Biblija (Bakotić) : Amos

←Joilj

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Avdija→

Glava 1.

1 Reči Amosa, pastira iz Tekuje, viđenja koja je on imao za Izrailja, za vreme Ozije, kralja Judina, i za vreme Jerovoama, sina Joasova, kralja Izrailjeva, dve godine pre zemljotresa.

2 On reče: Sa Siona Gospod riče, glas se njegov iz Jerusalima čuje. U žalosti paše su pastirske, i Karmilov vrh usahnu.

3 Ovako govori Gospod: Za tri zla što Damask učini, i za četiri, ne odstupam od namere svoje, jer su oni Galad gvozdenom branom izbranali.

4 Plamen ću ja na dom Azailov pustiti koji će progutati dvore Venadadove.

5 Prevornice ću Damasku polomiti, iz Vikat-Avena istrebiću stanovnike i iz Vet-Edena onog koji skiptar drži, i Sirski će narod u roblje u Kir se voditi, govori Gospod.

6 Ovako govori Gospod: za tri zla što učini Gaza, i za četiri, ne odstupam od namere svoje, jer mnoge u roblje u Edom poslaše.

7 Plamen ću na Gazine zidove pustiti koji će njene dvore progutati.

8 Istrebiću stanovnike iz Azota, i iz Askalona onog koji skiptar drži. Ruku ću ja svoju na Akron okrenuti, i ostatak izginuće Filisteja, govori Gospod, Večni.

9 Ovako govori Gospod: za tri zla što Tir učini, i za četiri, ne odstupam od namere svoje, jer mnoge u roblje u Edom poslaše a da se saveza bratskog ne setiše.

10 Plamen ću na Tirske zidove pustiti, i on će mu dvore progutati.

11 Ovako govori Gospod: za tri zla što učini Edom, i za četiri, ne odstupam od namere svoje, jer je brata svoga mačem on gonio gušeći milosrđe svoje, i jednako gnev njegov razdire i još uvek jarost svoju čuva.

12 Plamen ću ja na Teman pustiti, koji će u Vosori dvore progutati.

13 Ovako govori Gospod: za tri zla i za četiri što činiše sinovi Amonovi, ne odstupam od namere svoje, jer su oni trudnim ženama u Galadu trbuh rasporili da rašire međe svoje.

14 Oganj ću u zidovima Rave zapaliti koji će dvore njene progutati, usred vike u dan boja, usred vihora u dan oluje.

15 I kralj njihov ići će u ropstvo, on, i s njim i knezovi njegovi, govori Gospod.

Glava 2.

1 Ovako govori Gospod: za tri zla i za četiri što učini Moav neću njemu oprostiti, jer on kosti kralja Edomskoga u kreč sprži.

2 Na Moav ću plamen ja pustiti koji će dvore Kariotske proždrsti, i propašće Moav u pokolju usred vike boja i kliktanja truba.

3 Sudiju ću istrebiti iz njega, i sa njim pobiću knezove njegove, govori Gospod.

4 Ovako govori Gospod: za tri zla i za četiri što učini Juda, ne odstupam od namere svoje, jer oni zakon prezreše Gospodnji i uredbe ne držaše njegove i za svojim idolima lažnim zavodiše se, - kojim oci njihovi pređoše.

5 Plamen pustiću na Judu, koji će progutati dvore Jerusalima.

6 Ovako govori Gospod: za tri zla i za četiri što učini Izrailj neću njemu oprostiti, jer on pravog za novce prodade, a ubogog za obuću.

7 Oni žele prah zemaljski na glavama ubogih da vide, i prava nevoljnih prevraćaju; sin i otac k istoj ženi ide, da oskvrne sveto ime moje.

8 Na haljinama u zalog uzetim pred svakim oltarom leže, a u domu bogova svojih vino osuđenika svojih piju.

9 A ja Amoreje ispred njih istrebih, koji kao kedri bejahu visoki i kao hrastovi jaki, i rod njihov potrah ozgo i njihove žile ozdo.

10 A izvedoh vas iz zemlje egipatske i vodih vas po pustinji četrdeset godina, da vam zemlju Amorejsku u državu dam.

11 Izmeđ' vaših sinova proroke podigoh, nazireje izmeđ' momaka vaših. Nije l' tako, sinovi Izrailjevi? govori Gospod.

12 I vi činiste da nazireji vino piju! i prorocima svojim ovako narediste: Ne prorokujte!

13 Gle, pritisnuću ja vas, kao što kola puna snoplja zemlju pritiskuju.

14 Ni koji je najhitriji neće moći da pobegne, ni ko snage ima neće se izbaviti, niti će junak život svoj spasti.

15 Ni strelac se neće održati, niti će pobeći ko najbrže noge ima, niti će vitez život svoj spasti.

16 I najhrabriji će junaci u taj dan u begstvo se dati, govori Gospod.

Glava 3.

