Bišćanin ban i Duralagić Meho

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Bišćanin ban i Duralagić Meho

0001 Vino pije Bišćanine bane
0002 U bilu Bišću, u kuli kamenoj,
0003 Svojim pobrom Dražić-kapetanom,
0004 Obi pobre hladno piju vino.
0005 Kad se pobre pića napojile,
0006 A rakija divan otvorila,
0007 O svačemu eglen zametnuli,
0008 A najbolje o junaštvu pustu,
0009 O junaštvu i o vojevanju:
0010 Kako j’ koji bio u mejdanu,
0011 Gdje mač siva, a glave poliću.
0012 A podviknu Bišćanine bane:
0013 „Pobratime, Dražić-kapetane,
0014 Vidi, pobre, Bišćanina bana!
0015 ’Vakog bana na svem kraju nejma,
0016 U svoj našoj butum kraljevini,
0017 Ni junaka boljeg od njegaka,
0018 Gdje mač siva, a poliću glave,
0019 Pa ga nejma na turskoj Krajini,
0020 Pa ga nejma u Bosni ponosnoj.“
0021 Nasmija se Dražić-kapetane:
0022 „Sve je tako, Bogom pobratime!
0023 I ja znadem, da si junak pravi,
0024 Gdje mač siva, a glave poliću;
0025 Al ču, pobro, Bišćanine bane!
0026 Ti si vrlo u piću prepio,
0027 Pa govoriš riči svakojake.
0028 Što se kažeš, Bogom pobratime,
0029 Da te nejma u kraju našemu,
0030 U svoj našoj butum kraljevini:
0031 Prostrena je naša kraljevina,
0032 U njoj ima svakakih junaka.
0033 Što spominješ ti tursku Krajinu,
0034 Pobratime, i Bosnu ponosnu,
0035 I tamo je od boja junaka.
0036 A znaš, pobro, Bišćanine bane!
0037 Svačije su riči letilice,
0038 I te će se čuti, pobratime,
0039 To će s’ čuti po kraju našemu,
0040 Po svoj našoj, brate, kraljevini,
0041 Mogli bi ti tamo zaviditi;
0042 Pa će s’ čuti po Bosni ponosnoj.
0043 Kad to čuju po granici Turci,
0044 Mogli bi ti staviti mahanu.
0045 Neg čuj, pobro, Bišćanine bane
0046 Kad si taki junak na mejdanu,
0047 Daj poslušaj pobratima svoga!
0048 U tebe je kamena džabela,
0049 U džabeli sužnji nevoljnici,
0050 Pobratime, šezdeset Turaka,
0051 Sve sužanja sa turske granice.
0052 Ti s’ ih, brate sviju osužnjio,
0053 Pa ih metno u svoju džabelu,
0054 U teško ih gvoždje okovao.
0055 Kad se fališ, da si junak pravi,
0056 Ti poslušaj Dražić-kapetana:
0057 Ti otvori od džabele vrata,
0058 Sve izvedi sužnje iz džabele,
0059 Svakom podaj knjigu od sebeka,
0060 A pušti ih brez pare dinara,
0061 Neka idu svojoj domovini,
0062 Nose knjige Bišćanina bana.
0063 Ko god vidi sužnja nevoljnika,
0064 Viditi će tvoju knjigu bilu,
0065 Kako si ih otpuštio, bane,
0066 Puštio ih brez pare dinara,
0067 Ni poraz šta, veš poraz junaštva,
0068 Nek svak znade, da si junak pravi.
0069 To će naša čuti kraljevina,
0070 A viditi sva Bosna ponosna,
0071 Svak će reći, da si junak pravi.“
0072 Kada čuo Bišćanine bane,
0073 On na noge skoči u odaji,
0074 Diže pobru Dražić-kapetana,
0075 Od džabele otvorio vrata,
0076 Pa izvadi dva sužnja nevoljna,
0077 Oba sužnja, oba Krupljanina,
0078 Krupljanina, dva brata rodjena,
0079 Oba bega, oba Badnjevića,
0080 Izvede ih u kulu kamenu,
0081 Posadi ih u svoju odaju.
