Библија (Бакотић) : Амос

←Јоиљ

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

Авдија→

Глава 1.

1 Речи Амоса, пастира из Текује, виђења која је он имао за Израиља, за време Озије, краља Јудина, и за време Јеровоама, сина Јоасова, краља Израиљева, две године пре земљотреса.

2 Он рече: Са Сиона Господ риче, глас се његов из Јерусалима чује. У жалости паше су пастирске, и Кармилов врх усахну.

3 Овако говори Господ: За три зла што Дамаск учини, и за четири, не одступам од намере своје, јер су они Галад гвозденом браном избранали.

4 Плaмен ћу ја на дом Азаилов пустити који ће прoгутати дворе Венададове.

5 Преворнице ћу Дамаску поломити, из Викат-Авена истребићу становнике и из Вет-Едена оног који скиптар држи, и Сирски ће народ у робље у Кир се водити, говори Господ.

6 Овако говори Господ: за три зла што учини Газа, и за четири, не одступам од намере своје, јер многе у робље у Едом послаше.

7 Пламен ћу на Газине зидове пустити који ће њене дворе прогутати.

8 Истребићу становнике из Азота, и из Аскалона оног који скиптар држи. Руку ћу ја своју на Акрон окренути, и остатак изгинуће Филистеја, говори Господ, Вечни.

9 Овако говори Господ: за три зла што Тир учини, и за четири, не одступам од намере своје, јер многе у робље у Едом послаше а да се савеза братског не сетише.

10 Пламен ћу на Тирске зидове пустити, и он ће му дворе прогутати.

11 Овако говори Господ: за три зла што учини Едом, и за четири, не одступам од намере своје, јер је брата свога мачем он гонио гушећи милосрђе своје, и једнако гнев његов раздире и још увек јарост своју чува.

12 Пламен ћу ја на Tеман пустити, који ће у Восори дворе прогутати.

13 Овако говори Господ: за три зла и за четири што чинише синови Амонови, не одступам од намере своје, јер су они трудним женама у Галаду трбух распорили да рашире међе своје.

14 Огањ ћу у зидовима Раве запалити који ће дворе њене прогутати, усред вике у дан боја, усред вихора у дан олује.

15 И краљ њихов ићи ће у ропство, он, и с њим и кнезови његови, говори Господ.

Глава 2.

1 Овако говори Господ: за три зла и за четири што учини Моав нећу њему опростити, јер он кости краља Едомскога у креч спржи.

2 На Моав ћу пламен ја пустити који ће дворе Кариотске прождрсти, и пропашће Моав у покољу усред вике боја и кликтања труба.

3 Судију ћу истребити из њега, и са њим побићу кнезове његове, говори Господ.

4 Овако говори Господ: за три зла и за четири што учини Јуда, не одступам од намере своје, јер они закон презреше Господњи и уредбе не држаше његове и за својим идолима лажним заводише се, - којим оци њихови пређоше.

5 Пламен пустићу на Јуду, који ће прогутати дворе Јерусалима.

6 Овако говори Господ: за три зла и за четири што учини Израиљ нећу њему опростити, јер он правог за новце продаде, а убогог за обућу.

7 Они желе прах земаљски на главама убогих да виде, и права невољних превраћају; син и отац к истој жени иде, да оскврне свето име моје.

8 На хаљинама у залог узетим пред сваким олтаром леже, а у дому богова својих вино осуђеника својих пију.

9 A ја Амореје испред њих истребих, који као кедри бејаху високи и као храстови јаки, и род њихов потрах озго и њихове жиле оздо.

10 А изведох вас из земље египатске и водих вас по пустињи четрдесет година, да вам земљу Аморејску у државу дам.

11 Измеђ' ваших синова пророке подигох, назиреје измеђ' момака ваших. Није л' тако, синови Израиљеви? говори Господ.

12 И ви чинисте да назиреји вино пију! и пророцима својим овако наредисте: Нe пророкујте!

13 Гле, притиснућу ја вас, као што кола пуна снопља земљу притискују.

