Biblija (Bakotić) : Nemija

←Jezdra

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Jestira→

Glava 1.

1 Reči Nemije, sina Ahalijina. Meseca Hisleva, godine dvadesete^[1], kad bejah u Susanu, u prestonici,

2 Ananija, jedan od moje braće, i još neki ljudi dođoše iz Jude. Ja ih zapitah za izbegle Judeje, koji bejahu ostali iz ropstva i za Jerusalim.

3 Oni mi odgovoriše: Oni što ostaše od ropstva tu su, u pokrajini u najvećoj nevolji i sramoti; zidovi su Jerusalimski razvaljeni, a vrata su mu ognjem popaljena.

4 Kad čuh te reči sedoh i zaplakah se i ostah nekoliko dana u očajanju. Postih i molih se pred Bogom nebesa

5 i rekoh: Oh, Gospode, Bože nebesa, Bože veliki i strahoviti, ti koji čuvaš savez i činiš milost onima koji te ljube i drže tvoje zapovesti!

6 Neka bude uho tvoje prignuto i oči tvoje otvorene. Čuj molitvu sluge svoga, kojom se sada molim pred tobom dan i noć za sinove Izrailjeve, sluge tvoje, ispovedajući grehe sinova Izrailjevih, grehe koje tebi zgrešismo.

7 Skrivismo ti i ne držasmo zapovesti, ni zakone, ni naredbe koje si ti propisao Mojsiju, sluzi svome.

8 Opomeni se reči koju si zapovedio sluzi svome Mojsiju da izreče: Kad budete zgrešili, ja ću vas zasejati među narode;

9 ali ako se obratite k meni i držite zapovesti moje i vršite ih, a budete izagnani i na kraj sveta, sabraću vas odande i odvešću vas na mesto koje sam izabrao da onde nastanim ime svoje.

10 Oni su sluge tvoje i narod tvoj, koji si iskupio silom svojom velikom i rukom svojom krepkom.

11 Oh, Gospode! Neka bude uho tvoje prignuto k molitvi sluge tvoga i k molitvi sluga tvojih, koji hoće da se boje imena tvoga! Daj danas uspeh sluzi svome, i učini da nađe milost pred ovim čovekom! Ja sam tada bio kraljev peharnik.

Glava 2.

1 Meseca Nisana, dvadesete godine kralja Artakserksa, kako vino beše pred njim, ja uzeh vino i dodah ga kralju. Nikad nisam pred njim bio neveseo.

2 Kralj mi reče: Zašto ti je lice žalosno? A ipak nisi bolestan; to ne može biti no tuga u srcu. Mene obuze veliki strah,

3 i odgovorih kralju: Da je živ kralj do veka! Kako ne bih bio lica žalosna kad je grad u kome su grobovi otaca mojih razvaljen i vrata mu ognjem popaljena?”

4 A kralj mi reče: Šta tražiš ti? Ja se pomolih Bogu nebesa

5 i odgovorih kralju: Ako je ugodno kralju, i ako mu je mio njegov sluga, pošalji me u Judu, u grad grobova otaca mojih da ga pregradim.

6 Kralj do koga je sedela kraljica, reče mi: Koliko ti vremena treba za put i kad ćeš se vratiti? I bi ugodno kralju da me pusti da idem i ja mu kazah vreme.

7 Zatim rekoh kralju: Ako je ugodno kralju, neka mi se dadu knjige za namesnike preko reke da me puste da pređem u Judu,

8 i knjigu na Asafa, kraljeva čuvara šuma, da mi da drva za brvna na vrata od dvora uz dom, za zid gradski i za kuću u koju ću ući. Kralj mi dade te knjige, jer dobra ruka Boga moga beše nada mnom.

9 Ja dođoh k namesnicima preko reke i predadoh im knjige kralja koji beše dao da me prate zapovednici vojske i konjanici.

10 Kad to čuše Sanavalat, Oronjanin, i Tovija, sluga Amonac, bi im vrlo krivo što dođe čovek da se postara za dobro sinova Izrailjevih.

11 Stigoh u Jerusalim i ostadoh onde tri dana.

12 Pa ustah noću s nekoliko ljudi, a da nikome ne kazah što mi je Bog moj dao u srce da učinim u Jerusalimu. Sa sobom nisam imao živinčeta osim onoga na kome sam jašio.

13 Iziđoh noću na vrata od doline i uputih se ka izvoru zmajevskom i k vratima gnojišta posmatrajući zidove Jerusalimske razvaljene i misleći na vrata njegova ognjem popaljena.

14 Prođoh pored vrata od izvora i od jezera kraljevskoga i nije bilo puta kud bi živinče moje moglo da prođe.

15 Popeh se noću uz potok i opet posmatrah zid. Zatim se vratih na vrata od doline i tako dođoh natrag.

16 Upravitelji ne znadijahu kud sam išao ni šta sam radio, jer do tada ne bejah ništa rekao ni Judejima, ni sveštenicima ni velikašima ni upraviteljima ni drugima koji se bavljahu poslovima.

17 Tad im rekoh: Vi vidite u kakvom smo nesretnom stanju! Jerusalim je razvaljen i vrata su mu polomljena! Dođite, dajte da zidamo zidove Jerusalimske, pa nećemo više biti pod sramotom.

18 Ja im kako je dobra ruka Božja bila nada mnom i reči koje mi kralj beše rekao. I oni rekoše: Ustanimo i zidajmo! I ukrepiše se u tom dobrom rešenju.

19 Kad to čuše Sanavalat, Oronjanin, Tovija, sluga Amonac i Gisem, Arapin, podsmehivaše nam se i rugaše nam se. Oni rekoše: Šta to radite? Bunite li se vi protiv kralja?

20 A ja im odgovorih: Bog nebesa daće nama uspeh. Mi, sluge njegove, ustaćemo i zidaćemo; ali vi nemate ni dela, ni prava, ni spomena u Jerusalimu.

Glava 3.

1 Elijasiv, prvosveštenik, i braća njegova sveštenici ustaše i zidaše ovčija vrata. Oni ih posvetiše i metnuše im krila; osvetiše ih od kule Meje do kule Ananilove.

2 S Elijasivom zidaše ljudi iz Jerihona; a do njih Zahur, sin Imrijev.

3 Sinovi Asenajini zidaše riblja vrata. Oni ih okovaše i metnuše krila, brave i prevornice.

4 Do njih radi na opravkama Merimot, sin Urije, sina Akosova; do njih Mesulam, sin Varahije, sina Mesizaveilova; do njih Sadok, sin Vanin;

5 do njih radiše Tekojani, čiji se glavni ljudi ne pokoriše naredbama gospodara svoga.

6 Jodaj, sin Fasein, i Mesulam, sin Vesodijin opraviše stara vrata. Oni ih okovaše i metnuše krila, brave i prevornice.

7 Do njih radiše Melatija, Gavaonjanin, Jadon, Meronjanin, i ljudi iz Gavaona i iz Mispe, koji spadahu pod vlast namesnika s ove strane reke;

8 do njih radi Uzilo, sin Arahijin, zlatar, a do njega Ananija, mirisar. Oni ostaviše Jerusalim do širokoga zida.

