Bitka na Ceru 1914. god.
U hiljadu devetoj stotini,
četrna’stom ljetu i godini,
beše veče dvana’stoga jula,
po Srbiji podiže se buna;
to telgram javlja od Zemuna 5
baš u svaku opštinu nam javi,
da će opet biti rat krvavi!
a vojnici kad su ovo čuli,
opštini su odmah dopadnuli,
kad je nalog od komande doš'o, 10
treći poziv na granicu poš'o;
prvi poziv i drugi se sprema,
al' nijedan kod njih groša nema!
A letina sva u polju stoji,
retko bo’me da je ovro koji! 15
Svaka žena sa skršteni’ ruku,
sad ostaje kod kuće na muku,
jer nemože sama da uradi,
hoće deca da pomru od gladi!
Predsednik nam sad akta izdaje, 20
a kod kuće sasvim se propade!
Još svraćamo svak na kuću svoju,
da vidimo staru majku svoju,
je l’ idemo na ljutome boju!
Spremiše nam jedno parče hleba, 25
je l’ to usput do komande treba!
Trči ljuba, trči seja mila
i ratnika svoga zagrlila!
Kad su one njega nakitile,
onda su se sa njim pozdravile. 30
Svi sa glave kape poskidasmo,
roditljljma ruke poljubismo.
„Idi, sinko, sretna puta bio
i domu se zdravo povratio!"
U komandu svi smo zdravo stigli, 35
zastave su već bili razvili
i ćupriju savsku minirali.
Još sva vojska ni pozvata nije,
ali Švaba u Beograd bije!
Bije Švaba Beogradu gradu, 40
a ne čeka Srbadiju mladu!
Bije Švaba do samog večera,
a uveče pušta lehvetara,
pušta njega na brdo Banjicu,
da osmotri ovu srpsku konjicu, 45
tako beše prekonoć do dana,
pusti Franja svoga 'eroplana;
Srpska vojska kad vide nereda,
odmah poče da se raspoređa.
Komandanti saslušaše vladu, 50
kretosmo se Smederevu gradu,
više, grada debandže su bile;
latismo se moravski’ dolina,
niz Moravu Kuličevu gradu
i odatle suzbijasmo Švabu. 55
Tu smo bili deset-dvanast dana,
dok nam stiže depeš' baš od Jadra,
da su Švabe Drinu vodu prešli
i do Cera planine su došli.
Sad konjica u najgoru tugu, 60
kretosmo se podrinskom okrugu.
Lisovik nam prvi konak bio,
u Debrici puk se već razvio;
svi 'skadroni svojim pravcem pošli,
ali Švabe već do Varne došli. 65
Zarek'o se austrijski Franja,
da pregazi Srbe za pet dana!
Kad vidoše Švabe da je tvrdo,
povukoše s' sa Cera na brdo.
Culjkoviću selu nastupismo, 70
mnogu nacu vojsku izgubismo,
palu vojsku lepo ukopasmo
i odatle Švabu poterasmo.
Sa juga ih Moravci sretoše,
pa ih natrag sa Cera kretoše. 75
Tu je grozna braćo bitka bila,
mnoga majka sina izgubila!
Tu je srpska majka zaplakala!
Raniše nam poručnika Žarka.
Krvava je tuna bitka bila, 80
Čokešinu krvljom obojila!
Ali bije ta konjica mlada,
ka’ no braća dva Jakšića mlada!
Sa istoka Sunce nam izgreva,
dok otpoče konjička manevra, 85
i granata za granatom huče,
ali Švaba žalosno jauče!
Svaki pita gde je Drina, Sava
i pita se da l' je zdravo glava?
A na glavi neko kape nema, 90
sve ostalo od Drine do Cera!
Nešto malo Švaba utekoše,
mnogo žena srpski' odvedoše,
Srpska sela mnogo popališe,
al' Prnjavor selo ponajviše! 95
Srpska vojska ka Šapcu se kreće,
pred Šapcom se Švabo utvrdio,
utvrdio, rovove pravio,
al' se Švaba strašno prevario,
na crkvu je puške namestio, 100
namestio brze mitraljeze,
i Švaba se od toga ne stidi,
s njima bije dok očima vidi!
Bije Švaba, otpala mu ruka,
a ne vidi svojih grdni’ muka! 105
Sa Cera se pramen magle diže,
puk četvrti prekobrojni stiže.
Stiže vojska jeste bila mala,
ali Švabi zadala je rana;
Švabo bega preko vode Save, 110
samo svoje da iznese glave!
Tu dođosmo do Novoga Sela,
dvades’ petog kad sunce izgreva,
uputismo s' iz Novoga Sela
u Srem pravo, Kupinovu zdravo! 115
Mi sa Švabom borbu ne vodismo,
dok pred varoš Rumu ne stigosmo;
tek konjica u varoš ulazi,
a naredba od vlade dolazi.
Srce naše da se sgoropadi, 120
zašto Srpska vlada tako radi?
To ni jednom nije milo bilo,
to je braćo, baš pred Rumom bilo.
Misli Švaba Srbe prevariti,
pa sa vojskom Bosni zalaziti, 125
pa sa leđa s nama se potući,
te morasmo natrag se povući,
na Loznici stade prelaziti
i varoši Krupnju prilaziti,
sretoše ih naši hrabri borci, 125
što su nekad bili nesposopci!
Ali Švaba ide njima bliže,
dok Dunavska divizija stiže,
jak je otpor tuna Švabi dala,
dok je Švabu u beketvo nagnala, 130
bega Švaba sada na sve strane,
Srpska vojska još sva i ne stiže,
ide Švaba ka Drenovcu bliže;
Srpska vojska veze neuhvati,
ali Švaba Drenovca se lati. 135
Sad komandant Lazić naređuje,
puk četvrti odmah dojahuje:
„Vi vodnici vodove postrojte,
desetari vojnike prebrojte."
Major Mišić vrlo hrabar bio, 140
Srpsku vojsku i strelce razvio;
marvenjak je Rosić s nama bio,
strašnu ranu tu je zadobio,
svaki misli da života nema.
Pogibe nam naš komandant Velja, 145
našeg puka jeste bio dika,
ubila ga ta švabska mašinka!
Naša vojska odatle odstupi,
u Srbiju tad Švaba nastupi.
