Библија (Бакотић) : Немија
| ←Јездра | БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић |
Јестира→ |
Глава 1.
[уреди]1 Речи Немије, сина Ахалијина. Месеца Хислева, године двадесете[1], кад бејах у Сусану, у престоници,
2 Ананија, један од моје браће, и још неки људи дођоше из Јуде. Ја их запитах за избегле Јудеје, који бејаху остали из ропства и за Јерусалим.
3 Они ми одговорише: Они што осташе од ропства ту су, у покрајини у највећој невољи и срамоти; зидови су Јерусалимски разваљени, а врата су му огњем попаљена.
4 Кад чух те речи седох и заплаках се и остах неколико дана у очајању. Постих и молих се пред Богом небеса
5 и рекох: Ох, Господе, Боже небеса, Боже велики и страховити, ти који чуваш савез и чиниш милост онима који те љубе и држе твоје заповести!
6 Нека буде ухо твоје пригнуто и очи твоје отворене. Чуј молитву слуге свога, којом се сада молим пред тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге твоје, исповедајући грехе синова Израиљевих, грехе које теби згрешисмо.
7 Скривисмо ти и не држасмо заповести, ни законе, ни наредбе које си ти прописао Мојсију, слузи своме.
8 Опомени се речи коју си заповедио слузи своме Мојсију да изрече: Кад будете згрешили, ја ћу вас засејати међу народе;
9 али ако се обратите к мени и држите заповести моје и вршите их, а будете изагнани и на крај света, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на место које сам изабрао да онде настаним име своје.
10 Они су слуге твоје и народ твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крепком.
11 Ох, Господе! Нека буде ухо твоје пригнуто к молитви слуге твога и к молитви слуга твојих, који хоће да се боје имена твога! Дај данас успех слузи своме, и учини да нађе милост пред овим човеком! Ја сам тада био краљев пехарник.
Глава 2.
[уреди]1 Месеца Нисана, двадесете године краља Артаксеркса, како вино беше пред њим, ја узех вино и додах га краљу. Никад нисам пред њим био невесео.
2 Краљ ми рече: Зашто ти је лице жалосно? А ипак ниси болестан; то не може бити но туга у срцу. Мене обузе велики страх,
3 и одговорих краљу: Да је жив краљ до века! Како не бих био лица жалосна кад је град у коме су гробови отаца мојих разваљен и врата му огњем попаљена?”
4 А краљ ми рече: Шта тражиш ти? Ја се помолих Богу небеса
5 и одговорих краљу: Ако је угодно краљу, и ако му је мио његов слуга, пошаљи ме у Јуду, у град гробова отаца мојих да га преградим.
6 Краљ до кога је седела краљица, рече ми: Колико ти времена треба за пут и кад ћеш се вратити? И би угодно краљу да ме пусти да идем и ја му казах време.
7 Затим рекох краљу: Ако је угодно краљу, нека ми се даду књиге за намеснике преко реке да ме пусте да пређем у Јуду,
8 и књигу на Асафа, краљева чувара шума, да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом, за зид градски и за кућу у коју ћу ући. Краљ ми даде те књиге, јер добра рука Бога мога беше нада мном.
9 Ја дођох к намесницима преко реке и предадох им књиге краља који беше дао да ме прате заповедници војске и коњаници.
10 Кад то чуше Санавалат, Ороњанин, и Товија, слуга Амонац, би им врло криво што дође човек да се постара за добро синова Израиљевих.
11 Стигох у Јерусалим и остадох онде три дана.
12 Па устах ноћу с неколико људи, а да никоме не казах што ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму. Са собом нисам имао живинчета осим онога на коме сам јашио.
13 Изиђох ноћу на врата од долине и упутих се ка извору змајевском и к вратима гнојишта посматрајући зидове Јерусалимске разваљене и мислећи на врата његова огњем попаљена.
14 Прођох поред врата од извора и од језера краљевскога и није било пута куд би живинче моје могло да прође.
15 Попех се ноћу уз поток и опет посматрах зид. Затим се вратих на врата од долине и тако дођох натраг.
16 Управитељи не знадијаху куд сам ишао ни шта сам радио, јер до тада не бејах ништа рекао ни Јудејима, ни свештеницима ни великашима ни управитељима ни другима који се бављаху пословима.
17 Тад им рекох: Ви видите у каквом смо несретном стању! Јерусалим је разваљен и врата су му поломљена! Дођите, дајте да зидамо зидове Јерусалимске, па нећемо више бити под срамотом.
18 Ја им како је добра рука Божја била нада мном и речи које ми краљ беше рекао. И они рекоше: Устанимо и зидајмо! И укрепише се у том добром решењу.
19 Кад то чуше Санавалат, Ороњанин, Товија, слуга Амонац и Гисем, Арапин, подсмехиваше нам се и ругаше нам се. Они рекоше: Шта то радите? Буните ли се ви против краља?
20 А ја им одговорих: Бог небеса даће нама успех. Ми, слуге његове, устаћемо и зидаћемо; али ви немате ни дела, ни права, ни спомена у Јерусалиму.
Глава 3.
[уреди]1 Елијасив, првосвештеник, и браћа његова свештеници усташе и зидаше овчија врата. Они их посветише и метнуше им крила; осветише их од куле Меје до куле Ананилове.
2 С Елијасивом зидаше људи из Јерихона; а до њих Захур, син Имријев.
3 Синови Асенајини зидаше рибља врата. Они их оковаше и метнуше крила, браве и преворнице.
4 До њих ради на оправкама Меримот, син Урије, сина Акосова; до њих Месулам, син Варахије, сина Месизавеилова; до њих Садок, син Ванин;
5 до њих радише Текојани, чији се главни људи не покорише наредбама господара свога.
6 Јодај, син Фасеин, и Месулам, син Весодијин оправише стара врата. Они их оковаше и метнуше крила, браве и преворнице.
7 До њих радише Мелатија, Гаваоњанин, Јадон, Мероњанин, и људи из Гаваона и из Миспе, који спадаху под власт намесника с ове стране реке;
8 до њих ради Узило, син Арахијин, златар, а до њега Ананија, мирисар. Они оставише Јерусалим до широкога зида.
9 До њих ради Рефаја, син Оров поглавица половине Јерусалимског краја.
10 До њих ради Једаја, син Арумафов, преко пута куће своје, а до њега Хатус, син Асавијин.
11 Други део зида и кулу код пећи оправише Малхија, син Харимов, и Асув, син Фат-Моавов.
12 До њих ради Салум, син Лоисов, поглавица над половином Јерусалимског краја са кћерима својим.
