Бишћанин бан и Дуралагић Мехо

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Бишћанин бан и Дуралагић Мехо

0001 Вино пије Бишћанине бане
0002 У билу Бишћу, у кули каменој,
0003 Својим побром Дражић-капетаном,
0004 Оби побре хладно пију вино.
0005 Кад се побре пића напојиле,
0006 А ракија диван отворила,
0007 О свачему еглен заметнули,
0008 А најбоље о јунаштву пусту,
0009 О јунаштву и о војевању:
0010 Како ј’ који био у мејдану,
0011 Гдје мач сива, а главе полићу.
0012 А подвикну Бишћанине бане:
0013 „Побратиме, Дражић-капетане,
0014 Види, побре, Бишћанина бана!
0015 ’Ваког бана на свем крају нејма,
0016 У свој нашој бутум краљевини,
0017 Ни јунака бољег од његака,
0018 Гдје мач сива, а полићу главе,
0019 Па га нејма на турској Крајини,
0020 Па га нејма у Босни поносној.“
0021 Насмија се Дражић-капетане:
0022 „Све је тако, Богом побратиме!
0023 И ја знадем, да си јунак прави,
0024 Гдје мач сива, а главе полићу;
0025 Ал чу, побро, Бишћанине бане!
0026 Ти си врло у пићу препио,
0027 Па говориш ричи свакојаке.
0028 Што се кажеш, Богом побратиме,
0029 Да те нејма у крају нашему,
0030 У свој нашој бутум краљевини:
0031 Прострена је наша краљевина,
0032 У њој има свакаких јунака.
0033 Што спомињеш ти турску Крајину,
0034 Побратиме, и Босну поносну,
0035 И тамо је од боја јунака.
0036 А знаш, побро, Бишћанине бане!
0037 Свачије су ричи летилице,
0038 И те ће се чути, побратиме,
0039 То ће с’ чути по крају нашему,
0040 По свој нашој, брате, краљевини,
0041 Могли би ти тамо завидити;
0042 Па ће с’ чути по Босни поносној.
0043 Кад то чују по граници Турци,
0044 Могли би ти ставити махану.
0045 Нег чуј, побро, Бишћанине бане
0046 Кад си таки јунак на мејдану,
0047 Дај послушај побратима свога!
0048 У тебе је камена џабела,
0049 У џабели сужњи невољници,
0050 Побратиме, шездесет Турака,
0051 Све сужања са турске границе.
0052 Ти с’ их, брате свију осужњио,
0053 Па их метно у своју џабелу,
0054 У тешко их гвождје оковао.
0055 Кад се фалиш, да си јунак прави,
0056 Ти послушај Дражић-капетана:
0057 Ти отвори од џабеле врата,
0058 Све изведи сужње из џабеле,
0059 Сваком подај књигу од себека,
0060 А пушти их брез паре динара,
0061 Нека иду својој домовини,
0062 Носе књиге Бишћанина бана.
0063 Ко год види сужња невољника,
0064 Видити ће твоју књигу билу,
0065 Како си их отпуштио, бане,
0066 Пуштио их брез паре динара,
0067 Ни пораз шта, веш пораз јунаштва,
0068 Нек свак знаде, да си јунак прави.
0069 То ће наша чути краљевина,
0070 А видити сва Босна поносна,
0071 Свак ће рећи, да си јунак прави.“
0072 Када чуо Бишћанине бане,
0073 Он на ноге скочи у одаји,
0074 Диже побру Дражић-капетана,
0075 Од џабеле отворио врата,
0076 Па извади два сужња невољна,
0077 Оба сужња, оба Крупљанина,
0078 Крупљанина, два брата родјена,
0079 Оба бега, оба Бадњевића,
0080 Изведе их у кулу камену,
0081 Посади их у своју одају.
0082 Бане сужњем пиће поставио:
0083 „Напијте се, два сужња невољна!“
0084 Кад се сужњи пића напојише:
0085 „Фала теби, Бишћанине бане,
0086 А на дару и поштењу твоме,
0087 Кад си наске јутрос поштимао,
0088 Поштимао, добро напојио.“
0089 Њима вели Бишћанине бане:
0090 „Сужњи моји, оба Крупљанина,
0091 Оба брата, оба Бадњевића!
