Библија (Бакотић) : Захарија
| ←Агеј | БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић |
Малахија→ |
Глава 1.
[уреди]1 Осмога месеца друге године Даријеве, реч Господња проговори Захарији, сину Варахије, сина Идова, пророку, и рече:
2 Господ се много наљути на оце ваше.
3 Зато им реци: Овако говори Господ над војскама: Вратите се к мени, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити ка вама, говори Господ над војскама.
4 Не будите као оци ваши, којима се обраћаху први пророци, говорећи: Овако говори Господ над војскама: Вратите се са злих путева својих! Али они нити послушаше, нити пазише на мене, говори Господ.
5 Где су оци ваши?, и пророци, могоше ли они вечито живети?
6 Али речи моје и наредбе моје, које дадох слугама својим, пророцима, не стигоше ли оце ваше? Они се обратише и рекоше: Господ над војскама поступи са нама као што се реши учинити по путевима и по делима нашим.
7 Двадесет четвртога дана једанаестог месеца, а то је месец Сават, друге године Даријеве, реч Господња проговори Захарији, сину Варахије, сина Идова, и рече:
8 Гледах ноћу, и гле, један човек беше на коњу риђу и стајаше међу миртама у месту хладовитом; за њим бејаху коњи риђи, шарени и бели.
9 Ја рекох: Што су ови коњи, господе мој? А анђео који говораше са мном рече ми: Показаћу ти који су ови коњи.
10 Човек који стајаше међу миртама проговори и рече: Ово су они које Господ посла да обилазе земљу.
11 И они се обратише анђелу Господњему, који стајаше међу миртама, и рекоше: Обиђосмо земљу, и гле, сва земља почива и у миру је.
12 Тада анђео Господњи узе реч и рече: Господе над војскама, кад ћеш се већ смиловати Јерусалиму и градовима Јудиним, на које си гневан већ седамдесет година?
13 Господ одговори добрим речима, речима утехе, анђелу који са мном говораше.
14 И анђео који са мном говораше рече ми: Вичи и реци: Овако говори Господ над војскама: велика ме љубомора обузе на Јерусалим и на Сион,
15 и много сам љут на народе охоле; јер ја бејах само мало љут, али они помогоше злу.
16 Зато овако говори Господ: Враћам се Јерусалиму са милошћу; мој ће се дом опет сазидати у њему, и уже ће се Јерусалимом затегнути.
17 Опет вичи и реци: Овако говори Господ над војскама: Још ће градови моји обиловати добром; Господ ће још утешити Сион и опет изабрати Јерусалим.
18 Ја подигох очи своје и погледах, и гле, ту бејаху четири рога.
19 Рекох анђелу који говораше са мном: Што су ти рогови? А он ми рече: То су рогови који разметнуше Јуду, Израиља и Јерусалим.
20 Затим ми Господ показа четири ковача.
21 Ја рекох: Шта ће они да раде? А он рече: То су рогови који разметнуше Јуду, да нико не подиже главе; а ови ковачи дођоше да их престраше и да одбију рогове народа који подигоше рог на земљу Јудину да је разметну.
Глава 2.
[уреди]1 Ја подигох очи своје и погледах, и гле, ту беше човек с ужетом мерачким у руци.
2 Ја рекох: Куда идеш? А он ми рече: Идем да измерим Јерусалим, да видим колика му треба ширина и колика дужина.
3 И гле, анђео који говораше са мном изиђе, и други анђео изиђе му на сусрет.
4 Он му рече: Трчи, говори оном младићу, и реци: Јерусалим ће бити отворен град ради мноштва људи и животиња што ће бити у њему;
5 ја ћу му бити, - говори Господ, - зид пламени унаоколо и слава његова усред њега.
6 Бежите, бежите из северне земље! говори Господ. Јер вас разасух у четири ветра неба, говори Господ.
7 Спаси се, Сионе, ти који код кћери Вавилонске седиш!
8 Јер овако говори Господ над војскама: После овога ће слава доћи! Он ме посла к народима који вас опленише јер ко у вас дирне дира у зеницу ока његова.
9 Гле, ја дижем руку своју на њих и они ће бити плен онима који им слуге беху, и познаћете да ме је Господ над војскама послао.