13 Анун и становници Занаја оправише врата од долине. Они их направише те им метнуше крила, браве и преворнице. Сувише они подигоше и хиљаду лакти зида до врата од гнојишта.
14 Малхија, син Рихавов, поглавица над крајем Вет-Керемским, оправи врата од гнојишта. Он их направи и постави крила, браве и преворнице.
15 Салум, син Хот-Озин, поглавица краја Миспскога оправи врата од извора. Он их уреди и покри и постави им крила, браве и преворнице. Он сагради и зид од Језера силоамског, поред баште краљеве до степеница које силазе из града Давидова.
16 За њим Немија, син Азвуков, поглавица над половином краја Вет-Сурскога, ради на оправкама до преко пута гробова Давидових, до вештачког језера и до куће јунака.
17 За њим радише Левити, Реум, син Ванијев, а до њега за свој крај Асавија, поглавица над половином краја Кеилскога.
18 За њим радише браћа њихова, Вавај, син Инададов, поглавица над половином краја Кеилскога;
19 а до њега Есер, син Исусов, оправи један део зида преко пута узбрдице која води у оружницу, на углу.
20 За њим оправи ревно један део зида Варух, син Завајев, од угла до куће првосвештеника Елијасива.
21 За њим оправља опет један део зида Меримот, син Урије, сина Акосова, од врата куће Елијасивове до краја куће Елијасивове.
22 За њим радише свештеници из околине Јерусалимске.
23 За њима Венијамин и Асув радише преко пута својих кућа; а за њима Азарија, син Масије, сина Ананијина уз своју кућу.
24 За њим Винуј, син Инададов оправи други део, од куће Азаријине до савијутка и до угла.
25 Фалал, син Узајев, ради преко пута угла и горње куле која се испружа из дома краљева код дворишта тамничкога. За њим ради Федаја, син Фаросов.
26 Натинеји који наставаху на брегу, радише до преко пута врата водених, с истока, и куле на узбрдици.
27 За њима Текојани оправише један део преко пута велике куле на узбрдици до зида на брегу.
28 Од врата коњских оправише свештеници, сваки пред својом кућом.
29 За њима Садок, син Имиров, ради пред својом кућом. За њим ради Семаја, син Сеханијин, чувар источних врата.
30 За њима Ананија, син Селемијин, и Анун, шести син Салафов, оправише други део зида. За њима Месулам, син Варахијин, ради преко пута своје собе.
31 За њим Малхија, златар, ради до куће Нетинеја и трговаца, преко пута Мифкадових врата, до високе собе на углу.
32 Златари и трговци радише од високе собе на углу до овчијих врата.
Глава 4.
[уреди]1 Кад Санвалат чу да зидамо зид, разгневи се и много се расрди.
2 Он се наруга Јудејима и рече пред браћом својом и војницима Самаријским: Шта раде ти невољни Јудеји? Хоће ли се они пустити да раде? Хоће ли они жртве приносити? Хоће ли довршити дело своје? Хоће ли они у живот повратити камење под прахом сахрањено и огњем опаљено?
3 Товија, Амонац, беше поред њега и рече: Нек само зидају! Ако се лисица залети провалиће камени зид њихов.
4 Чуј, Боже наш, како смо презрени! Обрати ругање њихово на главу њихову и предај их пљачки у земљи робовања.
5 Не опраштај злоћу њихову и грех њихов да се не избрише пред тобом, јер увредише оне који граде.
6 Ми президасмо зид који се заврши до половине висине његове. И народ узе тај рад к срцу.
7 Кад Санавалат, Товија, Арапи, Амонци и Азоћани чуше да се оправљају зидови Јерусалимски и да се оброви почеше затворити, много се разгневише,
8 и договорише се сви заједно да нападну Јерусалим и да га руше.
9 Ми се помолисмо Богу нашему, и постависмо страже да би се бранили од њихових напада.
10 Али Јуда говораше: Снага издаје оне који терет носе, а рушевине су велике. Нећемо стићи да зидове зидамо.
11 А непријатељи наши говораху: Неће они ништа знати ни видети док не упаднемо усред њих; побићемо их и прекинућемо им посао.
12 Али Јудеји који код њих наставаху дођоше десет пута да нас упозоре из свих места из којих долажаху.
13 Зато наместих народ у низинама иза зидова и на стрменима, по породицама његовим с мачевима, копљима и луковима.
14 Ја погледах и уставши рекох старешинама, и главарима и осталом народу: Не бојте их се! Помените Господа и од кога треба бојати се, и борите се за браћу своју, за синове своје и за кћери своје, за жене своје и за домове своје.
15 Кад непријатељи наши сазнаше да смо упозорени, Господ разби намере њихове, и ми се вратисмо сви к зиду, сваки на свој посао.
16 Од тог дана половина је мојих момака радила, а друга је половина била наоружана копљем, штитом, луком и оклопом. Главари стајаху иза свега дома Јудина.
17 Они који зидаху и они који ношаху терет и који товараху, сваки је једном руком радио а у другој копље држао.
18 Сваки је од њих имао мач припасан. Трубачи стајаху код мене.
19 Ја рекох старешинама, главарима и осталоме народу: Посао је велик и обиман, а ми смо се расули по зиду далеко један од другога.
20 На звук трубе окупите се око нас онде одакле је будете чули. Бог ће за нас да се бори.
21 Тако смо продужили рад, половина од нас с копљем у руци од зоре па докле се звезде не појаве.
22 У то време рекох још народу: Сваки с момком својим нека ноћује у Јерусалиму; ноћу чувајмо стражу, а дању радимо.
23 И не свлачисмо са себе хаљине ни ја, ни браћа моја, ни момци моји, ни стражари који за мном иђаху; сваки је имао само оружје своје и воде.
Глава 5.
[уреди]1 Наста велика вика људи и жена на браћу њихову Јудеје.
2 Јер неки говораху: Нас и синова наших и кћери наших има много, нек нам се да жита да једемо, и да останемо живи.
3 Други опет говораху: Заложисмо поља своја, винограде и куће своје, да добијемо жита у овој глади.
4 Други говораху: Узесмо сребро у зајам на поља своја и винограде за данак краљевски.
5 Пут је наша ипак као пут браће наше, синови наши као синови њихови; и гле ми дајемо синове своје и кћери своје у робље и многе су кћери наше већ робиње. Ми смо без снаге, а поља наша и винограде наше други држе.
6 Много се расрдих кад чух вику њихову и те речи.