0082 Bane sužnjem piće postavio:
0083 „Napijte se, dva sužnja nevoljna!“
0084 Kad se sužnji pića napojiše:
0085 „Fala tebi, Bišćanine bane,
0086 A na daru i poštenju tvome,
0087 Kad si naske jutros poštimao,
0088 Poštimao, dobro napojio.“
0089 Njima veli Bišćanine bane:
0090 „Sužnji moji, oba Krupljanina,
0091 Oba brata, oba Badnjevića!
0092 Vi ste braća soja gospodskoga,
0093 Hoćete li meni vjeru dati,
0094 Da ćete se meni povratiti,
0095 Saći meni Bišću bijelome,
0096 Da vas pušćim iz Bišća bijela,
0097 Da vam knjigu predam od sebeka:
0098 Hajte tamo po turskoj Krajini,
0099 Po Krajini i Bosni ponosnoj,
0100 Nos’te knjigu od grada do grada,
0101 Vi potraž’te banu mejdandžiju.
0102 Ako bi vas mio Bog pomogo,
0103 Da nađete meni mejdandžiju,
0104 Da mi Bišću na Prisiku sadje,
0105 Evo vjera bana Bišćanina,
0106 Ako zgubim Ture u mejdanu,
0107 Ja ću vaske dobro darovati,
0108 Puštiti vas vašoj domovini,
0109 Otvoriti od džabele vrata,
0110 A sve sužnje iz nje izvaditi,
0111 Puštiti ih brez pare dinara.
0112 Ako Ture mio Bog pomože,
0113 Te pogubi bana u mejdanu,
0114 Evo pobre Dražić-kapetana,
0115 Evo njemu od džabele ključi,
0116 Nek otvori od džabele vrata,
0117 Neka sužnje pušti iz džabele
0118 Za junaštvo mejdandžije moga.“
0119 Sužnji s’ sližu, a vjere podližu,
0120 Da će mu se natrag povratiti.
0121 Njima veli Bišćanine bane:
0122 „Sužnji moji, oba Krupljanina!
0123 Eto vami za pun mjesec dana,
0124 Vavik meni mejdandžiju traž’te.
0125 Da vas tamo sreća ne posluži,
0126 Ne nađete banu mejdandžije,
0127 Hod’te meni Bišću bijelome
0128 Naseliti kamenu džabelu,
0129 Mi smo tako vjere utvrdili.“
0130 Pa im dade knjigu od sebeka,
0131 Izvede ih na velika vrata.
0132 Otiskoše dva sužnja nevoljna,
0133 Unu prišli niže Golubića,
0134 Otiskoše Ripču bijelome,
0135 I u Ripču konak učiniše
0136 U Turčina ripačkog dizdara.
0137 Noć noćiše, rano podraniše,
0138 Ripčani se Turci sastadoše,
0139 Tu im dizdar knjigu proučio,
0140 Bilu knjigu Bišćanina bana.
0141 Svi Ripčani glave obisili,
0142 Svaki muči, ništa ne divani,
0143 U Ripču im mejdandžije nejma.
0144 Zacviliše dva sužnja nevoljna,
0145 Otiskoše uz Ripački klanac,
0146 U Bilaju konak učiniše
0147 U Turčina bilajskog dizdara.
0148 Noć noćiše, rano podraniše,
0149 I ti im se Turci sastadoše,
0150 I tu njima knjigu proučiše,
0151 Ni tu njima ne bi mejdandžije.
0152 Otiskoše uz polje bilajsko,
0153 Kraj Petrova vrila udariše,
0154 Tad Petrovca, kažu, nije bilo.
0155 Oni Bravsko polje prigaziše,
0156 Kad stigoše Ključu kamenome,
0157 I u Ključu konak učiniše
0158 U Turčina, ključkog kapetana.
0159 Kad im sutra danak osvanuo,
0160 A petak se bio prigodio,
0161 Svi Ključani došli u džamiju,
0162 I tu knjigu bilu pomoliše,
0163 Kapetan im knjigu proučio,
0164 Ključani joj ni mukaet nisu.
0165 Kada vidi ključki kapetane:
0166 „Hajte, djeco, dva sužnja nevoljna!
