Библија (Бакотић) : Јованово откривење
| ←Јудина | БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић |
Глава 1.[уреди]
1 Откривење Исуса Христа, које даде њему Бог да покаже служитељима својим шта ће ускоро да се збуде, и показа по посланоме анђелу своме, служитељу своме Јовану,
2 који потврди реч Божју и сведочанство Исуса Христа и све што виде.
3 Благо ономе који чита и онима који слушају реч пророштва и држе што је написано у њему! Јер је време близу.
4 Јован на седам Црква које су у Азији: Милост вама и мир од онога који јест, и који беше, и који долази, и од седам духова који су пред престолом његовим,
5 и од Исуса Христа који је сведок верни и прворођени из мртвих, и кнез над краљевима земаљским! А ономе који нас љуби, и опра нас од греха наших крвљу својом,
6 и учини од нас краљевство, свештенике Богу Оцу својему, њему слава и власт у векове векова! Амин!
7 Ево га, долази с облацима. И видеће га свако око, и они који га прободоше; и зајаукаће због њега сва племена на земљи. Да! Амин!
8 Ја сам Алфа и Омега, говори Господ који јест, и који беше, и који долази, Свемоћни.
9 Ја Јован, брат ваш и друг у трпљењу, у краљевству и у постојаности у Исусу, бејах на острву које се зове Патмос, за реч Божју и за сведочанство Исусово.
10 Бејах у духу у дан Господњи, и чух за собом глас силан, као звук трубе, који рече:
11 Што видиш напиши у књигу и пошљи Црквама у Ефес, у Смирну, у Пергам, у Тијатиру, у Сард, у Филаделфију и у Лаодикију.
12 Обазрех се да видим чији беше глас који говораше са мном, и обазревши се видех седам свећњака златних,
13 и усред седам свећњака некога који изгледаше као син човечји, обучена у дугачку хаљину и опасана по прсима појасом златним.
14 Глава његова и коса беху беле као бела вуна, као снег; очи његове као пламен огњени,
15 ноге као бакар усјали, кад се зажари у пећи, а глас његов беше као хука вода великих.
16 У десној руци држаше седам звезда; из уста његових излазаше мач с обе стране оштар, а лице његово беше као сунце кад се сија у сили својој.
17 Кад га видех падох као мртав пред ногама његовим. Он метну десницу своју на ме, говорећи: Не бој се, ја сам Први и Последњи,
18 и Живи. Бејах мртав и ево сам жив на векове векова. Ја држим кључеве од смрти и од предела мртвих.
19 Напиши дакле шта си видео и шта је, и шта ће после бити,
20 тајну седам звезда које си видео у десници мојој и седам свећњака златних. Седам звезда јесу анђели седам Цркава, а седам свећњака јесу седам Цркава.
Глава 2.[уреди]
1 Анђелу Ефеске Цркве напиши: Ево што говори онај који држи седам звезда у десници својој и иде посред седам свећњака златних:
2 Знам дела твоја и труд твој и трпљење твоје. Знам да не можеш злочесте сносити, и да си окушао оне који говоре да су апостоли, а нису, и нашао си их лажне,
3 и да имаш усталаштва и да си трудио за име моје, и да ниси сустао.
4 Али што имам против тебе то је да си напустио прву љубав своју.
5 Опомени се дакле одакле си испао, покај се, и прва дела чини. Ако ли тако не учиниш, доћи ћу ти ускоро и дигнућу свећњак твој с места његова.
6 Али то ти је добро што мрзиш на дела Николинаца[1], на која и ја мрзим.
7 Ко има уши нека чује шта говори Дух Црквама: Који победи, даћу му да једе од дрвета живота које је у рају Божјему.
8 Анђелу Смирнске Цркве напиши: Ево шта говори Први и Последњи, који беше мртав и који се поврати животу:
9 Знам муке твоје и сиромаштво твоје (а ипак си богат), и клевете оних који говоре да су Јудеји, а нису, него су сотонина синагога.
10 Не бој се што ћеш муке имати. Гле, ђаво ће неке од вас метати у тамницу, да се искушате, и имаћете невољу за десет дана. Буди веран до саме смрти, и даћу ти венац живота.
11 Ко има уши да чује, нека чује шта говори Дух Црквама: Који победи неће другу смрт претрпети.
12 Анђелу Пергамске Цркве напиши: Ево што говори онај што има мач с обе стране оштар;
13 Знам пребивалиште твоје, знам да је онде престо сотонин. Ти држиш име моје, и ниси се одрекао вере моје ни у дан Антипа, верног сведока мога, који је убијен код вас, онде где сотона пребива.
14 Али криво ми је нешто на тебе што имаш ту неке који држе науку Валама, који учаше Валака да метне камен спотицања пред синове Израиљеве, да би јели жртве идолске и да се подају блуду.
