бр. 515.

95. ЛЕПА МАРА И ЈОВО – С. Опачић Ћаница, Нар. пјес. Кордуна (подробније о извору: под бр. 45), бр. 91.

96. СРПЧЕ МОМЧЕ И ЦАР – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 152. "У пјесми овој понавља се сваки редак пјевајући".

97. ДЈЕВОЈКУ ДРАГИ ИЗБАВИО – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 109.

98. ТРИ ДЕЛИЈЕ И ДЈЕВОЈКА – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 148. Варијанте: Д. Алексић, бр. 54, стр. 51; М. Бубало Кордунаш, Нар. васпитање, бр. 20; Ф. Ж. Донадини, бр. 62.

99. ОЈ, ЈОВАНКО, ДРУГАРИЦЕ МОЈА – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 148. Пјесма је објављена под насловом "Другарице". Варијанте: Ђ. Рајковић, бр. 95.

100. ЂЕВОЈКА СЕ НАДМУДРУЈЕ С МОМКОМ – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 150.

101. ОТВОР', МАЈКО, ОБОР-ДВОРЕ – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 176.

102. БОЖЈА ЉЕПОТИЦА – Ђ. Рајковић, бр. 52.

103. ДЈЕВОЈКА И ГОСПОДА – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 72. "Из Плашкога." Варијанте: Вук, I, бр. 424.

104. СВУ НОЋ СЈАЛА СЈАЈНА МЈЕСЕЧИНА – З. Крстановић, Ркп. ЗИФ, бр. 907, бр. 1. Казивао Стево Арбутина из Дугог Села, Записано у Вргинмосту, 17. VI 1973.

105. ДВИЈЕ ДРУГЕ – З. Крстановић, Ркп. ЗИФ, бр. 970, бр. 57. Казивала Марија Миличевић, рођ. Сучевић, у Брњавцу, 29. IV 1974.

106. БОЛЕСНИКОВА ЖЕЉА – М. Бубало Кордунаш, Нар. васпитање, бр. 10.

107. Л'ЈЕПА МАРА БОСИОК СИЈАЛА – З. Крстановић, Прив. збирка.

Пјесму сам добио од књижевнице Јованке Хрваћанин. У писму ме информише: "У Дубици већину песама певају Срби и Хрвати, али на некима се јасно види чије су." Кад ову пјесму у колу пјевају хрватски сватови, умјесто Јове, помиње се Иво.

108. РАН', ЂЕВОЈКО, НА ВОДУ – Олинко Делорко: Народне пјесме из околине Двора на Уни, Рукопис Завода за истраживање фолклора бр. 324. (даље у тексту: Делорко, Ркп. ЗИФ, бр. 324), бр. 12. Казивала Милка Прибичевић, рођ. Пушник, у Гвозданском, Доња Ступница, 10. IV 1959.

109. ЈА УСАДИ' ГРКИ ПЕЛИМ – В. Ардалић, ЗНЖО (подробније о извору: под бр. 55), књ. XXIII, Загреб, 1918, стр. 310.

110. ВОЈВОДА И ДЈЕВОЈКЕ – З. Крстановић, Ркп. ЗИФ, бр. 881, бр. 39. Казивала Стана Лончар, рођ. Вишић. Подробније о казивачици: под бр. 83.

111. МУЖ КОЛИК' ПУЖ – Записала Љубица Ардлић у Буковици. "Србско-далматински магазин", Задар, 1863, стр. 70. Варијанте: Д. Алексић, бр. 47, стр. 47; Вук, I, бр. 710; Ф. Ж. Донадини, бр. 124. и 125; Ђ. Рајковић, бр. 198.

112. ПРИЈА ПРИЈИ У РОД ДОШЛА – С. Гароња, бр. 100. Казивала Марија Ћурчија, у Воћину, 30. XI 1979. Наводе се извори за двије варијанте ове пјесме.

113. ВАЛИСАВА И СТАРАЦ – Записала Љубица Ардалић у Буковици. "Србско-далматински магазин", Задар, 1863, стр. 71-72. Варијанте: М. Бубало Кордунаш, Нар. васпитање, бр. 26; Вук, I, бр. 401. Ова варијанта је фрагмент, без особите снаге.