7 И одлучих у срцу своме да укорим великаше и управитеље, и рекох им: Шта! Ви узимате камате од браће своје!
8 И рекох им: Ми откуписмо колико могосмо браћу своју Јудеје, који беху продани народима; а ви ли ћете сами продати браћу своју, и то нама да се продају?! Они ућуташе и не нађоше шта да одговоре.
9 Затим рекох: Није добро што радите. Не бисте ли ви требали да ходите у страху од Бога нашега, да нам се не ругају народи непријатељи наши?
10 И ја и браћа моја и слуге моје узајмили смо им сребра и жита. Опростимо им дуг!
11 Вратите им још данас поља њихова, винограде, маслинике и куће њихове и постотак од новца, од жита, од вина и од уља што узесте од њих за камате.
12 Они одговорише: Вратићемо и нећемо тражити од њих; учинићемо како ти кажеш. Тада сазвах свештенике и заклех их да ће тако учинити.
13 И ја истресох плашт свој и рекох: Овако да истресе Бог свакога из куће његове и из труда његова који не испуни ове речи; овако да се истресе и остане празан. Цео збор рече: Амин! И хвали се Господ. И народ одржа реч.
14 Од дана кад ме краљ одреди за намесника у земљи Јудиној, од двадесете до тридесет друге године краља Артаксеркса, за тих дванаест година ни ја ни браћа моја не једосмо хране намесничке.
15 Намесници који беху пре мене беху тешки народу, и примаху од њега хлеба и вина осим четрдесет сикли сребра, а и слуге њихове тлачаху народ. Ја нисам тако радио, јер сам се бојао Бога.
16 На против ја сам радио на оправци овога зида, и не узесмо ни једне њиве, и све слуге моје бејаху скупа онде на послу.
17 За мојим столом било је сто и педесет људи, Јудеја и управитеља, осим оних који нам долажаху из околних народа.
18 Сваки ми се дан готовљаше по једно говече, шест овнова изабраних и птица; и сваки десет дана даваше се свима изобиља вина. Са свим тим не тражих ништа из намесничких прихода, јер су радови били на терет овог народа.
19 Помени ме, Боже мој, на добро за све што сам учинио за овај народ!
Глава 6.
[уреди]1 Још не бејах наместио крила на врата, кад Санавалат, Товија, Гисем, Арапин, и остали наши непријатељи сазнаше да сам президао зид и да није било више пукотина на њему.
2 Тада ми Санавалат и Гисем поручише: Ходи да се састанемо у ком селу Оношке долине. Они мишљаху зло на мене.
3 Ја послах к њима гласнике и поручих: У послу сам великом, и не могу доћи; јер би стао рад кад бих га оставио да дођем к вама.
4 Они послаше к мени четири пута и ја им увек онако одговорих.
5 И Санавалат посла к мени по пети пут слугу свога с књигом отвореном у руци.
6 А у њој писаше: Чује се по народима и Гасмуј потврђује да се ти и Јудеји мислите побунити, и зато зид дижеш. Ти ћеш, - говори се -, да им будеш краљ,
7 и ти си већ и поставио пророке да те у Јерусалиму прогласе за краља у Јуди. То ће сад доћи до краља. Дођи, дакле, да се договоримо.
8 Ја послах Санавалату овај одговор: Није тако како ти кажеш, него си то ти сам измислио.
9 Сви су ти људи хтели да нас збуне, и говораху: Досадиће им се и неће свршити рад. А сад, Боже, укрепи ме.
10 Пођох к Семаји, сину Далаје, сина Метавеилова Он се беше затворио, и рече: Идимо заједно у дом Божји, у храм, и закључајмо врата храма; јер они долазе да те убију. Доћи ће ноћу да те убију.
11 Ја одговорих: Зар да бежи човек какав сам ја? И који би човек као што сам ја могао ићи у храм да остане жив? Нећу ићи.
12 Ја познах да га није Бог послао. Али он пророкова тако, јер га Санавалат и Товија беху подмитили.
13 Поткупише га, надајући се да ћу да се уплашим, те да ћу пристати на њихов савет и да ћу згрешити, да би ме ружили и осрамотили.
14 Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овим делима њиховим, и Ноадију, пророчицу, и друге пророке који су хтели да ме уплаше.
15 Зид се доврши двадесет петога дана месеца Елула, за педесет и два дана.
16 Кад за то сазнаше сви непријатељи наши и видеше сви народи који бејаху око нас, много се замислише, јер познаше да је то дело свршено вољом Бога нашега.
17 У оне дане и многи од великаша Јуде слаху књиге Товији и од њега примаху књиге.
18 Јер многи у Јуди бејаху са њим заклетвом везани, јер он беше зет Сеханије сина Арахова, и Јоанан, син његов, беше ожењен кћерју Месулама, сина Верекијна.
19 Они говораху преда мном добро о њему, и достављаху му речи моје. Товија слаше књиге да ме уплаши.
Глава 7.
[уреди]1 Кад је зид президан, и кад наместих врата, поставише се вратари, певачи и Левити.
2 Дадох своје заповести Ананију, брату своме, и Ананији, заповеднику града Јерусалимскога, човеку који се истицаше над другим верношћу и богобојазношћу својом.
3 Ја им рекох: Врата Јерусалимска се неће отварати док сунце не огреје и затвараће се пред вама. Становници Јерусалима ће стражу чувати, сваки на свом месту пред својом кућом.
4 Град бејаше широк и велик, али народ беше мали у њему и куће не беху преграђене.
5 Бог мој даде ми у срце те сабрах главаре, старешине и народ, да се изброје по племенима. Нађох књигу у којој беше попис оних који се вратише први пут, и нађох у њој записано:
6 Ово су људи из овога краја што се вратише из ропства између оних које одведе Навуходоносор, краљ Вавилонски, те се вратише у Јерусалим и у Јуду, сваки у свој град.
7 Они пођоше с Зоровавељом, Исусом, Немијом, Азаријом, Рамијом, Наманијем, Мардохејем, Вилсаном, Мисперетом, Вигвајем, Неумом, Ваном.
