Biblija (Bakotić) : Zaharija
| ←Agej | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
Malahija→ |
Glava 1.
[uredi]1 Osmoga meseca druge godine Darijeve, reč Gospodnja progovori Zahariji, sinu Varahije, sina Idova, proroku, i reče:
2 Gospod se mnogo naljuti na oce vaše.
3 Zato im reci: Ovako govori Gospod nad vojskama: Vratite se k meni, govori Gospod nad vojskama, i ja ću se vratiti ka vama, govori Gospod nad vojskama.
4 Ne budite kao oci vaši, kojima se obraćahu prvi proroci, govoreći: Ovako govori Gospod nad vojskama: Vratite se sa zlih puteva svojih! Ali oni niti poslušaše, niti paziše na mene, govori Gospod.
5 Gde su oci vaši?, i proroci, mogoše li oni večito živeti?
6 Ali reči moje i naredbe moje, koje dadoh slugama svojim, prorocima, ne stigoše li oce vaše? Oni se obratiše i rekoše: Gospod nad vojskama postupi sa nama kao što se reši učiniti po putevima i po delima našim.
7 Dvadeset četvrtoga dana jedanaestog meseca, a to je mesec Savat, druge godine Darijeve, reč Gospodnja progovori Zahariji, sinu Varahije, sina Idova, i reče:
8 Gledah noću, i gle, jedan čovek beše na konju riđu i stajaše među mirtama u mestu hladovitom; za njim bejahu konji riđi, šareni i beli.
9 Ja rekoh: Što su ovi konji, gospode moj? A anđeo koji govoraše sa mnom reče mi: Pokazaću ti koji su ovi konji.
10 Čovek koji stajaše među mirtama progovori i reče: Ovo su oni koje Gospod posla da obilaze zemlju.
11 I oni se obratiše anđelu Gospodnjemu, koji stajaše među mirtama, i rekoše: Obiđosmo zemlju, i gle, sva zemlja počiva i u miru je.
12 Tada anđeo Gospodnji uze reč i reče: Gospode nad vojskama, kad ćeš se već smilovati Jerusalimu i gradovima Judinim, na koje si gnevan već sedamdeset godina?
13 Gospod odgovori dobrim rečima, rečima utehe, anđelu koji sa mnom govoraše.
14 I anđeo koji sa mnom govoraše reče mi: Viči i reci: Ovako govori Gospod nad vojskama: velika me ljubomora obuze na Jerusalim i na Sion,
15 i mnogo sam ljut na narode ohole; jer ja bejah samo malo ljut, ali oni pomogoše zlu.
16 Zato ovako govori Gospod: Vraćam se Jerusalimu sa milošću; moj će se dom opet sazidati u njemu, i uže će se Jerusalimom zategnuti.
17 Opet viči i reci: Ovako govori Gospod nad vojskama: Još će gradovi moji obilovati dobrom; Gospod će još utešiti Sion i opet izabrati Jerusalim.
18 Ja podigoh oči svoje i pogledah, i gle, tu bejahu četiri roga.
19 Rekoh anđelu koji govoraše sa mnom: Što su ti rogovi? A on mi reče: To su rogovi koji razmetnuše Judu, Izrailja i Jerusalim.
20 Zatim mi Gospod pokaza četiri kovača.
21 Ja rekoh: Šta će oni da rade? A on reče: To su rogovi koji razmetnuše Judu, da niko ne podiže glave; a ovi kovači dođoše da ih prestraše i da odbiju rogove naroda koji podigoše rog na zemlju Judinu da je razmetnu.
Glava 2.
[uredi]1 Ja podigoh oči svoje i pogledah, i gle, tu beše čovek s užetom meračkim u ruci.
2 Ja rekoh: Kuda ideš? A on mi reče: Idem da izmerim Jerusalim, da vidim kolika mu treba širina i kolika dužina.
3 I gle, anđeo koji govoraše sa mnom iziđe, i drugi anđeo iziđe mu na susret.
4 On mu reče: Trči, govori onom mladiću, i reci: Jerusalim će biti otvoren grad radi mnoštva ljudi i životinja što će biti u njemu;
5 ja ću mu biti, - govori Gospod, - zid plameni unaokolo i slava njegova usred njega.