9 Do njih radi Refaja, sin Orov poglavica polovine Jerusalimskog kraja.

10 Do njih radi Jedaja, sin Arumafov, preko puta kuće svoje, a do njega Hatus, sin Asavijin.

11 Drugi deo zida i kulu kod peći opraviše Malhija, sin Harimov, i Asuv, sin Fat-Moavov.

12 Do njih radi Salum, sin Loisov, poglavica nad polovinom Jerusalimskog kraja sa kćerima svojim.

13 Anun i stanovnici Zanaja opraviše vrata od doline. Oni ih napraviše te im metnuše krila, brave i prevornice. Suviše oni podigoše i hiljadu lakti zida do vrata od gnojišta.

14 Malhija, sin Rihavov, poglavica nad krajem Vet-Keremskim, opravi vrata od gnojišta. On ih napravi i postavi krila, brave i prevornice.

15 Salum, sin Hot-Ozin, poglavica kraja Mispskoga opravi vrata od izvora. On ih uredi i pokri i postavi im krila, brave i prevornice. On sagradi i zid od Jezera siloamskog, pored bašte kraljeve do stepenica koje silaze iz grada Davidova.

16 Za njim Nemija, sin Azvukov, poglavica nad polovinom kraja Vet-Surskoga, radi na opravkama do preko puta grobova Davidovih, do veštačkog jezera i do kuće junaka.

17 Za njim radiše Leviti, Reum, sin Vanijev, a do njega za svoj kraj Asavija, poglavica nad polovinom kraja Keilskoga.

18 Za njim radiše braća njihova, Vavaj, sin Inadadov, poglavica nad polovinom kraja Keilskoga;

19 a do njega Eser, sin Isusov, opravi jedan deo zida preko puta uzbrdice koja vodi u oružnicu, na uglu.

20 Za njim opravi revno jedan deo zida Varuh, sin Zavajev, od ugla do kuće prvosveštenika Elijasiva.

21 Za njim opravlja opet jedan deo zida Merimot, sin Urije, sina Akosova, od vrata kuće Elijasivove do kraja kuće Elijasivove.

22 Za njim radiše sveštenici iz okoline Jerusalimske.

23 Za njima Venijamin i Asuv radiše preko puta svojih kuća; a za njima Azarija, sin Masije, sina Ananijina uz svoju kuću.

24 Za njim Vinuj, sin Inadadov opravi drugi deo, od kuće Azarijine do savijutka i do ugla.

25 Falal, sin Uzajev, radi preko puta ugla i gornje kule koja se ispruža iz doma kraljeva kod dvorišta tamničkoga. Za njim radi Fedaja, sin Farosov.

26 Natineji koji nastavahu na bregu, radiše do preko puta vrata vodenih, s istoka, i kule na uzbrdici.

27 Za njima Tekojani opraviše jedan deo preko puta velike kule na uzbrdici do zida na bregu.

28 Od vrata konjskih opraviše sveštenici, svaki pred svojom kućom.

29 Za njima Sadok, sin Imirov, radi pred svojom kućom. Za njim radi Semaja, sin Sehanijin, čuvar istočnih vrata.

30 Za njima Ananija, sin Selemijin, i Anun, šesti sin Salafov, opraviše drugi deo zida. Za njima Mesulam, sin Varahijin, radi preko puta svoje sobe.

31 Za njim Malhija, zlatar, radi do kuće Netineja i trgovaca, preko puta Mifkadovih vrata, do visoke sobe na uglu.

32 Zlatari i trgovci radiše od visoke sobe na uglu do ovčijih vrata.

Glava 4.

1 Kad Sanvalat ču da zidamo zid, razgnevi se i mnogo se rasrdi.

2 On se naruga Judejima i reče pred braćom svojom i vojnicima Samarijskim: Šta rade ti nevoljni Judeji? Hoće li se oni pustiti da rade? Hoće li oni žrtve prinositi? Hoće li dovršiti delo svoje? Hoće li oni u život povratiti kamenje pod prahom sahranjeno i ognjem opaljeno?

3 Tovija, Amonac, beše pored njega i reče: Nek samo zidaju! Ako se lisica zaleti provaliće kameni zid njihov.

4 Čuj, Bože naš, kako smo prezreni! Obrati ruganje njihovo na glavu njihovu i predaj ih pljački u zemlji robovanja.

5 Ne opraštaj zloću njihovu i greh njihov da se ne izbriše pred tobom, jer uvrediše one koji grade.

6 Mi prezidasmo zid koji se završi do polovine visine njegove. I narod uze taj rad k srcu.

7 Kad Sanavalat, Tovija, Arapi, Amonci i Azoćani čuše da se opravljaju zidovi Jerusalimski i da se obrovi počeše zatvoriti, mnogo se razgneviše,

8 i dogovoriše se svi zajedno da napadnu Jerusalim i da ga ruše.

9 Mi se pomolismo Bogu našemu, i postavismo straže da bi se branili od njihovih napada.

10 Ali Juda govoraše: Snaga izdaje one koji teret nose, a ruševine su velike. Nećemo stići da zidove zidamo.

11 A neprijatelji naši govorahu: Neće oni ništa znati ni videti dok ne upadnemo usred njih; pobićemo ih i prekinućemo im posao.

12 Ali Judeji koji kod njih nastavahu dođoše deset puta da nas upozore iz svih mesta iz kojih dolažahu.

13 Zato namestih narod u nizinama iza zidova i na strmenima, po porodicama njegovim s mačevima, kopljima i lukovima.

14 Ja pogledah i ustavši rekoh starešinama, i glavarima i ostalom narodu: Ne bojte ih se! Pomenite Gospoda i od koga treba bojati se, i borite se za braću svoju, za sinove svoje i za kćeri svoje, za žene svoje i za domove svoje.

15 Kad neprijatelji naši saznaše da smo upozoreni, Gospod razbi namere njihove, i mi se vratismo svi k zidu, svaki na svoj posao.

16 Od tog dana polovina je mojih momaka radila, a druga je polovina bila naoružana kopljem, štitom, lukom i oklopom. Glavari stajahu iza svega doma Judina.

17 Oni koji zidahu i oni koji nošahu teret i koji tovarahu, svaki je jednom rukom radio a u drugoj koplje držao.

18 Svaki je od njih imao mač pripasan. Trubači stajahu kod mene.

19 Ja rekoh starešinama, glavarima i ostalome narodu: Posao je velik i obiman, a mi smo se rasuli po zidu daleko jedan od drugoga.

20 Na zvuk trube okupite se oko nas onde odakle je budete čuli. Bog će za nas da se bori.

21 Tako smo produžili rad, polovina od nas s kopljem u ruci od zore pa dokle se zvezde ne pojave.

22 U to vreme rekoh još narodu: Svaki s momkom svojim neka noćuje u Jerusalimu; noću čuvajmo stražu, a danju radimo.

23 I ne svlačismo sa sebe haljine ni ja, ni braća moja, ni momci moji, ni stražari koji za mnom iđahu; svaki je imao samo oružje svoje i vode.

Glava 5.

1 Nasta velika vika ljudi i žena na braću njihovu Judeje.

2 Jer neki govorahu: Nas i sinova naših i kćeri naših ima mnogo, nek nam se da žita da jedemo, i da ostanemo živi.

3 Drugi opet govorahu: Založismo polja svoja, vinograde i kuće svoje, da dobijemo žita u ovoj gladi.

4 Drugi govorahu: Uzesmo srebro u zajam na polja svoja i vinograde za danak kraljevski.

5 Put je naša ipak kao put braće naše, sinovi naši kao sinovi njihovi; i gle mi dajemo sinove svoje i kćeri svoje u roblje i mnoge su kćeri naše već robinje. Mi smo bez snage, a polja naša i vinograde naše drugi drže.