8 Број људи народа Израиљева: Синови Фаросови, две хиљаде, сто и седамдесет и два;
9 синови Сефатијини, триста и седамдесет и два;
10 синови Арахови, шест стотина педесет и два;
11 синови Фат-Моавови, од синова Исусових и Јоавових две хиљаде осам стотина и осамдесет;
12 синови Еламови, хиљада двеста педесети и четири;
13 синови Затујеви, осам стотина четрдесет и пет,
14 синови Захајеви седам стотина и шездесет;
15 синови Вунијеви, шест стотина четрдесет и осам;
16 синови Вивајеви, шест стотина и двадесет и осам;
17 синови Азгадови, две хиљаде три стотине и двадесет и два;
18 синови Адоникамови, шест стотина и шездесет и седам;
19 синови Вигбајеви, две хиљаде шездесет и осам;
20 синови Адинови, шест стотина педесет и пет;
21 синови Атирови од Језекије, двадесет и осам;
22 синови Асумови, триста и двадесет и осам;
23 синови Висајеви триста и двадесет и четири;
24 синови Арифови сто и дванаест;
25 синови Гаваонски, деведесет и пет;
26 људи из Витлејема и Нетофата, сто осамдесет и осам;
27 људи из Анатота, сто двадесет и осам;
28 људи из Вет-Асмавета, четрдесет и два;
29 људи из Киријат-Јарима, Хефире и Вирота, седам стотина четрдесет и три;
30 људи из Раме и Гаваје шест стотина и двадесет и један;
31 људи из Михмаса, сто двадесет и два;
32 људи из Ветиља и Гаја сто двадесет и три;
33 људи из другог Невона, педесет и два;
34 синови другог Елама хиљада двеста и педесет,
35 синови Харимови, триста и двадесет;
36 синови Јерихонски, триста четрдесет и пет;
37 синови Лодски, Адидски и Ононски, седам стотина двадесет и један;
38 синови Сенајски, три хиљаде девет стотина и тридесет.
39 Свештеници: Синови Једајини од дома Исусова, девет стотина седамдесет и три;
40 синови Имирови, хиљада и педесет и два;
41 синови Насхорови, хиљада двеста четрдесет и седам;
42 синови Харимови, хиљада и седамнаест.
43 Левити: Синови Исусови и Кадмилови, између синова Одавијини, седамдесет и четири.
44 Певачи: Синови Асафови, сто четрдесет и осам.
45 Вратари: синови Салумови, синови Атирови, синови Талмонови, синови Акувови, синови Атитини, синови Совајеви, сто тридесет и осам.
46 Нетинеји: синови Сишини, синови Асуфини, синови Таваотови,
47 синови Киросови, синови Сијајини, синови Фаданови,
48 синови Леванини, синови Агавини, синови Салмајеви,
49 синови Ананови, синови Гидулови, синови Гатарови,
50 синови Реајини, синови Ресинови, синови Некодини,
51 синови Газамови, синови Узини, синови Фасејини,
52 синови Висајеви, синови Меунимови, синови Нефусесимови,
53 синови Ваквукови, синови Акуфини, синови Арурови,
54 синови Васлитови, синови Меидини, синови Арсини,
55 синови Варкосови, синови Сисарини, синови Тамини,
56 синови Несијини, синови Атифини.
57 Синови слуга Соломонових: синови Сотајеви, синови Соферетови, синови Феридини,
58 синови Јалини, синови Дарконови, синови Гидилови,
59 синови Сефатијини, синови Атилови, синови Фохерет-Семајмови, синови Амонови.
60 Свега Нетинеја и синова слуга Соломонових: триста двадесет и два.
61 Ево оних који дођоше из Тел-Мелеха, из Тел-Арисе, из Керув-Адона и из Имира, и не могаху показати отачкога дома свога и рода свога, да би доказали да су од Израиља.
62 Синови Делајини, синови Товијини, синови Некодини: њих шест стотина и четрдесет и два.
63 А од свештеника: синови Авајини, синови Акосови, синови Варзелаја, који беше узео за жену једну кћер Варзелаја Галаћанина, те се прозва њиховим именом.
64 Они тражише по књигама да би доказали свој род, али се не нађе. Они беху одлучени од свештенства,
65 и намесник им рече да не једу од пресветих ствари докле један од свештеника не гледа у Урим и Тумим.
66 Цео збор имаше скупа четрдесет и две хиљаде и три стотине и шездесет особа,
67 осим слуга њихових и слушкиња њихових којих беше седам хиљада и три стотине и тридесет и седам. Међу њима беше двеста и четрдесет и пет певача и певачица.
68 Они имаху седам стотина и тридесет и шест коња, две стотине и четрдесет и пет мазги,
69 четири стотине и тридесет и пет камила, шест хиљада и седам стотина и двадесет магараца.
70 Многи од поглавица домова дадоше прилоге за изградњу. Намесник даде у ризницу хиљаду златних дареики, педесет купа, пет стотина и тридесет свештеничких хаљина.
71 Поглавице домова дадоше у ризницу за градњу двадесет хиљада златних дареики и две хиљаде и двеста мина сребра.
72 Остали народ даде двадесет хиљада златних дареики, две хиљаде мина сребра и шездесет и седам свештеничких хаљина.
73 Свештеници и Левити, вратари, певачи, људи из народа, Нетинеји и сав Израиљ пребиваше у својим градовима.
Глава 8.
[уреди]1 Дође седми месец, и синови Израиљеви бејаху у својим градовима. Тада се сав народ скупи на трг пред воденим вратима. Они рекоше Јездри, књижевнику, да донесе књигу закона Мојсијева који Господ даде Израиљу.
2 И свештеник Јездра донесе закон пред збор, у коме беху људи и жене и сви који могаху разумети. То је било првога дана седмога месеца.
3 Јездра чита књигу на тргу пред воденим вратима од јутра до подне, пред људима и женама и пред свима који могаху разумети. Сав је народ пажљиво слушао читање књиге закона.
4 Јездра, књижевник, стајаше на дрвеном подножју, које беху направили нарочито за ту прилику. До њега бејаху с десне стране Мататија, Сема, Анаја, Урија, Хелкија и Масија а с леве стране Федаја, Мисаило, Малхија, Асум, Асвадана, Захарија и Месулам.
5 Јездра отвори књигу на видику свему народу, јер он стајаше више свега народа, и кад је он отвори уста сав народ на ноге.
6 Јездра благослови Господа, Бога великога, и сав народ одговори: Амин! амин! И они се сагнуше и поклонише се пред Господом лицем до земље.
7 Исус, Ваније, Серевија, Јамин, Акув, Саветај, Одија, Масија, Келита, Азарија, Јозавад, Анан, Фелаја и Левити тумачаху закон народу и сваки стајаше на свом месту.
8 Они читаху разне делове књиге закона Божјега, и разлагаху смисао њихов да би се разумело оно што беху читали.
9 Немија, намесник, Јездра, свештеник и књижевник, и Левити који поучаваху народ рекоше свему народу: Овај је дан посвећен Господу, Богу нашему; не тужите и не плачите! Јер сав народ плакаше слушајући реч закона.