0167 Ovde banu mejdandžije nejma,
0168 Ključani vam mejdandžije nisu,
0169 Već zdilari, a i čorapari,
0170 Zdile stružu, a pletu čorape.“
0171 Digoše se dva sužnja nevoljna,
0172 U Varcaru konak učiniše
0173 U Turčina, bega varcarskoga.
0174 Noć noćiše, rano podraniše,
0175 I tu knjigu bilu proučiše,
0176 Niko njima ni mukaet nije.
0177 Zacviliše dva sužnja nevoljna,
0178 Otiskoše Jajcu bijelome,
0179 I u Jajcu konak učinili
0180 U Turčina, jajačkog kadije,
0181 Kadija ih dobro dočekao.
0182 Noć noćili, rano podranili,
0183 I tu oni knjigu proučiše,
0184 Ni tu banu mejdandžije nejma.
0185 Otiskoše do Travnika bila,
0186 U Travniku konak učinili
0187 U Turčina, travanjskog muftije.
0188 Noć noćili, rano podranili,
0189 Muftija im sastavi Travljane,
0190 Sve pozovnu bege i ajane;
0191 Muftija im knjigu proučio,
0192 Sve im kaže, što s’ u knjizi piše,
0193 A svak muči, ništa ne divani,
0194 A veli im travanjski muftija:
0195 „O Travljani, sivi sokolovi!
0196 Vid’te knjige Bišćanina bana,
0197 Nije l’ mati rodila junaka,
0198 Da se knjige primi bihaćkinje,
0199 Da on banu stane na mejdanu
0200 Na Prisici kod Bišća bijela?
0201 Ne plaš’te se bana, ni mejdana,
0202 Prez edžela umiranja nejma.“
0203 Svaki muči, ništa ne divani,
0204 A muftiji suze udariše:
0205 „A Travljani, sam vas Bog ubio,
0206 U Travnik se kuga uselila,
0207 Potribila po njemu junake,
0208 Posli kuge Nimac naselio!“
0209 Pa on uze dva sužnja nevoljna,
0210 Dovede ih do konaka svoga,
0211 Ustavi ih jope na konaku,
0212 Noć noćiše, rano podraniše.
0213 Njima veli travljanski muftija:
0214 „Djeco draga, dva sužnja nevoljna!
0215 Ako ćete mene poslušati,
0216 Vi ne id’te Sarajevu bilu,
0217 Vraćajte se natrag od Travnika,
0218 Hajte natrag Hlivnu i Glamoču,
0219 Gdje su tamo na granici Turci;
0220 Tamo su se naučili Turci,
0221 Naučili biti na mejdanu,
0222 Krvavom se rukom umivati.“
0223 Vratiše se oba Krupljanina,
0224 A na Skoplje oni okrenuše,
0225 I u Skoplju konak učiniše
0226 U Turčina, bega skopljanskoga.
0227 I tu bilu k njigu progledaše,
0228 Ni tu banu ne bi mejdandžije.
0229 Digoše se dva sužnja nevoljna
0230 I odoše bijelu Glamoču;
0231 U Glamoču pali na konaku
0232 U Turčina, glamočkog dizdara,
0233 Noć noćiše, rano podraniše,
0234 A bio se petak dogodio,
0235 Svi su Turci došli u džamiju,
0236 Njima veli glamočki dizdaru:
0237 „Djeco draga, dva sužnja nevoljna!
0238 Kad klanjamo podne u džamiji,
0239 Ja ću gradu zatvoriti vrata,
0240 A u gradu Turke zastaviti,
0241 Pa vam bilu knjigu proučiti,
0242 Ne bi li vas sreća poslužila,
0243 Da nađete banu mejdandžiju.
0244 Ja se bojim, dva sužnja nevoljna.
0245 Da ni ovde mejdandžije nejma.“
0246 Kad klanjaše podne u džamiji,
0247 Iz džamije Turci izidjoše,
0248 Dizdar gradu vrata zatvorio,
0249 Sve u gradu Turke zaustavio.
0250 Dadoš’ knjigu dva sužnja nevoljna,
0251 Prouči je glamočki dizdaru,
0252 Pa povika glamočki dizdaru:
0253 „Glamočani, moja braćo draga!