10 Покликни радосно и весели се, кћери Сионска! Јер ево долазим ти и код тебе седећу, говори Господ.
11 Многи ће народи прионути за Господа у тај дан, и постаће мој народ. Код тебе ћу наставати, и познаћеш да ме је Господ над војскама теби послао.
12 Држаће Господ Јуду као свој део у светој земљи, и опет ће Јерусалим изабрати.
13 Нек умукне свако тело пред Господом! Јер се он јави из светога стана свога.
Глава 3.
[уреди]1 Он ми показа Исуса, првосвештеника, који стајаше пред анђелом Господњим, и Сотону који му стајаше с десне стране, да га оптужи.
2 Господ рече Сотони: Нек те Господ укори, Сотоно! Нек те Господ укори, он који изабра Јерусалим! Није ли он угарак истргнут из огња?
3 А Исус бејаше покривен прљавим хаљинама и стајаше пред анђелом.
4 Анђео проговори и рече онима који стајаху пред њим: Скините с њега те прљаве хаљине. Па рече Исусу: Види, скидам с тебе безакоње твоје, и облачим те у свечане хаљине.
5 Ја рекох: Нека му метну чисту чалму на главу. И метнуше му чисту чалму на главу, и обукоше му хаљине; а анђео Господњи стајаше онде.
6 Анђео Господњи каза Исусу ову поруку:
7 Овако говори Господ над војскама: Ако мојим путевима идеш, и ако држиш оно што сам наредио да се држи, судићеш дому моме, и чуваћеш тремове моје, и даћу ти да слободно ступиш међу оне који овде стоје.
8 Чуј, Исусу, првосвештениче, ти и другови твоји што седе пред тобом; јер ће ти људи бити знамења. Ево ја ћу довести слугу свога, клицу.
9 Јер гле, камен који метнух пред Исуса, на том је камену седам очију; гле ја ћу сам на њему урезати оно што има да се урезује, говори Господ над војскама; и одузећу безакоње од те земље у један дан.
10 У тај дан, говори Господ над војскама, позиваћете један другога под лозу и под смокву.
Глава 4.
[уреди]1 Анђео који говораше са мном врати се и пробуди ме као човека који се из сна прене.
2 Он ми рече: Шта то видиш? Ја одговорих: Видим, ето, свећњак сав од злата и горе па њему уљаницу и седам жижака на њему, са седам цеви за седам жижака на врху свећњака;
3 и уза њ су две маслине, једна с десне стране уљанице а друге с леве стране.
4 И ја рекох анђелу који говораше са мном: Шта значе ове ствари, господе мој?
5 Анђео који говораше са мном, одговори ми: Зар не знаш шта ове ствари значе? Ја рекох: Не, господе, мој.
6 Тад ми он рече: То је реч Господња Зоровавељу: Не силом, ни снагом, него духом мојим, говори Господ над војскама.
7 Што си ти, горо велика, пред Зоровавељом? Бићеш сравњена. Он ће поставити главни камен усред усклика: Милост, милост за њ!
8 Реч Господња овако ми проговори:
9 Руке Зоровавељеве основаше овај дом, руке ће га његове и довршити, и познаћеш да ме је Господ над војскама послао к вама.
10 Јер који презреше дан малих почетака, радоваће се кад виде висак у руци Зоровавељевој: Ово седам, то су очи Господње које обилазе сву земљу.
11 Ја проговорих и рекох му: Шта значе те две маслине с десне и с леве стране свећњака?
12 И опет проговорих, и рекох му: Шта значе оне две гране маслинове што су међу две цеви златне, из којих се цеди злато?
13 Он ми одговори: Зар не знаш шта оне значе? Ја рекох: Не, Господе мој.
14 И он рече: То су два помазаника, који стоје пред Господом целе земље.
Глава 5.
[уреди]1 Ја подигох опет очи и погледах, и гле, ту беше савијен лист који је летео.
2 Он ми рече: Шта то видиш? Ја одговорих: Видим савијен лист који лети; дуг је двадесст лаката а широк десет лаката.
3 И он ми рече: То је проклетство које се шири над свом земљом; јер ће се по њему сваки крадљивац истребити одавде, и по њему ће се сваки кривоклетник истребити одавде.