10 Они им рекоше: Идите, једите меса дебелога и слатких пића, и шаљите онима који немају ништа зготовљено, јер је овај дан посвећен Господу нашему. Не будите жалосни, јер ће радост Господња бити ваша сила.
11 Левити утишаваху сав народ говорећи: Ћутите, јер је овај дан свет, не будите жалосни!
12 И сав народ отиде да једе и да пије и да и другима шаље, и да се проведе у највећем весељу. Јер разумеше речи које им се тумачише.
13 Сутрадан скупише се поглавице домова свега народа, свештеници и Левити к Јездри, књижевнику, да чују тумачење речи закона.
14 И нађоше написано у закону да је Господ заповедио преко Мојсија да синови Израиљеви имају да бораве у сеницама на празник седмога месеца,
15 и да проглашују ову објаву у свим градовима својим и у Јерусалиму: Идите у гору и покупите грања маслинова, грања од дивљих маслина, грања миртова и палмова, грања од шумнастих дрвета, да начините сенице, како је написано.
16 Тада народ изиђе да тражи грање, и они начинише сенице сваки на свом крову и у свом трему и у тремовима дома Божјега, и на тргу од водених врата и на тргу од врата Јефремових.
17 Сав збор оних који се беху повратили из ропства начини сенице и боравише под тим сеницама. Од времена Исуса, сина Навинова, до тог дана синови Израиљеви не беху то тако учинили. И весеље би врло велико.
18 Књига закона Божјега чита се сваки дан од првога до последњега дана. Они празноваше празник седам дана, а у осми се дан држа свечани сабор, како је то прописано.
Глава 9.
[уреди]1 Двадесет четвртога дана тога месеца скупише се синови Израиљеви одевени у кострети и посути прахом да држе пост.
2 Они који бејаху од рода Израиљева одвојише се од свих туђинаца, те дођоше и исповедаше грехе своје и бездушности отаца својих.
3 Кад они заузеше своја места, чита се књига закона Господа, Бога њиховога, четврт дана, а другу четврт исповедаше грехе своје и поклањаше се Господу, Богу своме.
4 Исус, Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније, и Хананије попеше се на место подигнуто за Левите и завапише гласом великим ка Господу, Богу своме.
5 Левити Исус, Кадмило, Ваније, Асавија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја рекоше: Устаните, благосиљајте Господа, Бога свога, од века до века! Да се благосиља име твоје славно и узвишено изнад сваког благослова и изнад сваке хвале!
6 Ти си, Господе, ти си сам, створио небеса, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и ти оживљаваш све то, и војска се небеска теби клања.
7 Ти си, Господе, Боже, изабрао Аврама и извео га из Ура Халдејскога, и наденуо му име Авраам.
8 Ти си нашао срце његово верно пред собом и учинио си савез и обећао му да ћеш дати породу његовом земљу Хананску, Хетејску, Аморејску, Ферезејску, Јевусејску и Гергесејску, и испунио си реч своју, јер си ти праведан.
9 Ти си погледао на муку отаца наших у Египту, и чуо си вапај њихов на мору Црвеноме.
10 Ти си учинио знаке и чудеса на Фараону и на свим слугама његовим, и на свем народу земље његове, јер си ти знао с каквом злоћом они беху поступали према оцима нашим, и ти си дао да се појави слава твоја као што се она и данас појављује.
11 Ти си пред њима море раздвојио, те они пређоше посред мора сухим; али си ти, као камен у воду, у дубине бацио оне који их тераху.
12 Ти си их стубом од облака водио дању а ноћу стубом огњеним, који им светљаше путем којим требаше да иду.
13 Ти си сишао на гору Синајску и говорио с њима с неба и дао им наредбе праве, законе истините и прописе и заповести добре.
14 Ти си им суботу своју свету обзнанио, и дао им преко Мојсија, слуге свога наредбе и закон.
15 Ти си им у глади њиховој хлеба с неба дао, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и заузму земљу за коју си се био заклео да ћеш им је дати.
16 Али се оци наши изобестише и отврднуше вратом својим и не слушаше заповести твоје.
17 Не хтеше слушати, и не опомињаше се чудеса која си им ти чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вође да се врате у ропство своје. Али ти, Боже, који прашташ, који си жалостив и милосрдан, који дуго трпиш и велика си милост, ниси их напустио,
18 па ни кад начинише себи теле ливено и рекоше: Ево Бога твога, који те је извео из Египта, и кад против тебе велике хуле починише.
19 У великом милосрђу своме ниси их у пустињи напустио, и стуб од облака не преста њих дању водити ни стуб огњени њима ноћу светлити на путу којим имаху да прођу.
20 Ти си им добри дух свој дао да их уразумљује, и мане своје ниси устезао од уста њихових а и воде си им дао у жеђи њиховој.
21 Четрдесет година хранио си их у пустињи и ништа им није недостајало; одело им не оветша и ноге им не отекоше.
22 И дао си им краљевства и народе и поделио си их по крајевима, и они заузеше земљу Сиона, краља Есевонскога, и земљу Ога, краља Васанскога.
23 Ти си умножио синове њихове као звезде на небу и увео си их у земљу за коју си рекао оцима њиховим да ће ући у њу и да ће је држати.
24 И синови њихови уђоше и заузеше земљу, и ти си им покорио Хананеје, становнике те земље, и предао их у њихове руке са краљевима њиховим и с народима оне земље, да са њима по својој вољи поступају.
25 И они узеше тврде градове и земљу родну и заузеше куће пуне свакога добра, студенце ископане, винограде, маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се и живљаху у благостању по великој доброти твојој.
26 Али се они одметнуше и побунише се против тебе; они бацише закон твој за леђа, они побише пророке твоје који их позиваху да се обрате к теби, и много хулише на тебе.
27 Тад их ти даде у руке непријатеља њихових који их тлачише. Али у тескоби својој они завапише к теби, и ти си их услишио с небеса, и по великој милости својој дао си им избавитеље, који их избавише из руку непријатеља њихових.
28 Али чим отпочинуше, опет чинише зло пред тобом. Тад си их ти оставио у рукама непријатеља њихових, који завладаше над њима. Али они опет завапише к теби, и ти си их услишио с небеса, и избављао си их по милости својој много пута.
29 Ти си их опомињао да се обрате к закону твоме, али они беху обесни и не слушаше заповести твоје и грешише о твоје законе, који чине да живи онај ко их врши, и измичући рамена своја отврднуше вратом својим и не слушаше.
