Библија (Бакотић) : Павлова посланица Филипљанима

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
БИБЛИЈА
Писац: Лујо Бакотић


Глава 1.[уреди]

1 Павле и Тимотеј, слуге Исуса Христа, свима светима у Исусу Христу који су у Филипима, епископима и ђаконима:

2 Милост вам и мир од Бога, Оца нашега и Господа Исуса Христа!

3 Захваљујем Богу своме кад се год опомињем вас,

4 и свагда се, у свакој молитви својој, за вас с радошћу молим,

5 ради вашег заједничарства у јеванђељу од првога дана па до данас.

6 Уверен сам да ће онај који је започео добро дело с вама, довршити га до дана Исуса Христа.

7 И право је да ја ово мислим за вас, јер вас имам у срцу, вас који и у оковима мојим и у одбрани и у потврђивању јеванђеља бејасте заједничари моји у истој милости.

8 Јер ми је Господ сведок да вас много љубим у Исусу Христу,

9 и зато се молим Богу да љубав ваша све више и више изобилује у познању и пуном разуму,

10 да разаберете шта је најбоље, да будете чисти и непорочни у дан Христов,

11 и пуни плодова правде по Исусу Христу, на славу и хвалу Божју.

12 Хоћу пак да знате да ово што ми се десило, испало је за напредак јеванђеља.

13 Јер се разгласи у целом преторију[1] и код свију осталих да су моји окови за Христа,

14 и многа браћа у Господу, охрабрена оковима мојим, постадоше још храбрија да говоре Реч Божју без страха.

15 Истина, једни проповедају Христа из зависти и пркоса, али има и других који га из добре воље проповедају.

16 Ови то чине из љубави, знајући да сам постављен за одбрану јеванђеља,

17 док они други објављују Христа уз пркос и из разлога који нису чисти, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима.

18 Шта зато? Било како му драго, дволичењем или искрено, Христос се проповеда, и зато се радујем и радоваћу се;

19 јер знам да ће ми то бити на спасење, вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа,

20 према мом тврдом очекивању и надању да се ни у чему нећу постидети, него да ће се и сад, као свагда, са пуним поуздањем Христос величати у пути мојој, било животом или смрћу.

21 Јер је мени живот Христос, а смрт је за ме добитак.

22 Али ако је за корист мога дела потребно да живим у пути, не знам шта бих имао да изаберем.

23 Две ме жеље привлаче: имам жељу отићи и с Христом бити, што би много боље било,

24 али је ради вас потребније да останем у пути.

25 И ја сам уверен и знам да ћу бити и остати код свију вас на ваш напредак и на вашу радост у вери,

26 да, кад се к вама вратим, имате у мени обилан разлог да се у Исусу Христу прославите.

27 Само понашајте се као што доликује јеванђељу Христову, те, било да дођем да вас видим, било да вам не дођем, да чујем за вас да чврсто стојите у истоме духу, једнодушно борећи се за веру јеванђеља,

28 ни у чему се не плашећи противника, што је њима знак пропадања, а вама спасења, и то од Бога.

29 Јер је вама дато, Христа ради, не само да верујете у њега него и да трпите за њега,

30 одржавајући ону исту борбу коју сте видели да сам ја одржао, и сад чујете да је одржавам.

Глава 2.[уреди]

1 Ако има, дакле, која утеха у Христу, или ако има које блаженство у љубави, ако има која заједница духа, ако има милосрђа и самилости,

2 усавршујте радост моју, имајући један исти осећај, једну исту љубав, једну исту душу и једну исту мисао.

3 Ништа не чините за пркос или за празну славу, него понизност нека чини да сматрате друге већим од себе.

4 И сваки од вас уместо да гледа само своју корист, нека узме у обзир и туђу корист,

5 имајући међу собом оне осећаје који беху у Исусу Христу,

6 који, постојећи у обличју Божјему, није сматрао као плен који се граби бити једнак с Богом,

7 него је сам себе свлачио, узевши обличје слуге, поставши као и други људи,

8 и показавши се као човек, понизио је сам себе, остајући послушан до саме смрти, и то до смрти на крсту.

9 Зато Бог њега и узвиси, и даде му име које је над сваким именом,

10 да се на име Исусово приклони свако колено на небу, на земљи и под земљом,

11 и сваки језик да призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца.

12 Тако, љубљени моји, као што свагда слушасте, радите на спасењу своме са страхом и дрхтањем, не само као преда мном, него још више сад кад нисам код вас,

13 јер је Бог онај који вам даје вољу и деловање према своме благовољењу.

14 Све чините без роптања и без колебања,

15 да будете беспрекорни и чисти, деца Божја без мане усред неваљалога и покваренога нараштаја, у коме светлите као буктиње у свету,

16 носећи реч живота; и ја ћу моћи да се у дан Христов похвалим да ми трка и труд нису били узалудни.

17 А ако и будем постављен као налив на жртву и на службу вере ваше, радујем се и сам и радујем се и са свима вама.

18 Тако и ви радујте се исто тако, и радујте се и са мном.

19 Надам се у Господа Исуса да ћу ускоро послати к вама Тимотеја, да се и ја сам охрабрим разабравши како сте ви.

20 Ја никога немам овде који би делио моје осећаје и који би се искрено бринуо за вас,

21 јер сви своју корист траже, а не корист Исуса Христа.

22 Ви знате да је он окушан на делу, јер се посвети са мном служби јеванђеља, као дете с оцем својим.

23 Њега дакле надам се да ћу вам послати чим сазнам за исход стања у коме се налазим,

24 а уздам се у Господа да ћу и сам ускоро к вама доћи.

25 Сматрао сам за потребно да пошљем к вама брата Епафродита, помагача и друга свога у војевању, по коме сте ви мени послали средства за потребе моје;

26 јер он жељаше вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.

