Biblija (Bakotić) : Prva Pavlova poslanica Solunjanima
| ←Kološanima | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
2. Solunjanima→ |
Glava 1.
[uredi]1 Pavle, Silvan i Timotej Crkvi Solunskoj u Bogu Ocu i Gospodu Isusu Hristu: Milost vam i mir od Boga oca našega i Gospoda Isus Hrista.
2 Zahvaljujemo Bogu svagda za sve vas, opominjući se vas u molitvama svojim,
3 i spominjući neprestano vaše delo vere i trud ljubavi vaše, i stalnost nade vaše u Gospoda našega Isusa Hrista, pred Bogom Ocem našim.
4 Znamo, braćo od Boga ljubljena, da ste vi izabrani,
5 pošto vam jevanđelje naše ne bi propovedano samo u reči nego i u sili, sa Duhom Svetim i s punim uverenjem; jer vi znate da smo se prema vama, i radi vas, takvi pokazali.
6 A i vi sami se ugledaste na mene i na Gospoda, primivši reč, - kad je nevolja bila velika, - s radošću Duha Svetoga,
7 tako da postadoste ugled svim vernima u Makedoniji i u Ahaji.
8 Jer ne samo da se od vas proču reč Gospodnja u Makedoniji i u Ahaji, nego i u svako mesto dođe poznanje vere vaše u Boga, tako da nam nije potrebno o tome govoriti.
9 Jer oni sami objavljuju kakav je bio naš ulazak kod vas, i kako se vi obratiste Bogu, napuštajući idole, da služite Bogu živome i istinitome,
10 i da očekujete Sina njegova s nebesa, koga on uskrsnu od mrtvih, Isusa, koji nas izbavlja od gneva koji će da dođe.
Glava 2.
[uredi]1 Sami znate, braćo, da naš dolazak k vama nije bio uzaludan.
2 Pretrpivši najpre i osramoćeni, kao što znate, u Filipima, ohrabrismo se u Bogu svome, da vam javimo jevanđelje Božje usred velike borbe.
3 Jer se propovedanje naše ne osniva ni na zabludi, ni na nečistim razlozima, ni na prevari:
4 nego kad nam sudi Bog da smo dostojni da nam poveri jevanđelje, tako i govorimo, ne kao da bismo hteli da ugađamo ljudima, nego da budemo po volji Bogu, koji kuša naša srca.
5 Jer se nikad nismo laskavim rečima poslužili, kao što znate, nikada nismo lakomstvo kao pobudu imali: Bog nam je svedok.
6 Nismo tražili slavu od ljudi; ni od vas ni od drugih.
7 Mogli smo, kao Hristovi apostoli, i da vam se nametnemo, ali smo među vama bili puni blagosti. Kao što dojilica nežno neguje decu svoju,
8 tako smo mi, u živoj ljubavi prema vama, hteli da vam damo ne samo jevanđelje Božje, nego i život svoj, - toliko ste nam omileli bili!
9 Vi, braćo, pamtite trud naš i muku našu: dan i noć na radu, da ne budemo ni jednome od vas na teret, propovedasmo vam jevanđelje Božje.
10 Vi ste svedoci i Bog da smo se prema vama, koji verujete, imali vladanje sveto, pravedno i besprekorno.
11 A znate i to da smo za svakoga od vas bili ono što je otac za decu svoju,
12 moleći vas, utešavajući i hrabreći vas, da živite kao što se pristoji prema Bogu, koji vas zove u svoje kraljevstvo i u slavu svoju.
13 Zato se neprestano zahvaljujemo Bogu što vi, primivši od nas reč Božjeg propovedanja, primiste je ne kao reč ljudsku, nego (kao što zaista i jest) kao reč Božju, koja i deluje u vama koji verujete.
14 Jer vi, braćo, postadoste slični Crkvama Božjim koje su u Judeji u Isusu Hristu, jer ste i vi pretrpeli od svoga naroda kao i one od Judeja,
15 koji ubiše i Gospoda Isusa i proroke, i koji i nas progoniše, i Bogu nisu ugodni, i svima su neprijatelji,
16 smetajući nam da govorimo pagancima da se spasu, i puneći tako neprestano meru grehova svojih. Ali naposletku dođe gnev Božji i na njih.
17 A mi, braćo, odeljeni ostavši od vas neko vreme licem, ali ne srcem, tim življu želju imamo da vidimo lice vaše.
18 Zato htedosmo da dođemo k vama, bar ja Pavle, i jedan i dva puta, ali smeta nam sotona.
19 Jer šta je naše nadanje, ili radost, ili venac slave? Niste li to vi pred Gospodom našim Isusom Hristom, u dan kad se on pojavi?
20 Da, vi ste naša slava i radost naša.
Glava 3.
[uredi]1 Zato, ne mogući se više ustrpeti, nađosmo za dobro sami ostati u Atini,
2 i poslasmo vam Timoteja, brata svoga i slugu Božjega, i pomagača u jevanđelju Hristovu, da vas utvrdi i svetuje u veri vašoj,
3 da se niko ne pokoleba usred sadašnjih nevolja; jer sami znate da smo se tome posvetili.
4 A i kad bejasmo kod vas kazasmo vam unapred da ćemo padati u nevolje, kao što i bi, i kao što vi to znate.
5 Zato, i ja, ne mogući se više uzdržati, poslah da se izvestim o vašoj veri, da vas kako ne zavede kušač, i da trud naš ne bude uzaludan.