4 Ја га пуштам, говори Господ над војскама, да уђе у кућу крадљиваца и у кућу онога који се куне мојим именом криво, да се настани у њој и да је сатре заједно с дрвљем и камењем.
5 Анђео који са мном говораше ступи напред, и рече ми: Подигни очи и гледај што оданде излази.
6 Ја одговорих: Шта је то? А он рече: То је ефа што излази. И дода: то је безакоње њихово по свој земљи.
7 И, гле, подиже се велики комад олова, и једна жена сеђаше усред ефе.
8 Он рече: То је бездушност. И гурну је у ефу, и баци на отвор онај комад олова.
9 Ја подигох очи и погледах, и гле, појавише се две жене. Ветар им дуваше у крила; оне имаху крила као у роде. Оне дигоше ефу између земље и неба.
10 Ја рекох анђелу који говораше за мном: Куд носе оне ефу?
11 Он ми одговори: Оне ће да јој начине кућу у земљи Сенару, и кад буде готова, поставиће је на њено место.
Глава 6.
[уреди]1 Ја подигох опет очи и погледах, и гле, четвора кола излажаху између два брда, а та брда бејаху од бакра.
2 У првим колима бејаху коњи риђи, у другим колима коњи врани,
3 у трећим колима коњи бели, а у четвртим колима коњи шарени, доратасти.
4 Ја проговорих и рекох анђелу који са мном говораше: Шта је то, господе мој?
5 Анђео ми одговори: То су четири ветра небеска, који излазе из места где беху пред Господом целе земље.
6 Коњи врани што су у једним колима, они иду у северну земљу; бели иду за њима, шарени иду у јужну земљу.
7 Риђи излазе и траже да пролазе земљу. Анђео им рече: Идите, пролазите земљу! И они пролазише земљу.
8 Он ме зовну и рече ми: Гле, они који иду у северну земљу умирују гнев мој у земљи северној.
9 Реч Господња овако ми проговори:
10 Примићеш дарове од робља, од Хелдаја, од Товије и од Једаје, и ићи ћеш у исти дан у дом Јосије, сина Софонијина, куд они свратише долазећи из Вавилона.
11 Узећеш сребра и злата и начинићеш круне и метнућеш их на главу Исусу, сину Јоседекову, првосвештенику.
12 И казаћеш му: Овако говори Господ над војскама: Гле, човек коме је име клица проклијаће на месту своме, и саградиће храм Господњи.
13 Он ће саградити храм Господњи, и носиће знаке величанства, владаће на свом престолу, и биће свештеник на престолу своме, и савршена ће слога бити између једнога и другога.
14 Круне ће бити за Елему, Товију и Једаја, и за Хена, сина Софонијина, за спомен у храму Господњему.
15 Они који су далеко доћи ће, и градиће храм Господњи, и познаћете да ме је Господ над војскама послао к вама. То ће бити ако слушате глас Господа, Бога свога.
Глава 7.
[уреди]1 Четврте године краља Дарија, реч Господња проговори Захарији четвртога дана деветога месеца, а то је месец Хаслев.
2 Из Ветиља беху послани Сарасар и Регемелех с људима својим да се моле Господу,
3 и да кажу свештеницима дома Господа над војскама и пророцима: Треба ли да плачем петога месеца и да постим као што сам толико година чинио?
4 Реч Господња овако ми проговори:
5 Кажи свему народу земље и свештеницима: Кад постисте и тужисте петога и седмога месеца за седамдесет година, јесте ли ради мене постили?
6 А кад једете и пијете, нисте ли ви сами који једете и пијете?
7 Не знате ли речи које је прогласио Господ преко првих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран, са градовима својим око себе, и кад бејаху насељени јужни крај и равница?
8 Реч Господња проговори Захарији и рече:
9 Овако говораше Господ над војскама: Правду душевно делите, и будите добри и милосрдни један дугоме.
10 Не чините криво удовици и сироти, странцу и сиромаху, и у срцу своме не мислите зло један другоме.
11 Али они не хтеше слушати, узмакоше раменом натраг и затискоше уши своје да не чују.
12 Отврднуше срце своје као дијамант, да не чују закон и речи које посла Бог над војскама духом својим, преко првих пророка. Зато се распали гнев Господа над војскама.