15 Тако имаш и неке од оних који држе науку Николинаца.
16 Покај се дакле, иначе ћу доћи ускоро и војеваћу на њих мачем уста својих.
17 Ко има уши да чује, нека чује шта говори Дух Црквама: Који победи, даћу му да једе мане сакривене, и даћу му камен бео, и на камену ново име написано, које нико не зна, осим онога који га прими.
18 Анђелу Тијатирске Цркве напиши: Ево шта говори Син Божји, који има очи као пламен огњени, и ноге као усјали бакар.
19 Знам дела твоја, и љубав, и веру, и службу твоју верну, и истрајност твоју, и последња дела твоја, многобројнија од првих.
20 Али што имам против тебе то је што допушташ жени Језавељи, која се назива пророчица, да учи и да заводи слуге моје да се подају разврату и да једу жртве идолске.
21 Ја јој дадох време да се покаје, али се она неће да се покаје од разврата свога.
22 Ево је мећем на одар, и послаћу велике муке на оне који чине прељубу са њом, ако се не покају од дела својих.
23 И децу њезину учинићу да помру од смрти, и познаће све Цркве да сам ја онај који испитује бубреге и срца, и даћу вам свакоме по делима вашим.
24 А вама и осталима који су у Тијатиру, који немају ове науке, и који не познају дубина, као што их они зову, говорим: Нећу метнути на вас другога бремена,
25 али оно које имате, држите докле дођем.
26 Који победи и одржи дела моја до краја даћу му власт над народима.
27 И пашће их гвозденом палицом, и разбиће их као лонце земљане, као и ја што примих власт од Оца свога.
28 И даћу му звезду Даницу.
29 Ко има уши да чује, нека чује шта говори Дух Црквама.
Глава 3.[уреди]
1 Анђелу Сардске Цркве напиши: Ево што говори онај што има седам Духова Божјих и седам звезда: Знам дела твоја, знам да имаш име да си жив, а мртав си.
2 Бди, и утврђуј остале који су близу смрти, јер не нађох дела твоја савршена пред Богом својим.
3 Опомињи се дакле како си примио и како си чуо, и то држи, и покај се. Ако ли не пребдиш, доћи ћу на тебе као лупеж, и нећеш знати у који ћу час на тебе доћи.
4 Али ти имаш неколико људи у Сарду који не опоганише својих хаљина; они ће са мном у белим хаљинама ићи, јер су достојни.
5 Који победи он ће се обући у хаљине беле, и ја нећу брисати имена његова из књиге живота, и признаћу име његово пред Оцем својим и пред анђелима његовим.
6 Ко има уши нека чује шта говори Дух Црквама.
7 Анђелу Филаделфијске Цркве напиши: Ево шта говори Свети, истинити, који има кључ Давидов, који отвара и нико неће затворити, који затвара и нико неће отворити:
8 Знам дела твоја. Гле, за оно што имаш мало снаге и држао си моју реч, и ниси се одрекао имена мога, ставио сам преда те отворена врата, која нико не може затворити.
9 Ево ти дајем оне из сотонине синагоге, који говоре да су Јудеји, а нису, него лажу. Ево ћу учинити да дођу и да се поклоне пред ногама твојим, и да познају да сам те љубио.
10 Што си одржао реч устрајања у мени, и ја ћу тебе сачувати од часа искушења који ће доћи на васиони свет, да искуша оне који пребивају на земљи.
11 Ево ћу доћи брзо. Држи што имаш, да нико не узме венца твога.
12 Који победи, учинићу га стубом у храму Бога свога, и више неће излазити из њега, и написаћу на њему име Бога свога, и име града Бога свога, новога Јерусалима, који силази с неба од Бога мога, и име моје ново.
13 Ко има уши нека чује шта говори Дух Црквама.
14 Анђелу Лаодикијске Цркве напиши: Ево шта говори Амин, сведок верни и истинити, Почетак створења Божјега:
15 Знам дела твоја. Знам да ниси ни студен ни врео. Ох да си студен или врео!
16 Тако, зато што си млак, и ниси ни студен ни врео, избљуваћу те из уста својих.
17 Зато што говориш: "Богат сам, и обогатио сам се и ништа не потребујем," и што не знаш да си несрећан и невољан и сиромашан, и слеп, и го,
18 светујем те да купиш од мене злата жеженога у огњу, да би се обогатио, и у беле хаљине да се обучеш, да се не покаже срамота голотиње твоје, и масти очиње, да намажеш очи своје, да видиш.
19 Ја које год љубим оне и карам и кажњавам. Пази се дакле, и покај се.
20 Ево стојим на вратима и куцам. Ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим и он са мном.
21 Који победи даћу да седи са мном на престолу моме, као и ја што победих и седох с оцем на престо његов.
22 Ко има уши нека чује шта говори Дух Црквама.