30 Ти си их много година трпео, опомињући их духом својим преко пророка својих; али они не слушаше, и тада си их дао у руке туђих народа.
31 Али у великом милосрђу своме ниси дао да сасвим пропадну, нити си их напустио, јер си ти Бог милостив и милосрдан.
32 А сада, Боже наш, Боже велики, силни и кога се треба бојати, који чуваш савез свој и вршиш милосрђе своје, немој да је мало пред тобом сва ова мука која снађе нас, краљеве наше, главаре наше, свештенике наше, оце наше и сав народ твој од времена краљева Асирских до данас.
33 Ти си био праведан у свему што нас је снашло, јер си ти право учинио и ми смо зло радили.
34 И краљеви наши и главари наши и свештеници наши и оци наши не извршише законе твоје нити марише за заповести твоје и опомене твоје, којима си их опомињао.
35 Док они бејаху господари у великом добру које си им чинио у земљи пространој и родној коју си им дао, они не служише теби, нити се повратише од злих дела својих.
36 И данас смо ми ево робови! Ево робови смо у земљи коју си дао оцима нашим да уживају од рода њезина и од добара њезиних!
37 Она умножава род свој за краљеве које си поставио над нама због греха наших; и они располажу по вољи својој телетима и стоком нашом, и ми смо на великој муци!
38 Ради свега тога закључисмо савез који написасмо, и главари наши, Левити наши и свештеници наши удрише на њ своје печате.
Глава 10.
[уреди]1 Ово су они који су утиснули своје печате. Немија, намесник, син Ахалијин. Седекија,
2 Сераја, Азарија, Јеремија,
3 Пасхор, Амарија, Малахија,
4 Хатус, Севанија, Малух,
5 Харим, Меримот, Овадија,
6 Данило, Гиветон, Варух,
7 Месулам, Авија, Мијамин,
8 Мазија, Вилгај, Семаја, свештеници.
9 Левити: Исус, син Азанијин, Винуј између синова Инададових, Кадмило
10 и браћа њихова Севанија, Одија, Келита, Фелаја, Анан,
11 Миха, Реоб, Асавија,
12 Захур, Серевија, Севанија,
13 Одија, Ваније, Венинуј.
14 Главари народа: Фарос, Фат-Моав, Елам, Затуј, Ваније,
15 Вуније, Азгад, Вивај,
16 Адонија, Вигвај, Адин,
17 Атир, Језекија, Азур,
18 Одија, Асум, Висај,
19 Ариф, Анатот, Невај,
20 Магфија, Месулам, Езир,
21 Месизавеило, Садок, Јадва,
22 Фелатија, Анан, Анаја,
23 Осија, Ананија, Адув,
24 Лоис, Филеја, Совик,
25 Реум, Асавна, Масија,
26 Ахија, Анан, Ганан,
27 Малух, Харим, Вана.
28 Остали народ, свештеници, Левити, вратари, певачи, Нетинеји и сви који се одвојише од туђих народа да следују закон Божји, жене њихове и синови њихови и кћери њихове, сви који знаху и разумеваху,
29 присташе с браћом својом, главарима својим, и дођоше те се заклеше и заклетвом обећаше да ће ходити по закону Божјему који је дат преко Мојсија, слуге Божјега, и да ће држати и вршити све заповести Господа, Бога свога, законе његове и наредбе његове.
30 Ми обећасмо да нећемо давати кћери своје народима те земље, нити кћери њихове да узимамо за синове своје,
31 и да од народа те земље који донесе трговину или какву год храну у суботу на продају, не узимамо у суботу ни у други свети дан; и да учинимо опрост сваке седме године, не захтевајући исплату никаквог дуга.
32 Ми постависмо себи и уредбу која нас обавезује да дамо по трећину сикла на годину за службу дома Бога нашега,
33 за хлебове за представљање, за свагдањи принос и за свагдању жртву паљеницу, за суботе, за младине, и за празнике, за ствари посвећене, за жртве за грех за Израиљ, и за све што се обавља у дому Бога нашега.
34 Бацисмо коцку за свештенике и Левите и за народ, за дрва која треба доносити сваке године у дом Бога нашега, по отачким домовима нашим, у одређено време, да гори на олтару Господа, Бога нашега, како пише у закону.
35 И решисмо да доносимо сваке године у дом Господњи првине од земље своје, првине од свих воћака и од свих дрвета;
36 да доводимо к дому Бога нашега, к свештеницима који службу служе у дому Бога нашега, првенце од синова наших и од животиња наших, као што је писано у закону, првенце од наших говеда и од наших оваца;
37 да ћемо доносити свештеницима у собе дома Бога нашега, првине теста свога и приносе своје од рода свих дрвета, вина и уља; и да ћемо издавати десетак од плода земље своје Левитима који имају да га сами дигну у свим градовима који су у земљама које ми обрађујемо.
38 Свештеник, син Аронов, биће с Левитима кад они узимају десетак; и Левити ће доносити десетак од десетка у дом Бога нашега, у собе и у спреме његове.
39 Јер ће у те собе синови Израиљеви и Левити доносити принос од жита, од вина и од уља. Ту је и посуђе светилишта и ту су свештеници који служе, вратари и певачи. Тако ми одлучисмо да не остављамо дома Бога свога.
Глава 11.
[уреди]1 Главари народа населише се у Јерусалиму. Остали народ баци коцку да би један од десет дошао да седи у Јерусалиму, у граду светоме, а остали по другим градовима.
2 Народ благослови све оне који сами од своје воље присташе да седе у Јерусалиму.
3 Ово су главари покрајина који се населише у Јерусалиму. По градовима Јудиним настанише се сваки на свом имању, у своме граду, Израиљ, свештеници, Левити, Нетинеји и синови слуга Соломонових.
4 У Јерусалиму населише се неки од синова Јудиних и Венијаминових. - Од синова Јудиних: Атаја, син Озије, сина Захарије, сина Амарије, сина Сефатије, сина Малелеилова, од синова Фаресових,
5 и Масија, син Варуха, сина Хол-Озе, сина Азаје, сина Адаје, сина Јојарива, сина Захарије, сина Силонијева.
6 Свега синова Фаресових који се населише у Јерусалиму: четири стотине шездесет и осам ваљаних људи.
7 Ево синова Венијаминових: Салуј, син Месулама, сина Јоада, сина Федаје, сина Колаје, сина Масије, сина Итила, сина Исаијина,
8 и за њим Гавај и Салај, девет стотина двадесет и осам.
9 Јоило, син Зихријев, беше им главар, а Јуда, син Сенујин, беше други главар градски.