6 Mnogo se rasrdih kad čuh viku njihovu i te reči.

7 I odlučih u srcu svome da ukorim velikaše i upravitelje, i rekoh im: Šta! Vi uzimate kamate od braće svoje!

8 I rekoh im: Mi otkupismo koliko mogosmo braću svoju Judeje, koji behu prodani narodima; a vi li ćete sami prodati braću svoju, i to nama da se prodaju?! Oni ućutaše i ne nađoše šta da odgovore.

9 Zatim rekoh: Nije dobro što radite. Ne biste li vi trebali da hodite u strahu od Boga našega, da nam se ne rugaju narodi neprijatelji naši?

10 I ja i braća moja i sluge moje uzajmili smo im srebra i žita. Oprostimo im dug!

11 Vratite im još danas polja njihova, vinograde, maslinike i kuće njihove i postotak od novca, od žita, od vina i od ulja što uzeste od njih za kamate.

12 Oni odgovoriše: Vratićemo i nećemo tražiti od njih; učinićemo kako ti kažeš. Tada sazvah sveštenike i zakleh ih da će tako učiniti.

13 I ja istresoh plašt svoj i rekoh: Ovako da istrese Bog svakoga iz kuće njegove i iz truda njegova koji ne ispuni ove reči; ovako da se istrese i ostane prazan. Ceo zbor reče: Amin! I hvali se Gospod. I narod održa reč.

14 Od dana kad me kralj odredi za namesnika u zemlji Judinoj, od dvadesete do trideset druge godine kralja Artakserksa, za tih dvanaest godina ni ja ni braća moja ne jedosmo hrane namesničke.

15 Namesnici koji behu pre mene behu teški narodu, i primahu od njega hleba i vina osim četrdeset sikli srebra, a i sluge njihove tlačahu narod. Ja nisam tako radio, jer sam se bojao Boga.

16 Na protiv ja sam radio na opravci ovoga zida, i ne uzesmo ni jedne njive, i sve sluge moje bejahu skupa onde na poslu.

17 Za mojim stolom bilo je sto i pedeset ljudi, Judeja i upravitelja, osim onih koji nam dolažahu iz okolnih naroda.

18 Svaki mi se dan gotovljaše po jedno goveče, šest ovnova izabranih i ptica; i svaki deset dana davaše se svima izobilja vina. Sa svim tim ne tražih ništa iz namesničkih prihoda, jer su radovi bili na teret ovog naroda.

19 Pomeni me, Bože moj, na dobro za sve što sam učinio za ovaj narod!

Glava 6.

1 Još ne bejah namestio krila na vrata, kad Sanavalat, Tovija, Gisem, Arapin, i ostali naši neprijatelji saznaše da sam prezidao zid i da nije bilo više pukotina na njemu.

2 Tada mi Sanavalat i Gisem poručiše: Hodi da se sastanemo u kom selu Onoške doline. Oni mišljahu zlo na mene.

3 Ja poslah k njima glasnike i poručih: U poslu sam velikom, i ne mogu doći; jer bi stao rad kad bih ga ostavio da dođem k vama.

4 Oni poslaše k meni četiri puta i ja im uvek onako odgovorih.

5 I Sanavalat posla k meni po peti put slugu svoga s knjigom otvorenom u ruci.

6 A u njoj pisaše: Čuje se po narodima i Gasmuj potvrđuje da se ti i Judeji mislite pobuniti, i zato zid dižeš. Ti ćeš, - govori se -, da im budeš kralj,

7 i ti si već i postavio proroke da te u Jerusalimu proglase za kralja u Judi. To će sad doći do kralja. Dođi, dakle, da se dogovorimo.

8 Ja poslah Sanavalatu ovaj odgovor: Nije tako kako ti kažeš, nego si to ti sam izmislio.

9 Svi su ti ljudi hteli da nas zbune, i govorahu: Dosadiće im se i neće svršiti rad. A sad, Bože, ukrepi me.

10 Pođoh k Semaji, sinu Dalaje, sina Metaveilova On se beše zatvorio, i reče: Idimo zajedno u dom Božji, u hram, i zaključajmo vrata hrama; jer oni dolaze da te ubiju. Doći će noću da te ubiju.

11 Ja odgovorih: Zar da beži čovek kakav sam ja? I koji bi čovek kao što sam ja mogao ići u hram da ostane živ? Neću ići.

12 Ja poznah da ga nije Bog poslao. Ali on prorokova tako, jer ga Sanavalat i Tovija behu podmitili.

13 Potkupiše ga, nadajući se da ću da se uplašim, te da ću pristati na njihov savet i da ću zgrešiti, da bi me ružili i osramotili.

14 Pomeni, Bože moj, Toviju i Sanavalata po ovim delima njihovim, i Noadiju, proročicu, i druge proroke koji su hteli da me uplaše.

15 Zid se dovrši dvadeset petoga dana meseca Elula, za pedeset i dva dana.

16 Kad za to saznaše svi neprijatelji naši i videše svi narodi koji bejahu oko nas, mnogo se zamisliše, jer poznaše da je to delo svršeno voljom Boga našega.

17 U one dane i mnogi od velikaša Jude slahu knjige Toviji i od njega primahu knjige.

18 Jer mnogi u Judi bejahu sa njim zakletvom vezani, jer on beše zet Sehanije sina Arahova, i Joanan, sin njegov, beše oženjen kćerju Mesulama, sina Verekijna.

19 Oni govorahu preda mnom dobro o njemu, i dostavljahu mu reči moje. Tovija slaše knjige da me uplaši.

Glava 7.

1 Kad je zid prezidan, i kad namestih vrata, postaviše se vratari, pevači i Leviti.

2 Dadoh svoje zapovesti Ananiju, bratu svome, i Ananiji, zapovedniku grada Jerusalimskoga, čoveku koji se isticaše nad drugim vernošću i bogobojaznošću svojom.

3 Ja im rekoh: Vrata Jerusalimska se neće otvarati dok sunce ne ogreje i zatvaraće se pred vama. Stanovnici Jerusalima će stražu čuvati, svaki na svom mestu pred svojom kućom.

4 Grad bejaše širok i velik, ali narod beše mali u njemu i kuće ne behu pregrađene.

5 Bog moj dade mi u srce te sabrah glavare, starešine i narod, da se izbroje po plemenima. Nađoh knjigu u kojoj beše popis onih koji se vratiše prvi put, i nađoh u njoj zapisano:

6 Ovo su ljudi iz ovoga kraja što se vratiše iz ropstva između onih koje odvede Navuhodonosor, kralj Vavilonski, te se vratiše u Jerusalim i u Judu, svaki u svoj grad.

7 Oni pođoše s Zorovaveljom, Isusom, Nemijom, Azarijom, Ramijom, Namanijem, Mardohejem, Vilsanom, Misperetom, Vigvajem, Neumom, Vanom.