0092 Ви сте браћа соја господскога,
0093 Хоћете ли мени вјеру дати,
0094 Да ћете се мени повратити,
0095 Саћи мени Бишћу бијеломе,
0096 Да вас пушћим из Бишћа бијела,
0097 Да вам књигу предам од себека:
0098 Хајте тамо по турској Крајини,
0099 По Крајини и Босни поносној,
0100 Нос’те књигу од града до града,
0101 Ви потраж’те бану мејданџију.
0102 Ако би вас мио Бог помого,
0103 Да нађете мени мејданџију,
0104 Да ми Бишћу на Присику садје,
0105 Ево вјера бана Бишћанина,
0106 Ако згубим Туре у мејдану,
0107 Ја ћу васке добро даровати,
0108 Пуштити вас вашој домовини,
0109 Отворити од џабеле врата,
0110 А све сужње из ње извадити,
0111 Пуштити их брез паре динара.
0112 Ако Туре мио Бог поможе,
0113 Те погуби бана у мејдану,
0114 Ево побре Дражић-капетана,
0115 Ево њему од џабеле кључи,
0116 Нек отвори од џабеле врата,
0117 Нека сужње пушти из џабеле
0118 За јунаштво мејданџије мога.“
0119 Сужњи с’ слижу, а вјере подлижу,
0120 Да ће му се натраг повратити.
0121 Њима вели Бишћанине бане:
0122 „Сужњи моји, оба Крупљанина!
0123 Ето вами за пун мјесец дана,
0124 Вавик мени мејданџију траж’те.
0125 Да вас тамо срећа не послужи,
0126 Не нађете бану мејданџије,
0127 Ход’те мени Бишћу бијеломе
0128 Населити камену џабелу,
0129 Ми смо тако вјере утврдили.“
0130 Па им даде књигу од себека,
0131 Изведе их на велика врата.
0132 Отискоше два сужња невољна,
0133 Уну пришли ниже Голубића,
0134 Отискоше Рипчу бијеломе,
0135 И у Рипчу конак учинише
0136 У Турчина рипачког диздара.
0137 Ноћ ноћише, рано подранише,
0138 Рипчани се Турци састадоше,
0139 Ту им диздар књигу проучио,
0140 Билу књигу Бишћанина бана.
0141 Сви Рипчани главе обисили,
0142 Сваки мучи, ништа не дивани,
0143 У Рипчу им мејданџије нејма.
0144 Зацвилише два сужња невољна,
0145 Отискоше уз Рипачки кланац,
0146 У Билају конак учинише
0147 У Турчина билајског диздара.
0148 Ноћ ноћише, рано подранише,
0149 И ти им се Турци састадоше,
0150 И ту њима књигу проучише,
0151 Ни ту њима не би мејданџије.
0152 Отискоше уз поље билајско,
0153 Крај Петрова врила ударише,
0154 Тад Петровца, кажу, није било.
0155 Они Бравско поље пригазише,
0156 Кад стигоше Кључу каменоме,
0157 И у Кључу конак учинише
0158 У Турчина, кључког капетана.
0159 Кад им сутра данак освануо,
0160 А петак се био пригодио,
0161 Сви Кључани дошли у џамију,
0162 И ту књигу билу помолише,
0163 Капетан им књигу проучио,
0164 Кључани јој ни мукает нису.
0165 Када види кључки капетане:
0166 „Хајте, дјецо, два сужња невољна!
0167 Овде бану мејданџије нејма,
0168 Кључани вам мејданџије нису,
0169 Већ здилари, а и чорапари,
0170 Здиле стружу, а плету чорапе.“
0171 Дигоше се два сужња невољна,
0172 У Варцару конак учинише
0173 У Турчина, бега варцарскога.
0174 Ноћ ноћише, рано подранише,
0175 И ту књигу билу проучише,
0176 Нико њима ни мукает није.
0177 Зацвилише два сужња невољна,
0178 Отискоше Јајцу бијеломе,
0179 И у Јајцу конак учинили
0180 У Турчина, јајачког кадије,
0181 Кадија их добро дочекао.
0182 Ноћ ноћили, рано подранили,
0183 И ту они књигу проучише,
0184 Ни ту бану мејданџије нејма.
0185 Отискоше до Травника била,
0186 У Травнику конак учинили
0187 У Турчина, травањског муфтије.