13 Кад он зваше, они не послушаше, и зато их ја не слушах кад они зваше, говори Господ над војскама.
14 Ја их разметнух по свим народима, које они не познаваше; земља би опустошена за њима, нико више не улажаше у њу, нити излажаше из ње, и од земље милина направише они пустињу.
Глава 8.
[уреди]1 Реч Господа над војскама овако проговори:
2 Овако говори Господ над војскама: Обузе ме на Сион силна љубомора и велики гнев имам на њ.
3 Овако говори Господ: Враћам се у Сион, и населићу се усред Јерусалима. Јерусалим ће се звати град верни, и гора Господа над војскама, Света гора.
4 Овако говори Господ над војскама: Опет ће седети старци и старице по улицама Јерусалимским, са штапом у руци због великог броја дана својих.
5 Улице ће градске бити пуне детића и девојчица, које ће се играти по њима.
6 Овако говори Господ над војскама: Ако је то чудно пред очима остатка тог народа у то време, хоће ли то бити чудно и пред мојим очима?, говори Господ над војскама.
7 Овако говори Господ над војскама: Ево, избављам свој народ из земље источне и из земље западме.
8 Вратићу их; и они ће наставати усред Јерусалима, и биће мој народ и ја ћу им бити Бог истином и правдом.
9 Овако говори Господ над војскама: Нека се укрепе руке вама који слушате у ово време ове речи из уста пророка од дана кад се основа дом Господа над војскама, да се сазида храм.
10 Јер пре тих дана не беше награде ни за човека ни за животињу, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше, ни ономе који долажаше, и ја пустих све људе једнога на другога.
11 Сада нисам као пре остатку тог народа, говори Господ над војскама.
12 Јер ће усеви напредовати, лоза ће носити свој плод, и земља ће рађати свој род, и небо ће давати росу своју. Све ћу ја то дати остатку тог народа.
13 И као што бејасте под проклетством међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити и бићете под благословом. Не бојте се, и нек се укрепе мишице ваше!
14 Јер овако говори Господ над војскама: Као што вам намислих зло учинити, кад ме оци ваши дражише, говори Господ над војскама, и не раскајах се,
15 тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудину. Не бојте се!
16 Ево што треба да чините: Говорите истину један другоме, судите право и за мир на вратима својим.
17 Не мислите један другоме зло у срцу своме, и не љубите криве заклетве. Јер на све то ја мрзим, говори Господ.
18 Реч Господа над војскама овако ми проговори:
19 Овако говори Господ над војскама: Пост четвртога, пост петога, пост седмога и пост десетога месеца, обратиће се за дом Јудин у радост и весеље и у празнике весеља. Али љубите истину и мир.
20 Овако говори Господ над војскама: Још ће долазити народи и становници многих градова.
21 Долазиће становници једнога града у други, говорећи: Хајдемо да се молимо Господу, и да тражимо Господа над војскама! Ићи ћемо и ми.
22 Тако ће долазити многи народи да траже Господа над војскама у Јерусалиму, и да се моле Господу.
23 Овако говори Господ над војскама: У то ће време десет људи од свих језика народа ухватити једног Јудејина за скут говорећи: Идемо с вама, јер сазнасмо да је с вама Бог.
Глава 9.
[уреди]1 Пророчанство. Реч Господња о земљи Адраху; она над Дамаском застаје, јер око Господње на људе пази као и на сва племена Израиљева?,
2 и над Ематом застаје, на граници Дамаској, над Тиром и над Сидоном, поред све мудрости њихове.
3 Тир је себи град саградио, и сребра је као праха сабрао и злата као блата са улица.
4 Гле, Господ ће га покупити, силу ће његову у море бацити, и он ће огњем изгорети.
5 Видеће то Аскалон, и уплашиће се, а и Газа, и обузеће га дрхат, а и Акарон, јер ће се дух његов збунити. Нестаће краља из Газе. Неће више бити Аскалон насељен.
6 Туђин ће у Азоту наставати и силу ћу Филистејску оборити.
7 Истргнућу крв из уста његових, и поганство из зуба његових; и остаће и он Богу нашему; он ће бити као поглавар у Јуди, а Акрон ће као Јевусејац бити.