0254 Ova j’ knjiga od Bišća bijela,
0255 Ban je evo knjigu napravio,
0256 Iz tavnice sužnje izvadio,
0257 Pa im bane svoju knjigu dao,
0258 Da je nose po Bosni ponosnoj,
0259 Da mu oni mejdandžiju traže.
0260 Ako bi ih sreća poslužila,
0261 Pa da banu mejdandžiju nađu,
0262 Reko im je Bišćanine bane,
0263 Ako bana zgubi u mejdanu,
0264 Da će dati od džabele ključe
0265 Pobratimu Dražić-kapetanu,
0266 U džabeli šezdeset sužanja,
0267 Da ih pušti Dražić kapetane
0268 Za junaštvo onoga Turčina,
0269 Ko pogubi u mejdanu bana;
0270 Ako bane pogubi Turčina,
0271 Ispuštit će sužnje iz džabele
0272 Ni poraz šta, već poraz junaštva,
0273 Nek svak znade, da je junak pravi.
0274 Istina je, moji Glamočani,
0275 Ban je pravi junak na mejdanu.
0276 Evo ima tri nedilje dana,
0277 Knjigu nose dva sužnja nevoljna,
0278 Oni banu traže mejdandžiju,
0279 Nose knjigu od grada do grada,
0280 A još banu mejdandžije nejma.
0281 Glamočani, moja braćo draga!
0282 Naš je Glamoč gnjizdo sokolovo,
0283 Do sad s’ u njem sokolovi legli,
0284 Nije l’ mati rodila junaka,
0285 A sestrica brata othranila
0286 Na čistome krilu divojačkom,
0287 Da se knjige primi bihaćkinje
0288 I mejdana Bišćanina bana,
0289 Da on Bišću na Prisiku sadje.
0290 Da on banu na mejdan izidje?
0291 Ako bi ga mio Bog pomogo,
0292 Da pogubi u mejdanu bana,
0293 On bi tužne sužnje povadio;
0294 Da pogine tamo u mejdanu,
0295 I tako bi sužnje otpuštili;
0296 I kašnje je, djeco, umirati,
0297 Mrtva bi ga Turci spominjali.“
0298 To govori glamočki dizdaru,
0299 Svak prida se oči oborio,
0300 Svaki muči, ništa ne govori,
0301 Svakom mučno bilu Bišću saći,
0302 Ne kamo li na mejdan izaći,
0303 Jer se ne zna, ko će poginuti.
0304 Nagoni se glamočki dizdrau,
0305 Naćera se i dva i tri puta,
0306 Svaki muči, ništa ne govori,
0307 A dizdaru suze udariše,
0308 Zacviliše dva sužnja nevoljna.
0309 Momak hoda, a dorata voda,
0310 A povika momak od dorata:
0311 „Što mučite, naši Glamočani!
0312 Čujete li, što dizdar govori?
0313 Kad sidemo u begluk-mehani,
0314 Svak se fali, da je junak pravi,
0315 Gdje mač siva, a poliću glave.
0316 Primajte se knjige bihaćkinje
0317 I mejdana Bišćanina bana,
0318 Ne bi l’ jadne sužnje oprostili.“
0319 A svak muči, ništa ne divani,
0320 Stade vika momka od dorata:
0321 „Evo j’ mati rodila junaka,
0322 A sestrica brata othranila,
0323 Više nije neg mene jednoga;
0324 Ja se knjige primih bihaćkinje
0325 I mejdana Bišćanina bana.“
0326 Od dizdara knjigu ujagmio.
0327 Bože mili, ko bi momak bio?
0328 A nekakav Duralagić Meho,
0329 Sin jedini Duralage starog,
0330 Iz Dragnića s polja glamočkoga.
0331 Pregrli ga glamočki dizdaru:
0332 „Haj aferim, od junaka d’jete!