0188 Ноћ ноћили, рано подранили,
0189 Муфтија им састави Трављане,
0190 Све позовну беге и ајане;
0191 Муфтија им књигу проучио,
0192 Све им каже, што с’ у књизи пише,
0193 А свак мучи, ништа не дивани,
0194 А вели им травањски муфтија:
0195 „О Трављани, сиви соколови!
0196 Вид’те књиге Бишћанина бана,
0197 Није л’ мати родила јунака,
0198 Да се књиге прими бихаћкиње,
0199 Да он бану стане на мејдану
0200 На Присици код Бишћа бијела?
0201 Не плаш’те се бана, ни мејдана,
0202 През еџела умирања нејма.“
0203 Сваки мучи, ништа не дивани,
0204 А муфтији сузе ударише:
0205 „А Трављани, сам вас Бог убио,
0206 У Травник се куга уселила,
0207 Потрибила по њему јунаке,
0208 Посли куге Нимац населио!“
0209 Па он узе два сужња невољна,
0210 Доведе их до конака свога,
0211 Устави их јопе на конаку,
0212 Ноћ ноћише, рано подранише.
0213 Њима вели трављански муфтија:
0214 „Дјецо драга, два сужња невољна!
0215 Ако ћете мене послушати,
0216 Ви не ид’те Сарајеву билу,
0217 Враћајте се натраг од Травника,
0218 Хајте натраг Хливну и Гламочу,
0219 Гдје су тамо на граници Турци;
0220 Тамо су се научили Турци,
0221 Научили бити на мејдану,
0222 Крвавом се руком умивати.“
0223 Вратише се оба Крупљанина,
0224 А на Скопље они окренуше,
0225 И у Скопљу конак учинише
0226 У Турчина, бега скопљанскога.
0227 И ту билу к њигу прогледаше,
0228 Ни ту бану не би мејданџије.
0229 Дигоше се два сужња невољна
0230 И одоше бијелу Гламочу;
0231 У Гламочу пали на конаку
0232 У Турчина, гламочког диздара,
0233 Ноћ ноћише, рано подранише,
0234 А био се петак догодио,
0235 Сви су Турци дошли у џамију,
0236 Њима вели гламочки диздару:
0237 „Дјецо драга, два сужња невољна!
0238 Кад клањамо подне у џамији,
0239 Ја ћу граду затворити врата,
0240 А у граду Турке заставити,
0241 Па вам билу књигу проучити,
0242 Не би ли вас срећа послужила,
0243 Да нађете бану мејданџију.
0244 Ја се бојим, два сужња невољна.
0245 Да ни овде мејданџије нејма.“
0246 Кад клањаше подне у џамији,
0247 Из џамије Турци изидјоше,
0248 Диздар граду врата затворио,
0249 Све у граду Турке зауставио.
0250 Дадош’ књигу два сужња невољна,
0251 Проучи је гламочки диздару,
0252 Па повика гламочки диздару:
0253 „Гламочани, моја браћо драга!
0254 Ова ј’ књига од Бишћа бијела,
0255 Бан је ево књигу направио,
0256 Из тавнице сужње извадио,
0257 Па им бане своју књигу дао,
0258 Да је носе по Босни поносној,
0259 Да му они мејданџију траже.
0260 Ако би их срећа послужила,
0261 Па да бану мејданџију нађу,
0262 Реко им је Бишћанине бане,
0263 Ако бана згуби у мејдану,
0264 Да ће дати од џабеле кључе
0265 Побратиму Дражић-капетану,
0266 У џабели шездесет сужања,
0267 Да их пушти Дражић капетане
0268 За јунаштво онога Турчина,
0269 Ко погуби у мејдану бана;
0270 Ако бане погуби Турчина,
0271 Испуштит ће сужње из џабеле
0272 Ни пораз шта, већ пораз јунаштва,
0273 Нек свак знаде, да је јунак прави.
0274 Истина је, моји Гламочани,
0275 Бан је прави јунак на мејдану.
0276 Ево има три недиље дана,
0277 Књигу носе два сужња невољна,
0278 Они бану траже мејданџију,
0279 Носе књигу од града до града,
0280 А још бану мејданџије нејма.
0281 Гламочани, моја браћо драга!