6 Bežite, bežite iz severne zemlje! govori Gospod. Jer vas razasuh u četiri vetra neba, govori Gospod.
7 Spasi se, Sione, ti koji kod kćeri Vavilonske sediš!
8 Jer ovako govori Gospod nad vojskama: Posle ovoga će slava doći! On me posla k narodima koji vas opleniše jer ko u vas dirne dira u zenicu oka njegova.
9 Gle, ja dižem ruku svoju na njih i oni će biti plen onima koji im sluge behu, i poznaćete da me je Gospod nad vojskama poslao.
10 Poklikni radosno i veseli se, kćeri Sionska! Jer evo dolazim ti i kod tebe sedeću, govori Gospod.
11 Mnogi će narodi prionuti za Gospoda u taj dan, i postaće moj narod. Kod tebe ću nastavati, i poznaćeš da me je Gospod nad vojskama tebi poslao.
12 Držaće Gospod Judu kao svoj deo u svetoj zemlji, i opet će Jerusalim izabrati.
13 Nek umukne svako telo pred Gospodom! Jer se on javi iz svetoga stana svoga.
Glava 3.
[uredi]1 On mi pokaza Isusa, prvosveštenika, koji stajaše pred anđelom Gospodnjim, i Sotonu koji mu stajaše s desne strane, da ga optuži.
2 Gospod reče Sotoni: Nek te Gospod ukori, Sotono! Nek te Gospod ukori, on koji izabra Jerusalim! Nije li on ugarak istrgnut iz ognja?
3 A Isus bejaše pokriven prljavim haljinama i stajaše pred anđelom.
4 Anđeo progovori i reče onima koji stajahu pred njim: Skinite s njega te prljave haljine. Pa reče Isusu: Vidi, skidam s tebe bezakonje tvoje, i oblačim te u svečane haljine.
5 Ja rekoh: Neka mu metnu čistu čalmu na glavu. I metnuše mu čistu čalmu na glavu, i obukoše mu haljine; a anđeo Gospodnji stajaše onde.
6 Anđeo Gospodnji kaza Isusu ovu poruku:
7 Ovako govori Gospod nad vojskama: Ako mojim putevima ideš, i ako držiš ono što sam naredio da se drži, sudićeš domu mome, i čuvaćeš tremove moje, i daću ti da slobodno stupiš među one koji ovde stoje.
8 Čuj, Isusu, prvosvešteniče, ti i drugovi tvoji što sede pred tobom; jer će ti ljudi biti znamenja. Evo ja ću dovesti slugu svoga, klicu.
9 Jer gle, kamen koji metnuh pred Isusa, na tom je kamenu sedam očiju; gle ja ću sam na njemu urezati ono što ima da se urezuje, govori Gospod nad vojskama; i oduzeću bezakonje od te zemlje u jedan dan.
10 U taj dan, govori Gospod nad vojskama, pozivaćete jedan drugoga pod lozu i pod smokvu.
Glava 4.
[uredi]1 Anđeo koji govoraše sa mnom vrati se i probudi me kao čoveka koji se iz sna prene.
2 On mi reče: Šta to vidiš? Ja odgovorih: Vidim, eto, svećnjak sav od zlata i gore pa njemu uljanicu i sedam žižaka na njemu, sa sedam cevi za sedam žižaka na vrhu svećnjaka;
3 i uza nj su dve masline, jedna s desne strane uljanice a druge s leve strane.
4 I ja rekoh anđelu koji govoraše sa mnom: Šta znače ove stvari, gospode moj?
5 Anđeo koji govoraše sa mnom, odgovori mi: Zar ne znaš šta ove stvari znače? Ja rekoh: Ne, gospode, moj.
6 Tad mi on reče: To je reč Gospodnja Zorovavelju: Ne silom, ni snagom, nego duhom mojim, govori Gospod nad vojskama.
7 Što si ti, goro velika, pred Zorovaveljom? Bićeš sravnjena. On će postaviti glavni kamen usred usklika: Milost, milost za nj!
8 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
9 Ruke Zorovaveljeve osnovaše ovaj dom, ruke će ga njegove i dovršiti, i poznaćeš da me je Gospod nad vojskama poslao k vama.