27 Он је био заиста на смрт болестан, али га Бог помилова, и не само њега, него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

28 Зато га послах да се што пре обрадујете, кад га опет видите, а и ја да будем мање жалостан.

29 Примите га дакле у Господу са сваком радошћу, и поштујте такве људе.

30 Јер за дело Христово дође он до саме смрти, не жалећи свој живот да надокнади ваше одсуствовање у услузи коју сте ми учинили.

Глава 3.[уреди]

1 У осталом, браћо моја, радујте се у Господу. Мени није досадно да вам пишем увек исте ствари, а вама је корисно.

2 Чувајте се од паса, чувајте се од злих посленика, чувајте се од лажних обрезаних.

3 Јер прави обрезани то смо ми, који духом Божјим Богу служимо и хвалимо се Исусом Христом, и не мећемо своје поуздање у пут.

4 Али ја бих ипак имао разлога да метнем своје поуздање и у пут. Ако ко мисли да се може поуздати у пут, ја то могу још више,

5 који сам обрезан осми дан, од рода сам Израиљева, колена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја, по закону фарисеј,

6 по ревности прогонитељ Цркве, по правди законској беспрекоран.

7 Али то што ми беше добитак, то ја сматрам за губитак, Христа ради;

8 јер све држим за губитак према преважном познању Исуса Христа, Господа свога, ради кога све оставих и држим све да је ништа, само да Христа добијем,

9 и да се нађем у њему, не по својој правди, по оној која долази од закона, него по правди која се добија од вере у Исуса Христа, по правди која се од Бога вером добија,

10 да познам њега и силу ускрсења његова, и заједницу његових мука, постајући налик на њега у смрти његовој,

11 да бих како, ако ми буде могуће, достигао у ускрсење из мртвих.

12 Не да сам већ однео награду, или да сам већ достигао савршенство, него трчим, не бих ли га дохватио, јер се и мене дохвати Исус Христос.

13 Браћо, ја не мислим да сам га достигао! Али ипак чиним једно: заборављајући што је остраг и сежући се за оним што је напред,

14 трчим к белези, да бих добио награду небеског позива Божјега у Исусу Христу.

15 Сви ми дакле који смо савршени, имамо ту исту мисао; а ако о нечему имате другу мисао, Бог ће вас и у томе посветлити.

16 Али од тачке коју достигосмо, једнаким кораком да напредујмо.

17 Угледајте се сви у мене, браћо, и окрените поглед на оне који ходе по угледу што ви у нама имате.

18 Јер их много има који ходе као непријатељи крста Христова. Ја вам о томе много пута говорих, а сад вам плачући опет то говорим.

19 Њихов је крај пропаст, њихов је бог трбух, и слава је њихова у у ономе што чини срамоту њихову; и они не мисле него на ствари земаљске.

20 Али је наш град на небесима, откуд као Спаситеља очекујемо Господа Исуса Христа,

21 који ће преобразити тело понижења нашега, да буде слично телу славе његове, по сили коју има да може све себи покорити.

Глава 4.[уреди]

1 Зато, браћо моја љубљена и мила, ви који сте радост моја и венац мој, тако се држите чврсто у Господу, љубљени!

2 Молим Еводију и молим Синтихију да буду једнаких осећаја у Господу,

3 а молим и тебе, друже верни, помози њима који се у јеванђељу трудише са мном и с Климентом, и с осталим помагачима мојим, чија су имена у књизи живота.

4 Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се!

5 Благост ваша да буде позната свим људима. Господ је близу!

6 Не узнемирујте се ни за што, него у свим стварима казујте потребе своје Богу с молитвама и молбама, са давањем хвале.

7 И мир Божји, који превазилази сваки разум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Исусу Христу.

8 У осталом браћо моја, што је год истинито, што је год часно, што је год праведно, што је год чисто, што је год љубазно, што год заслужује признање и што је крепосно и вредно хвале, то мислите.

9 Што научисте о примисте и чусте од мене, и видесте у мени оно чините, и Бог мира биће с вама.

10 Много се обрадовах у Господу што сте опет могли да поновите израз својих осећања према мени. Имали сте ви то у намери, али вам се прилика није указивала.

11 Не говорим то ради својих потреба, јер се навикох бити задовољан с оним у чему сам.

12 Умем да живим у понижењу, а умем да живим и у изобиљу. У свему и свуда навикох и наситити се и гладовати, и изобиловати и оскудевати.

13 Све могу по ономе који ме укрепљује.

14 Али добро учинисте што узесте учешћа у невољи мојој.

15 А знате и ви, Филипљани, да од почетка проповедања јеванђеља, кад изиђох из Македоније, ни једна ми Црква не приста у ствар давања и узимања осим вас јединих,

16 јер и у Солун и први и други пут посласте ми у потребу моју.

17 Не као да тражим дара, него тражим плода који се множи на вашу корист.

18 Све сам примио и имам изобила. Испунио сам се добра, примивши од Епафродита што сте ми послали, као миро које лепо мирише, као принос који је пријатан и угодан Богу.

19 А Бог мој испуниће сваку потребу вашу по богатству своме, са славом у Исусу Христу.

20 А Богу и Оцу нашему слава на векове векова! Амин!

21 Поздравите сваког светог у Исусу Христу!

22 Поздрављају вас браћа која су са мном. Поздрављају вас сви свети, а особито они из дома Царева.

23 Милост Господа нашега Исуса Христа нек је с духом вашим!



  1. Преториј = касарна у којој су били смештени војници преторске кохорте, која је сачињавала цареву гарду. Један војник од те кохорте чувао је Павла (Види Дела Ап. 28,16.).