10 Од свештеника: Једаја, син Јојаривов, Јакин.
11 Сераја, син Хелкије, сина Месулама, сина Садока, сина Мерајота, сина Ахитовова, кнеза дома Божјега,
12 и браћа њихова одређена на службу у дому: осам стотина двадесет и два; Адаја, син Јероама, сина Фелалије, сина Амсија, сина Захарије, сина Пасхора, сина Малхијина,
13 и браћа њихова, поглавице отачких домова: двеста четрдесет и два; и Амасај, син Азареила, сина Азаја, сина Месилемота, сина Имирова,
14 и браћа њихова, ваљани људи, сто тридесет и осам. Завдило, син Гедолимов, беше им главар.
15 Од Левита: Семаја, син Асува, сина Азрикама, сина Асавије, сина Вунијева,
16 Саветај и Јозавад који обављаху спољашње послове дома Божјега и који спадаху у левитске главаре;
17 Матанија, син Михе, сина Завдија, сина Асафова, поглавица који је започињао хвале при молитви, и Ваквукија, други између браће своје, и Авда, син Салије, сина Галала, сина Једутунова.
18 Свега Левита у светом граду: две стотине осамдесет и четири.
19 Од вратара: Акув, Талмон и браћа њихова, чувари врата: сто седамдесет и два.
20 Остатак Израиља, свештеници и Левити настанише се по свим градовима Јудиним, сваки на свом имању.
21 Нетинеји се настанише на брегу, и њима бејаху главари Сиха и Гиспа.
22 Поглавица Левита у Јерусалиму беше Озије, син Ванија, сина Асавије, сина Матаније, сина Михе, од синова Асафових, певача у служби дома Божјега.
23 Јер постојаше једна краљева наредба у погледу певача и њима беше одређена плата за сваки дан.
24 Петаја, син Месизавеилов, од синова Заре, сина Јудина, беше повереник краљев за све послове народа.
25 По селима и по подручјима њиховим неки од синова Јудиних настанише се у Киријат-Арви и у засеоцима њезиним, у Дивону, и засеоцима његовим, у Јекавсеилу и у селима његовим,
26 у Јесуи, у Молади, у Вет-Фелету,
27 у Асар-Суалу, у Вирсавеји и засеоцима њезиним,
28 у Сиклагу, у Мекони и засеоцима њезиним,
29 у Ен-Римону, у Сареји, у Јармуту,
30 у Заноји, у Одоламу и селима њиховим, у Лахису и у подручју његовом, у Азици и засеоцима њезиним. Они се населише од Вирсавеје до долине Енома.
31 Синови Венијаминови населише се од Гаваје у Михмасу, у Аји, у Ветиљу и у засеоцима његовим,
32 у Анатоту, у Нову, у Ананији,
33 у Асору, у Рами, у Гатајиму,
34 у Адиду, у Севојиму, у Невалату,
35 у Лоду, и у Онону, у долини радника.
36 Левити се поделише међу Јудом и Венијамином.
Глава 12.
[уреди]1 Ово су свештеници и Левити који дођоше са Зоровавељом, сином Салатиловим и Исусом: Сераја, Јеремија, Јездра,
2 Амарија, Малух, Хатус,
3 Сеханија, Реум, Меримот,
4 Идо, Гинето, Авија,
5 Мијамин, Мадија, Вилга,
6 Семаја, Јојарив, Једаја,
7 Салуј, Амок, Хелкија, Једаја. То беху главари свештеника и браће своје за времена Исусова.
8 Левити: Исус, Винуј, Кадмило, Серевија, Јуда и Матанија који с браћом својом управљаху певањем хвала;
9 Ваквукија и Уније, који обављаху службу своју поред браће своје.
10 Исус роди Јоакима, Јоаким роди Елијасива, Елијасив роди Јојаду,
11 Јојада роди Јонатана, Јонатан роди Јадву.
12 За времена Јоакимова свештеници који беху поглавице домова беху ови: од дома Серајина Мераја; од Јеремијина Ананија;
13 од Јездрина Месулам; од Амаријина Јоанан;
14 од Мелихујева Јонатан; од Севанијина Јосиф;
15 од Харимова Адна; од Мерајотова Елкај;
16 од Идова Захарија; од Гинетова Месулам;
17 од Авијина Зихрије; од Минијаминова и Моадијина Филтај;
18 од Вилгина Самуја; од Семајина Јонатан;
19 од Јојаривова Матенај; од Јодајина Озије;
20 од Салајева Калај; од Амокова Евер;
21 од Хелкијина Асавија; од Једајина Натанаило.
22 За времена Елијасива, Јојаде, Јоанана и Јадве, Левити поглавице домова и свештеници беху пописани под краљевством Дарија, Персијанца.
23 Синови Левијеви поглавице домова, беху уписани у књизи летописа до времена Јоанана, сина Елијасивова.
24 Поглавице Левита, Асавија, Серевија и Исус, син Кадмилов и браћа њихова с њима, једни према другима, имаху службу хвале и слављења Господа, по уредби Давида, човека Божјега.
25 Матанија, Ваквукија, Овадија, Месулам, Талмон и Акув, вратари чуваху стражу на праговима од врата.
26 Они живљаху за времена Јоакима, сина Исуса, сина Јоседекова, и у време Немије, намесника, и Јездре, свештеника и књижевника.
27 Приликом освећивања зида Јерусалимског позваше се Левити из свих места у којима наставаху, и доведоше се у Јерусалим, да се обави посвећење и светковина хвалама и песмама уз звук цимбала, псалтира и харфи.
28 Синови певача скупише се из околине Јерусалима, из Нетофатских села,
29 из Вет-Гилгала и из Гевског и Азмаветског подручја; јер певачи бејаху саградили себи села у околини Јерусалима.
30 Свештеници и Левити очистише се, и они очистише народ, врата и зид,
31 Ја одредих да поглавице Јуде изиђу на зид, и образовах два велика збора певачка. Први се крену од десне стране зида к вратима од сметлишта.
32 За збором иђаху Осаја, и половина поглавица Јудиних,
33 Азарија, Јездра, Месулам,
34 Јуда, Венијамин, Семаја и Јеремија,
35 од синова свештеничких с трубама, Захарија, син Јонатана, сина Семаје, сина Матаније сина Михеја, сина Захура, сина Асафова,
36 и браћа његова Семаја, Азареило, Милалај, Гилалај, Мај, Натанаило, Јуда и Ананије, са музичким инструментима Давида, човека Божјега. Јездра, књижевник, бејаше им на челу.