10 Jer koji prezreše dan malih početaka, radovaće se kad vide visak u ruci Zorovaveljevoj: Ovo sedam, to su oči Gospodnje koje obilaze svu zemlju.
11 Ja progovorih i rekoh mu: Šta znače te dve masline s desne i s leve strane svećnjaka?
12 I opet progovorih, i rekoh mu: Šta znače one dve grane maslinove što su među dve cevi zlatne, iz kojih se cedi zlato?
13 On mi odgovori: Zar ne znaš šta one znače? Ja rekoh: Ne, Gospode moj.
14 I on reče: To su dva pomazanika, koji stoje pred Gospodom cele zemlje.
Glava 5.
[uredi]1 Ja podigoh opet oči i pogledah, i gle, tu beše savijen list koji je leteo.
2 On mi reče: Šta to vidiš? Ja odgovorih: Vidim savijen list koji leti; dug je dvadesst lakata a širok deset lakata.
3 I on mi reče: To je prokletstvo koje se širi nad svom zemljom; jer će se po njemu svaki kradljivac istrebiti odavde, i po njemu će se svaki krivokletnik istrebiti odavde.
4 Ja ga puštam, govori Gospod nad vojskama, da uđe u kuću kradljivaca i u kuću onoga koji se kune mojim imenom krivo, da se nastani u njoj i da je satre zajedno s drvljem i kamenjem.
5 Anđeo koji sa mnom govoraše stupi napred, i reče mi: Podigni oči i gledaj što odande izlazi.
6 Ja odgovorih: Šta je to? A on reče: To je efa što izlazi. I doda: to je bezakonje njihovo po svoj zemlji.
7 I, gle, podiže se veliki komad olova, i jedna žena seđaše usred efe.
8 On reče: To je bezdušnost. I gurnu je u efu, i baci na otvor onaj komad olova.
9 Ja podigoh oči i pogledah, i gle, pojaviše se dve žene. Vetar im duvaše u krila; one imahu krila kao u rode. One digoše efu između zemlje i neba.
10 Ja rekoh anđelu koji govoraše za mnom: Kud nose one efu?
11 On mi odgovori: One će da joj načine kuću u zemlji Senaru, i kad bude gotova, postaviće je na njeno mesto.
Glava 6.
[uredi]1 Ja podigoh opet oči i pogledah, i gle, četvora kola izlažahu između dva brda, a ta brda bejahu od bakra.
2 U prvim kolima bejahu konji riđi, u drugim kolima konji vrani,
3 u trećim kolima konji beli, a u četvrtim kolima konji šareni, doratasti.
4 Ja progovorih i rekoh anđelu koji sa mnom govoraše: Šta je to, gospode moj?
5 Anđeo mi odgovori: To su četiri vetra nebeska, koji izlaze iz mesta gde behu pred Gospodom cele zemlje.
6 Konji vrani što su u jednim kolima, oni idu u severnu zemlju; beli idu za njima, šareni idu u južnu zemlju.
7 Riđi izlaze i traže da prolaze zemlju. Anđeo im reče: Idite, prolazite zemlju! I oni prolaziše zemlju.
8 On me zovnu i reče mi: Gle, oni koji idu u severnu zemlju umiruju gnev moj u zemlji severnoj.
9 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
10 Primićeš darove od roblja, od Heldaja, od Tovije i od Jedaje, i ići ćeš u isti dan u dom Josije, sina Sofonijina, kud oni svratiše dolazeći iz Vavilona.
11 Uzećeš srebra i zlata i načinićeš krune i metnućeš ih na glavu Isusu, sinu Josedekovu, prvosvešteniku.
12 I kazaćeš mu: Ovako govori Gospod nad vojskama: Gle, čovek kome je ime klica proklijaće na mestu svome, i sagradiće hram Gospodnji.
13 On će sagraditi hram Gospodnji, i nosiće znake veličanstva, vladaće na svom prestolu, i biće sveštenik na prestolu svome, i savršena će sloga biti između jednoga i drugoga.
14 Krune će biti za Elemu, Toviju i Jedaja, i za Hena, sina Sofonijina, za spomen u hramu Gospodnjemu.
15 Oni koji su daleko doći će, i gradiće hram Gospodnji, i poznaćete da me je Gospod nad vojskama poslao k vama. To će biti ako slušate glas Gospoda, Boga svoga.