8 Утврдићу логор око дома свога, да га од војске браним, од оних који иду и који долазе, и затирач неће више пролазити посред њих, јер су моје очи сада на њ управљене.
9 Покликни од радости, кћери Сионска. Подвикуј од весеља, кћери Јерусалимска! Гле, долази ти краљ твој! Праведан је и побеђује, кротак је; на магарету јаше, на магарету, пулету магаричину.
10 Уништићу кола Јефремова и коње Јерусалимске; уништиће се лукови бојни. Он ће народима мир објавити и владаће од мора до мора, и од река до крајева земље.
11 А за тебе и за савез твој, крвљу запечаћен, извадићу робље твоје из јаме у којој нема воде.
12 Вратиће се у град сужњи пуни наде. То још данас теби јављам, двојном ћу ти платити.
13 Јер ја запех себи Јуду као лук, наоружах се Јсфремом као луком, и ја ћу синове твоје подизати Сионе, - на твоје синове Јаване! -, начинићу те мачем јуначким.
14 Господ ће се над њима показати, и стреле његове летеће као муње; затрубиће Господ, Вечити, у трубу, и са јужним доћи ће вихором.
15 Господ ће их над војскама заклањати; најешће се и сузбиће камење из праће, напиће се и викаће као да их је обузело вино; пуни ће као пехар бити, као углови од олтара.
16 Спасиће их Господ, Бог њихов, у тај дан као стадо својега народа, јер су они драго камење на венцу које ће у земљи засијати.
17 Ах! среће њихове и лепоте! Од жита ће момци, од шире ће девојке процветати.
Глава 10.
[уреди]1 Тражите од Господа кишу, кишу пролетњу! Господ муње ће пустити, и даће вам кишу обилату, и свакоме ће у пољу траве дати.
2 Јер терафими ништаве речи имају, и врачи лажно пророкују, лажу снови и таштином теше. Зато они као стада лутају, невољни су, јер немају пастира.
3 Гнев се мој на пастире распали, и казнићу јарце. Јер обилази Господ над војскама стадо своје дома Јудина, и од њега као коња славе за бој ће направити.
4 Од њега ће угао изићи, од њега клин, од њега лук бојни, од њега ће све војводе изићи.
5 И они ће као јунаци непријатеље своје газити као блато улично у боју; и бориће се, јер ће Господ с њима бити, и који на коњима буду, њих ће срамота покрити.
6 Укрепићу ја дом Јудин, избавићу дом Јосифов. Повратићу их, јер сам се на њих ја смиловао, и биће као да их нисам одбацио, јер сам ја Господ, Бог њихов, и услишићу их.
7 Јефрем ће као јунак бити, срце ће његово као од вина весело бити. Видеће то синови њихови, и радоваће се, радоваће се у Господу срце њихово.
8 Зазвиждаћу им и сабраћу их, јер их откупљујем; и умножиће се они као што су се множили.
9 Расејаћу их међу народе, и из далеких ће места мене се опомињати. Живеће са децом својом и вратиће се.
10 Вратићу их из земље египатске, покупићу их из Асирије, и довешћу их у земљу Галадску и на Ливан, и неће им бити доста места.
11 Он ће море тескобе прелазити, удариће валове морске, и све ће дубине речне посахнути; обориће се понос Асирски, нестаће скиптра египатског.
12 Господом ћу их укрепити, и они ће ходити у име његово, говори Господ.
Глава 11.
[уреди]1 Отвори, Ливане, врата своја, и огањ нек прождире кедре твоје!
2 Ридај, чемпресе, јер се кедар обори; који се уздигоше пропадоше! Ридајте, храстови Васански, јер се обори шума недоступна.
3 Стоји јаук пастира, јер се затра слава њихова, јер се понос Јордански обори.
4 Овако говори Господ, Бог мој: Паси овце клању намењене!
5 Без казне их кољу који их набаве, а који их продаје говори: Благословен да је Господ, јер се обогатих!, и не штеде их њихови пастири.
6 Јер не жалим више становнике земље, говори Господ; и ето предајем људе једног другоме у руке, и у руке краљу њиховоме; и они ће земљу да потиру, и ја нећу из руку њихових избављати.