0333 I ja ć’ s tobom bilu Bišću poći,
0334 Dignuti ću trista Glamočana.“
0335 Njemu veli Duralagić Meho:
0336 „kad ćeš sa mnom bilu Bišću poći,
0337 Ti podiži naše Glamočane,
0338 Kod mene će sužnji predaniti,
0339 Predaniti, pa se odmoriti.
0340 Prekosutra valja pohoditi,
0341 Njima se je, aga, primaknulo,
0342 Da na vjeru bilu Bišću sadju.“
0343 Momak sužnjem veli sa dorata:
0344 „Hajte, braćo, dva sužnja nevoljna,
0345 Hajte sa mnom do odžaka moga!“
0346 Prid njim idu dva sužnja nevoljna,
0347 Otiskoše uz polje zeleno.
0348 Kad se blizo kuli prikučiše,
0349 Njima veli Duralagić Meho:
0350 „Braćo moja, dva sužnja nevoljna!
0351 Ono j’ moja od kamena kula,
0352 A vi ste se vrlo pomorili,
0353 Hajte uprav kuli i avliji,
0354 A ja prije idem na doratu,
0355 Ja ću vaske, braćo, dočekati
0356 U avliji pod kulom bijelom,
0357 Dok privežem na jasle dorata.“
0358 Dođe Meho kuli od kamena,
0359 Seiz njemu prifati dorata,
0360 Ode Meho u ahar-odaju.
0361 Dočeka ga babo u odaji:
0362 „Jesi l’, sinko, zdravo i veselo?“
0363 „ „Jesam, babo, slatki roditelju!“ “
0364 „Meho sine, u mene jedini!
0365 Jesi l’ bio na gradu našemu,
0366 Kako s’ naši mladi Glamočani,
0367 Jesu l’ zdravo glamočki junaci?“
0368 „ „Bio jesam na gradu našemu.
0369 Što me pitaš za naše junake?
0370 Kamo sreća, da sam poginuo,
0371 Ovog vakta da dočeko nisam!
0372 Vidjah danas, što vidio nisam,
0373 Gdje hodaju dva sužnja nevoljna,
0374 Oba sužnja Bišćanina bana,
0375 Krupljanina, oba Badnjevića,
0376 Nose knjigu Bišćanina bana:
0377 Puštio ih iz tavnice bane,
0378 Dao im je knjigu od sebeka,
0379 Da je nose po Bosni ponosnoj,
0380 A da banu mejdandžiju traže.
0381 Da pogubi u mejdanu bana,
0382 Puštio bi sužnje iz tavnice;
0383 Da pogine momak u mejdanu,
0384 Ban je reko sužnje ispuštiti.
0385 Sužnji hode tri nedilje dana,
0386 Koja fajda, mejdandžije nejma.
0387 Već se bila knjiga izderala,
0388 Noseći je od grada do grada,
0389 Donili je do našeg Glamoča,
0390 Kod dizdara konak učinili,
0391 Svi su naši Glamočani bili
0392 U Glamoču, u našoj džamiji.
0393 Kad izišli iz džamije, babo,
0394 Dizdar gradu vrata zatvorio,
0395 Prid džamijom knjigu proučio,
0396 Niko je se nije prifatio.
0397 Da si vidjo, babo roditelju,
0398 Kako cvile dva sužnja nevoljna,
0399 I meni su suze udarile.“ “
0400 U njeg gleda Duralaga stari,
0401 On podviknu, a na noge skoči:
0402 „Stani, Meho, od kuje kopile
0403 Da si bio d’jete očeviću,
0404 Bile bi se knjige prifatio,
0405 Da bi, sinko, tamo poginuo!
0406 Što se knjige prifatio nisi,
0407 Donio je roditelju svome?
0408 Ja bi išo Bišću na Prisiku,
0409 Ja bi banu stao na mejdanu.“
0410 Sa čivije sablju ujagmio,
0411 Kad mu sijnu sablja golotrba,
0412 A pobiže Duralagić Meho,
0413 Za njim skoči Duralaga stari:
0414 „Stani, Meho, uticanja nejma!“
0415 Dok iskoči odaji na vrata,
0416 A stigoiše dva sužnja nevoljna,
0417 Duralagi ruci poletiše:
0418 „Stani, aga, ako Boga znadeš!