Glava 7.
[uredi]1 Četvrte godine kralja Darija, reč Gospodnja progovori Zahariji četvrtoga dana devetoga meseca, a to je mesec Haslev.
2 Iz Vetilja behu poslani Sarasar i Regemeleh s ljudima svojim da se mole Gospodu,
3 i da kažu sveštenicima doma Gospoda nad vojskama i prorocima: Treba li da plačem petoga meseca i da postim kao što sam toliko godina činio?
4 Reč Gospodnja ovako mi progovori:
5 Kaži svemu narodu zemlje i sveštenicima: Kad postiste i tužiste petoga i sedmoga meseca za sedamdeset godina, jeste li radi mene postili?
6 A kad jedete i pijete, niste li vi sami koji jedete i pijete?
7 Ne znate li reči koje je proglasio Gospod preko prvih proroka, kad Jerusalim beše naseljen i miran, sa gradovima svojim oko sebe, i kad bejahu naseljeni južni kraj i ravnica?
8 Reč Gospodnja progovori Zahariji i reče:
9 Ovako govoraše Gospod nad vojskama: Pravdu duševno delite, i budite dobri i milosrdni jedan dugome.
10 Ne činite krivo udovici i siroti, strancu i siromahu, i u srcu svome ne mislite zlo jedan drugome.
11 Ali oni ne hteše slušati, uzmakoše ramenom natrag i zatiskoše uši svoje da ne čuju.
12 Otvrdnuše srce svoje kao dijamant, da ne čuju zakon i reči koje posla Bog nad vojskama duhom svojim, preko prvih proroka. Zato se raspali gnev Gospoda nad vojskama.
13 Kad on zvaše, oni ne poslušaše, i zato ih ja ne slušah kad oni zvaše, govori Gospod nad vojskama.
14 Ja ih razmetnuh po svim narodima, koje oni ne poznavaše; zemlja bi opustošena za njima, niko više ne ulažaše u nju, niti izlažaše iz nje, i od zemlje milina napraviše oni pustinju.
Glava 8.
[uredi]1 Reč Gospoda nad vojskama ovako progovori:
2 Ovako govori Gospod nad vojskama: Obuze me na Sion silna ljubomora i veliki gnev imam na nj.
3 Ovako govori Gospod: Vraćam se u Sion, i naseliću se usred Jerusalima. Jerusalim će se zvati grad verni, i gora Gospoda nad vojskama, Sveta gora.
4 Ovako govori Gospod nad vojskama: Opet će sedeti starci i starice po ulicama Jerusalimskim, sa štapom u ruci zbog velikog broja dana svojih.
5 Ulice će gradske biti pune detića i devojčica, koje će se igrati po njima.
6 Ovako govori Gospod nad vojskama: Ako je to čudno pred očima ostatka tog naroda u to vreme, hoće li to biti čudno i pred mojim očima?, govori Gospod nad vojskama.
7 Ovako govori Gospod nad vojskama: Evo, izbavljam svoj narod iz zemlje istočne i iz zemlje zapadme.
8 Vratiću ih; i oni će nastavati usred Jerusalima, i biće moj narod i ja ću im biti Bog istinom i pravdom.
9 Ovako govori Gospod nad vojskama: Neka se ukrepe ruke vama koji slušate u ovo vreme ove reči iz usta proroka od dana kad se osnova dom Gospoda nad vojskama, da se sazida hram.
10 Jer pre tih dana ne beše nagrade ni za čoveka ni za životinju, niti beše mira od neprijatelja ni onome koji odlažaše, ni onome koji dolažaše, i ja pustih sve ljude jednoga na drugoga.
11 Sada nisam kao pre ostatku tog naroda, govori Gospod nad vojskama.
12 Jer će usevi napredovati, loza će nositi svoj plod, i zemlja će rađati svoj rod, i nebo će davati rosu svoju. Sve ću ja to dati ostatku tog naroda.
13 I kao što bejaste pod prokletstvom među narodima, dome Judin i dome Izrailjev, tako ću vas izbaviti i bićete pod blagoslovom. Ne bojte se, i nek se ukrepe mišice vaše!