1 Čujte reč koju govori Gospod na vas, sinovi Izrailjevi, na sve pleme koje sam iz zemlje egipatske izveo, govoreći:

2 Vas ja same izmeđ' svih plemena zemlje izabrah; i zato ću vas kazniti za bezakonja vaša.

3 Idu li dvojica zajedno da se nisu dogovorili?

4 Riče li lav u šumi ako plena nema? Zarikne li lavić iz pećine svoje ako grabež svoju ne uhvati?

5 Pada li ptica u mrežu na zemlju ako nema zamke? Diže l' se sa zemlje mreža, ako se ništa nije o nju uhvatilo?

6 Zatrubi li truba u gradu, a da se narod ne zabrine? Pada li nesreća na grad ako je Gospod ne pošalje?

7 Jer Gospod, Večiti, ništa i ne čini a da tajnu svoju slugama svojim, prorocima, ne otkrije.

8 Kad lav rikne ko da se ne boji? Kada Gospod, Večni, govori ko li neće prorokovati?

9 Nek odjekne glas vaš u dvorima Azotskim i u dvorima zemlje egipatske, i recite: Skupite se na gore Samarijske, i vidite velike li vreve u njoj, i koliko je nasilje u njoj!

10 Ne umeju pravo činiti, govori Gospod, u dvorima svojim blago sabiraju silom oteto.

11 Zato ovako govori Gospod, Večni: Neprijatelj će na zemlju navaliti, i silu će tvoju uništiti i dvorove tvoje opleniti.

12 Ovako govori Gospod: Kao kada pastir istrgne iz usta lavu il' dve noge ili kraj od uha, tako će se istrgnuti sinovi Izrailjevi koji sede u Samariji na kraju od odra i na zastorima od damaska.

13 Čujte i objavite to domu Jakovljevu, govori Gospod, Večni, Bog nad vojskama.

14 Kada kaznim Izrailja za grehe njegove na Vetiljske ću udariti oltare, i odbiće se rogovi oltaru i pašće na zemlju.

15 A i zimne i letnje ću kuće razvaliti i propašće dvori od fildiša, velikaških nestaće dvorova, govori Gospod.

Glava 4.

1 Čujte ovu reč, junice Vasanske što na gori Samarijskoj nastavate, vi što nevoljne tlačite i uboge satirete i muževima svojim govorite: Dajte da pijemo!

2 Gospod, Večni, zakle se svetošću svojom: Gle, osvanuće vam dani kada će vas ostima hvatati, a ostatak od vas udicama.

3 Kroz prodore ćete svaka napose izlaziti i bićete u tvrđavu bačene, govori Gospod.

4 Idite u Vetilj, i grešite! Idite u Galgal, i još veće grehove činite! Svako jutro žrtve svoje prinesite, svakog trećeg dana desetine svoje!

5 Prinesite žrtve svoje od uskislog hleba, oglasite i razglasite priloge svoje, jer vi to volite, sinovi Izrailjevi, govori Gospod, Večni.

6 Zato vama glad u gradove vaše poslah, oskudicu hleba u domove vaše, ali se vi ne obratiste k meni, govori Gospod.

7 I ja vama ustegoh kišu kad je tri meseca do žetve falilo, i kišu na jedan grad ja pustih, a kišu na drugi grad ne pustih. Jedna njiva primila je kišu, posuši se druga, koja je ne primi.

8 Dva, tri grada odoše u drugi grad da bi vode pili, i žeđ svoju ne mogoše utoliti. Ali se vi ne obratiste k meni, govori Gospod.

9 Bio sam vas snetinom i medljikom; mnoge bašte vaše, loze, smokve, i masline vaše izedoše skakavci. Ali se vi ne obratiste k meni, govori Gospod.

10 Kugu sam na vas kao u Egiptu pustio, i mačem sam momke vaše pobio, i konje vaše odveo; iz logora vašeg učinih da uđe smrad u nozdrve vaše. Ali se vi ne obratiste k meni, govori Gospod.

11 Zatrpah vas kao Sodom i Gomor, koje Bog uništi, i vi ste kao ugarak iz ognja istrgnuti bili. Ali se vi ne obratiste k meni, govori Gospod.