Глава 4.[уреди]
1 Затим погледах, и гле, врата отворена на небу, и први глас који чух као звук трубе и који мени говораше, рече: Попни се амо, и показаћу ти шта ће после бити.
2 И одмах се узнесох духом, и гле, на небу беше престо, а на престолу сеђаше неко.
3 Онај што сеђаше изгледаше као камен јаспис и сард, а око престола беше дуга која изгледаше као смарагд.
4 Око престола беху двадесет и четири престола, и на престолима видех двадесет и четири старешине који су седили обучени у беле хаљине, и имаху златне круне на главама својим.
5 Од престола излажаху муње, гласови и громови. Пред престолом гораху седам жижака огњених, који су седам Духова Божјих.
6 Пред престолом беше још и стаклено море, као кристал. Насред престола и око престола беху четири жива створења пуна очију спред и позади.
7 Прво живо створење беше као лав, друго живо створење као теле, треће живо створење имаше лице као човек, а четврто живо створење беше као орао који лети.
8 Свако од четири жива створења имаше по шест крила, унаоколо и унутра пуна очију. И она дан и ноћ непрестано говоре: Свет, свет, свет Господ, Бог Свемоћни, који беше, који јест и који долази!
9 А кад жива створења дају славу, част и хвалу ономе који седи на престолу, ономе који живи на векове векова,
10 падају двадесет и четири старешине пред оним што седи на престолу, и клањају се ономе који живи на векове векова, и мећу круне своје пред престо, говорећи:
11 Достојан си, Господе, да примиш славу част и моћ, јер си ти све ствари створио и по вољи твојој оне постоје и створене су.
Глава 5.[уреди]
1 Затим видех у десници онога који сеђаше на престолу књигу написану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.
2 И видех анђела силног који викаше јаким гласом: Ко је достојан да отвори књигу и да разломи печате њезине?
3 И нико не могаше, ни на небу ни на земљи, ни под земљом, да отвори књигу и да загледа у њу.
4 И ја много плаках што се не нађе нико достојан да отвори и прочита књигу, ни да загледа у њу.
5 Један од старешина рече ми: Не плачи, ево победи Лав из колена Јудина, изданак Давидов, да отвори књигу и разломи седам печата њезиних.
6 И видех усред престола и усред четири жива створења, и усред старешина јагње које беше као заклано. Оно имаше седам рогова и седам очију, које су седам духова Божјих посланих по свему свету.
7 И оно дође и узе књигу из деснице онога који сеђаше на престолу.
8 Кад узе књигу, четири жива створења и двадесет и четири старешине падоше пред јагњетом, држећи сваки по једну харфу и златне купе пуне тамјана, које су молитве светих.
9 И певаху нову песму говорећи: Достојан си да узмеш књигу и да отвориш печате њезине, јер си заклан био, и искупио си Богу крвљу својом људе од свакога колена и језика и народа и племена,
10 и учинио си од њих краљевство, свештенике Богу нашему, и они ће краљевати на земљи.
11 Погледах, и чух глас многих анђела око престола и живих створења и старешина, и беше број њихов мириаде мириада и хиљаде хиљада.
12 И они говораху силним гласом: Достојно је јагње заклано да прими моћ и богатство, мудрост и силу, част, славу и хвалу.
13 И свако створење што је на небу и на земљи и под земљом, и што је на мору, и што је у њима, све чух да говоре: Ономе који седи на престолу и јагњету благослов и част, слава и моћ у векове векова!
14 И четири жива створења говораху: Амин! И двадесет и четири старешине падоше и поклонише се.
Глава 6.[уреди]
1 Погледах кад отвори јагње један од седам печата, и чух једно од четири живих створења да рече гласом громовним: "Дођи".
2 Погледах, и гле, појави се коњ бео. Онај који је јахао на њему имао је лук, и њему се даде венац; и он изиђе као победник и да победи.
3 Кад отвори други печат, чух друго живо створење да рече: "Дођи".
4 И изиђе други коњ, риђ. Онај који је јахао на њему доби власт да дигне мир са земље, да се кољу људи међу собом, и даде му се мач велики.
5 Кад отвори трећи печат, чух треће живо створење да рече: "Дођи" И погледах, и гле, појави се коњ вран. Онај који је јахао на њему држао је мерила у руци својој.
6 И чух глас између четири жива створења који рече: Мера пшенице за динар, и три мере јечма за динар, а уља и вина да не квариш.
7 Кад отвори четврти печат, чух глас четвртог живог створења да рече: "Дођи".
8 И погледах, и гле, појави се коњ блед. Ономе који је јахао на њему беше име Смрт, и Предео мртвих иђаше за њима. Њима се даде власт над четвртином земље, да погубе људе мачем, глађу, кугом и зверима земаљским.
9 Кад отвори пети печат, видех под жртвеником душе побијених за реч Божју и за сведочанство што беху дали.