0419 Nemoj Mehi kidisati glavi,
0420 Meho se je knjige prifatio
0421 I mejdana Bišćanina bana.“
0422 Duralagi suze udariše:
0423 „Haj aferim, u mene jedini!
0424 Sad ja znadoh, da sina imadoh,
0425 Povrati se natrag u odaju,
0426 Peci nami kahvu kod odžaka!“
0427 Povrati se Duralagić Meho,
0428 Oni kahvu piju u odaji.
0429 Tu su sužnji konak učinili,
0430 Dok se spremi Duralagić Meho,
0431 Tu su bili,d vi noći noćili.
0432 Opremi se Duralagić Meho,
0433 On podiže dva sužnja nevoljna,
0434 Pod svakoga konja podmaknuo:
0435 „Jaš’te, braćo, dva sužnja nevoljna,
0436 Lašnje ćete bilu bišću saći.“
0437 Kad stigoše gradu glamočkome,
0438 Dočeka ga glamočki dizdaru
0439 I kod njega trista konjanika,
0440 Otiskoše niz polje glamočko,
0441 Niz unačku župu udariše,
0442 Prigaziše priko Crvljevice;
0443 Kad stigoše Bišću bijelome,
0444 Unu prišli više Golubića.
0445 Kad sadjoše na Prisiku ravnu,
0446 Ugleda ih Bišćanine bane
0447 Svojim pobrom Dražić-kapetanom.
0448 Odjahaše dva sužnja nevoljna,
0449 Kod dizdara konje ostaviše
0450 I odoše na velika vrata.
0451 Kad udjoše Bišćaninu banu,
0452 Dočeka ih Bišćanine bane:
0453 „Gdje ste, moji sužnji nevoljnici?
0454 Jeste l’ meni mejdandžiju našli,
0455 Ko će meni biti mejdandžija?“
0456 „ „Gospodine Bišćanine bane!
0457 Mi smo tebi sveli mejdandžiju
0458 Od Glamoča Duralagić-Mehu;
0459 Eno j’ sašo glamočki dizdaru
0460 I uz njega trista Glamočana
0461 Gledat mejdan kod Bišća bijela.“ “
0462 Podiže se Bišćanine bane,
0463 Diže pobru Dražić-kapetana:
0464 „Pobratime, Dražić-kapetane,
0465 Najpri ćemo tanač ufatiti,
0466 Kod mejdana da nam kavge nejma.“
0467 Ban pojaha velikog putalja,
0468 Uz njeg pođe Dražić kapetane,
0469 Podigoše trista konjanika,
0470 Izjahaše na Prisiku ravnu,
0471 Stade vika Dražić-kapetana:
0472 „Čuj, Turčine, glamočki dizdaru!