114. ИЗВРНУТА ПЈЕСМА – В. Ардалић, ЗНЖО, књ. XVII, Загреб, 1912. стр. 191. Растко Петровић, у свом есеју Младићство народног генија, ову пјесму наводи у цјелини, а преузео ју је, како напомиње, из књиге Јосипа Пашарића Хрватска народна шала. Несумњиво је, међутим, записана међу буковичким Србима, што знамо по записивачу, мјесту записивања и језику.

115. ПРЕЛИЦЕ СУ ПРЕЛИЛЕ – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 206. "Из Плашкога". Варијанте: Д. Алексић, бр. 20, стр. 33; М. Бубало Кордунаш, Нар. васпитање, бр. 22, и бр. 23; С. Гароња, бр. 97; Ф. Ж. Донадини, бр. 9.

116. ГРЛИЧИЦА И ГОЛУБ – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 207.

117. ДЕД, ЗАПЈЕВАЈ, С ВЕЛЕБИТА ВИЛО – Маја Бошковић-Стули: Фолклорна грађа са Зрмање, Рукопис Завода за истраживање фолклора бр. 273 (даље у тексту: М. Бошковић-Стули: Ркп. ЗИФ, бр. 273), бр. 34. Казивао Дане Ћук, рођен 1888.

118. МЛАДОЖЕЊА И МЛИНАРИЦА – Записала Љубица Ардалић у Буковици.

"Србско-далматински магазин", Задар, 1865, стр. 70-71. Варијанте: О, Делорко, Лир. нар. пјесме, бр. 74. Ова варијанта има само осам стихова; зацијело је фрагмент, Ф. Ж. Донадини, бр. 37, и бр. 137.

119. ГРЛИЧИЦА ГРЧЕ – З. Крстановић, Ркп. ЗИФ, бр. 881, бр. 67. Казивала Милица Крстановић, рођена 1913, у Рамљанима. Пјесма је записана 11. VII 1973.

120. ЖАБА И РАК – М. Бошковић-Стули, Ркп. ЗИФ, бр. 273, бр. 32.

Подаци су исти за пјесму бр. 113. Варијанте: Д. Алексић, бр. 95, стр. 73; М. Б. Кордунаш, Српске народне пјесме слијепца Илије Рапајића (даље у тексту: М. Бубало Кордунаш: Пјес. слијепца И. Рапајића), Нови Сад, 1892, бр. 10.

121. КОКАН ОД ОВАЦА – М. Бубало Кордунаш, Нар. васпитање, бр. 114.

122. РАСТАНАК БРАТА И СЕСТРЕ – М. Обрадовић, Етн. збр. АСАНУ, бр. 93, бр. 227 Вријеска (Дарувар), 1900/1901.

123. ГРАНИЧАРЕВА СУДБИНА – Станко Опачић Ћаница: Народне пјесме Кордуна, књ. II, Загреб, 1987, бр. 1. "Пјесма је дуго пјевана до НОБ-а, на Кордуну. На њу ме подсјетила Ранка Опачић из Присјеке код Крстиње, кад сам био 1975. у Топуском на лијечењу."

124. ЗАЖЕЛИЛИ СЕ БОЈА – З. Крстановић, Ркп. ЗИФ, бр. 907, бр. 90. Казивала Сава Станојевић и Пајо Борота, у Бовићу, 28. IV 1974.

125. БУБАЊ БУБЊА, НЕНО – З. Крстановић, Прив. збирка. Пјесму сам добио од књижевнице Јованке Хрваћанин, која ју је чула у родном месту, пропративши је, у писму, овом биљешком: "Уз ову се песму играла игра 'рајтек". У моје време није се играла, али су је знали неки."

126. ЖЕЉА ЗА СЛОБОДОМ (ДО 1918) – Ђ. Алексић, бр. 2, стр. 19. Сакупљач наводи да су ову пјесму пјевали "пастири на Отрићу, код Зрмање" (стр. 12).