8 Broj ljudi naroda Izrailjeva: Sinovi Farosovi, dve hiljade, sto i sedamdeset i dva;

9 sinovi Sefatijini, trista i sedamdeset i dva;

10 sinovi Arahovi, šest stotina pedeset i dva;

11 sinovi Fat-Moavovi, od sinova Isusovih i Joavovih dve hiljade osam stotina i osamdeset;

12 sinovi Elamovi, hiljada dvesta pedeseti i četiri;

13 sinovi Zatujevi, osam stotina četrdeset i pet,

14 sinovi Zahajevi sedam stotina i šezdeset;

15 sinovi Vunijevi, šest stotina četrdeset i osam;

16 sinovi Vivajevi, šest stotina i dvadeset i osam;

17 sinovi Azgadovi, dve hiljade tri stotine i dvadeset i dva;

18 sinovi Adonikamovi, šest stotina i šezdeset i sedam;

19 sinovi Vigbajevi, dve hiljade šezdeset i osam;

20 sinovi Adinovi, šest stotina pedeset i pet;

21 sinovi Atirovi od Jezekije, dvadeset i osam;

22 sinovi Asumovi, trista i dvadeset i osam;

23 sinovi Visajevi trista i dvadeset i četiri;

24 sinovi Arifovi sto i dvanaest;

25 sinovi Gavaonski, devedeset i pet;

26 ljudi iz Vitlejema i Netofata, sto osamdeset i osam;

27 ljudi iz Anatota, sto dvadeset i osam;

28 ljudi iz Vet-Asmaveta, četrdeset i dva;

29 ljudi iz Kirijat-Jarima, Hefire i Virota, sedam stotina četrdeset i tri;

30 ljudi iz Rame i Gavaje šest stotina i dvadeset i jedan;

31 ljudi iz Mihmasa, sto dvadeset i dva;

32 ljudi iz Vetilja i Gaja sto dvadeset i tri;

33 ljudi iz drugog Nevona, pedeset i dva;

34 sinovi drugog Elama hiljada dvesta i pedeset,

35 sinovi Harimovi, trista i dvadeset;

36 sinovi Jerihonski, trista četrdeset i pet;

37 sinovi Lodski, Adidski i Ononski, sedam stotina dvadeset i jedan;

38 sinovi Senajski, tri hiljade devet stotina i trideset.

39 Sveštenici: Sinovi Jedajini od doma Isusova, devet stotina sedamdeset i tri;

40 sinovi Imirovi, hiljada i pedeset i dva;

41 sinovi Nashorovi, hiljada dvesta četrdeset i sedam;

42 sinovi Harimovi, hiljada i sedamnaest.

43 Leviti: Sinovi Isusovi i Kadmilovi, između sinova Odavijini, sedamdeset i četiri.

44 Pevači: Sinovi Asafovi, sto četrdeset i osam.

45 Vratari: sinovi Salumovi, sinovi Atirovi, sinovi Talmonovi, sinovi Akuvovi, sinovi Atitini, sinovi Sovajevi, sto trideset i osam.

46 Netineji: sinovi Sišini, sinovi Asufini, sinovi Tavaotovi,

47 sinovi Kirosovi, sinovi Sijajini, sinovi Fadanovi,

48 sinovi Levanini, sinovi Agavini, sinovi Salmajevi,

49 sinovi Ananovi, sinovi Gidulovi, sinovi Gatarovi,

50 sinovi Reajini, sinovi Resinovi, sinovi Nekodini,

51 sinovi Gazamovi, sinovi Uzini, sinovi Fasejini,

52 sinovi Visajevi, sinovi Meunimovi, sinovi Nefusesimovi,

53 sinovi Vakvukovi, sinovi Akufini, sinovi Arurovi,

54 sinovi Vaslitovi, sinovi Meidini, sinovi Arsini,

55 sinovi Varkosovi, sinovi Sisarini, sinovi Tamini,

56 sinovi Nesijini, sinovi Atifini.

57 Sinovi sluga Solomonovih: sinovi Sotajevi, sinovi Soferetovi, sinovi Feridini,

58 sinovi Jalini, sinovi Darkonovi, sinovi Gidilovi,

59 sinovi Sefatijini, sinovi Atilovi, sinovi Foheret-Semajmovi, sinovi Amonovi.

60 Svega Netineja i sinova sluga Solomonovih: trista dvadeset i dva.

61 Evo onih koji dođoše iz Tel-Meleha, iz Tel-Arise, iz Keruv-Adona i iz Imira, i ne mogahu pokazati otačkoga doma svoga i roda svoga, da bi dokazali da su od Izrailja.

62 Sinovi Delajini, sinovi Tovijini, sinovi Nekodini: njih šest stotina i četrdeset i dva.

63 A od sveštenika: sinovi Avajini, sinovi Akosovi, sinovi Varzelaja, koji beše uzeo za ženu jednu kćer Varzelaja Galaćanina, te se prozva njihovim imenom.

64 Oni tražiše po knjigama da bi dokazali svoj rod, ali se ne nađe. Oni behu odlučeni od sveštenstva,

65 i namesnik im reče da ne jedu od presvetih stvari dokle jedan od sveštenika ne gleda u Urim i Tumim.

66 Ceo zbor imaše skupa četrdeset i dve hiljade i tri stotine i šezdeset osoba,

67 osim sluga njihovih i sluškinja njihovih kojih beše sedam hiljada i tri stotine i trideset i sedam. Među njima beše dvesta i četrdeset i pet pevača i pevačica.

68 Oni imahu sedam stotina i trideset i šest konja, dve stotine i četrdeset i pet mazgi,

69 četiri stotine i trideset i pet kamila, šest hiljada i sedam stotina i dvadeset magaraca.

70 Mnogi od poglavica domova dadoše priloge za izgradnju. Namesnik dade u riznicu hiljadu zlatnih dareiki, pedeset kupa, pet stotina i trideset svešteničkih haljina.

71 Poglavice domova dadoše u riznicu za gradnju dvadeset hiljada zlatnih dareiki i dve hiljade i dvesta mina srebra.

72 Ostali narod dade dvadeset hiljada zlatnih dareiki, dve hiljade mina srebra i šezdeset i sedam svešteničkih haljina.

73 Sveštenici i Leviti, vratari, pevači, ljudi iz naroda, Netineji i sav Izrailj prebivaše u svojim gradovima.

Glava 8.

1 Dođe sedmi mesec, i sinovi Izrailjevi bejahu u svojim gradovima. Tada se sav narod skupi na trg pred vodenim vratima. Oni rekoše Jezdri, književniku, da donese knjigu zakona Mojsijeva koji Gospod dade Izrailju.

2 I sveštenik Jezdra donese zakon pred zbor, u kome behu ljudi i žene i svi koji mogahu razumeti. To je bilo prvoga dana sedmoga meseca.

3 Jezdra čita knjigu na trgu pred vodenim vratima od jutra do podne, pred ljudima i ženama i pred svima koji mogahu razumeti. Sav je narod pažljivo slušao čitanje knjige zakona.

4 Jezdra, književnik, stajaše na drvenom podnožju, koje behu napravili naročito za tu priliku. Do njega bejahu s desne strane Matatija, Sema, Anaja, Urija, Helkija i Masija a s leve strane Fedaja, Misailo, Malhija, Asum, Asvadana, Zaharija i Mesulam.

5 Jezdra otvori knjigu na vidiku svemu narodu, jer on stajaše više svega naroda, i kad je on otvori usta sav narod na noge.

6 Jezdra blagoslovi Gospoda, Boga velikoga, i sav narod odgovori: Amin! amin! I oni se sagnuše i pokloniše se pred Gospodom licem do zemlje.

7 Isus, Vanije, Serevija, Jamin, Akuv, Savetaj, Odija, Masija, Kelita, Azarija, Jozavad, Anan, Felaja i Leviti tumačahu zakon narodu i svaki stajaše na svom mestu.