7 Тада ја стадох пасти овце намењене клању, најневољније од стада. Узех две палице и наденух једној име Милост, а другој наденух име Свеза. И пасох овце.
8 Ја погубих три пастира за месец дана; душа моја беше љута на њих, а и душа њихова мрзаше на мене.
9 И рекох: Нећу вас више пасти; која погине нека погине, а која пропадне нека пропадне, а које остану нек се међу собом прождиру!
10 Ја узех своју палицу Милост и сломих је, да укинем савез свој који учиних са свим народима.
11 Он се укиде оног дама, и невољне овце које гледаху на ме, познаше тако да то беше реч Господња.
12 Ја им рекох: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако није, немојте. И измерише ми плату, тридесет сикли сребра.
13 Господ ми рече: Баци лончару ту сјајну цену којом ме проценише. И узев тридесет сикли сребра бацих их лончару у дом Господњи.
14 Затим сломих другу своју палицу, Свезу, да укинем братство између Јуде и Израиља.
15 Господ ми рече: Узми још алат безумног пастира!
16 Јер ево ја ћу подигнути пастира у земљи, који неће марити за овце које гину, неће тражити нејаке, нити ће видати рањене, нити ће носити сустале, него ће јести месо од претилих, и растргнуће их до папака ногу њихових.
17 Тешко никаквом пастиру који напушта овце своје. Мач пао на десницу његову и на десно око његово! Усахнула му десница, ослепело десно око његово!
Глава 12.
[уреди]1 Пророчанство, реч Господња, о Израиљу. Овако говори Господ који је небо разапео и земљу основао, и који је дух човечји који је у њему створио:
2 Гле, ја ћу од Јерусалима пехар од заноса за све околне народе учинити, па и за Јуду у опсади Јерусалима.
3 Тог ћу дана учинити од Јерусалима тежак камен за све народе; сатрће се сви који га подигну, и сви ће народи земље сабрати се на њ.
4 У тај дан ћу учинити, говори Господ, да сви коњи постану плаховити, и сви коњаници бесни. Ал' ће очи моје отворене бити на дом Јудин, кад ослепим све коње народа.
5 Војводе Јудине у срцу ће своме говорити: Становници су Јерусалима сила наша по Господу над војскама, Богу њиховоме.
6 У тај дан ћу од војвода Јудиних учинити као запаљено огњиште међу дрвима, као буктињу разгорелу међу сноповима, и прождреће и десно и лево све народе унаоколо; а Јерусалим ће опет остати на своме месту, у Јерусалиму.
7 Господ ће најпре спасти шаторе Јудине, да се слава дома Давидова и слава житеља Јерусалима, не уздигне изнад Јуде.
8 У тај дан ће Господ заклањати становнике Јерусалимске, и најслабији ће у тај дан као Давид бити. Дом Давидов као Бог ће бити, као анђео Господњи пред њима.
9 У тај дан тражићу, да их истребим, све народе који на Јерусалим дођу.
10 Тада ћу на дом Давидов и на становнике Јерусалима излити дух молости и побожности, и они ће очи своје управити на ме, кога прободоше, и плакаће као за јединцем сином, и тужиће као за првенцем.
11 Велика ће жалост у тај дан бити у Јерусалиму, као жалост у Ададримону у долини Мегидонској.
12 У жалости биће земља, свака породица за се; Породица дома Давидова за се, а жене њихове за се; породица дома Натанова за се, а жене њихове за се;
13 породица дома Левијева за се, а жене њихове за се, породица Семејева за се, а жене њихове за се;
14 Све остале породице, свака за се, а жене њихове за се.
Глава 13.
[уреди]1 У тај ће се дан извор отворити дому Давидову и житељима Јерусалима, за грех и за нечистоту.
2 У тај дан ћу, вели Господ над војскама, истребити са земље имена идола, да се више не спомињу; а и пророке и нечисти дух уклонићу из земље.
3 И ако још ко пророкује рећи ће му отац његов и матер његова, који га родише: Нећеш ти живети, јер ти лажи у име Господње кажеш!, и отац његов и матер његова, који га родише, пробошће га када буде прорицао.