0282 Наш је Гламоч гњиздо соколово,
0283 До сад с’ у њем соколови легли,
0284 Није л’ мати родила јунака,
0285 А сестрица брата отхранила
0286 На чистоме крилу дивојачком,
0287 Да се књиге прими бихаћкиње
0288 И мејдана Бишћанина бана,
0289 Да он Бишћу на Присику садје.
0290 Да он бану на мејдан изидје?
0291 Ако би га мио Бог помого,
0292 Да погуби у мејдану бана,
0293 Он би тужне сужње повадио;
0294 Да погине тамо у мејдану,
0295 И тако би сужње отпуштили;
0296 И кашње је, дјецо, умирати,
0297 Мртва би га Турци спомињали.“
0298 То говори гламочки диздару,
0299 Свак прида се очи оборио,
0300 Сваки мучи, ништа не говори,
0301 Сваком мучно билу Бишћу саћи,
0302 Не камо ли на мејдан изаћи,
0303 Јер се не зна, ко ће погинути.
0304 Нагони се гламочки диздрау,
0305 Наћера се и два и три пута,
0306 Сваки мучи, ништа не говори,
0307 А диздару сузе ударише,
0308 Зацвилише два сужња невољна.
0309 Момак хода, а дората вода,
0310 А повика момак од дората:
0311 „Што мучите, наши Гламочани!
0312 Чујете ли, што диздар говори?
0313 Кад сидемо у беглук-механи,
0314 Свак се фали, да је јунак прави,
0315 Гдје мач сива, а полићу главе.
0316 Примајте се књиге бихаћкиње
0317 И мејдана Бишћанина бана,
0318 Не би л’ јадне сужње опростили.“
0319 А свак мучи, ништа не дивани,
0320 Стаде вика момка од дората:
0321 „Ево ј’ мати родила јунака,
0322 А сестрица брата отхранила,
0323 Више није нег мене једнога;
0324 Ја се књиге примих бихаћкиње
0325 И мејдана Бишћанина бана.“
0326 Од диздара књигу ујагмио.
0327 Боже мили, ко би момак био?
0328 А некакав Дуралагић Мехо,
0329 Син једини Дуралаге старог,
0330 Из Драгнића с поља гламочкога.
0331 Прегрли га гламочки диздару:
0332 „Хај аферим, од јунака д’јете!
0333 И ја ћ’ с тобом билу Бишћу поћи,
0334 Дигнути ћу триста Гламочана.“
0335 Њему вели Дуралагић Мехо:
0336 „кад ћеш са мном билу Бишћу поћи,
0337 Ти подижи наше Гламочане,
0338 Код мене ће сужњи преданити,
0339 Преданити, па се одморити.
0340 Прекосутра ваља походити,
0341 Њима се је, ага, примакнуло,
0342 Да на вјеру билу Бишћу садју.“
0343 Момак сужњем вели са дората:
0344 „Хајте, браћо, два сужња невољна,
0345 Хајте са мном до оџака мога!“
0346 Прид њим иду два сужња невољна,
0347 Отискоше уз поље зелено.
0348 Кад се близо кули прикучише,
0349 Њима вели Дуралагић Мехо:
0350 „Браћо моја, два сужња невољна!
0351 Оно ј’ моја од камена кула,
0352 А ви сте се врло поморили,
0353 Хајте управ кули и авлији,
0354 А ја прије идем на дорату,
0355 Ја ћу васке, браћо, дочекати
0356 У авлији под кулом бијелом,
0357 Док привежем на јасле дората.“
0358 Дође Мехо кули од камена,
0359 Сеиз њему прифати дората,
0360 Оде Мехо у ахар-одају.
0361 Дочека га бабо у одаји:
0362 „Јеси л’, синко, здраво и весело?“
0363 „ „Јесам, бабо, слатки родитељу!“ “
0364 „Мехо сине, у мене једини!
0365 Јеси л’ био на граду нашему,
0366 Како с’ наши млади Гламочани,
0367 Јесу л’ здраво гламочки јунаци?“
0368 „ „Био јесам на граду нашему.
0369 Што ме питаш за наше јунаке?
0370 Камо срећа, да сам погинуо,
0371 Овог вакта да дочеко нисам!