12 Zato ću ja tebi isto tako činiti, Izrailju, i pošto ti isto tako učinim spremaj se susretu s Bogom svojim, Izrailju!

13 Jer evo onoga koji je gore sazdo i vetar stvorio i čoveku misli svoje javlja; koji zoru u tamu obraća i po visovima zemlje hodi: Ime mu je Gospod, Bog nad vojskama.

Glava 5.

1 Čujte ovu reč, naricanje kojim za vama naričem, dome Izrailjev!

2 Pala je i više ustati neće devica Izrailjeva; na zemlju je bačena, i niko je ne diže.

3 Jer ovako govori Gospod, Večni: Grad koji je davao hiljadu vojnika, zadržaće samo sto, a onaj koji je stotinu davao, zadržaće samo deset za dom Izrailjev.

4 Jer ovako govori Gospod domu Izrailjevu: Tražite me i živećete!

5 Ne tražite Vetilj, ne idite u Galgal, ne prolazite Virsavejom, jer će se Galgal zarobiti i Vetilj uništiti.

6 Tražite Gospoda i živećete! Bojte se da on kao oganj ne zahvati dom Josifov, da ga oganj ne proguta a da ga niko u Vetilju ne gasi, -

7 vi koji pravo u pelen obraćate, i pravdu na zemlju obarate.

8 On je Plejade i Orion stvorio, on je tamu u zoru pretvorio, on zamrači dan da noć iz njega izvede, on doziva vode morske i razliva ih po zemlji: ime mu je Gospod.

9 On je na silnike propast podigao i pogibija na gradove pada.

10 Mrze oni onog koji ih pred kapijom kara, i groze se onom koji im iskreno govori.

11 Zato, pošto gaziste nevoljnog, i od njega žito na dar uzeste, sazidaste kuće od tesanog kamena, al nećete u njima nastavati; posadiste lepe vinograde, al se vina od njih nećete napiti.

12 Jer, znam, mnoga su bezakonja vaša i bez broja gresi vaši; vi mučite pravednoga, vi primate mito, i ubogima pravdu na njihovom pragu izvrćete.

13 Evo zašto u ovo vreme ćute ljudi razumni; jer je ovo vreme zlo.

14 Tražite dobro a ne zlo, da bi živeli, i da bude Gospod, Bog nad vojskama, sa vama, kao što vi kažete.

15 Mrzite na zlo i dobro volite, nek vam pravda kraljuje pred vratima i valjda će Gospod, Bog nad vojskama, smilovati se ostatku Josifovu.

16 Zato ovako govori Gospod, Bog nad vojskama, Večiti: Po svim će se trgovima zakukati, po svim će se ulicama reći: Jaoh! jaoh! Zvaće se ratari na žalost, na tužnjavu koji naricaljke pevaju.

17 Plakaće se po svim vinogradima kada posred tebe prođem, govori Gospod.

18 Teško onima koji dan Gospodnji žele! Što l' očekujete od dana Gospodnjeg? Tama će on biti, a ne svetlost.

19 Bićete ko čovek koji ispred lava beži pa se na medveda nameri, koji se u svoju kuću sklanja i ruku na zid naslanja, a zmija ga ujeda.

20 Nije li dan Gospodnji tama a ne svetlost? nije li on taman i bez svetlosti?

21 Mrzim i prezirem praznike vaše, ne mogu da čujem sabore vaše.

22 Kad mi žrtve i prinose prinosite nisu meni ugodni, a na gojne teoce što na žrtvu prinosite neću ni gledati.

23 Ukloni mi jeku od pesama svojih, ne slušam ja zvuk psaltira tvojih.

34 Nego pravednost kao voda da teče, i pravda kao potok koji ne presiše!

25 Jeste li mi žrtve i darove prinosili za četrdeset godina u pustinji, dome Izrailjev?...

26 Nosite zato šator kralja svoga, podnožje idola svojih, zvezdu Boga svoga, kog ste sami sebi izgradili!

27 I ja ću preko Damaska u roblje vas izvesti govori Gospod, kome je ime Bog nad vojskama.

Glava 6.

1 Teško bezbrižnicima u Sionu, i onima koji bez straha žive na gori Samarijskoj, velikašima prvog između naroda, kojima dom Izrailjev prilazi...

2 Prođite u Halnu, i vidite; odatle u Emat idite veliki, i siđite u Gat Filistejski. Jesu li ti gradovi srećniji od vašega kraljevstva, i zemlja njihova je li veća od vaše?