8 Oni čitahu razne delove knjige zakona Božjega, i razlagahu smisao njihov da bi se razumelo ono što behu čitali.

9 Nemija, namesnik, Jezdra, sveštenik i književnik, i Leviti koji poučavahu narod rekoše svemu narodu: Ovaj je dan posvećen Gospodu, Bogu našemu; ne tužite i ne plačite! Jer sav narod plakaše slušajući reč zakona.

10 Oni im rekoše: Idite, jedite mesa debeloga i slatkih pića, i šaljite onima koji nemaju ništa zgotovljeno, jer je ovaj dan posvećen Gospodu našemu. Ne budite žalosni, jer će radost Gospodnja biti vaša sila.

11 Leviti utišavahu sav narod govoreći: Ćutite, jer je ovaj dan svet, ne budite žalosni!

12 I sav narod otide da jede i da pije i da i drugima šalje, i da se provede u najvećem veselju. Jer razumeše reči koje im se tumačiše.

13 Sutradan skupiše se poglavice domova svega naroda, sveštenici i Leviti k Jezdri, književniku, da čuju tumačenje reči zakona.

14 I nađoše napisano u zakonu da je Gospod zapovedio preko Mojsija da sinovi Izrailjevi imaju da borave u senicama na praznik sedmoga meseca,

15 i da proglašuju ovu objavu u svim gradovima svojim i u Jerusalimu: Idite u goru i pokupite granja maslinova, granja od divljih maslina, granja mirtova i palmova, granja od šumnastih drveta, da načinite senice, kako je napisano.

16 Tada narod iziđe da traži granje, i oni načiniše senice svaki na svom krovu i u svom tremu i u tremovima doma Božjega, i na trgu od vodenih vrata i na trgu od vrata Jefremovih.

17 Sav zbor onih koji se behu povratili iz ropstva načini senice i boraviše pod tim senicama. Od vremena Isusa, sina Navinova, do tog dana sinovi Izrailjevi ne behu to tako učinili. I veselje bi vrlo veliko.

18 Knjiga zakona Božjega čita se svaki dan od prvoga do poslednjega dana. Oni praznovaše praznik sedam dana, a u osmi se dan drža svečani sabor, kako je to propisano.

Glava 9.

1 Dvadeset četvrtoga dana toga meseca skupiše se sinovi Izrailjevi odeveni u kostreti i posuti prahom da drže post.

2 Oni koji bejahu od roda Izrailjeva odvojiše se od svih tuđinaca, te dođoše i ispovedaše grehe svoje i bezdušnosti otaca svojih.

3 Kad oni zauzeše svoja mesta, čita se knjiga zakona Gospoda, Boga njihovoga, četvrt dana, a drugu četvrt ispovedaše grehe svoje i poklanjaše se Gospodu, Bogu svome.

4 Isus, Vanije, Kadmilo, Sevanija, Vunije, Serevija, Vanije, i Hananije popeše se na mesto podignuto za Levite i zavapiše glasom velikim ka Gospodu, Bogu svome.

5 Leviti Isus, Kadmilo, Vanije, Asavija, Serevija, Odija, Sevanija i Petaja rekoše: Ustanite, blagosiljajte Gospoda, Boga svoga, od veka do veka! Da se blagosilja ime tvoje slavno i uzvišeno iznad svakog blagoslova i iznad svake hvale!

6 Ti si, Gospode, ti si sam, stvorio nebesa, nebesa nad nebesima i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i ti oživljavaš sve to, i vojska se nebeska tebi klanja.

7 Ti si, Gospode, Bože, izabrao Avrama i izveo ga iz Ura Haldejskoga, i nadenuo mu ime Avraam.

8 Ti si našao srce njegovo verno pred sobom i učinio si savez i obećao mu da ćeš dati porodu njegovom zemlju Hanansku, Hetejsku, Amorejsku, Ferezejsku, Jevusejsku i Gergesejsku, i ispunio si reč svoju, jer si ti pravedan.

9 Ti si pogledao na muku otaca naših u Egiptu, i čuo si vapaj njihov na moru Crvenome.

10 Ti si učinio znake i čudesa na Faraonu i na svim slugama njegovim, i na svem narodu zemlje njegove, jer si ti znao s kakvom zloćom oni behu postupali prema ocima našim, i ti si dao da se pojavi slava tvoja kao što se ona i danas pojavljuje.

11 Ti si pred njima more razdvojio, te oni pređoše posred mora suhim; ali si ti, kao kamen u vodu, u dubine bacio one koji ih terahu.

12 Ti si ih stubom od oblaka vodio danju a noću stubom ognjenim, koji im svetljaše putem kojim trebaše da idu.

13 Ti si sišao na goru Sinajsku i govorio s njima s neba i dao im naredbe prave, zakone istinite i propise i zapovesti dobre.

14 Ti si im subotu svoju svetu obznanio, i dao im preko Mojsija, sluge svoga naredbe i zakon.

15 Ti si im u gladi njihovoj hleba s neba dao, i vodu iz kamena izveo si im u žeđi njihovoj, i rekao si im da idu i zauzmu zemlju za koju si se bio zakleo da ćeš im je dati.

16 Ali se oci naši izobestiše i otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše zapovesti tvoje.

17 Ne hteše slušati, i ne opominjaše se čudesa koja si im ti činio, nego otvrdnuše vratom svojim, i u odmetu svom postavljaše sebi vođe da se vrate u ropstvo svoje. Ali ti, Bože, koji praštaš, koji si žalostiv i milosrdan, koji dugo trpiš i velika si milost, nisi ih napustio,

18 pa ni kad načiniše sebi tele liveno i rekoše: Evo Boga tvoga, koji te je izveo iz Egipta, i kad protiv tebe velike hule počiniše.

19 U velikom milosrđu svome nisi ih u pustinji napustio, i stub od oblaka ne presta njih danju voditi ni stub ognjeni njima noću svetliti na putu kojim imahu da prođu.

20 Ti si im dobri duh svoj dao da ih urazumljuje, i mane svoje nisi ustezao od usta njihovih a i vode si im dao u žeđi njihovoj.

21 Četrdeset godina hranio si ih u pustinji i ništa im nije nedostajalo; odelo im ne ovetša i noge im ne otekoše.

22 I dao si im kraljevstva i narode i podelio si ih po krajevima, i oni zauzeše zemlju Siona, kralja Esevonskoga, i zemlju Oga, kralja Vasanskoga.

23 Ti si umnožio sinove njihove kao zvezde na nebu i uveo si ih u zemlju za koju si rekao ocima njihovim da će ući u nju i da će je držati.

24 I sinovi njihovi uđoše i zauzeše zemlju, i ti si im pokorio Hananeje, stanovnike te zemlje, i predao ih u njihove ruke sa kraljevima njihovim i s narodima one zemlje, da sa njima po svojoj volji postupaju.

25 I oni uzeše tvrde gradove i zemlju rodnu i zauzeše kuće pune svakoga dobra, studence iskopane, vinograde, maslinike i voćke mnoge, i jedoše i nasitiše se i ugojiše se i življahu u blagostanju po velikoj dobroti tvojoj.

26 Ali se oni odmetnuše i pobuniše se protiv tebe; oni baciše zakon tvoj za leđa, oni pobiše proroke tvoje koji ih pozivahu da se obrate k tebi, i mnogo huliše na tebe.

27 Tad ih ti dade u ruke neprijatelja njihovih koji ih tlačiše. Ali u teskobi svojoj oni zavapiše k tebi, i ti si ih uslišio s nebesa, i po velikoj milosti svojoj dao si im izbavitelje, koji ih izbaviše iz ruku neprijatelja njihovih.