0372 Видјах данас, што видио нисам,
0373 Гдје ходају два сужња невољна,
0374 Оба сужња Бишћанина бана,
0375 Крупљанина, оба Бадњевића,
0376 Носе књигу Бишћанина бана:
0377 Пуштио их из тавнице бане,
0378 Дао им је књигу од себека,
0379 Да је носе по Босни поносној,
0380 А да бану мејданџију траже.
0381 Да погуби у мејдану бана,
0382 Пуштио би сужње из тавнице;
0383 Да погине момак у мејдану,
0384 Бан је реко сужње испуштити.
0385 Сужњи ходе три недиље дана,
0386 Која фајда, мејданџије нејма.
0387 Већ се била књига издерала,
0388 Носећи је од града до града,
0389 Донили је до нашег Гламоча,
0390 Код диздара конак учинили,
0391 Сви су наши Гламочани били
0392 У Гламочу, у нашој џамији.
0393 Кад изишли из џамије, бабо,
0394 Диздар граду врата затворио,
0395 Прид џамијом књигу проучио,
0396 Нико је се није прифатио.
0397 Да си видјо, бабо родитељу,
0398 Како цвиле два сужња невољна,
0399 И мени су сузе удариле.“ “
0400 У њег гледа Дуралага стари,
0401 Он подвикну, а на ноге скочи:
0402 „Стани, Мехо, од кује копиле
0403 Да си био д’јете очевићу,
0404 Биле би се књиге прифатио,
0405 Да би, синко, тамо погинуо!
0406 Што се књиге прифатио ниси,
0407 Донио је родитељу своме?
0408 Ја би ишо Бишћу на Присику,
0409 Ја би бану стао на мејдану.“
0410 Са чивије сабљу ујагмио,
0411 Кад му сијну сабља голотрба,
0412 А побиже Дуралагић Мехо,
0413 За њим скочи Дуралага стари:
0414 „Стани, Мехо, утицања нејма!“
0415 Док искочи одаји на врата,
0416 А стигоише два сужња невољна,
0417 Дуралаги руци полетише:
0418 „Стани, ага, ако Бога знадеш!
0419 Немој Мехи кидисати глави,
0420 Мехо се је књиге прифатио
0421 И мејдана Бишћанина бана.“
0422 Дуралаги сузе ударише:
0423 „Хај аферим, у мене једини!
0424 Сад ја знадох, да сина имадох,
0425 Поврати се натраг у одају,
0426 Пеци нами кахву код оџака!“
0427 Поврати се Дуралагић Мехо,
0428 Они кахву пију у одаји.
0429 Ту су сужњи конак учинили,
0430 Док се спреми Дуралагић Мехо,
0431 Ту су били,д ви ноћи ноћили.
0432 Опреми се Дуралагић Мехо,
0433 Он подиже два сужња невољна,
0434 Под свакога коња подмакнуо:
0435 „Јаш’те, браћо, два сужња невољна,
0436 Лашње ћете билу бишћу саћи.“
0437 Кад стигоше граду гламочкоме,
0438 Дочека га гламочки диздару
0439 И код њега триста коњаника,
0440 Отискоше низ поље гламочко,
0441 Низ уначку жупу ударише,
0442 Пригазише прико Црвљевице;
0443 Кад стигоше Бишћу бијеломе,
0444 Уну пришли више Голубића.
0445 Кад садјоше на Присику равну,
0446 Угледа их Бишћанине бане
0447 Својим побром Дражић-капетаном.
0448 Одјахаше два сужња невољна,
0449 Код диздара коње оставише
0450 И одоше на велика врата.
0451 Кад удјоше Бишћанину бану,
0452 Дочека их Бишћанине бане:
0453 „Гдје сте, моји сужњи невољници?
0454 Јесте л’ мени мејданџију нашли,
0455 Ко ће мени бити мејданџија?“
0456 „ „Господине Бишћанине бане!
0457 Ми смо теби свели мејданџију
0458 Од Гламоча Дуралагић-Меху;
0459 Ено ј’ сашо гламочки диздару
0460 И уз њега триста Гламочана
0461 Гледат мејдан код Бишћа бијела.“ “
0462 Подиже се Бишћанине бане,
0463 Диже побру Дражић-капетана:
0464 „Побратиме, Дражић-капетане,
0465 Најпри ћемо танач уфатити,
0466 Код мејдана да нам кавге нејма.“
0467 Бан појаха великог путаља,
0468 Уз њег пође Дражић капетане,
0469 Подигоше триста коњаника,
0470 Изјахаше на Присику равну,
0471 Стаде вика Дражић-капетана:
0472 „Чуј, Турчине, гламочки диздару!
