Битка на Церу 1914. год.

Извор: Викизворник


Битка на Церу 1914. год.

У хиљаду деветој стотини,
четрна’стом љету и години,
беше вече двана’стога јула,
по Србији подиже се буна;
то телграм јавља од Земуна 5
баш у сваку општину нам јави,
да ће опет бити рат крвави!
а војници кад су ово чули,
општини су одмах допаднули,
кад је налог од команде дош'о, 10
трећи позив на границу пош'о;
први позив и други се спрема,
ал' ниједан код њих гроша нема!
А летина сва у пољу стоји,
ретко бо’ме да је овро који! 15
Свака жена са скрштени’ руку,
сад остаје код куће на муку,
јер неможе сама да уради,
хоће деца да помру од глади!
Председник нам сад акта издаје, 20
а код куће сасвим се пропаде!
Још свраћамо свак на кућу своју,
да видимо стару мајку своју,
је л’ идемо на љутоме боју!
Спремише нам једно парче хлеба, 25
је л’ то успут до команде треба!
Трчи љуба, трчи сеја мила
и ратника свога загрлила!
Кад су оне њега накитиле,
онда су се са њим поздравиле. 30
Сви са главе капе поскидасмо,
родитљљма руке пољубисмо.
„Иди, синко, сретна пута био
и дому се здраво повратио!"
У команду сви смо здраво стигли, 35
заставе су већ били развили
и ћуприју савску минирали.
Још сва војска ни позвата није,
али Шваба у Београд бије!
Бије Шваба Београду граду, 40
а не чека Србадију младу!
Бије Шваба до самог вечера,
а увече пушта лехветара,
пушта њега на брдо Бањицу,
да осмотри ову српску коњицу, 45
тако беше преконоћ до дана,
пусти Фрања свога 'ероплана;
Српска војска кад виде нереда,
одмах поче да се распоређа.
Команданти саслушаше владу, 50
кретосмо се Смедереву граду,
више, града дебанџе су биле;
латисмо се моравски’ долина,
низ Мораву Куличеву граду
и одатле сузбијасмо Швабу. 55
Ту смо били десет-дванаст дана,
док нам стиже депеш' баш од Јадра,
да су Швабе Дрину воду прешли
и до Цера планине су дошли.
Сад коњица у најгору тугу, 60
кретосмо се подринском округу.
Лисовик нам први конак био,
у Дебрици пук се већ развио;
сви 'скадрони својим правцем пошли,
али Швабе већ до Варне дошли. 65
Зарек'о се аустријски Фрања,
да прегази Србе за пет дана!
Кад видоше Швабе да је тврдо,
повукоше с' са Цера на брдо.
Цуљковићу селу наступисмо, 70
многу нацу војску изгубисмо,
палу војску лепо укопасмо
и одатле Швабу потерасмо.
Са југа их Моравци сретоше,
па их натраг са Цера кретоше. 75
Ту је грозна браћо битка била,
многа мајка сина изгубила!
Ту је српска мајка заплакала!
Ранише нам поручника Жарка.
Крвава је туна битка била, 80
Чокешину крвљом обојила!
Али бије та коњица млада,
ка’ но браћа два Јакшића млада!
Са истока Сунце нам изгрева,
док отпоче коњичка маневра, 85
и граната за гранатом хуче,
али Шваба жалосно јауче!
Сваки пита где је Дрина, Сава
и пита се да л' је здраво глава?
А на глави неко капе нема, 90
све остало од Дрине до Цера!
Нешто мало Шваба утекоше,
много жена српски' одведоше,
Српска села много попалише,
ал' Прњавор село понајвише! 95
Српска војска ка Шапцу се креће,
пред Шапцом се Швабо утврдио,
утврдио, ровове правио,
ал' се Шваба страшно преварио,
на цркву је пушке наместио, 100
наместио брзе митраљезе,
и Шваба се од тога не стиди,
с њима бије док очима види!
Бије Шваба, отпала му рука,
а не види својих грдни’ мука! 105
Са Цера се прамен магле диже,
пук четврти прекобројни стиже.
Стиже војска јесте била мала,
али Шваби задала је рана;
Швабо бега преко воде Саве, 110
само своје да изнесе главе!
Ту дођосмо до Новога Села,
двадес’ петог кад сунце изгрева,
упутисмо с' из Новога Села
у Срем право, Купинову здраво! 115
Ми са Швабом борбу не водисмо,
док пред варош Руму не стигосмо;
тек коњица у варош улази,
а наредба од владе долази.
Срце наше да се сгоропади, 120
зашто Српска влада тако ради?
То ни једном није мило било,
то је браћо, баш пред Румом било.
Мисли Шваба Србе преварити,
па са војском Босни залазити, 125
па са леђа с нама се потући,
те морасмо натраг се повући,
на Лозници стаде прелазити
и вароши Крупњу прилазити,
сретоше их наши храбри борци, 125
што су некад били неспосопци!
Али Шваба иде њима ближе,
док Дунавска дивизија стиже,
јак је отпор туна Шваби дала,
док је Швабу у бекетво нагнала, 130
бега Шваба сада на све стране,
Српска војска још сва и не стиже,
иде Шваба ка Дреновцу ближе;
Српска војска везе неухвати,
али Шваба Дреновца се лати. 135
Сад командант Лазић наређује,
пук четврти одмах дојахује:
„Ви водници водове постројте,
десетари војнике пребројте."
Мајор Мишић врло храбар био, 140
Српску војску и стрелце развио;
марвењак је Росић с нама био,
страшну рану ту је задобио,
сваки мисли да живота нема.
Погибе нам наш командант Веља, 145
нашег пука јесте био дика,
убила га та швабска машинка!
Наша војска одатле одступи,
у Србију тад Шваба наступи.



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Татомир П. Вукановић: Српске народне епске песме, Народни музеј у Врању, Врање, 1972., стр. 315-318.