10 И оне повикаше силним гласом говорећи: Господару свети и истинити, докле још оклеваш да судиш и осветиш крв нашу на становницима земље?
11 И даде се свакоме од њих по једна бела хаљина, и речено им би да почину још мало времена, докле се не наврши број другова њихових у служењу, и браће која су имала да буду погубљена као и они.
12 Погледах кад отвори шести печат, и гле, затресе се јако земља, и сунце поста црно као врећа од кострети, и месец поста сав као крв.
13 И звезде небеске падоше на земљу као што смоква одбацује пупке своје кад је бесан ветар заљуља.
14 И небо се измаче као књига кад се савија, и свака гора и острво покренуше се с места својих.
15 И краљеви земаљски и великаши, војводе и богаташи, силници и сви робови и сви слободни сакрише се по пећинама и по камењацима горским.
16 И они говораху горама и камењу: Падните на нас и сакријте нас од лица онога који седи на престолу и од гнева јагњетова;
17 јер дође велики дан гнева његова, и ко може да се одржи?
Глава 7.[уреди]
1 Затим видех четири анђела да стоје на четири угла земље и држе четири ветра земаљска, да не дуне ветар на земљу, ни на море, ни на какво дрво.
2 И видех другога анђела да се пење на страни од истока сунчанога, који имаше печат Бога живога. И он повика силним гласом на четири анђела којима беше дано да чине зла земљи и мору. И он рече:
3 Не чините зла ни земљи ни мору ни дрветима, докле не ударимо печат на чело служитељима Бога нашега.
4 И чух број на које беше ударен печат: Сто и четрдесет и четири хиљаде од свију колена синова Израиљевих:
5 од колена Јудина дванаест хиљада печатом забележених; од кољена Рувимова дванаест хиљада; од колена Гадова дванаест хиљада;
6 од колена Асирова дванаест хиљада; од колена Нефталимова дванаест хиљада; од колена Манасијина дванаест хиљада;
7 од колена Симеонова дванаест хиљада; од колена Левијева дванаест хиљада; од колена Исахарова дванаест хиљада;
8 од колена Завулонова дванаест хиљада, од колена Јосифова дванаест хиљада, од колена Вењаминова дванаест хиљада печатом забележених.
9 Затим погледах, и гле, мноштво велико, које не могаше нико избројити, од свакога рода и племена, народа и језика, стајаше пред престолем и пред јањетом, обучено у беле хаљине и држећи палме у рукама.
10 И повика силним гласом, говорећи: Спасење Богу нашему, који седи на престолу, и јагњету!
11 И сви анђели стадоше око престола и старешина, и падоше на лице пред престолем и поклонише се Богу,
12 говорећи: Амин! хвала, слава, мудрост, благодарност, част, моћ и сила Богу нашему на векове векова! Амин
13 И проговори један од старешина, и рече ми: Ови обучени, у беле хаљине ко су и откуд дођоше?"
14 Рекох му: Господе мој, ти знаш. Рече он мени: Ово су они који дођоше од патње велике и опраше хаљине своје и обелише их у крви јагњетовој.
15 Зато су пред престолом Божјим, и служе му дан и ноћ у храму његовом. Онај који седи на престолу разапеће шатор свој над њима.
16 Више неће огладнети ни ожеднети, и неће их сунце убити, нити каква врућина.
17 Јер јагње, које је насред престола, спашће их, и извешће их на изворе воде живе, и Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових.
Глава 8.[уреди]
1 Кад отвори седми печат, наста тишина на небу око пола сата.
2 И видех седам анђела који стајаху пред Богом, и даде им се седам труба.
3 И дође још један анђео који ступи пред олтар и имаше кадионицу златну, и беше му дано много тамјана, да га принесе с молитвама свију светих на олтар златни пред престолом.
4 И дим од кађења изиђе од руке анђелове са молитвама светих пред Бога.
5 И анђео узе кадионицу, напуни је огњем с олтара и баци је на земљу, и насташе гласови и громови и севање муња и тресење земље.
6 И седам анђела који имаху седам труба, припремише се да у њих затрубе.
7 Први анђео затруби. И наста град и огањ, смешан с крвљу, који се бацише на земљу, - и трећина дрвета изгоре, и сва трава зелена изгоре.
8 Други анђео затруби. И нешто као велика гора огњем запаљена баци се у море, и трећина мора поста крв.
9 И трећина створења што беше у мору а имаше живот помре, и трећина лађа пропаде.
10 Трећи анђео затруби. И паде с неба велика звезда, која гораше као буктиња, и она паде на трећину река и на изворе водене.
11 Име звезди беше Пелен, и трећина вода поста пелен, и многи људи помреше од вода, јер беху горке.