6 Ali Timotej, koji sad dođe k nama od vas, javi nam vašu veru i ljubav, i da imate svagda dobar spomen o nama, želeći nas videti kao i mi vas.
7 Zato se, braćo, usred svih žalosti i nevolja naših, utešismo vašom verom.
8 Jer mi sad živimo, kad vi čvrsto stojite u Gospodu.
9 Jer kakvu hvalu možemo dati Bogu za vas, za svaku radost kojom se s vas radujemo pred Bogom svojim!
10 Dan i noć se Bogu sve više molimo da vidimo lice vaše, i da dopunimo nedostatak vere vaše.
11 A sam Bog, Otac naš, i Gospod naš Isus da nam uravne put k vama!
12 A vama da umnoži Gospod ljubav koju imate jedan prema drugome i prema svima, kao što je imamo i mi prema vama,
13 da bi se učvrstila srca vaša, da budu besprekorna u svetosti pred Bogom i Ocem našim u dan pojavljenja Gospoda našega Isusa Hrista sa svima svetima njegovim!
Glava 4.
[uredi]1 U ostalom, braćo, kao što ste naučeni od nas kako treba da živite i ugađate Bogu, molimo vas i savetujemo vas u Isusu Hristu, da tako i živite i da u tome sve više napredujete.
2 Jer znate kakve vam zapovesti dadosmo od Gospoda Isusa.
3 Božja je volja da se posvetite i da se čuvate od bluda,
4 i svaki od vas da zna držati svoje telo u svetosti i u časti,
5 a ne u željama strasti, kao paganci koji ne poznaju Boga;
6 da niko prema bratu svome ne upotrebi prevare ni lakomostva u poslovima, jer se Gospod sveti za sve to, kao što vam to kazasmo i posvedočismo.
7 Jer ne pozva nas Bog na nečistotu, nego na posvećenje.
8 Ko dakle odbacuje te zapovesti, ne odbacuje čoveka, nego Boga, koji vam je i Svetog Duha svoga dao.
9 Što se tiče bratske ljubavi ne treba da vam se piše, jer ste sami od Boga naučeni da se ljubite među sobom,
10 i to i činite sa svom braćom po celoj Makedoniji. Ali vas molimo, braćo, da još više u toj ljubavi izobilujete,
11 i da uložite svoju čast u to da budete u miru i da gledate svoje poslove, i da radite svojim rukama, kao što vam preporučismo,
12 tako da se vladate pošteno prema onima koji su napolju, i da od nikoga ništa ne potrebujete.
13 Nećemo pak, braćo, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su umrli, da se ne ožalostite kao drugi koji nemaju nadanja,
14 jer ako verujemo da Isus umre i uskrsnu, to će Bog po Isusu i sa njim dovesti i one koji su umrli.
15 Jer vam ovo kazujemo po reči Gospodnjoj: da mi koji smo živi i očekujemo pojavljenje Gospodnje, nećemo preteći one koji su umrli.
16 Jer će sam Gospod, na dani znak, na glas arhanđelov i na glas trube Božje, sići s neba i umrli u Hristu uskrsnuće najprvi.
17 Zatim mi živi, koji smo ostali, bićemo svi s njima zajedno uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
18 Utešavajte jedan drugoga ovim rečima.
Glava 5.
[uredi]1 Gospodari, dajte slugama svojim što je pravo i pravedno, znajući da i vi imate Gospodara na nebesima.
2 Ustrajte u molitvi i bdite u njoj, dajući hvalu.
3 Molite se u isto vreme i za nas, da nam Bog otvori vrata za reč, da bih mogao propovedati tajnu Hristovu, zbog čega sam u okovima,
4 da je javim kao što mi treba govoriti.
5 Mudro postupajte s onima koji su napolju, pazeći na vreme.
6 Reč vaša da bude svagda blaga, solju začinjena, i da znate da odgovorite svakome kako treba.
7 Za mene kazaće vam sve Tihik, ljubljeni brat i verni služitelj i drug u Gospodu.
8 Šaljem ga naročito k vama, da razaberete kako je nama, i da uteši srca vaša.
9 Sa njim šaljem i Onisima, vernog i ljubljenog brata, koji je od vaših. Oni će vam sve kazati kako je ovde.
10 Pozdravlja vas Aristarh, drug moj u sužanjstvu, i Marko nećak Varnavin, za koga primiste neke naloge (ako dođe k vama primite ga).
11 Pozdravlja vas i Isus prozvani Just. Oni su iz obrezanja, i oni su jedini koji su sa mnom za kraljevstvo Božje radili i koji mi behu uteha.
12 Pozdravlja vas Epafras, koji je od vaših. Služitelj Isusa Hrista, on se jednako brine za vas u molitvama, da biste, savršeni i potpuno uvereni, istrajali u pokornosti prema Božjoj volji.
13 I ja svedočim za njega da ima veliku revnost i brigu za vas i za one koji su u Laodikeji, i u Jerapolju.
14 Pozdravlja vas Luka lekar ljubljeni i Dimas.
15 Pozdarvite braću u Laodikiji i Nimfana i Crkvu koja je u njegovom domu.
16 Kad se ova poslanica pročita kod vas, učinite da se pročita i u Laodikijskoj Crkvi, a onu što je poslana u Laodikiju da i vi pročitate.
17 I kažite Arhipu: Pazi na službu koju si primio u Gospodu, da je ispuniš!
18 Pozdravljam vas ja Pavle svojom rukom. Setite se mojih okova. Milost sa svima vama!