0473 Да се најпри састанемо овде!
0474 Најпри ћемо танач уфатити,
0475 Код мејдана нек нам кавге нејма.
0476 У мене су од џабеле кључи,
0477 Ко погине, сужње ћу пуштити.“
0478 Тако они танач уфатише,
0479 Код мејдана да им кавге нејма.
0480 Они њима мејдан размирише,
0481 Мејданџије ате ујахаше,
0482 А поћера један на другога.
0483 Кад им копља на ударцу била,
0484 Обојица копље отискоше,
0485 Оба ата пала на колина,
0486 Оба их је копље преметнуло.
0487 О мале се пушке појагмише,
0488 Кад се коњске гриве састадоше,
0489 Сва четири дима полетише,
0490 Нит сватише, нит се обранише,
0491 А добри их ати пронесоше.
0492 У мејдану ате повратише,
0493 О голе се сабље појагмише,
0494 А наћера један на другога:
0495 Варају се гвождјем у мејдану,
0496 Бое им се сабље ударише,
0497 Ударише, па се преломише,
0498 А добри их ати пронесоше.
0499 У мејдану ате окренуше,
0500 Озлатне се пале појагмише,
0501 Варају се с њима у мејдану,
0502 И златне се пале дочекаше,
0503 Обидве се пале преломише,
0504 А добри их ати пронесоше.
0505 У мејдану ате окренуше,
0506 Све их гледа гламочки диздару
0507 И код њега Дражић-капетане.
0508 О топузе па се појагмише,
0509 А наћера један на другога,
0510 Па се бију њима у мејдану,
0511 Држале се обе преломише.
0512 Већ поћера један до другога,
0513 На коњих се за прса зграбише,
0514 Обојица с коња попадаше,
0515 Па се оба у плећа зграбише,
0516 Оба с’ момка гоне у мејдану,
0517 Обојици мука додијала,
0518 Бану била пиња ударила,
0519 А Мехи је била и крвава.
0520 Све га бане носи по мејдану,
0521 Онда вели Дуралагић Мехо:
0522 „Вид’ де, бане, Бишћу на бедену!
0523 Што је оно Бишћу на бедену?“
0524 А погледа Бишћанине бане,
0525 Превари га Мехо у мејдану.
0526 Кад обори бана у мејдану
0527 И освоји бана у мејдану,
0528 Оба су се врло заморила.
0529 Онда вели Бишћанине бане:
0530 „О Турчине, Дуралагић-Мехо!
0531 Ти освоји мене у мејдану,
0532 Немој мени кидисти глави,
0533 Цини мене, колико ти драго!“
0534 А вели му Дуралагић Мехо:
0535 „Тако, бане, погодили нисмо,
0536 У мртве смо погодили главе.“
0537 Стаде вика Дражић-капетана:
0538 „О Турчине, Дуралагић-Мехо,
0539 Немој бану кидисати глави!
0540 Ја ћу за њег дати дуговање,
0541 А сужње смо рекли отпуштити.
0542 У њег стара на оџаку мајка,
0543 Немој њему оцвилити мајке.“
0544 Онда вели Дуралагић Мехо:
0545 „Господине, Бишћанине бане!
0546 Ја ти глави кидисати не ћу,
0547 Ни старе ти оцвилити мајке,
0548 Јер сам и ја у мајке једини,
0549 Хош ми дати стотину дуката?“
0550 „ „Хоћу, Мехо, све за своју главу. “ “
0551 „Хош ми сужње кршно опремити?“
0552 „ „Ја ћу, Мехо, сужње опремити. “ “
0553 Не ћи му Мехо кидисати глави,
0554 Вен га даде Дражић-капетану,
0555 А вели му Дражић-капетане:
0556 „Фала теби, поштени Турчине,
0557 Кад му не ћи кидисати глави.“
0558 Насмија се Дуралагић Мехо:
0559 „И ти знадеш, Дражић-капетане,
0560 Жива глава дуговање даје,
0561 А од мртве ником ништа нејма;
0562 Да сам бану ја одсико главу,
0563 Мени паре ни динара нејма,
0564 Ван што би му оцвилио мајку,
0565 Цвилила б’ му на оџаку мајка,
0566 Вавик клела Дуралагић-Меху,
0567 А ни мени не би издобрило;
0568 А прави је јунак на мејдану,
0569 Гдје мач сива, а полићу главе,
0570 Да га нејма на овом ћенару.