37 Код врата од извора они се попеше преко пута њих уз степенице града Давидова, горњим делом зида изнад дома Давидова до врата водених ка истоку.
38 Други збор се крену противним правцем. Ја бејах за њим с другом половином народа на зиду. Пролазећи изнад куле пећске дође се до широкога зида;
39 затим изнад врата Јефремових, старих врата, Рибљих врата, куле Ананеилове и куле Меје па до Овчијих врата. И стаде се код врата Тамничких.
40 Два збора стадоше у дому Божјему; и ми учинисмо исто тако, ја и управитељи који бејаху са мном
41 и свештеници Елијаким, Масија, Минијамин, Михаја, Елиоинај, Захарија и Ананија с трубама,
42 и Масија, Семаја, Елеазар, Озије, Јоанан, Малхија, Елам и Есер. Пе-вачи запеваше под управом Јизрахије.
43 Тог се дана принесоше многе жртве, и народ се пода весељу, јер Бог беше дао народу велики повод весељу. И жене и деца се веселише и покличи радости Јерусалима чујаху се далеко.
44 Тог се дана одредише људи који ће надгледати собе које служаху као слагалишта приноса, првина и десетака, и њима би поверено да у подручјима градова купе делове одређене по закону за свештенике и за Левите. Јер се Јуда радоваше што су свештеници и Левити били на свом месту, вршећи сву службу Божју и службу очишћења.
45 Тако исто и певачи и вратари вршаху своју службу по уредби Давида и Соломона, сина његова;
46 јер су раније, у време Давида и Асафа, постојали главари певача и песама хвале и благодарења у славу Богу.
47 Сав Израиљ за времена Зоровавеља и Немије даде делове певачима и вратарима, из дана у дан; и даваху се Левитима ствари посвећене, и Левити даваху синовима Ароновим ствари посвећене.
Глава 13.
[уреди]1 У то време чита се пред народом књига Мојсијева, и у њој се нађе написано да ни Амонац ни Моавац нису смели никад улазити у сабор Божји;
2 јер не примише синове Израиљеве с хлебом и водом? него најмише на њих Валама да их прокуне, али Бог наш обрати ону клетву у благослов.
3 Кад чуше закон одлучише од Израиља све туђинце.
4 Пре тога свештеник Елијасив који становаше у собама дома Бога нашега, и беше род Товијин,
5 беше одредио за њега једну велику собу где су се пре остављали приноси, тамјан, посуђе, десетци од жита, од вина и од уља, и оно што беше одређено за Левите, за певаче и за вратаре и оно што се узимаше за свештенике.
6 Ја нисам био у Јерусалиму кад је то било, јер се ја бејах вратио краљу тридесет и друге године Артаксеркса, краља Вавилонскога.
7 Крајем године добих од краља дозволу да се вратим у Јерусалим, и видех зло које беше учинио Елијасив, одредивши једну собу за Товију у трему дома Божјега.
8 То би мени врло жао и ја избацих из собе све Товијне ствари;
9 наредих да се соба очисти, и вратих опет у њу посуђе дома Божјега, приносе и тамјан.
10 Дознах такође да се Левитима нису давали делови њихови, и да су се Левити и певачи, којима је била поверена служба, разбегли сваки у своје место.
11 Ја укорих старешине и рекох: Зашто је дом Божји напуштен? И ја сабрах Левите и певаче и вратих их на њихово место.
12 Тада сав Јуда донесе у слагалишта десетке од жита, од вина и од уља.
13 Ја поверих надзор над слагалиштима Селемији, свештенику, Садоку, књижевнику, и Федаји, једном од Левита, и доделих им Анана, сина Захура, сина Матанијина, јер се они сматраху да су верни. Њима се повери да врше деобе између браће своје.
14 Спомени ме се, Боже мој, за то, и не заборави дела моја побожна према дому Бога мога и стварима које имају да се посвршавају.
15 У то време видех у Јуди људе где муљају у муљаоници у суботу, носе снопове, товаре на магарце вино, грожђе и смокве, и разне друге ствари да их носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху приходе своје.
16 Било је и Тираца који беху настањени у Јерусалиму и који доношаху рибу и разну трговину и продаваху у суботу синовима Јудиним у Јерусалиму.
17 Ја прекорих за то великаше Јудине и рекох њима: Шта значи ово зло што чините скврнећи суботу?
18 Нису ли тако чинили оци ваши, и није ли за то Бог наш пустио на нас и на овај град све ове невоље? И ви опет навлачите гнев на Израиља скврнећи суботу!
19 Затим наредих да се затворе врата Јерусалимска у очи суботе, чим на њих сенка падне, и да се не отварају него после суботе. И поставих неколико својих момака на врата, да се спречи уношење било каквог товара у суботу.
20 Тада трговци и продавци разних ствари проведоше једанпут а и двапут ноћ изван Јерусалима.
21 Ја их опоменух говорећи им: Зашто проводите ноћ пред зидовима? Ако још то чините, ставићу руке на вас. Од тада престаше да долазе у суботу.
22 Левитима заповедих да се очисте и да дођу и да чувају врата, да се посвети дан суботни. И за ово спомени ме се, Боже мој, и опрости ми по великом милосрђу своме!
23 У то исто време видех Јудеје који бејаху узели жене Азоћанке, Амонке и Моавке.
24 Половина деце њихове говораше азотски и не знаху говорити јудејски, него познаваху језик једног или другога народа.
25 Зато их корих и изгрдих, и неке између њих изударах и чупах их за косе и заклех их Богом да не дају кћери својих синовима њиховим, нити да узимају кћери њихове за синове своје или за себе.
26 Није ли тим згрешио Соломон, краљ Израиљев? Није било краља њему равна у мноштву народа, њега је љубио Бог његов, и Бог га беше поставио краљем над целим Израиљем; а ипак га жене туђинке наведоше на грех.
27 А вама ли ћемо допустити да чините то велико зло и да грешите Богу нашему узимајући жене туђинке?
28 Један од синова Јојаде, сина Елијасива, првосвештеника беше зет Санавалату, Ороњанину. Ја га отерах од себе.
29 Спомени се њих, Боже мој, што оскврнише свештенство и савез закључен преко свештеника и Левита!
30 Ја их очистих од свих туђинаца и опет поставих у крепост оно што су требали да држе свештеници и Левити, сваки у служби својој,
31 и оно што се односи на принос дрва на одређене рокове и оно што се односи на првине. Спомени се мене милостиво, Боже мој!
- ↑ Двадесете године Артаксерксова краљевања.ć