14 Ни који је најхитрији неће моћи да побегне, ни ко снаге имa нећe се избавити, нити ће јунак живот свој спасти.

15 Ни стрелац се неће одржати, нити ће побећи ко најбрже ноге има, нити ће витез живот свој спасти.

16 И најхрабрији ће јунаци у тај дан у бегство се дати, говори Господ.

Глава 3.

1 Чујте реч коју говори Господ на вас, синови Израиљеви, на све племе које сам из земље египатске извео, говорећи:

2 Вас ја саме измеђ' свих племена земље изабрах; и зато ћу вас казнити за безакоња ваша.

3 Иду ли двојица заједно да се нису договорили?

4 Риче ли лав у шуми ако плена нема? Зарикне ли лавић из пећине своје ако грабеж своју не ухвати?

5 Пада ли птица у мрежу на земљу ако нема замке? Диже л' се са земље мрежа, ако се ништа није о њу ухватило?

6 Затруби ли труба у граду, а да се народ не забрине? Пада ли несрећа на град ако је Господ не пошаље?

7 Јер Господ, Вечити, ништа и не чини а да тајну своју слугама својим, пророцима, не открије.

8 Кад лав рикне ко да се не боји? Када Господ, Вечни, говори ко ли неће пророковати?

9 Нек одјекне глас ваш у дворима Азотским и у дворима земље египатске, и реците: Скупите се на горе Самаријске, и видите велике ли вреве у њој, и колико је насиље у њој!

10 Не умеју право чинити, говори Господ, у дворима својим благо сабирају силом отето.

11 Зато овако говори Господ, Вечни: Непријатељ ће на земљу навалити, и силу ће твоју уништити и дворове твоје опленити.

12 Овако говори Господ: Као када пастир истргне из уста лаву ил' две ноге или крај од уха, тако ће се истргнути синови Израиљеви који седе у Самарији на крају од одра и на засторима од дамаска.

13 Чујте и објавите то дому Јаковљеву, говори Господ, Вечни, Бог над војскама.

14 Када казним Израиља за грехе његове на Ветиљске ћу ударити олтаре, и одбиће се рогови олтару и пашће на земљу.

15 А и зимне и летње ћу куће развалити и пропашће двори од филдиша, великашких нестаће дворова, говори Господ.

Глава 4.

1 Чујте ову реч, јунице Васанске што на гори Самаријској наставате, ви што невољне тлачите и убоге сатирете и мужевима својим говорите: Дајте да пијемо!

2 Господ, Вечни, закле се светошћу својом: Гле, освануће вам дани када ће вас остима хватати, а остатак од вас удицама.

3 Кроз продоре ћете свака напосе излазити и бићете у тврђаву бачене, говори Господ.

4 Идите у Ветиљ, и грешите! Идите у Галгал, и још веће грехове чините! Свако јутро жртве своје принесите, сваког трећег дана десетине своје!

5 Принесите жртве своје од ускислог хлеба, огласите и разгласите прилоге своје, јер ви то волите, синови Израиљеви, говори Господ, Вечни.

6 Зато вама глад у градове ваше послах, оскудицу хлеба у домове ваше, али се ви не обратисте к мени, говори Господ.

7 И ја вама устегох кишу кад је три месеца до жетве фалило, и кишу на један град ја пустих, а кишу на други град не пустих. Једна њива примила је кишу, посуши се друга, која је не прими.

8 Два, три града одоше у други град да би воде пили, и жеђ своју не могоше утолити. Али се ви не обратисте к мени, говори Господ.

9 Био сам вас снетином и медљиком; многе баште ваше, лозе, смокве, и маслине ваше изедоше скакавци. Али се ви не обратисте к мени, говори Господ.

10 Кугу сам на вас као у Египту пустио, и мачем сам момке ваше побио, и коње ваше одвео; из логора вашег учиних да уђе смрад у ноздрве ваше. Али се ви не обратисте к мени, говори Господ.

11 Затрпах вас као Содом и Гомор, које Бог уништи, и ви сте као угарак из огња истргнути били. Али се ви не обратисте к мени, говори Господ.