12 Четврти анђео затруби. И би ударена трећина сунца и трећина месеца и трећина звезда, да помрча трећина њихова, и дан изгуби трећину светлости своје, а тако и ноћ.
13 И погледах, и чух орла који је летео посред неба који рече силним гласом: Тешко, тешко, тешко становницима земље од осталих гласова трубних тројице анђела који ће сад затрубити.
Глава 9.[уреди]
1 Пети анђео затруби. И видех звезду која паде с неба на земљу. Њој се даде кључ од студенца бездана.
2 И она отвори студенац бездана, и из студена изиђе дим, као дим из велике пећи, и поцрни сунце и небо од дима студенчева.
3 Из дима изиђоше скакавци на земљу, и даде им се власт као што је власт коју имају скорпије земаљске.
4 Рече им се да не уде трави земаљској, нити икаквој зелени, ни дрвету, него само људима који немају печата Божјега на челима својим.
5 И даде им се не да их убијају, него да их муче пет месеци, и мучење њихово беше као мучење скорпије кад уједе човека.
6 У те дане тражиће људи смрт, и неће је наћи; и желеће да умру, и смрт ће од њих бежати.
7 Ти скакавци беху као коњи спремљени за бој. На главама њиховим беху као круне од злата, а лица им беху као лица човечја.
8 Имаху косе као косе женске, а зуби њихови беху као у лавова.
9 Имаху оклопе као оклопе гвоздене, и шум крила њихових беше као праска кола са многим коњима који трче у бој.
10 Имаху репове као скорпије, и жалце, и у реповима имаху силу да уде људима пет месеци.
11 И имаху над собом као краља анђела бездана, коме је име јеврејски Абадон, а грчки Аполион.
12 Прво зло прође, и ево иду још два зла за овим.
13 Шести анђео затруби. И чух глас који је излазио из четири рогља златнога олтара који је пред Богом,
14 где говори шестоме анђелу који имаше трубу: Одреши четири анђела свезана код велике реке Еуфрата.
15 И четири анђела који беху спремљени за сат и дан и месец и годину, беху одрешени да побију трећину људи.
16 Број војника на коњима беше две мириаде мириада; чух број њихов.
17 И тако видех у утвари и коње и оне који их јахаху, који имаху оклопе огњене, плаветне и сумпорне. Главе коња њихових беху као главе лавова, и из уста њихових излажаше огањ, дим и сумпор.
18 Од ова три зла погибе трећина људи, од огња, од дима и сумпора што излажаше из уста њихових.
19 Јер сила коња беше у жвалама и у реповима њиховим, јер репови њихови беху као змије и имаху главе, и са њима чињаху зло.
20 Остали људи који не беху побијени овим злима, не покајаше се од дела руку својих, па да се не клањају више злим духовима, ни идолима златним и сребрним, бакреним, каменим и дрвеним, који не могу ни видети, ни чути, ни ходити;
21 нити се покајаше од убистава својих, ни од чарања својих, ни од блуда свога, ни од крађа својих.
Глава 10.[уреди]
1 Видех другога анђела силног да силази с неба, огрнута облаком, а на глави његовој беше дуга, и лице његово беше као сунце, а ноге његове као стубови огњени.
2 Он држаше у руци својој малу књигу отворену. Он метну десну ногу своју на море, а леву на земљу,
3 и повика силним гласом, као лав кад риче. И чим он повика пусти седам громова гласове своје.
4 И кад пустише седам громова гласове свјео, хтедох да пишем, али чух глас с неба који ми говори: Запечати шта говорише седам громова и не пиши.
5 И анђео кога видех да стоји на мору и на земљи, подиже десну руку своју к небу,
6 и закле се оним који живи на векове векова, који створи небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена већ неће бити,
7 него у дане гласа седмога анђела, кад он затруби, онда ће се свршити тајна Божја, као што он јави својим слугама пророцима.
8 И глас који чух с неба опет проговори, и рече: Иди и узми књигу отворену из руке анђела који стоји на мору и на земљи.
9 И ја отидох к анђелу и рекох му: Дај ми књигу - Рече ми: Узми и прогутај је; биће ти горка у трбуху твоме али у устима биће ти слатка као мед. -
10 И ја узех малу књигу из руке анђелове и прогутах је; и она беше у устима мојим као мед слатка, а кад је прогутах беше горка у трбуху моме.
11 Рече ми затим: Треба опет да пророкујеш многим народима и племенима и језицима и краљевима.
Глава 11.[уреди]
1 И дадоше ми трску, као палицу, говорећи: Устани и измери храм Божји и олтар, и изброји оне што се клањају у њему;
2 али предворје храма не измери, јер је оно дано паганцима и они ће свети град четрдесет и два месеца газити.
3 Даћу двојици својих сведока власт да обучени у кострети, проричу хиљаду двеста и шездесет дана.
4 То су две маслине и два жишка што стоје пред Господарем земље.
