Бир Хаџи-Бобо

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Атанасији Шоли

Сви ми веле: болан, дозови се тобе!
К'о да нема тобе у Бир Хаџи-Бобе,
Као да сам неки динсуз без имана,
Те не слушам, санким, суре из Корана!
А ја давно, бива, клањао на Ћаби
И знам све што кажу хоџе и ћитаби!
Па што ће ми луди насијат улеме
Кад Бир Хаџи-Бобо хасул је у свеме?!
Или је то ђунах што дуњалук волим?
Што се за дуњалук свом Алаху молим?
Што ми хућум дође па по хефту дана,
Сам у башти слушам бумбуле са грана,
Како хабер дају с ђула и бехара
А ја мерак вежем голем без карара:
Уз наргилу пушим и ракију пијем, -
Бумбуловом пјесмом џан и хуџуд гријем?!
Па да ли је с тога на ме харам пао,
Што ја волим оно што је Алах дао?
Ил' ме белћим зато сусретате мрко,
За женским иксаном што ја, бели, црко'?
Што су за ме, бутум, све махале чуле,
Што цурама бацам у мушèбак ђуле?
И што оне мени селам чине саме
Па наранчом жутом хитају се на ме,
А ја чиним хвалу и дову Алаху,
Што женско чељаде створи на дуњаху?
Па да ли је с тога на ме харам пао,
Што ја волим оно што је Алах дао?!
Нека живе мудри у своме харáру,
А ја ћу и даље 'вако у бехару
Слушати гдје бумбул пјесмом тресе гране,
Како хабер даје на четири стране,
И ко има срца на љубав га зове,
Да љубећи чини свом Алаху дове!
Ја ћу тамо гдје ми примају селáме,
Тамо, црне очи гдје гледају на ме
Тамо, гдје је Зејна, Најла и Емина, -
Што их љепших нема бутум до Видина!
Ја ћу тамо, гдје ми џан и севдах нуде!
Па нек хасум на ме сва махала буде!
А ви се к'о хоџе владајте у свему
И хајдете тамо у мудру улему,
А ја нећу ваших сабура ни тобе,
Јар ђунâхâ нема у Бир Хаџи-Бобе!