127. ГРАНИЧАРСКА – Н. Беговић, Живот и обичаји, стр. 3.

128. КО БИ КРВЦУ У Р'ЈЕКУ СКУПИО – С. Опачић Ћаница, Нар. пјес. Кордуна, бр. 221. Ово је одломак пјесме "Петрова гора - наша радост и туга". "записао у Радоњи и Клокочу проф. Миле Дакић, а у Перни пуковник ЈНА Перо Рокнић."

129. НА КОРДУНУ ГРОБ ДО ГРОБА – О. Делорко, Ркп. ЗИФ, бр. 324, бр. 33. Казивао Петар Васиљевић, рођен 1897, у Педљу, Доња Ступница. Варијанте: О. Делорко, Лир. нар. пјесме, бр. 249.

130. ПОГИБИЈА СТОЈАНА МАТИЋА

131. ТУЖБАЛИЦА ЗА ДАНИЦОМ ЉЕПОВИЋ – С. Опачић Ћаница, Нар. пјес. Кордуна, бр. 237."Казивала Десанка Љепојевић, Даничина сестра (...) Даница Љепојевић погинула је 1943. године у Лици, у борби с Нијемцима, на јуришу. Ни за брата Десанка тада није знала, па је и њега унијела у своју тужбалицу. Касније је сазнала да је и брат Дамјан погинуо на сремском фронту."

132. БОЛНА БОЈАНА – У. Крстановић, Прив. збирка. Пјесму сам добио од Николе Живковића, професора српскохрватског језика из Белог Манастира, који је рођен 1942. у славонском брђанском селу Смуде. Пјесму је пјевала његова сестра Милка Јоргић, рођ. Живковић, рођена 1937, у истом селу. Данас је радница у Ријеци. "Она је била чувена по лијепом гласу, по дивном пјевању и игрању." Треба ли уопште рећи: ова несвакидашња пјесма то потврђује.

133. МАЈКА НЕМАЈКА – Никола Станков Кукић: Српске народне умотворине (даље у тексту: Н. С. Кукић, Срп. нар. умотворине), Загреб, 1898, стр. 42.

134. СМРТ ОМЕРКЕ ДЈЕВОЈКЕ – С. Гароња, бр. 76. Пјесма је објављена под насловом (који је и почетни стих) "Боловала Омерка дјевојка". Казивала Душанка Бошња, у Кули, 17. I 1979. (оп. С. Пожега).

135. СЕЈА БРАТА НА ВЕЧЕРУ ЗВАЛА – С. Гароња, бр. 83. Казивала Душанка Бошњак, у Кули, 28. XI 1979. (оп. С. Пожега). Наводи се низ извора у којима се налазе варијанте ове пјесме.

136. ВЈЕНЧАНИ У НЕЗНАЊУ – Д. Алексић, бр. 94, стр. 72. Записао Милан Дукић у Церовцу. Варијанте: В. Блашковић, стр. 48; Ђ. Рајковић, бр. 215. и бр. 216.

137. БАЛАДА О АРАМБАШИ ЛУКИ – С. Гароња, бр. 84. Казивала Милка Грујић, у Воћину, 18. IV 1981.

138. ЖАЛОСТ ЗА БРАТОМ – С. Гароња, бр. 75. Пјесма је објављена под насловом "Чува овце Ева Радојева". Казивала Душанка Бошњак, у Кули, 28. XI 1979 (оп. С. Пожега). Балада "постоји као модификована варијанта (у почетној слици) у збирци Ђ. Рајковића под бр. 125 (1869)".

139. ОМЕРКА ДЈЕВОЈКА – Ф: Ж. Донадини, бр. 147. Варијанте: В. Блажинчић, стр. 59; Вук, I, бр. 343, 344. и 345.

140. БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ – Манојло Кордунаш (ријеч је о Манојлу Бубалу Кордунашу): Српске народне пјесме (даље у тексту: М. Б. Кордунаш, Срп. нар. пјесме), Нови Сад, 1981, бр. 10. Варијанте: В. Блажинчић, стр. 107; Вук, II, бр. 5. Ова пјесма, увјерен сам, велика је пјесма српскога језика. Могућно је да није освојила потребну пажњу стога што се нашла у затуреном, скрајнутом дијелу наше књижевне ризнице. Проучаваоци су превасходно окренути Вуковим збиркама, а у овом случају - читалац ће се лако освједочити - Вукова варијанта неупоредиво је слабија. Варијанту В. Блажинчића само региструјемо; њена је вриједност скромна.

141. ЂАКОН СТЕВАН И ДВА АНЂЕЛА – М. Б. Кордунаш: Срп. нар. пјесме, бр. 1 (подробније о извору: бр. 135). Варијанте: Вук, II, бр. 3; Манојло Кордунаш (ријеч је о Манојлу Бубалу Кордунашу): Српске народне пјесме слијепца Раде Рапајића (даље у тексту: М. Б. Кордунаш, Пјесме Р. Рапајића), Нови Сад, 1982, бр. 12.

142. НЕЈАКИ ДЕЈАН И ЦАР – М. Б. Кордунаш: Срп. нар. пјесме, бр. 3. Варијанте: Ђ. Рајковић, бр. 190.

143. СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА – Вук, II, бр. 47. "Из Хрватске". Владан Недић, у свом тексту Усмена књижевност Срба у Хрватској, у књизи Књижевна хрестоматија (уредио Станко Кораћ), Загреб, 1979, напомиње "Са великом извесношћу може се тврдити да је ову пјесму Вук добио из Плашкога, од горњокарловачког епископа Лукијана Мушицког". Варијанте: М. Б. Кордунаш, Срп. нар. пјесме, бр. 25.

144. СТАРИНА НОВАК И КНЕЗ БОГОСАВ – Вук, III, бр. 1. "Од слепца Гаје Балаћа, родом из Рватске из Личке регименте (но сад је у Србији и ја сам песме од њега преписивао у Крагујевцу 1830. године)."

145. БАН СЕКУЛА И ВИЛА – Ђ. Рајковић, бр. 169. Варијанте: Вук, I, бр. 266. Варијанта се само дјелимично подудара са пјесмом из Антологије.

146. ОКЛАДА СИБИЊ-ЈАНКА – Ђ. Рајковић, бр. 209.

147. ЈАНКО И МИЛАНКО – М. Б. Кордунаш: Срп. нар. пјесме, бр. 14. Варијанте: Вук, II, бр. 15. Код Вука се пјесма зове "Предраг и Ненад.

148. НИЈЕМА МАНДАЛИНА – М. Б. Кордунаш: Срп. нар. пјесме, бр. 30.

149. ЖЕНИДБА ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА – Н. С. Кукић, Срп. нар. умотворине (подробније о извору: под бр. 128), стр. 11. Варијанте: Вук, III, бр. 21, и бр. 22.

150. ДВА ПОБРАТИМА – М. Б. Кордунаш, Срп. нар. пјесме, бр. 13.

151. КУМОВАЊЕ ГРЧИЋА МАНОЈЛА – Д. Б. Кордунаш, Пјесме Р. Рапајића (подробније о извору: под бр. 136), бр. 6. Изоставио сам два посљедња стиха, који су несумњиво покушај коментарисања пјесме: Није добро ни право се клети,/ Камо л' да је криво присизати. Изоставио сам и припјев пјевача: О, невјеро, да те Бог убио, / Добра да си, ни било те не би. Варијанте: Вук, II, бр. 6. Варијанта је из Црне Горе.

152. МАЛИ РАДОЈИЦА – Вук, III, бр. 51. Од Гаје Балаћа.

153. ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕЧА ОД ТУРАКА – М. Б. Кордунаш, Пјесме Р. Рапајића, бр. 37.

НАПОМЕНА. Наслови пјесама потичу од састављача ове Антологије, уз неке изузетке, док су оригинални наслови (из збирки) донети у биљешкама уз сваку пјесму.

Референце

Извор

Златна пјена од мора, Народне пјесме Срба у Хрватској, приредио Здравко Крстановић, Рад, Београд, 1990.