12 Зато ћу ја теби исто тако чинити, Израиљу, и пошто ти исто тако учиним спремај се сусрету с Богом својим, Израиљу!

13 Јер ево онога који је горе саздо и ветар створио и човеку мисли своје јавља; који зору у таму обраћа и по висовима земље ходи: Име му је Господ, Бог над војскама.

Глава 5.

1 Чујте ову реч, нарицање којим за вама наричем, доме Израиљев!

2 Пала је и више устати неће девица Израиљева; на земљу је бачена, и нико је не диже.

3 Јер овако говори Господ, Вечни: Град који је давао хиљаду војника, задржаће само сто, а онај који је стотину давао, задржаће само десет за дом Израиљев.

4 Јер овако говори Господ дому Израиљеву: Тражите ме и живећете!

5 Не тражите Ветиљ, не идите у Галгал, не пролазите Вирсавејом, јер ће се Галгал заробити и Ветиљ уништити.

6 Тражите Господа и живећете! Бојте се да он као огањ не захвати дом Јосифов, да га огањ не прогута а да га нико у Ветиљу не гаси, -

7 ви који право у пелен обраћате, и правду на земљу обарате.

8 Он је Плејаде и Орион створио, он је таму у зору претворио, он замрачи дан да ноћ из њега изведе, он дозива воде морске и разлива их по земљи: име му је Господ.

9 Он је на силнике пропаст подигао и погибија на градове пада.

10 Мрзе они оног који их пред капијом кара, и грозе се оном који им искрено говори.

11 Зато, пошто газисте невољног, и од њега жито на дар узесте, сазидасте куће од тесаног камена, ал нећете у њима наставати; посадисте лепе винограде, ал се вина од њих нећете напити.

12 Јер, знам, многа су безакоња ваша и без броја греси ваши; ви мучите праведнога, ви примате мито, и убогима правду на њиховом прагу изврћете.

13 Ево зашто у ово време ћуте људи разумни; јер је ово време зло.

14 Тражите добро а не зло, да би живели, и да буде Господ, Бог над војскама, са вама, као што ви кажете.

15 Мрзите на зло и добро волите, нек вам правда краљује пред вратима и ваљда ће Господ, Бог над војскама, смиловати се остатку Јосифову.

16 Зато овако говори Господ, Бог над војскама, Вечити: По свим ће се трговима закукати, по свим ће се улицама рећи: Јаох! јаох! Зваће се ратари на жалост, на тужњаву који нарицаљке певају.

17 Плакаће се по свим виноградима када посред тебе прођем, говори Господ.

18 Тешко онима који дан Господњи желе! Што л' очекујете од дана Господњег? Тама ће он бити, а не светлост.

19 Бићете ко човек који испред лава бежи па се на медведа намери, који се у своју кућу склања и руку на зид наслања, а змија га уједа.

20 Није ли дан Господњи тама а не светлост? није ли он таман и без светлости?

21 Мрзим и презирем празнике ваше, не могу да чујем саборе ваше.

22 Кад ми жртве и приносе приносите нису мени угодни, а на гојне теоце што на жртву приносите нећу ни гледати.

23 Уклони ми јеку од песама својих, не слушам ја звук псалтира твојих.

34 Него праведност као вода да тече, и правда као поток који не пресише!

25 Јесте ли ми жртве и дарове приносили за четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?...

26 Носите зато шатор краља свога, подножје идола својих, звезду Бога свога, ког сте сами себи изградили!

27 И ја ћу преко Дамаска у робље вас извести говори Господ, коме је име Бог над војскама.

Глава 6.

1 Тешко безбрижницима у Сиону, и онима који без страха живе на гори Самаријској, великашима првог између народа, којима дом Израиљев прилази...

2 Прођите у Халну, и видите; одатле у Емат идите велики, и сиђите у Гат Филистејски. Јесу ли ти градови срећнији од вашега краљевства, и земља њихова је ли већа од ваше?

3 Ви мислите да је далеко дан невоље и краљевство насиља примичете.

