Библија (Бакотић) : Прва Павлова посланица Солуњанима

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
БИБЛИЈА
Писац: Лујо Бакотић


Глава 1.[уреди]

1 Павле, Силван и Тимотеј Цркви Солунској у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: Милост вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исус Христа.

2 Захваљујемо Богу свагда за све вас, опомињући се вас у молитвама својим,

3 и спомињући непрестано ваше дело вере и труд љубави ваше, и сталност наде ваше у Господа нашега Исуса Христа, пред Богом Оцем нашим.

4 Знамо, браћо од Бога љубљена, да сте ви изабрани,

5 пошто вам јеванђеље наше не би проповедано само у речи него и у сили, са Духом Светим и с пуним уверењем; јер ви знате да смо се према вама, и ради вас, такви показали.

6 А и ви сами се угледасте на мене и на Господа, примивши реч, - кад је невоља била велика, - с радошћу Духа Светога,

7 тако да постадосте углед свим вернима у Македонији и у Ахаји.

8 Јер не само да се од вас прочу реч Господња у Македонији и у Ахаји, него и у свако место дође познање вере ваше у Бога, тако да нам није потребно о томе говорити.

9 Јер они сами објављују какав је био наш улазак код вас, и како се ви обратисте Богу, напуштајући идоле, да служите Богу живоме и истинитоме,

10 и да очекујете Сина његова с небеса, кога он ускрсну од мртвих, Исуса, који нас избавља од гнева који ће да дође.

Глава 2.[уреди]

1 Сами знате, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан.

2 Претрпивши најпре и осрамоћени, као што знате, у Филипима, охрабрисмо се у Богу своме, да вам јавимо јеванђеље Божје усред велике борбе.

3 Јер се проповедање наше не оснива ни на заблуди, ни на нечистим разлозима, ни на превари:

4 него кад нам суди Бог да смо достојни да нам повери јеванђеље, тако и говоримо, не као да бисмо хтели да угађамо људима, него да будемо по вољи Богу, који куша наша срца.

5 Јер се никад нисмо ласкавим речима послужили, као што знате, никада нисмо лакомство као побуду имали: Бог нам је сведок.

6 Нисмо тражили славу од људи; ни од вас ни од других.

7 Могли смо, као Христови апостоли, и да вам се наметнемо, али смо међу вама били пуни благости. Као што дојилица нежно негује децу своју,

8 тако смо ми, у живој љубави према вама, хтели да вам дамо не само јеванђеље Божје, него и живот свој, - толико сте нам омилели били!

9 Ви, браћо, памтите труд наш и муку нашу: дан и ноћ на раду, да не будемо ни једноме од вас на терет, проповедасмо вам јеванђеље Божје.

10 Ви сте сведоци и Бог да смо се према вама, који верујете, имали владање свето, праведно и беспрекорно.

11 А знате и то да смо за свакога од вас били оно што је отац за децу своју,

12 молећи вас, утешавајући и храбрећи вас, да живите као што се пристоји према Богу, који вас зове у своје краљевство и у славу своју.

13 Зато се непрестано захваљујемо Богу што ви, примивши од нас реч Божјег проповедања, примисте је не као реч људску, него (као што заиста и јест) као реч Божју, која и делује у вама који верујете.

14 Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божјим које су у Јудеји у Исусу Христу, јер сте и ви претрпели од свога народа као и оне од Јудеја,

15 који убише и Господа Исуса и пророке, и који и нас прогонише, и Богу нису угодни, и свима су непријатељи,

16 сметајући нам да говоримо паганцима да се спасу, и пунећи тако непрестано меру грехова својих. Али напослетку дође гнев Божји и на њих.

17 А ми, браћо, одељени оставши од вас неко време лицем, али не срцем, тим живљу жељу имамо да видимо лице ваше.

18 Зато хтедосмо да дођемо к вама, бар ја Павле, и један и два пута, али смета нам сотона.

19 Јер шта је наше надање, или радост, или венац славе? Нисте ли то ви пред Господом нашим Исусом Христом, у дан кад се он појави?

20 Да, ви сте наша слава и радост наша.

Глава 3.[уреди]

1 Зато, не могући се више устрпети, нађосмо за добро сами остати у Атини,

2 и посласмо вам Тимотеја, брата свога и слугу Божјега, и помагача у јеванђељу Христову, да вас утврди и светује у вери вашој,

3 да се нико не поколеба усред садашњих невоља; јер сами знате да смо се томе посветили.

4 А и кад бејасмо код вас казасмо вам унапред да ћемо падати у невоље, као што и би, и као што ви то знате.

5 Зато, и ја, не могући се више уздржати, послах да се известим о вашој вери, да вас како не заведе кушач, и да труд наш не буде узалудан.