28 Ali čim otpočinuše, opet činiše zlo pred tobom. Tad si ih ti ostavio u rukama neprijatelja njihovih, koji zavladaše nad njima. Ali oni opet zavapiše k tebi, i ti si ih uslišio s nebesa, i izbavljao si ih po milosti svojoj mnogo puta.

29 Ti si ih opominjao da se obrate k zakonu tvome, ali oni behu obesni i ne slušaše zapovesti tvoje i grešiše o tvoje zakone, koji čine da živi onaj ko ih vrši, i izmičući ramena svoja otvrdnuše vratom svojim i ne slušaše.

30 Ti si ih mnogo godina trpeo, opominjući ih duhom svojim preko proroka svojih; ali oni ne slušaše, i tada si ih dao u ruke tuđih naroda.

31 Ali u velikom milosrđu svome nisi dao da sasvim propadnu, niti si ih napustio, jer si ti Bog milostiv i milosrdan.

32 A sada, Bože naš, Bože veliki, silni i koga se treba bojati, koji čuvaš savez svoj i vršiš milosrđe svoje, nemoj da je malo pred tobom sva ova muka koja snađe nas, kraljeve naše, glavare naše, sveštenike naše, oce naše i sav narod tvoj od vremena kraljeva Asirskih do danas.

33 Ti si bio pravedan u svemu što nas je snašlo, jer si ti pravo učinio i mi smo zlo radili.

34 I kraljevi naši i glavari naši i sveštenici naši i oci naši ne izvršiše zakone tvoje niti mariše za zapovesti tvoje i opomene tvoje, kojima si ih opominjao.

35 Dok oni bejahu gospodari u velikom dobru koje si im činio u zemlji prostranoj i rodnoj koju si im dao, oni ne služiše tebi, niti se povratiše od zlih dela svojih.

36 I danas smo mi evo robovi! Evo robovi smo u zemlji koju si dao ocima našim da uživaju od roda njezina i od dobara njezinih!

37 Ona umnožava rod svoj za kraljeve koje si postavio nad nama zbog greha naših; i oni raspolažu po volji svojoj teletima i stokom našom, i mi smo na velikoj muci!

38 Radi svega toga zaključismo savez koji napisasmo, i glavari naši, Leviti naši i sveštenici naši udriše na nj svoje pečate.

Glava 10.

1 Ovo su oni koji su utisnuli svoje pečate. Nemija, namesnik, sin Ahalijin. Sedekija,

2 Seraja, Azarija, Jeremija,

3 Pashor, Amarija, Malahija,

4 Hatus, Sevanija, Maluh,

5 Harim, Merimot, Ovadija,

6 Danilo, Giveton, Varuh,

7 Mesulam, Avija, Mijamin,

8 Mazija, Vilgaj, Semaja, sveštenici.

9 Leviti: Isus, sin Azanijin, Vinuj između sinova Inadadovih, Kadmilo

10 i braća njihova Sevanija, Odija, Kelita, Felaja, Anan,

11 Miha, Reob, Asavija,

12 Zahur, Serevija, Sevanija,

13 Odija, Vanije, Veninuj.

14 Glavari naroda: Faros, Fat-Moav, Elam, Zatuj, Vanije,

15 Vunije, Azgad, Vivaj,

16 Adonija, Vigvaj, Adin,

17 Atir, Jezekija, Azur,

18 Odija, Asum, Visaj,

19 Arif, Anatot, Nevaj,

20 Magfija, Mesulam, Ezir,

21 Mesizaveilo, Sadok, Jadva,

22 Felatija, Anan, Anaja,

23 Osija, Ananija, Aduv,

24 Lois, Fileja, Sovik,

25 Reum, Asavna, Masija,

26 Ahija, Anan, Ganan,

27 Maluh, Harim, Vana.

28 Ostali narod, sveštenici, Leviti, vratari, pevači, Netineji i svi koji se odvojiše od tuđih naroda da sleduju zakon Božji, žene njihove i sinovi njihovi i kćeri njihove, svi koji znahu i razumevahu,

29 pristaše s braćom svojom, glavarima svojim, i dođoše te se zakleše i zakletvom obećaše da će hoditi po zakonu Božjemu koji je dat preko Mojsija, sluge Božjega, i da će držati i vršiti sve zapovesti Gospoda, Boga svoga, zakone njegove i naredbe njegove.

30 Mi obećasmo da nećemo davati kćeri svoje narodima te zemlje, niti kćeri njihove da uzimamo za sinove svoje,

31 i da od naroda te zemlje koji donese trgovinu ili kakvu god hranu u subotu na prodaju, ne uzimamo u subotu ni u drugi sveti dan; i da učinimo oprost svake sedme godine, ne zahtevajući isplatu nikakvog duga.

32 Mi postavismo sebi i uredbu koja nas obavezuje da damo po trećinu sikla na godinu za službu doma Boga našega,

33 za hlebove za predstavljanje, za svagdanji prinos i za svagdanju žrtvu paljenicu, za subote, za mladine, i za praznike, za stvari posvećene, za žrtve za greh za Izrailj, i za sve što se obavlja u domu Boga našega.

34 Bacismo kocku za sveštenike i Levite i za narod, za drva koja treba donositi svake godine u dom Boga našega, po otačkim domovima našim, u određeno vreme, da gori na oltaru Gospoda, Boga našega, kako piše u zakonu.

35 I rešismo da donosimo svake godine u dom Gospodnji prvine od zemlje svoje, prvine od svih voćaka i od svih drveta;

36 da dovodimo k domu Boga našega, k sveštenicima koji službu služe u domu Boga našega, prvence od sinova naših i od životinja naših, kao što je pisano u zakonu, prvence od naših goveda i od naših ovaca;

37 da ćemo donositi sveštenicima u sobe doma Boga našega, prvine testa svoga i prinose svoje od roda svih drveta, vina i ulja; i da ćemo izdavati desetak od ploda zemlje svoje Levitima koji imaju da ga sami dignu u svim gradovima koji su u zemljama koje mi obrađujemo.

38 Sveštenik, sin Aronov, biće s Levitima kad oni uzimaju desetak; i Leviti će donositi desetak od desetka u dom Boga našega, u sobe i u spreme njegove.

39 Jer će u te sobe sinovi Izrailjevi i Leviti donositi prinos od žita, od vina i od ulja. Tu je i posuđe svetilišta i tu su sveštenici koji služe, vratari i pevači. Tako mi odlučismo da ne ostavljamo doma Boga svoga.

Glava 11.

1 Glavari naroda naseliše se u Jerusalimu. Ostali narod baci kocku da bi jedan od deset došao da sedi u Jerusalimu, u gradu svetome, a ostali po drugim gradovima.

2 Narod blagoslovi sve one koji sami od svoje volje pristaše da sede u Jerusalimu.

3 Ovo su glavari pokrajina koji se naseliše u Jerusalimu. Po gradovima Judinim nastaniše se svaki na svom imanju, u svome gradu, Izrailj, sveštenici, Leviti, Netineji i sinovi sluga Solomonovih.

4 U Jerusalimu naseliše se neki od sinova Judinih i Venijaminovih. - Od sinova Judinih: Ataja, sin Ozije, sina Zaharije, sina Amarije, sina Sefatije, sina Maleleilova, od sinova Faresovih,

5 i Masija, sin Varuha, sina Hol-Oze, sina Azaje, sina Adaje, sina Jojariva, sina Zaharije, sina Silonijeva.