4 На одрима филдишаним леже, на меканим душецима спавају; јагањце од стада једу и теоце угојене.

5 Уз псалтирске звуке лудују, мисле да су као Давид вешти музичким инструментима.

6 Вино пију из пехара великих, мирисавим уљима се мажу и за Јосифовом погибијом не жале.

7 Зато ће се они одводити на челу робља; и престаће вика весеља тих бекрија!

8 Собом се Господ, Вечни, закле, рече Господ, Бог над војскама: Презирем понос Јаковљев, мрзим на дворе његове; уништићу град и што је у њему,

9 и остане ли десет људи у једноме дому умреће и они.

10 Кад ко леш из куће своје узме да га спали и из куће кости му изнесе, рећи ће ономе који у куту од куће остане: Има ли још ко са тобом? и овај ће одговорити: Више нико... а први ће рећи: Ћути! није сада време да се име Господње спомене.

11 Јер гле, Господ заповеда да се велики дом развали и раскопа кућа мала.

12 Трче ли коњи уз литицу, оре ли се она с воловима, па да праведност у жуч претворите и у пелен правдин плод?

13 Ви се радујете ономе што ништа није, и говорите: Нисмо ли ми својом снагом моћ добили?

14 Зато ћу ја подигнути на вас, доме Израиљев, говори Господ, Бог над војскама, народ који ће од уласка у Емат до потока у пустињи вас мучити.

Глава 7.

1 Ово ми виђење посла Господ, Вечни: Гле, он ствараше скакавце кад отава почињаше ницати, отава та беше по краљевој косидби.

2 И како они траву сасвим потираху, рекох: Господе, Вечни, опраштај! Како ли ће се Јаков одржати? Јер он је тако слаб!

3 Покаја се Господ за то; Неће то бити, рече Господ.

4 Ово ми виђење посла Господ, Вечни: Гле, огласи Господ, Вечни, казну огња; огањ прождираше бездану велику; а и њиву прождираше.

5 И ја рекох: Господе, Вечни, престани! Како ли ће се Јаков одржати? Јер он је тако слаб.

6 Покаја се Господ за то; Неће то бити, рече Господ.

7 Он ми посла и ово виђење: Стајаше Господ на зиду по узици подигнутом и имаше висак у руци.

8 Господ ми рече: Шта то видиш, Амосе? Одговорих: Висак. И Господ рече: Поставићу висак посред мог народа Израиља, и нећу му више опростити;

9 разориће се Исакове висине, раскопаће се светилишта Израиља, и мачем ћу устати на дом Јеровоамов.

10 Тада Амасија, свештеник Ветиљски, поручи Јеровоаму, краљу Израиљеву: Амос прави заверу против тебе усред дома Израиљева; земља не може поднети све речи његове.

11 Јер ево што Амос каже: Јеровоам ће погинути од мача, а Израиљл ће се одвести из земље у ропство.

12 И Амасија рече Амосу: Видеоче, иди, бежи у земљу Јудину, и тамо једи хлеб и тамо пророкуј.

13 Али не пророкуј више у Ветиљу, јер то је краљево светилиште и дом краљев.

14 Амос одговори Амасији: Нисам ни пророк ни пророчки син, него сам пастир и гајим дудове.

15 Господ ме узе од стадâ и Господ ми рече: Иди, пророкуј народу моме Израиљу.

16 Чуј, дакле, реч Господњу, ти који кажеш: Не пророкуј против Израиља и не говори против дома Исакова.

17 Зато ево што говори Господ: Жена ће твоја блуд у граду проводити, синови ће твоји и кћери твоје од мача пасти, земља ће се твоја ужем разделити и ти ћеш умрети у нечистој земљи, а Израиљ ће се одвести у ропство далеко од земље своје.

Глава 8.

1 Ово ми виђење посла Господ, Вечни: Гле, котарица беше с воћем.

2 Он рече: Што то видиш, Амосе? Одговорих: Kотарицу воћа. А Господ ми рече: Дође крај народу моме Израиљу; нећу њему више опростити.