14 Jer ovako govori Gospod nad vojskama: Kao što vam namislih zlo učiniti, kad me oci vaši dražiše, govori Gospod nad vojskama, i ne raskajah se,
15 tako opet u ove dane namislih da dobro činim Jerusalimu i domu Judinu. Ne bojte se!
16 Evo što treba da činite: Govorite istinu jedan drugome, sudite pravo i za mir na vratima svojim.
17 Ne mislite jedan drugome zlo u srcu svome, i ne ljubite krive zakletve. Jer na sve to ja mrzim, govori Gospod.
18 Reč Gospoda nad vojskama ovako mi progovori:
19 Ovako govori Gospod nad vojskama: Post četvrtoga, post petoga, post sedmoga i post desetoga meseca, obratiće se za dom Judin u radost i veselje i u praznike veselja. Ali ljubite istinu i mir.
20 Ovako govori Gospod nad vojskama: Još će dolaziti narodi i stanovnici mnogih gradova.
21 Dolaziće stanovnici jednoga grada u drugi, govoreći: Hajdemo da se molimo Gospodu, i da tražimo Gospoda nad vojskama! Ići ćemo i mi.
22 Tako će dolaziti mnogi narodi da traže Gospoda nad vojskama u Jerusalimu, i da se mole Gospodu.
23 Ovako govori Gospod nad vojskama: U to će vreme deset ljudi od svih jezika naroda uhvatiti jednog Judejina za skut govoreći: Idemo s vama, jer saznasmo da je s vama Bog.
Glava 9.
[uredi]1 Proročanstvo. Reč Gospodnja o zemlji Adrahu; ona nad Damaskom zastaje, jer oko Gospodnje na ljude pazi kao i na sva plemena Izrailjeva?,
2 i nad Ematom zastaje, na granici Damaskoj, nad Tirom i nad Sidonom, pored sve mudrosti njihove.
3 Tir je sebi grad sagradio, i srebra je kao praha sabrao i zlata kao blata sa ulica.
4 Gle, Gospod će ga pokupiti, silu će njegovu u more baciti, i on će ognjem izgoreti.
5 Videće to Askalon, i uplašiće se, a i Gaza, i obuzeće ga drhat, a i Akaron, jer će se duh njegov zbuniti. Nestaće kralja iz Gaze. Neće više biti Askalon naseljen.
6 Tuđin će u Azotu nastavati i silu ću Filistejsku oboriti.
7 Istrgnuću krv iz usta njegovih, i poganstvo iz zuba njegovih; i ostaće i on Bogu našemu; on će biti kao poglavar u Judi, a Akron će kao Jevusejac biti.
8 Utvrdiću logor oko doma svoga, da ga od vojske branim, od onih koji idu i koji dolaze, i zatirač neće više prolaziti posred njih, jer su moje oči sada na nj upravljene.
9 Poklikni od radosti, kćeri Sionska. Podvikuj od veselja, kćeri Jerusalimska! Gle, dolazi ti kralj tvoj! Pravedan je i pobeđuje, krotak je; na magaretu jaše, na magaretu, puletu magaričinu.
10 Uništiću kola Jefremova i konje Jerusalimske; uništiće se lukovi bojni. On će narodima mir objaviti i vladaće od mora do mora, i od reka do krajeva zemlje.
11 A za tebe i za savez tvoj, krvlju zapečaćen, izvadiću roblje tvoje iz jame u kojoj nema vode.
12 Vratiće se u grad sužnji puni nade. To još danas tebi javljam, dvojnom ću ti platiti.
13 Jer ja zapeh sebi Judu kao luk, naoružah se Jsfremom kao lukom, i ja ću sinove tvoje podizati Sione, - na tvoje sinove Javane! -, načiniću te mačem junačkim.
14 Gospod će se nad njima pokazati, i strele njegove leteće kao munje; zatrubiće Gospod, Večiti, u trubu, i sa južnim doći će vihorom.
15 Gospod će ih nad vojskama zaklanjati; naješće se i suzbiće kamenje iz praće, napiće se i vikaće kao da ih je obuzelo vino; puni će kao pehar biti, kao uglovi od oltara.