5 Ако им ко хоће зло чинити, из уста њихових излази огањ који прождире непријатеље њихове, и ко хтедне да им учини зло, тај треба тако да буде убијен.
6 Они имају власт да затворе небо, да не падне киша на земљу у дане њихова пророковања, и они имају власт над водама, да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком кад год хтедну.
7 Кад сврше они сведочанство своје, тада ће звер што излази из бездана ратовати на њих, и победиће их, и убиће их;
8 и телеса њихова остаће на тргу града великога, који је духовно назван Содом и Египат,[2] онде где је Господ њихов разапет.
9 Гледаће људи од народа и племена, језика и колена, телеса њихова три дана и по, и неће дати да се њихова телеса положе у гроб.
10 И становници земље обрадоваће се и веселиће због њих, и слаће даре један другоме, јер та два пророка мучише становнике земље.
11 После три дана и по уђе у њих дух живота који од Бога дође, и оба усташе на ноге своје, и страх велики обузе оне који их гледаху.
12 И они чуше силан глас с неба који им говори: Попните се амо! И попеше се на небо у облаке, и видеше их непријатељи њихови.
13 У тај час јако се затресе земља и десети се део града сруши, и тресење земље поби седам хиљада људи, а остали се уплашише, и дадоше славу Богу небеса.
14 Друго зло прође. Ево треће зло брзо долази.
15 Седми анђео затруби. И насташе силни гласови на небесима који говораху: Пређе краљевство света на Господа нашега и на Христа његова, и он ће краљевати на векове векова.
16 И двадесет и четири старешине који беху пред Богом на престолима својим, падоше на лица своја и поклонише се Богу,
17 говорећи: Хвалимо те, Господе, Боже Свемоћни, који јеси, и био си и бићеш, што си узео моћ своју велику и краљујеш.
18 Народи се прогњевише, али дође и твој гнев и дође време да се мртвима суди и да се награде слуге твоје, пророци и свети, и они који се боје имена твога, мали и велики, и да се униште они који земљу уништују.
19 И отвори се храм Божји на небу и показа се ковчег савеза његова у храму његовом, и насташе севања муње и гласови и громови и тресење земље и град велики.
Глава 12.[уреди]
1 Знак велики показа се на небу: жена сунцем огрнута, - месец под ногама њезиним, - с венцем од дванаест звезда на глави својој.
2 Она беше трудна и викаше, јер беше у мукама и боловима порођаја.
3 И показа се други знак на небу и гле, то беше велика риђа аждаја са седам глава и десет рогова, и седам круна на главама својим.
4 Реп њен одвуче трећину звезда небеских и баци их на земљу. Аждаја стајаше пред женом која је имала да се породи, да јој прождре дете, кад се породи.
5 Она роди сина[3] који ће пасти све народе палицом гвозденом. И дете њезино би узето к Богу и престолу његову.
6 И жена утече у пустињу где имаше место спремљено од Бога, да се онамо храни хиљаду двеста шездесет дана.
7 И наста рат на небу. Михаило и анђели његови ударише на аждају. И борише се аждаја и анђели њени,
8 али не надвладаше, и више им се не нађе места на небу.
9 И аждаја велика би збачена, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која обмањује целу земљу. И би бачен на земљу, и анђели њени беху бачени с њом.
10 И чух силан глас на небу који рече: Сада наста спасење и моћ и краљевство Бога нашега и власт Христа његова, јер се збаци опадач браће наше, који их тужаше пред Богом нашим дан и ноћ.
11 Они га победише ради крви јагњетове и речи сведочанства свога, и не љубише живот свој толико да би се смрти плашили.
12 Веселите се за то небеса и ви који живите на њима! Тешко земљи и мору! Јер ђаво сиђе к вама пун срџбе велике, знајући да је кратко време његово.
13 Кад аждаја виде да је бачена на земљу, стаде да гони жену која роди мушко дете.
14 И жени се дадоше два крила орла великога, да одлети у пустињу на своје место, где ће се хранити за једно време, за време и за половину времена, далеко од лица змијина.
15 И пусти змија за женом из уста својих воду као реку, да је захвати реком.
16 И земља би у помоћи жени, и земља отвори своја уста и прогута реку коју пусти аждаја из уста својих.
17 И аждаја се разгневи на жену, и отиде да се побије с остатком потомства њезина, који држи заповести Божје и има сведочанство Исуса Христа.
18 И оста на песку морском.[4]
Глава 13.[уреди]
1 Видех затим излазити из мора звер која имаше седам глава и десет рогова, и на роговима десет круна, а на главама својим имена хулна.
2 Звер коју видех беше као леопард, ноге јој као у медведа, чељусти њезине као чељусти лавовске. Аждаја јој даде силу своју и престо свој и власт велику.