0473 Da se najpri sastanemo ovde!
0474 Najpri ćemo tanač ufatiti,
0475 Kod mejdana nek nam kavge nejma.
0476 U mene su od džabele ključi,
0477 Ko pogine, sužnje ću puštiti.“
0478 Tako oni tanač ufatiše,
0479 Kod mejdana da im kavge nejma.
0480 Oni njima mejdan razmiriše,
0481 Mejdandžije ate ujahaše,
0482 A poćera jedan na drugoga.
0483 Kad im koplja na udarcu bila,
0484 Obojica koplje otiskoše,
0485 Oba ata pala na kolina,
0486 Oba ih je koplje premetnulo.
0487 O male se puške pojagmiše,
0488 Kad se konjske grive sastadoše,
0489 Sva četiri dima poletiše,
0490 Nit svatiše, nit se obraniše,
0491 A dobri ih ati pronesoše.
0492 U mejdanu ate povratiše,
0493 O gole se sablje pojagmiše,
0494 A naćera jedan na drugoga:
0495 Varaju se gvoždjem u mejdanu,
0496 Boe im se sablje udariše,
0497 Udariše, pa se prelomiše,
0498 A dobri ih ati pronesoše.
0499 U mejdanu ate okrenuše,
0500 Ozlatne se pale pojagmiše,
0501 Varaju se s njima u mejdanu,
0502 I zlatne se pale dočekaše,
0503 Obidve se pale prelomiše,
0504 A dobri ih ati pronesoše.
0505 U mejdanu ate okrenuše,
0506 Sve ih gleda glamočki dizdaru
0507 I kod njega Dražić-kapetane.
0508 O topuze pa se pojagmiše,
0509 A naćera jedan na drugoga,
0510 Pa se biju njima u mejdanu,
0511 Držale se obe prelomiše.
0512 Već poćera jedan do drugoga,
0513 Na konjih se za prsa zgrabiše,
0514 Obojica s konja popadaše,
0515 Pa se oba u pleća zgrabiše,
0516 Oba s’ momka gone u mejdanu,
0517 Obojici muka dodijala,
0518 Banu bila pinja udarila,
0519 A Mehi je bila i krvava.
0520 Sve ga bane nosi po mejdanu,
0521 Onda veli Duralagić Meho:
0522 „Vid’ de, bane, Bišću na bedenu!
0523 Što je ono Bišću na bedenu?“
0524 A pogleda Bišćanine bane,
0525 Prevari ga Meho u mejdanu.
0526 Kad obori bana u mejdanu
0527 I osvoji bana u mejdanu,
0528 Oba su se vrlo zamorila.
0529 Onda veli Bišćanine bane:
0530 „O Turčine, Duralagić-Meho!
0531 Ti osvoji mene u mejdanu,
0532 Nemoj meni kidisti glavi,
0533 Cini mene, koliko ti drago!“
0534 A veli mu Duralagić Meho:
0535 „Tako, bane, pogodili nismo,
0536 U mrtve smo pogodili glave.“
0537 Stade vika Dražić-kapetana:
0538 „O Turčine, Duralagić-Meho,
0539 Nemoj banu kidisati glavi!
0540 Ja ću za njeg dati dugovanje,
0541 A sužnje smo rekli otpuštiti.
0542 U njeg stara na odžaku majka,
0543 Nemoj njemu ocviliti majke.“
0544 Onda veli Duralagić Meho:
0545 „Gospodine, Bišćanine bane!
0546 Ja ti glavi kidisati ne ću,
0547 Ni stare ti ocviliti majke,
0548 Jer sam i ja u majke jedini,
0549 Hoš mi dati stotinu dukata?“
0550 „ „Hoću, Meho, sve za svoju glavu. “ “
0551 „Hoš mi sužnje kršno opremiti?“
0552 „ „Ja ću, Meho, sužnje opremiti. “ “
0553 Ne ći mu Meho kidisati glavi,
0554 Ven ga dade Dražić-kapetanu,
0555 A veli mu Dražić-kapetane:
0556 „Fala tebi, pošteni Turčine,
0557 Kad mu ne ći kidisati glavi.“
0558 Nasmija se Duralagić Meho:
0559 „I ti znadeš, Dražić-kapetane,
0560 Živa glava dugovanje daje,
0561 A od mrtve nikom ništa nejma;
0562 Da sam banu ja odsiko glavu,
0563 Meni pare ni dinara nejma,
0564 Van što bi mu ocvilio majku,
0565 Cvilila b’ mu na odžaku majka,
0566 Vavik klela Duralagić-Mehu,
0567 A ni meni ne bi izdobrilo;
0568 A pravi je junak na mejdanu,
0569 Gdje mač siva, a poliću glave,
0570 Da ga nejma na ovom ćenaru.
0571 Ja prevarih u mejdanu bana,
0572 Al ako će, tako je junaštvo!“
0573 Nasmija se Dražić-kapetane:
0574 „Fala tebi, Duralagić-Meho!