4 У тај дан ће стидети се пророци својих виђења када су пророковали, и неће се више плаштем до кострети огртати да би лагали.
5 Сваки ће од њих тад рећи: Нисам пророк, ја сам ратар, јер сам од младости своје ја изнајмљен.
6 А ако га неко пита: Одакле ти ране на рукама?, - одговориће: Добих их у кући пријатеља свога.
7 Дигни се, мачу, на пастира мога, и на човека другара мога!, говори Господ над војскама. Удри ти пастира и нек се разбегну овце! и руку ћу своју слабима пружити.
8 У свој ће се земљи, говори Господ, две трећине истребити, затрти, а трећи ће део остати.
9 Ту трећину ћу ја на огањ метнути, и претопићу је ко што се претапа сребро, окушаћу као што се злато куша. Призиваће они име моје, и ја ћу их услишити. Рећи ћу ја: Ово је мој народ, а он ће рећи: Господ је мој Бог!
Глава 14.
[уреди]1 Ево иде дан Господњи, и плен ће се твој усред тебе делити.
2 Све ћу народе скупити да Јерусалим нападну. Узеће се град, опљачкаће се домови, осрамотиће се жене; пола града у робље ће ићи, али остатак народа неће се из града истребити.
3 Господ ће се појавити, ратоваће на народе, као што се у дан боја ратује.
4 Ноге ће његове у тај дан на гори Маслинској стати, на источној страни Јерусалима, и гора ће се Маслинска од истока до запада по среди распасти, и настаће огромна долина. Половина горе отићи ће на север а половина на југ.
5 Бежаћете ви тад у долину гора мојих, јер ће та долина до Асала допирати. Бежаћете као што сте испред потреса бежали, у време Озије, краља Јудина, и доћи ће Господ, Бог мој, и сви свети његови са њиме.
6 Тога дана неће бити светлости, биће зима и лед.
7 Биће дан јединствен, познат Господу, који неће ни дан ни ноћ бити; али ће се пред вече појавити светлост.
8 У тај дан ће живе воде протицати из Јерусалима, и протећи ће пола ка источном мору а пола ка западноме мору; и биће и лето и зима.
9 Господ ће бити краљ над целом земљом. У тај дан ће Господ једини Господ бити, и његово ће име једино име бити.
10 Сва ће земља постати као равница од Гаваје до Римона с југа од Јерусалима; Јерусалим ће се узвисити и на своме месту остати од врата Венијаминових до места првих врата, до врата на углу, а од куле Ананеилове до тиска краљева.
11 Наставаће се у њему и неће више проклетстава бити. Јерусалим ће у миру бити.
12 Ево зла којим ће Господ ударити све народе који се против Јерусалима борише: Месо ће им с тела па комаде загнојити док ће још на ногама стајати; очи ће им се у рупама својим загнојити, и језик ће им се у устима загнојити.
13 У тај дан ће Господ велику забуну међу њих метнути, и један ће другог за руку хватати, и дигнуће једни руке на све друге.
14 И Јуда ће у Јерусалиму ратовати и сабраће се благо околних народа, злато, сребро и мноштво хаљина.
15 Зло ће и коње снаћи, мазге, камиле и магарце, и све животиње које у том пољу буду. И ово ће зло једнако првоме бити.
16 Сви који остану од свију народа који су год на Јерусалим ишли долазиће сваке године да се поклоне краљу, Господу над војскама, и да славе празник сеница.
17 И ако буде породица на земљи које у Јерусалим не дођу да се поклоне краљу, Господу над војскама, неће киша на њих падати и погодиће се бичем којим ће Господ ударити народе који не долазе на празник сеница, неће киша на њих падати.
18 И ако се племе египатско не подигне и не дође, неће киша на њега падати, погодиће га бич којим ће Господ ударити народе који не дођу на празник сеница.
19 То ће бити Египту казна, казна свим народима који не дођу на Празник сеница.
20 У тај дан ће на звоницима коњским бити написано: Светост Господу! И котлови дома Господњега биће као пехари пред олтаром.
21 Сваки котао у Јерусалиму и у Јуди посветиће се Господу над војскама; сви који жртве приносе ће доћи и служиће се њима да месо кухају, и у дому Господа над војскама неће више трговаца бити у тај дан.