16 Spasiće ih Gospod, Bog njihov, u taj dan kao stado svojega naroda, jer su oni drago kamenje na vencu koje će u zemlji zasijati.
17 Ah! sreće njihove i lepote! Od žita će momci, od šire će devojke procvetati.
Glava 10.
[uredi]1 Tražite od Gospoda kišu, kišu proletnju! Gospod munje će pustiti, i daće vam kišu obilatu, i svakome će u polju trave dati.
2 Jer terafimi ništave reči imaju, i vrači lažno prorokuju, lažu snovi i taštinom teše. Zato oni kao stada lutaju, nevoljni su, jer nemaju pastira.
3 Gnev se moj na pastire raspali, i kazniću jarce. Jer obilazi Gospod nad vojskama stado svoje doma Judina, i od njega kao konja slave za boj će napraviti.
4 Od njega će ugao izići, od njega klin, od njega luk bojni, od njega će sve vojvode izići.
5 I oni će kao junaci neprijatelje svoje gaziti kao blato ulično u boju; i boriće se, jer će Gospod s njima biti, i koji na konjima budu, njih će sramota pokriti.
6 Ukrepiću ja dom Judin, izbaviću dom Josifov. Povratiću ih, jer sam se na njih ja smilovao, i biće kao da ih nisam odbacio, jer sam ja Gospod, Bog njihov, i uslišiću ih.
7 Jefrem će kao junak biti, srce će njegovo kao od vina veselo biti. Videće to sinovi njihovi, i radovaće se, radovaće se u Gospodu srce njihovo.
8 Zazviždaću im i sabraću ih, jer ih otkupljujem; i umnožiće se oni kao što su se množili.
9 Rasejaću ih među narode, i iz dalekih će mesta mene se opominjati. Živeće sa decom svojom i vratiće se.
10 Vratiću ih iz zemlje egipatske, pokupiću ih iz Asirije, i dovešću ih u zemlju Galadsku i na Livan, i neće im biti dosta mesta.
11 On će more teskobe prelaziti, udariće valove morske, i sve će dubine rečne posahnuti; oboriće se ponos Asirski, nestaće skiptra egipatskog.
12 Gospodom ću ih ukrepiti, i oni će hoditi u ime njegovo, govori Gospod.
Glava 11.
[uredi]1 Otvori, Livane, vrata svoja, i oganj nek proždire kedre tvoje!
2 Ridaj, čemprese, jer se kedar obori; koji se uzdigoše propadoše! Ridajte, hrastovi Vasanski, jer se obori šuma nedostupna.
3 Stoji jauk pastira, jer se zatra slava njihova, jer se ponos Jordanski obori.
4 Ovako govori Gospod, Bog moj: Pasi ovce klanju namenjene!
5 Bez kazne ih kolju koji ih nabave, a koji ih prodaje govori: Blagosloven da je Gospod, jer se obogatih!, i ne štede ih njihovi pastiri.
6 Jer ne žalim više stanovnike zemlje, govori Gospod; i eto predajem ljude jednog drugome u ruke, i u ruke kralju njihovome; i oni će zemlju da potiru, i ja neću iz ruku njihovih izbavljati.
7 Tada ja stadoh pasti ovce namenjene klanju, najnevoljnije od stada. Uzeh dve palice i nadenuh jednoj ime Milost, a drugoj nadenuh ime Sveza. I pasoh ovce.
8 Ja pogubih tri pastira za mesec dana; duša moja beše ljuta na njih, a i duša njihova mrzaše na mene.
9 I rekoh: Neću vas više pasti; koja pogine neka pogine, a koja propadne neka propadne, a koje ostanu nek se među sobom proždiru!
10 Ja uzeh svoju palicu Milost i slomih je, da ukinem savez svoj koji učinih sa svim narodima.
11 On se ukide onog dama, i nevoljne ovce koje gledahu na me, poznaše tako da to beše reč Gospodnja.
12 Ja im rekoh: Ako vam je drago, dajte mi moju platu; ako nije, nemojte. I izmeriše mi platu, trideset sikli srebra.
13 Gospod mi reče: Baci lončaru tu sjajnu cenu kojom me proceniše. I uzev trideset sikli srebra bacih ih lončaru u dom Gospodnji.