0575 Da hoćete mene poslušati,
0576 Vi ste ovde mejdandžije bili,
0577 Već odsele bid’te pobratimi!“
0578 Kad to čuše obe mejdandžije,
0579 Poslušaše Dražić-kapetana,
0580 Obojica na noge skočiše,
0581 Obojica pa se zagrliše,
0582 U junačko s’ lice poljubiše,
0583 Već od sele bili pobratimi,
0584 Na Prisici tolu zametnuše.
0585 Ode Dražić Bišću bijelome,
0586 Njemu veli Bišćanine bane:
0587 „Dobro spremi sužnje nevoljnike,
0588 Dobro daruj sužnje nevoljnike,
0589 Ne žali ih bane opremiti
0590 Raz hatora pobratima moga.“
0591 Kada Dražić bilom Bišću sadje,
0592 Od džabele otvorio vrata,
0593 Izvadio sužnje iz džabele,
0594 Preobuče sužnje nevoljnike,
0595 Svakom dade po trijest dukata,
0596 Izvede ih na Prisiku ravnu,
0597 Dade Mehi stotinu dukata.
0598 Onda veli Duralagić Meho:
0599 „Pobratime, Bišćanine bane!
0600 Fala tebi na gospodstvu tvome,
0601 Kad si ’vako sužnje opravio!
0602 Svak nek ide svojoj domovini,
0603 Svak će t’ reći, da si junak pravi.“
0604 Pa otišće sužnje nevoljnike:
0605 „Ajte, braćo, svaki dvoru svome,
0606 A u zdravlje dvaju pobratima.
0607 Pobratime Bišćanine bane!
0608 Već je vakat, da se rastajemo.“
0609 Još govori Bišćanine bane:
0610 „Hajmo, Meho, Bišću bijelome,
0611 Kod mene ćeš konak učiniti.“
0612 „ „Nemoj, bane, Bogom pobratime!
0613 Moja majka na odžaku cvili,
0614 Vavik gleda babo sa pendžera,
0615 Kad će mu se Meho pomoliti,
0616 Ja stignuti haber do Glamoča,
0617 Da je Meho glavu izgubio.“ “
0618 To rekoše, pa se rastadoše,
0619 Ode bane Bišću bijelome,
0620 Diže Meho svoje Glamočane,
0621 Pa otišće sentu i Glamoču.
0622 Kada momak do Glamoča siđe,
0623 Dočeka ga Duralaga stari:
0624 „Jesi l’, sine, zdravo i veselo?
0625 Kamo t’ glava Bišćanina bana?“
0626 Njemu veli Duralagić Meho:
0627 „Eno glave u Bišću bijelu,
0628 Ja joj ćio kidisati nisam.
0629 Kad sam s banom mejdan učinio,
0630 Ja privarih u mejdanu bana,
0631 Pa mu ne ćih glavi kidisati;
0632 Da ja bana privario nisam,
0633 Ne b’ mu mogo ništa učiniti,
0634 Ban je pravi junak na mejdanu.
0635 Kad sam bana živa otpuštio,
0636 Onda smo se Bogom pobratili;
0637 Ban je sužnje namah otpuštio,
0638 Zaodio, dobro darovao,
0639 Otišli su svojoj domovini,
0640 Svak će reći, ban je junak pravi.“
0641 Pregrli ga Duralaga stari:
0642 „Haj aferim, u mene jedini,
0643 Neka sine, tako je junaštvo!
0644 Kad mu nisi glavi kidisao,
0645 Starice mu majke ocvilio,
0646 I ti s’, sinko, u naske jedini,
0647 Vavik cvili na odžaku majka,
0648 Da si tamo nami poginuo,
0649 Što bi ovaj babo na odžaku?
0650 Dobra jesi steko pobratima,
0651 Mogo bi ti junak trbovati.“
0652 Dok im glave u životu bile,
0653 Vrlo su se pobre milovale,
0654 Knjigama se često primećali,
0655 A pitali jedan za drugoga.



Izvor[uredi]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898.