6 Али Тимотеј, који сад дође к нама од вас, јави нам вашу веру и љубав, и да имате свагда добар спомен о нама, желећи нас видети као и ми вас.

7 Зато се, браћо, усред свих жалости и невоља наших, утешисмо вашом вером.

8 Јер ми сад живимо, кад ви чврсто стојите у Господу.

9 Јер какву хвалу можемо дати Богу за вас, за сваку радост којом се с вас радујемо пред Богом својим!

10 Дан и ноћ се Богу све више молимо да видимо лице ваше, и да допунимо недостатак вере ваше.

11 А сам Бог, Отац наш, и Господ наш Исус да нам уравне пут к вама!

12 А вама да умножи Господ љубав коју имате један према другоме и према свима, као што је имамо и ми према вама,

13 да би се учврстила срца ваша, да буду беспрекорна у светости пред Богом и Оцем нашим у дан појављења Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовим!

Глава 4.[уреди]

1 У осталом, браћо, као што сте научени од нас како треба да живите и угађате Богу, молимо вас и саветујемо вас у Исусу Христу, да тако и живите и да у томе све више напредујете.

2 Јер знате какве вам заповести дадосмо од Господа Исуса.

3 Божја је воља да се посветите и да се чувате од блуда,

4 и сваки од вас да зна држати своје тело у светости и у части,

5 а не у жељама страсти, као паганци који не познају Бога;

6 да нико према брату своме не употреби преваре ни лакомоства у пословима, јер се Господ свети за све то, као што вам то казасмо и посведочисмо.

7 Јер не позва нас Бог на нечистоту, него на посвећење.

8 Ко дакле одбацује те заповести, не одбацује човека, него Бога, који вам је и Светог Духа свога дао.

9 Што се тиче братске љубави не треба да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом,

10 и то и чините са свом браћом по целој Македонији. Али вас молимо, браћо, да још више у тој љубави изобилујете,

11 и да уложите своју част у то да будете у миру и да гледате своје послове, и да радите својим рукама, као што вам препоручисмо,

12 тако да се владате поштено према онима који су напољу, и да од никога ништа не потребујете.

13 Нећемо пак, браћо, да останете у незнању у погледу оних који су умрли, да се не ожалостите као други који немају надања,

14 јер ако верујемо да Исус умре и ускрсну, то ће Бог по Исусу и са њим довести и оне који су умрли.

15 Јер вам ово казујемо по речи Господњој: да ми који смо живи и очекујемо појављење Господње, нећемо претећи оне који су умрли.

16 Јер ће сам Господ, на дани знак, на глас арханђелов и на глас трубе Божје, сићи с неба и умрли у Христу ускрснуће најпрви.

17 Затим ми живи, који смо остали, бићемо сви с њима заједно узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.

18 Утешавајте један другога овим речима.

Глава 5.[уреди]

1 Господари, дајте слугама својим што је право и праведно, знајући да и ви имате Господара на небесима.

2 Устрајте у молитви и бдите у њој, дајући хвалу.

3 Молите се у исто време и за нас, да нам Бог отвори врата за реч, да бих могао проповедати тајну Христову, због чега сам у оковима,

4 да је јавим као што ми треба говорити.

5 Мудро поступајте с онима који су напољу, пазећи на време.

6 Реч ваша да буде свагда блага, сољу зачињена, и да знате да одговорите свакоме како треба.

7 За мене казаће вам све Тихик, љубљени брат и верни служитељ и друг у Господу.

8 Шаљем га нарочито к вама, да разаберете како је нама, и да утеши срца ваша.

9 Са њим шаљем и Онисима, верног и љубљеног брата, који је од ваших. Они ће вам све казати како је овде.

10 Поздравља вас Аристарх, друг мој у сужањству, и Марко нећак Варнавин, за кога примисте неке налоге (ако дође к вама примите га).

11 Поздравља вас и Исус прозвани Јуст. Они су из обрезања, и они су једини који су са мном за краљевство Божје радили и који ми беху утеха.

12 Поздравља вас Епафрас, који је од ваших. Служитељ Исуса Христа, он се једнако брине за вас у молитвама, да бисте, савршени и потпуно уверени, истрајали у покорности према Божјој вољи.

13 И ја сведочим за њега да има велику ревност и бригу за вас и за оне који су у Лаодикеји, и у Јерапољу.

14 Поздравља вас Лука лекар љубљени и Димас.

15 Поздарвите браћу у Лаодикији и Нимфана и Цркву која је у његовом дому.

16 Кад се ова посланица прочита код вас, учините да се прочита и у Лаодикијској Цркви, а ону што је послана у Лаодикију да и ви прочитате.

17 И кажите Архипу: Пази на службу коју си примио у Господу, да је испуниш!

18 Поздрављам вас ја Павле својом руком. Сетите се мојих окова. Милост са свима вама!