3 Vi mislite da je daleko dan nevolje i kraljevstvo nasilja primičete.

4 Na odrima fildišanim leže, na mekanim dušecima spavaju; jaganjce od stada jedu i teoce ugojene.

5 Uz psaltirske zvuke luduju, misle da su kao David vešti muzičkim instrumentima.

6 Vino piju iz pehara velikih, mirisavim uljima se mažu i za Josifovom pogibijom ne žale.

7 Zato će se oni odvoditi na čelu roblja; i prestaće vika veselja tih bekrija!

8 Sobom se Gospod, Večni, zakle, reče Gospod, Bog nad vojskama: Prezirem ponos Jakovljev, mrzim na dvore njegove; uništiću grad i što je u njemu,

9 i ostane li deset ljudi u jednome domu umreće i oni.

10 Kad ko leš iz kuće svoje uzme da ga spali i iz kuće kosti mu iznese, reći će onome koji u kutu od kuće ostane: Ima li još ko sa tobom? i ovaj će odgovoriti: Više niko... a prvi će reći: Ćuti! nije sada vreme da se ime Gospodnje spomene.

11 Jer gle, Gospod zapoveda da se veliki dom razvali i raskopa kuća mala.

12 Trče li konji uz liticu, ore li se ona s volovima, pa da pravednost u žuč pretvorite i u pelen pravdin plod?

13 Vi se radujete onome što ništa nije, i govorite: Nismo li mi svojom snagom moć dobili?

14 Zato ću ja podignuti na vas, dome Izrailjev, govori Gospod, Bog nad vojskama, narod koji će od ulaska u Emat do potoka u pustinji vas mučiti.

Glava 7.

1 Ovo mi viđenje posla Gospod, Večni: Gle, on stvaraše skakavce kad otava počinjaše nicati, otava ta beše po kraljevoj kosidbi.

2 I kako oni travu sasvim potirahu, rekoh: Gospode, Večni, opraštaj! Kako li će se Jakov održati? Jer on je tako slab!

3 Pokaja se Gospod za to; Neće to biti, reče Gospod.

4 Ovo mi viđenje posla Gospod, Večni: Gle, oglasi Gospod, Večni, kaznu ognja; oganj proždiraše bezdanu veliku; a i njivu proždiraše.

5 I ja rekoh: Gospode, Večni, prestani! Kako li će se Jakov održati? Jer on je tako slab.

6 Pokaja se Gospod za to; Neće to biti, reče Gospod.

7 On mi posla i ovo viđenje: Stajaše Gospod na zidu po uzici podignutom i imaše visak u ruci.

8 Gospod mi reče: Šta to vidiš, Amose? Odgovorih: Visak. I Gospod reče: Postaviću visak posred mog naroda Izrailja, i neću mu više oprostiti;

9 razoriće se Isakove visine, raskopaće se svetilišta Izrailja, i mačem ću ustati na dom Jerovoamov.

10 Tada Amasija, sveštenik Vetiljski, poruči Jerovoamu, kralju Izrailjevu: Amos pravi zaveru protiv tebe usred doma Izrailjeva; zemlja ne može podneti sve reči njegove.

11 Jer evo što Amos kaže: Jerovoam će poginuti od mača, a Izrailjl će se odvesti iz zemlje u ropstvo.

12 I Amasija reče Amosu: Videoče, idi, beži u zemlju Judinu, i tamo jedi hleb i tamo prorokuj.

13 Ali ne prorokuj više u Vetilju, jer to je kraljevo svetilište i dom kraljev.

14 Amos odgovori Amasiji: Nisam ni prorok ni proročki sin, nego sam pastir i gajim dudove.

15 Gospod me uze od stadâ i Gospod mi reče: Idi, prorokuj narodu mome Izrailju.

16 Čuj, dakle, reč Gospodnju, ti koji kažeš: Ne prorokuj protiv Izrailja i ne govori protiv doma Isakova.

17 Zato evo što govori Gospod: Žena će tvoja blud u gradu provoditi, sinovi će tvoji i kćeri tvoje od mača pasti, zemlja će se tvoja užem razdeliti i ti ćeš umreti u nečistoj zemlji, a Izrailj će se odvesti u ropstvo daleko od zemlje svoje.

Glava 8.

1 Ovo mi viđenje posla Gospod, Večni: Gle, kotarica beše s voćem.

2 On reče: Što to vidiš, Amose? Odgovorih: Kotaricu voća. A Gospod mi reče: Dođe kraj narodu mome Izrailju; neću njemu više oprostiti.