14 Zatim slomih drugu svoju palicu, Svezu, da ukinem bratstvo između Jude i Izrailja.
15 Gospod mi reče: Uzmi još alat bezumnog pastira!
16 Jer evo ja ću podignuti pastira u zemlji, koji neće mariti za ovce koje ginu, neće tražiti nejake, niti će vidati ranjene, niti će nositi sustale, nego će jesti meso od pretilih, i rastrgnuće ih do papaka nogu njihovih.
17 Teško nikakvom pastiru koji napušta ovce svoje. Mač pao na desnicu njegovu i na desno oko njegovo! Usahnula mu desnica, oslepelo desno oko njegovo!
Glava 12.
[uredi]1 Proročanstvo, reč Gospodnja, o Izrailju. Ovako govori Gospod koji je nebo razapeo i zemlju osnovao, i koji je duh čovečji koji je u njemu stvorio:
2 Gle, ja ću od Jerusalima pehar od zanosa za sve okolne narode učiniti, pa i za Judu u opsadi Jerusalima.
3 Tog ću dana učiniti od Jerusalima težak kamen za sve narode; satrće se svi koji ga podignu, i svi će narodi zemlje sabrati se na nj.
4 U taj dan ću učiniti, govori Gospod, da svi konji postanu plahoviti, i svi konjanici besni. Al' će oči moje otvorene biti na dom Judin, kad oslepim sve konje naroda.
5 Vojvode Judine u srcu će svome govoriti: Stanovnici su Jerusalima sila naša po Gospodu nad vojskama, Bogu njihovome.
6 U taj dan ću od vojvoda Judinih učiniti kao zapaljeno ognjište među drvima, kao buktinju razgorelu među snopovima, i proždreće i desno i levo sve narode unaokolo; a Jerusalim će opet ostati na svome mestu, u Jerusalimu.
7 Gospod će najpre spasti šatore Judine, da se slava doma Davidova i slava žitelja Jerusalima, ne uzdigne iznad Jude.
8 U taj dan će Gospod zaklanjati stanovnike Jerusalimske, i najslabiji će u taj dan kao David biti. Dom Davidov kao Bog će biti, kao anđeo Gospodnji pred njima.
9 U taj dan tražiću, da ih istrebim, sve narode koji na Jerusalim dođu.
10 Tada ću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalima izliti duh molosti i pobožnosti, i oni će oči svoje upraviti na me, koga probodoše, i plakaće kao za jedincem sinom, i tužiće kao za prvencem.
11 Velika će žalost u taj dan biti u Jerusalimu, kao žalost u Adadrimonu u dolini Megidonskoj.
12 U žalosti biće zemlja, svaka porodica za se; Porodica doma Davidova za se, a žene njihove za se; porodica doma Natanova za se, a žene njihove za se;
13 porodica doma Levijeva za se, a žene njihove za se, porodica Semejeva za se, a žene njihove za se;
14 Sve ostale porodice, svaka za se, a žene njihove za se.
Glava 13.
[uredi]1 U taj će se dan izvor otvoriti domu Davidovu i žiteljima Jerusalima, za greh i za nečistotu.
2 U taj dan ću, veli Gospod nad vojskama, istrebiti sa zemlje imena idola, da se više ne spominju; a i proroke i nečisti duh ukloniću iz zemlje.
3 I ako još ko prorokuje reći će mu otac njegov i mater njegova, koji ga rodiše: Nećeš ti živeti, jer ti laži u ime Gospodnje kažeš!, i otac njegov i mater njegova, koji ga rodiše, probošće ga kada bude proricao.
4 U taj dan će stideti se proroci svojih viđenja kada su prorokovali, i neće se više plaštem do kostreti ogrtati da bi lagali.
5 Svaki će od njih tad reći: Nisam prorok, ja sam ratar, jer sam od mladosti svoje ja iznajmljen.
6 A ako ga neko pita: Odakle ti rane na rukama?, - odgovoriće: Dobih ih u kući prijatelja svoga.
7 Digni se, maču, na pastira moga, i na čoveka drugara moga!, govori Gospod nad vojskama. Udri ti pastira i nek se razbegnu ovce! i ruku ću svoju slabima pružiti.