0571 Ја преварих у мејдану бана,
0572 Ал ако ће, тако је јунаштво!“
0573 Насмија се Дражић-капетане:
0574 „Фала теби, Дуралагић-Мехо!
0575 Да хоћете мене послушати,
0576 Ви сте овде мејданџије били,
0577 Већ одселе бид’те побратими!“
0578 Кад то чуше обе мејданџије,
0579 Послушаше Дражић-капетана,
0580 Обојица на ноге скочише,
0581 Обојица па се загрлише,
0582 У јуначко с’ лице пољубише,
0583 Већ од селе били побратими,
0584 На Присици толу заметнуше.
0585 Оде Дражић Бишћу бијеломе,
0586 Њему вели Бишћанине бане:
0587 „Добро спреми сужње невољнике,
0588 Добро даруј сужње невољнике,
0589 Не жали их бане опремити
0590 Раз хатора побратима мога.“
0591 Када Дражић билом Бишћу садје,
0592 Од џабеле отворио врата,
0593 Извадио сужње из џабеле,
0594 Преобуче сужње невољнике,
0595 Сваком даде по тријест дуката,
0596 Изведе их на Присику равну,
0597 Даде Мехи стотину дуката.
0598 Онда вели Дуралагић Мехо:
0599 „Побратиме, Бишћанине бане!
0600 Фала теби на господству твоме,
0601 Кад си ’вако сужње оправио!
0602 Свак нек иде својој домовини,
0603 Свак ће т’ рећи, да си јунак прави.“
0604 Па отишће сужње невољнике:
0605 „Ајте, браћо, сваки двору своме,
0606 А у здравље двају побратима.
0607 Побратиме Бишћанине бане!
0608 Већ је вакат, да се растајемо.“
0609 Још говори Бишћанине бане:
0610 „Хајмо, Мехо, Бишћу бијеломе,
0611 Код мене ћеш конак учинити.“
0612 „ „Немој, бане, Богом побратиме!
0613 Моја мајка на оџаку цвили,
0614 Вавик гледа бабо са пенџера,
0615 Кад ће му се Мехо помолити,
0616 Ја стигнути хабер до Гламоча,
0617 Да је Мехо главу изгубио.“ “
0618 То рекоше, па се растадоше,
0619 Оде бане Бишћу бијеломе,
0620 Диже Мехо своје Гламочане,
0621 Па отишће сенту и Гламочу.
0622 Када момак до Гламоча сиђе,
0623 Дочека га Дуралага стари:
0624 „Јеси л’, сине, здраво и весело?
0625 Камо т’ глава Бишћанина бана?“
0626 Њему вели Дуралагић Мехо:
0627 „Ено главе у Бишћу бијелу,
0628 Ја јој ћио кидисати нисам.
0629 Кад сам с баном мејдан учинио,
0630 Ја приварих у мејдану бана,
0631 Па му не ћих глави кидисати;
0632 Да ја бана приварио нисам,
0633 Не б’ му мого ништа учинити,
0634 Бан је прави јунак на мејдану.
0635 Кад сам бана жива отпуштио,
0636 Онда смо се Богом побратили;
0637 Бан је сужње намах отпуштио,
0638 Заодио, добро даровао,
0639 Отишли су својој домовини,
0640 Свак ће рећи, бан је јунак прави.“
0641 Прегрли га Дуралага стари:
0642 „Хај аферим, у мене једини,
0643 Нека сине, тако је јунаштво!
0644 Кад му ниси глави кидисао,
0645 Старице му мајке оцвилио,
0646 И ти с’, синко, у наске једини,
0647 Вавик цвили на оџаку мајка,
0648 Да си тамо нами погинуо,
0649 Што би овај бабо на оџаку?
0650 Добра јеси стеко побратима,
0651 Мого би ти јунак трбовати.“
0652 Док им главе у животу биле,
0653 Врло су се побре миловале,
0654 Књигама се често примећали,
0655 А питали један за другога.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898.