3 U taj dan će dvorske pesme ridanja biti, govori Gospod, Večni: Mnogi će se leševi svuda ćuteći pobacati.

4 Čujte ovo, vi, koji nevoljnika proždirete, i u zemlji satirete siromahe.

5 Govorite: Kad li će mladina proći pa da žito prodajemo? Kada li će subota svršiti, da žitnice otvorimo? Efu ćemo umanjiti, cenu ćemo povećati, mere ćemo pokvariti, da podvaljujemo.

6 Kupićemo nevoljne za srebro, siromahe za obuću; prodaćemo plevu za pšenicu. -

7 Zakle se Gospod slavom Jakovljevom: Nikad neću zaboraviti ni jedno delo njihovo!

8 Nije li zbog njih pomerena zemlja, i neće li u žalosti biti svi žitelji njeni? Cela će se zemlja kao reka podići, podići i razliti kao reka egipatska.

9 U taj dan, govori Gospod, Večni, učiniću da u podne sunce zađe, i za bela dana pomračiću zemlju.

10 Praznike ću vaše u žalost pretvoriti, pesme vaše u tugovanja; oko svih bedara kostret ću metnuti, činiću da svaka glava oćelavi; u žalost baciću zemlju kao za jedincem sinom, i kraj će joj biti kao dan gorčine.

11 Evo, idu dani, govori Gospod, Večni, kada ću na zemlju glad pustiti, ne glad hleba i ne ni žeđ vode, nego glad i žeđ slušanja reči Gospodnje.

12 I oni će tada od mora do mora, od severa do istoka skitači biti; svud će ići tražeći reč Gospodnju, ali je neće naći.

13 U taj dan će umirati od žeđi mladi momci i mlade devojke.

14 Grehom samarijskim kunu se i govore: “Živeo Bog tvoj, Dane! Živeo put u Virsaveju! Ali će pasti i više ustati neće.

Glava 9.

1 Videh Gospoda koji stajaše na oltaru. I on reče: Udri u vrh stuba da se sruše tavani - i svima glave razbiju! Ostatak ću mačem pogubiti. Niko neće begstvom da spase, niko neće da umakne.

2 Da i u Šeol pobegnu, moja će ih ruka stići; i na nebo da iziđu, skinuću ih i odande.

3 Da se na vrh Karmila sakriju, naći ću ih i zgrabiću odande; da se i nadno mora ispred očiju mojih sakriju, zmiji ću ja zapovedati da ih ujeda.

4 Da pred svojim dušmanima u ropstvo idu, narediću maču da ih pobije; na njih ću ja pogled svoj baciti, da im zlo, a ne dobro činim.

5 Večiti se, Gospod nad vojskama, zemlje dotiče i ona se trese; i svi su u žalosti stanovnici njeni, i ona se sva kao reka podiže i razliva kao reka egipatska.

6 On je sebi stan na nebu podigao, i na zemlji svod svoj osnovao; vode morske doziva i razliva ih po zemlji; ime mu je Gospod.

7 Niste li vi meni kao etiopski sinovi, vi sinovi Izrailjevi? govori Gospod. Ne izvedoh li Izrailja iz zemlje egipatske, kao i Filisteje iz Kaftora, i Sirce iz Kira?

8 Gle, upravlja Gospod, Večni, oči svoje na to grešno kraljevstvo. Slistiću ga s površine zemlje, ali dom Jakovljev neću sasvim zatrti, govori Gospod.

9 Jer evo ću zapovesti svoje dati, rastrešću dom Izrailjev među svim narodima kao što se rešetom trese, a da ni jedno zrno na zemlju ne padne.

10 Svi će grešnici naroda moga poginuti od mača, oni koji vele: Neće na nas doći niti će nas zadesiti zlo.

11 U to ću ja vreme podignuti opali dom Davidov; pukotine ću mu opraviti, ispraviću razvaline, i opet ću njega urediti kao što je pre bio,

12 da drže ostatak Edoma i sve narode na koje se ime moje priziva, govori Gospod, koji sve to čini.

13 Evo idu dani, govori Gospod, kad će orač žeteoca stizati, i koji grožđe mulja onog koji seme seje, i kad će iz gora izvirati šira a iz svih humova poteći.

14 Vratiću roblje mog naroda Izrailja, prezidaće on gradove razvaljene i naseliće ih, i sadiće vinograde i vino će od njih piti, okopaće vrtove i rod će od njih jesti.

15 Posadiću ih u zemlji njihovoj, i neće se više iz zemlje svoje iščupati, govori Gospod, Bog tvoj.