6 Svega sinova Faresovih koji se naseliše u Jerusalimu: četiri stotine šezdeset i osam valjanih ljudi.

7 Evo sinova Venijaminovih: Saluj, sin Mesulama, sina Joada, sina Fedaje, sina Kolaje, sina Masije, sina Itila, sina Isaijina,

8 i za njim Gavaj i Salaj, devet stotina dvadeset i osam.

9 Joilo, sin Zihrijev, beše im glavar, a Juda, sin Senujin, beše drugi glavar gradski.

10 Od sveštenika: Jedaja, sin Jojarivov, Jakin.

11 Seraja, sin Helkije, sina Mesulama, sina Sadoka, sina Merajota, sina Ahitovova, kneza doma Božjega,

12 i braća njihova određena na službu u domu: osam stotina dvadeset i dva; Adaja, sin Jeroama, sina Felalije, sina Amsija, sina Zaharije, sina Pashora, sina Malhijina,

13 i braća njihova, poglavice otačkih domova: dvesta četrdeset i dva; i Amasaj, sin Azareila, sina Azaja, sina Mesilemota, sina Imirova,

14 i braća njihova, valjani ljudi, sto trideset i osam. Zavdilo, sin Gedolimov, beše im glavar.

15 Od Levita: Semaja, sin Asuva, sina Azrikama, sina Asavije, sina Vunijeva,

16 Savetaj i Jozavad koji obavljahu spoljašnje poslove doma Božjega i koji spadahu u levitske glavare;

17 Matanija, sin Mihe, sina Zavdija, sina Asafova, poglavica koji je započinjao hvale pri molitvi, i Vakvukija, drugi između braće svoje, i Avda, sin Salije, sina Galala, sina Jedutunova.

18 Svega Levita u svetom gradu: dve stotine osamdeset i četiri.

19 Od vratara: Akuv, Talmon i braća njihova, čuvari vrata: sto sedamdeset i dva.

20 Ostatak Izrailja, sveštenici i Leviti nastaniše se po svim gradovima Judinim, svaki na svom imanju.

21 Netineji se nastaniše na bregu, i njima bejahu glavari Siha i Gispa.

22 Poglavica Levita u Jerusalimu beše Ozije, sin Vanija, sina Asavije, sina Matanije, sina Mihe, od sinova Asafovih, pevača u službi doma Božjega.

23 Jer postojaše jedna kraljeva naredba u pogledu pevača i njima beše određena plata za svaki dan.

24 Petaja, sin Mesizaveilov, od sinova Zare, sina Judina, beše poverenik kraljev za sve poslove naroda.

25 Po selima i po područjima njihovim neki od sinova Judinih nastaniše se u Kirijat-Arvi i u zaseocima njezinim, u Divonu, i zaseocima njegovim, u Jekavseilu i u selima njegovim,

26 u Jesui, u Moladi, u Vet-Feletu,

27 u Asar-Sualu, u Virsaveji i zaseocima njezinim,

28 u Siklagu, u Mekoni i zaseocima njezinim,

29 u En-Rimonu, u Sareji, u Jarmutu,

30 u Zanoji, u Odolamu i selima njihovim, u Lahisu i u području njegovom, u Azici i zaseocima njezinim. Oni se naseliše od Virsaveje do doline Enoma.

31 Sinovi Venijaminovi naseliše se od Gavaje u Mihmasu, u Aji, u Vetilju i u zaseocima njegovim,

32 u Anatotu, u Novu, u Ananiji,

33 u Asoru, u Rami, u Gatajimu,

34 u Adidu, u Sevojimu, u Nevalatu,

35 u Lodu, i u Ononu, u dolini radnika.

36 Leviti se podeliše među Judom i Venijaminom.

Glava 12.

1 Ovo su sveštenici i Leviti koji dođoše sa Zorovaveljom, sinom Salatilovim i Isusom: Seraja, Jeremija, Jezdra,

2 Amarija, Maluh, Hatus,

3 Sehanija, Reum, Merimot,

4 Ido, Gineto, Avija,

5 Mijamin, Madija, Vilga,

6 Semaja, Jojariv, Jedaja,

7 Saluj, Amok, Helkija, Jedaja. To behu glavari sveštenika i braće svoje za vremena Isusova.

8 Leviti: Isus, Vinuj, Kadmilo, Serevija, Juda i Matanija koji s braćom svojom upravljahu pevanjem hvala;

9 Vakvukija i Unije, koji obavljahu službu svoju pored braće svoje.

10 Isus rodi Joakima, Joakim rodi Elijasiva, Elijasiv rodi Jojadu,

11 Jojada rodi Jonatana, Jonatan rodi Jadvu.

12 Za vremena Joakimova sveštenici koji behu poglavice domova behu ovi: od doma Serajina Meraja; od Jeremijina Ananija;

13 od Jezdrina Mesulam; od Amarijina Joanan;

14 od Melihujeva Jonatan; od Sevanijina Josif;

15 od Harimova Adna; od Merajotova Elkaj;

16 od Idova Zaharija; od Ginetova Mesulam;

17 od Avijina Zihrije; od Minijaminova i Moadijina Filtaj;

18 od Vilgina Samuja; od Semajina Jonatan;

19 od Jojarivova Matenaj; od Jodajina Ozije;

20 od Salajeva Kalaj; od Amokova Ever;

21 od Helkijina Asavija; od Jedajina Natanailo.

22 Za vremena Elijasiva, Jojade, Joanana i Jadve, Leviti poglavice domova i sveštenici behu popisani pod kraljevstvom Darija, Persijanca.

23 Sinovi Levijevi poglavice domova, behu upisani u knjizi letopisa do vremena Joanana, sina Elijasivova.

24 Poglavice Levita, Asavija, Serevija i Isus, sin Kadmilov i braća njihova s njima, jedni prema drugima, imahu službu hvale i slavljenja Gospoda, po uredbi Davida, čoveka Božjega.

25 Matanija, Vakvukija, Ovadija, Mesulam, Talmon i Akuv, vratari čuvahu stražu na pragovima od vrata.

26 Oni življahu za vremena Joakima, sina Isusa, sina Josedekova, i u vreme Nemije, namesnika, i Jezdre, sveštenika i književnika.

27 Prilikom osvećivanja zida Jerusalimskog pozvaše se Leviti iz svih mesta u kojima nastavahu, i dovedoše se u Jerusalim, da se obavi posvećenje i svetkovina hvalama i pesmama uz zvuk cimbala, psaltira i harfi.

28 Sinovi pevača skupiše se iz okoline Jerusalima, iz Netofatskih sela,

29 iz Vet-Gilgala i iz Gevskog i Azmavetskog područja; jer pevači bejahu sagradili sebi sela u okolini Jerusalima.

30 Sveštenici i Leviti očistiše se, i oni očistiše narod, vrata i zid,

31 Ja odredih da poglavice Jude iziđu na zid, i obrazovah dva velika zbora pevačka. Prvi se krenu od desne strane zida k vratima od smetlišta.

32 Za zborom iđahu Osaja, i polovina poglavica Judinih,

33 Azarija, Jezdra, Mesulam,

34 Juda, Venijamin, Semaja i Jeremija,

35 od sinova svešteničkih s trubama, Zaharija, sin Jonatana, sina Semaje, sina Matanije sina Miheja, sina Zahura, sina Asafova,

36 i braća njegova Semaja, Azareilo, Milalaj, Gilalaj, Maj, Natanailo, Juda i Ananije, sa muzičkim instrumentima Davida, čoveka Božjega. Jezdra, književnik, bejaše im na čelu.