3 И видех једну од глава њезиних као рањену на смрт, али се смртна рана њезина исцели. И сва се земља задиви иза звери. И поклонише се аждаји, што даде власт звери;
4 и поклонише се звери говорећи: "Ко је као звер?, и ко се може борити с њом?"
5 И дадоше јој се уста која говоре дрске и хулне речи, и даде јој се власт да делује четрдесет и два месеца.
6 И она отвори своја уста да изрече хуле на Бога, да хули на име његово и на шатор његов и на оне који живе на небу.
7 И даде јој се да ратује са светима, и да их победи. И даде јој се власт над сваким коленом и народом, језиком и племеном.
8 И поклониће јој се сви становници земље чија имена нису од постања света записана у књизи живота јагњета које би заклано.
9 Ако ко има уши, нека чује!
10 Ко у ропство води биће у ропство одведен; ко мачем убије, треба да буде мачем убијен. У томе је стрпљење и вера светих.
11 Затим видех излазити из земље другу звер која имаше два рога као у јагњета, а говораше као аждаја.
12 Она вршаше сву власт прве звери пред њом; и чињаше да се земља и становници њени клањају првој звери, којој се исцели рана смртна.
13 Она чињаше велика чудеса, чак и да огањ силази с неба на земљу пред људима.
14 Она обмањиваше становнике земље знацима, који јој беху дани да чини пред звери, говорећи становницима земље да начине лик звери која имаде рану од мача а беше жива.
15 И би јој дано да оживљује лик зверињи, да проговори лик зверињи, и да учини да се побију сви они који се не клањају лику зверињему.
16 И учини да се свима, малим и великим, богатима и сиромасима, слободнима и робовима, удари жиг на десну руку или на чело,
17 и да нико не може ни куповати ни продавати осим онога који има жиг, име звери или број имена њезина.
18 Ту је мудрост. Ко је разуман нека израчуна број звери. Јер то је број човечји, а број његов је шест стотина шездесет и шест.
Глава 14.[уреди]
1 Погледах и гле, јагње стајаше на гори Сионској, и с њим сто и четрдесет и четири хиљаде људи који имаху име његово и име оца његова написано на челима својим.
2 И чух глас с неба, као шум вода великих и као праску грома великога; и глас који чух беше као глас свирача харфи кад ударају у харфе своје.
3 И они певаху нову песму пред престолом, пред четири жива створења и пред старешинама; и нико не могаше научити песму, осим оних сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.
4 То су они који се не оскврнише са женама, јер су девственици. Они иду за јагњетом куд год он пође. Они су откупљени од људи, првеци Божји у јагњету;
5 и у њиховим устима не нађе се лаж, јер су без мане.
6 Видех другог анђела који је летео посред неба, који имаше вечно јеванђеље, да га објави становницима земље, свакоме племену и језику, колену и народу.
7 Он говораше силним гласом: Бојте се Бога и поклоните се њему, јер дође час суда његова, и поклоните се ономе који је створио небо и земљу, и море и изворе водене.
8 За њим дође други анђео, говорећи: Паде, паде Вавилон велики, који вином беса блуда свога напоји све народе!
9 За њим дође трећи анђео, говорећи силним гласом: Ко се год клања звери и лику њезином, и прими жиг на чело своје или на руку своју,
10 пиће и он вина гнева Божјега, које је непомешано уточено у пехар гнева његова, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светим и пред јањетом.
11 И дим мучења њихова иде у векове векова, и немају одмора ни дању ни ноћу они који се клањају звери и лику њезиноме, и који примају жиг имена њезина.
12 У томе је стрпљење светих, који држе заповести Божје и веру Исусову.
13 И чух глас с неба који ми говори: Напиши: Благо мртвима који одсад умиру у Господу! Да, говори Дух, да почину од трудова својих, јер дела њихова иду за њима.
14 Погледах, и гле, облак бео, а на облаку сеђаше неко који је изгледао као син човечји, и имаше на глави својој круну златну и у руци својој срп оштар.
15 И други анђео изиђе из храма, вичући силним гласом ономе који је седео на облаку: Замахни српом својим и жањи, јер дође време жетве, јер је сазрело жито земаљско.
16 И онај што сеђаше на облаку баци срп свој на земљу. И земља би пожњевена.
17 И други анђео изиђе из храма који је на небу, и имаше и он срп оштар.
18 И други анђео, који имаше власт над огњем, изиђе из олтара и повика силним гласом ономе који имаше срп оштар, говорећи: Замахни српом својим оштрим, и одрежи грожђе винограда земаљскога, јер већ сазреше гроздови његови.
19 И анђео баци срп свој на земљу и обра виноград земаљски и баци бербу у велику кацу гнева Божјега.
20 И измуља се бадањ изван града и изли се крв из каце чак до узда коњима за хиљаду и шест стотина стадија.