8 U svoj će se zemlji, govori Gospod, dve trećine istrebiti, zatrti, a treći će deo ostati.
9 Tu trećinu ću ja na oganj metnuti, i pretopiću je ko što se pretapa srebro, okušaću kao što se zlato kuša. Prizivaće oni ime moje, i ja ću ih uslišiti. Reći ću ja: Ovo je moj narod, a on će reći: Gospod je moj Bog!
Glava 14.
[uredi]1 Evo ide dan Gospodnji, i plen će se tvoj usred tebe deliti.
2 Sve ću narode skupiti da Jerusalim napadnu. Uzeće se grad, opljačkaće se domovi, osramotiće se žene; pola grada u roblje će ići, ali ostatak naroda neće se iz grada istrebiti.
3 Gospod će se pojaviti, ratovaće na narode, kao što se u dan boja ratuje.
4 Noge će njegove u taj dan na gori Maslinskoj stati, na istočnoj strani Jerusalima, i gora će se Maslinska od istoka do zapada po sredi raspasti, i nastaće ogromna dolina. Polovina gore otići će na sever a polovina na jug.
5 Bežaćete vi tad u dolinu gora mojih, jer će ta dolina do Asala dopirati. Bežaćete kao što ste ispred potresa bežali, u vreme Ozije, kralja Judina, i doći će Gospod, Bog moj, i svi sveti njegovi sa njime.
6 Toga dana neće biti svetlosti, biće zima i led.
7 Biće dan jedinstven, poznat Gospodu, koji neće ni dan ni noć biti; ali će se pred veče pojaviti svetlost.
8 U taj dan će žive vode proticati iz Jerusalima, i proteći će pola ka istočnom moru a pola ka zapadnome moru; i biće i leto i zima.
9 Gospod će biti kralj nad celom zemljom. U taj dan će Gospod jedini Gospod biti, i njegovo će ime jedino ime biti.
10 Sva će zemlja postati kao ravnica od Gavaje do Rimona s juga od Jerusalima; Jerusalim će se uzvisiti i na svome mestu ostati od vrata Venijaminovih do mesta prvih vrata, do vrata na uglu, a od kule Ananeilove do tiska kraljeva.
11 Nastavaće se u njemu i neće više prokletstava biti. Jerusalim će u miru biti.
12 Evo zla kojim će Gospod udariti sve narode koji se protiv Jerusalima boriše: Meso će im s tela pa komade zagnojiti dok će još na nogama stajati; oči će im se u rupama svojim zagnojiti, i jezik će im se u ustima zagnojiti.
13 U taj dan će Gospod veliku zabunu među njih metnuti, i jedan će drugog za ruku hvatati, i dignuće jedni ruke na sve druge.
14 I Juda će u Jerusalimu ratovati i sabraće se blago okolnih naroda, zlato, srebro i mnoštvo haljina.
15 Zlo će i konje snaći, mazge, kamile i magarce, i sve životinje koje u tom polju budu. I ovo će zlo jednako prvome biti.
16 Svi koji ostanu od sviju naroda koji su god na Jerusalim išli dolaziće svake godine da se poklone kralju, Gospodu nad vojskama, i da slave praznik senica.
17 I ako bude porodica na zemlji koje u Jerusalim ne dođu da se poklone kralju, Gospodu nad vojskama, neće kiša na njih padati i pogodiće se bičem kojim će Gospod udariti narode koji ne dolaze na praznik senica, neće kiša na njih padati.
18 I ako se pleme egipatsko ne podigne i ne dođe, neće kiša na njega padati, pogodiće ga bič kojim će Gospod udariti narode koji ne dođu na praznik senica.
19 To će biti Egiptu kazna, kazna svim narodima koji ne dođu na Praznik senica.
20 U taj dan će na zvonicima konjskim biti napisano: Svetost Gospodu! I kotlovi doma Gospodnjega biće kao pehari pred oltarom.
21 Svaki kotao u Jerusalimu i u Judi posvetiće se Gospodu nad vojskama; svi koji žrtve prinose će doći i služiće se njima da meso kuhaju, i u domu Gospoda nad vojskama neće više trgovaca biti u taj dan.