3 У тај дан ће дворске песме ридања бити, говори Господ, Вечни: Многи ће се лешеви свуда ћутећи побацати.

4 Чујте ово, ви, који невољника прождирете, и у земљи сатирете сиромахе.

5 Говорите: Kад ли ће младина проћи па да жито продајемо? Kада ли ће субота свршити, да житнице отворимо? Ефу ћемо умањити, цену ћемо повећати, мере ћемо покварити, да подваљујемо.

6 Kупићемо невољне за сребро, сиромахе за обућу; продаћемо плеву за пшеницу. -

7 Закле се Господ славом Јаковљевом: Никад нећу заборавити ни једно дело њихово!

8 Није ли због њих померена земља, и неће ли у жалости бити сви житељи њени? Цела ће се земља као река подићи, подићи и разлити као река египатска.

9 У тај дан, говори Господ, Вечни, учинићу да у подне сунце зађе, и за бела дана помрачићу земљу.

10 Празнике ћу ваше у жалост претворити, песме ваше у туговања; око свих бедара кострет ћу метнути, чинићу да свака глава оћелави; у жалост бацићу земљу као за јединцем сином, и крај ће јој бити као дан горчине.

11 Ево, иду дани, говори Господ, Вечни, када ћу на земљу глад пустити, не глад хлеба и не ни жеђ воде, него глад и жеђ слушања речи Господње.

12 И они ће тада од мора до мора, од севера до истока скитачи бити; свуд ће ићи тражећи реч Господњу, али је неће наћи.

13 У тај дан ће умирати од жеђи млади момци и младе девојке.

14 Грехом самаријским куну се и говоре: “Живео Бог твој, Дане! Живео пут у Вирсавеју! Али ће пасти и више устати неће.

Глава 9.

1 Видех Господа који стајаше на олтару. И он рече: Удри у врх стуба да се сруше тавани - и свима главе разбију! Остатак ћу мачем погубити. Нико неће бегством да спасе, нико неће да умакне.

2 Да и у Шеол побегну, моја ће их рука стићи; и на небо да изиђу, скинућу их и оданде.

3 Да се на врх Kармила сакрију, наћи ћу их и зграбићу оданде; да се и надно мора испред очију мојих сакрију, змији ћу ја заповедати да их уједа.

4 Да пред својим душманима у ропство иду, наредићу мачу да их побије; на њих ћу ја поглед свој бацити, да им зло, а не добро чиним.

5 Вечити се, Господ над војскама, земље дотиче и она се тресе; и сви су у жалости становници њени, и она се сва као река подиже и разлива као река египатска.

6 Он је себи стан на небу подигао, и на земљи свод свој основао; воде морске дозива и разлива их по земљи; име му је Господ.

7 Нисте ли ви мени као етиопски синови, ви синови Израиљеви? говори Господ. Не изведох ли Израиља из земље египатске, као и Филистеје из Kафтора, и Сирце из Kира?

8 Гле, управља Господ, Вечни, очи своје на то грешно краљевство. Слистићу га с површине земље, али дом Јаковљев нећу сасвим затрти, говори Господ.

9 Јер ево ћу заповести своје дати, растрешћу дом Израиљев међу свим народима као што се решетом тресе, а да ни једно зрно на земљу не падне.

10 Сви ће грешници народа мога погинути од мача, они који веле: Неће на нас доћи нити ће нас задесити зло.

11 У то ћу ја време подигнути опали дом Давидов; пукотине ћу му оправити, исправићу развалине, и опет ћу њега уредити као што је пре био,

12 да држе остатак Едома и све народе на које се име моје призива, говори Господ, који све то чини.

13 Ево иду дани, говори Господ, кад ће орач жетеоца стизати, и који грожђе муља оног који семе сеје, и кад ће из гора извирати шира а из свих хумова потећи.

14 Вратићу робље мог народа Израиља, президаће он градове разваљене и населиће их, и садиће винограде и вино ће од њих пити, окопаће вртове и род ће од њих јести.

15 Посадићу их у земљи њиховој, и неће се више из земље своје ишчупати, говори Господ, Бог твој.