37 Kod vrata od izvora oni se popeše preko puta njih uz stepenice grada Davidova, gornjim delom zida iznad doma Davidova do vrata vodenih ka istoku.

38 Drugi zbor se krenu protivnim pravcem. Ja bejah za njim s drugom polovinom naroda na zidu. Prolazeći iznad kule pećske dođe se do širokoga zida;

39 zatim iznad vrata Jefremovih, starih vrata, Ribljih vrata, kule Ananeilove i kule Meje pa do Ovčijih vrata. I stade se kod vrata Tamničkih.

40 Dva zbora stadoše u domu Božjemu; i mi učinismo isto tako, ja i upravitelji koji bejahu sa mnom

41 i sveštenici Elijakim, Masija, Minijamin, Mihaja, Elioinaj, Zaharija i Ananija s trubama,

42 i Masija, Semaja, Eleazar, Ozije, Joanan, Malhija, Elam i Eser. Pe-vači zapevaše pod upravom Jizrahije.

43 Tog se dana prinesoše mnoge žrtve, i narod se poda veselju, jer Bog beše dao narodu veliki povod veselju. I žene i deca se veseliše i pokliči radosti Jerusalima čujahu se daleko.

44 Tog se dana odrediše ljudi koji će nadgledati sobe koje služahu kao slagališta prinosa, prvina i desetaka, i njima bi povereno da u područjima gradova kupe delove određene po zakonu za sveštenike i za Levite. Jer se Juda radovaše što su sveštenici i Leviti bili na svom mestu, vršeći svu službu Božju i službu očišćenja.

45 Tako isto i pevači i vratari vršahu svoju službu po uredbi Davida i Solomona, sina njegova;

46 jer su ranije, u vreme Davida i Asafa, postojali glavari pevača i pesama hvale i blagodarenja u slavu Bogu.

47 Sav Izrailj za vremena Zorovavelja i Nemije dade delove pevačima i vratarima, iz dana u dan; i davahu se Levitima stvari posvećene, i Leviti davahu sinovima Aronovim stvari posvećene.

Glava 13.

1 U to vreme čita se pred narodom knjiga Mojsijeva, i u njoj se nađe napisano da ni Amonac ni Moavac nisu smeli nikad ulaziti u sabor Božji;

2 jer ne primiše sinove Izrailjeve s hlebom i vodom? nego najmiše na njih Valama da ih prokune, ali Bog naš obrati onu kletvu u blagoslov.

3 Kad čuše zakon odlučiše od Izrailja sve tuđince.

4 Pre toga sveštenik Elijasiv koji stanovaše u sobama doma Boga našega, i beše rod Tovijin,

5 beše odredio za njega jednu veliku sobu gde su se pre ostavljali prinosi, tamjan, posuđe, desetci od žita, od vina i od ulja, i ono što beše određeno za Levite, za pevače i za vratare i ono što se uzimaše za sveštenike.

6 Ja nisam bio u Jerusalimu kad je to bilo, jer se ja bejah vratio kralju trideset i druge godine Artakserksa, kralja Vavilonskoga.

7 Krajem godine dobih od kralja dozvolu da se vratim u Jerusalim, i videh zlo koje beše učinio Elijasiv, odredivši jednu sobu za Toviju u tremu doma Božjega.

8 To bi meni vrlo žao i ja izbacih iz sobe sve Tovijne stvari;

9 naredih da se soba očisti, i vratih opet u nju posuđe doma Božjega, prinose i tamjan.

10 Doznah takođe da se Levitima nisu davali delovi njihovi, i da su se Leviti i pevači, kojima je bila poverena služba, razbegli svaki u svoje mesto.

11 Ja ukorih starešine i rekoh: Zašto je dom Božji napušten? I ja sabrah Levite i pevače i vratih ih na njihovo mesto.

12 Tada sav Juda donese u slagališta desetke od žita, od vina i od ulja.

13 Ja poverih nadzor nad slagalištima Selemiji, svešteniku, Sadoku, književniku, i Fedaji, jednom od Levita, i dodelih im Anana, sina Zahura, sina Matanijina, jer se oni smatrahu da su verni. Njima se poveri da vrše deobe između braće svoje.

14 Spomeni me se, Bože moj, za to, i ne zaboravi dela moja pobožna prema domu Boga moga i stvarima koje imaju da se posvršavaju.

15 U to vreme videh u Judi ljude gde muljaju u muljaonici u subotu, nose snopove, tovare na magarce vino, grožđe i smokve, i razne druge stvari da ih nose u Jerusalim u subotu, i prekorih ih onaj dan kad prodavahu prihode svoje.

16 Bilo je i Tiraca koji behu nastanjeni u Jerusalimu i koji donošahu ribu i raznu trgovinu i prodavahu u subotu sinovima Judinim u Jerusalimu.

17 Ja prekorih za to velikaše Judine i rekoh njima: Šta znači ovo zlo što činite skvrneći subotu?

18 Nisu li tako činili oci vaši, i nije li za to Bog naš pustio na nas i na ovaj grad sve ove nevolje? I vi opet navlačite gnev na Izrailja skvrneći subotu!

19 Zatim naredih da se zatvore vrata Jerusalimska u oči subote, čim na njih senka padne, i da se ne otvaraju nego posle subote. I postavih nekoliko svojih momaka na vrata, da se spreči unošenje bilo kakvog tovara u subotu.

20 Tada trgovci i prodavci raznih stvari provedoše jedanput a i dvaput noć izvan Jerusalima.

21 Ja ih opomenuh govoreći im: Zašto provodite noć pred zidovima? Ako još to činite, staviću ruke na vas. Od tada prestaše da dolaze u subotu.

22 Levitima zapovedih da se očiste i da dođu i da čuvaju vrata, da se posveti dan subotni. I za ovo spomeni me se, Bože moj, i oprosti mi po velikom milosrđu svome!

23 U to isto vreme videh Judeje koji bejahu uzeli žene Azoćanke, Amonke i Moavke.

24 Polovina dece njihove govoraše azotski i ne znahu govoriti judejski, nego poznavahu jezik jednog ili drugoga naroda.

25 Zato ih korih i izgrdih, i neke između njih izudarah i čupah ih za kose i zakleh ih Bogom da ne daju kćeri svojih sinovima njihovim, niti da uzimaju kćeri njihove za sinove svoje ili za sebe.

26 Nije li tim zgrešio Solomon, kralj Izrailjev? Nije bilo kralja njemu ravna u mnoštvu naroda, njega je ljubio Bog njegov, i Bog ga beše postavio kraljem nad celim Izrailjem; a ipak ga žene tuđinke navedoše na greh.

27 A vama li ćemo dopustiti da činite to veliko zlo i da grešite Bogu našemu uzimajući žene tuđinke?

28 Jedan od sinova Jojade, sina Elijasiva, prvosveštenika beše zet Sanavalatu, Oronjaninu. Ja ga oterah od sebe.

29 Spomeni se njih, Bože moj, što oskvrniše sveštenstvo i savez zaključen preko sveštenika i Levita!

30 Ja ih očistih od svih tuđinaca i opet postavih u krepost ono što su trebali da drže sveštenici i Leviti, svaki u službi svojoj,

31 i ono što se odnosi na prinos drva na određene rokove i ono što se odnosi na prvine. Spomeni se mene milostivo, Bože moj!

1. Dvadesete godine Artakserksova kraljevanja.ć