Глава 15.[уреди]
1 Видех затим други велики знак на небу и чудо: седам анђела који имаху седам последњих зала, јер се у њима заврши гнев Божји.
2 И видех као стаклено море смешано с огњем, и оне што победише звер и лик њезин и жиг њезин и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме и имају харфе Божје.
3 И они певаху песму Мојсија, слуге Божјега и песму јагњетову, говорећи: "Велика су и дивна дела твоја, Господе, Боже свемоћни! Праведни су и истинити путови твоји, краљу векова!
4 Ко се неће бојати тебе, Господе, и славити име твоје? Јер си ти једини свет, јер ће сви народи доћи и поклонити се пред тобом, јер се објавише судови твоји."
5 После тога погледах, и гле, отвори се храм шатора сведочанства на небу.
6 Изиђоше из храма седам анђела који имаху седам зала, обучени у чисте и беле ланене хаљине и опасани по прсима појасима златним.
7 И једно од четири жива створења даде седморици анђела седам купа златних, пуних гнева Бога који живи у векове векова.
8 И напуни се храм дима од славе Божје и од силе његове, и нико не могаше доћи у храм, док се не сврши седам зала седморице анђела.
Глава 16.[уреди]
1 И чух силан глас из храма који говори седморици анђела: Идите и излијте седам купа гнева Божјега на земљу.
2 Први анђео отиде и изли купу своју на земљу. И настадоше зле и љуте ране на људима који имаху жиг зверин и клањаху се лику њезиноме.
3 Други анђео изли купу своју у море, и оно поста крв, као крв од мртваца, и сва жива створења умреше, све што беше у мору.
4 Трећи анђео изли купу своју на реке и изворе водене. И посташе крв.
5 И чух анђела вода да говори: Праведан си, Господе, који јеси и који си био, и свет си што си тако судио.
6 Јер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију, јер су заслужили.
7 И чух где олтар говори: Да, Господе, Боже Сведржитељу, истинити су и прави судови твоји!
8 Четврти анђео изли купу своју на сунце. И би му дано да огњем људе сажеже.
9 И изгореше људи од велике врућине, и хуљаху на име Бога, који има власт над овим злима, и не покајаше се, па да би му славу дали.
10 Пети анђео изли купу своју на престо зверин. И краљевство њезино поста тамно, и људи уједаху језике своје од муке,
11 и хуљаху на име Бога небескога, од мука и од рана својих; и не покајаше се од дела својих.
12 Шести анђео изли купу своју на велику реку Еуфрат. И пресахну вода њезина, да се приправи пут краљевима који долазе од истока сунчанога.
13 И видех из уста аждајиних и из уста звериних и из уста лажнога пророка, где изиђоше три нечиста духа, као жабе.
14 Јер су ово духови ђаволски, који чине чудеса и излазе ка краљевима свега света, да их скупе за бој за велики дан Бога Сведржитеља.
15 (Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да не иде го, и да се не види срамота његова!)
16 И сабра их на место које се јеврејски зове Армагедон.
17 Седми анђео изли купу своју у ваздух. И из храма, из престола, изиђе силан глас говорећи: Сврши се
18 И насташе севања муња и громови и гласови, и велики потрес земље, какав никад не би од како су људи на земљи, толики потрес, тако страшан!
19 И град велики раздели се на три дела, и градови народа падоше, и Бог се опомену Вавилона великога, да му да пехар вина пламенога гнева свога.
20 И сва острва побегоше, и горе се не нађоше.
21 И град велики, чија зрна беху тешка као талант, паде с неба на људе, и људи хулише на Бога због бича граднога, јер мука ова би врло велика.
Глава 17.[уреди]
1 Дође затим један од седам анђела који имаху седам купа, и проговори ми говорећи: Дођи, показаћу ти суђење блуднице велике која седи на водама великим.
2 Са њом блуд проводише краљеви земље и становници земље опише се вином блуда њезина.
3 И одведе ме у духу у пустињу. И видех жену која је седела на звери црвеној, која беше пуна имена хулних, и имаше седам глава и десет рогова.
4 Та жена беше обучена у порфиру и у скерлет, и накићена златом, драгим камењем и бисером. Она имаше у руци својој златни пехар, пун мрзости и погаништине блуда свога.
5 На челу њезину беше написано једно име, једна тајна: "Вавилон велики, мати блудника и мрзости земаљских."
6 И видех ту жену пијану од крви светих и од крви сведока Исусових. И зачудих се чудом великим гледајући је.
7 Анђео ми рече: Шта се чудиш? Ја ћу ти казати тајну ове жене и звери што је носи а има седам глава и десет рогова.
8 Звер коју си видео беше и није више. Она има да изиђе из бездана и иде у пропаст, и зачудиће се становници земље чија имена нису од постања света записана у књизи живота, кад виде звер, јер она беше и више није, и опет ће доћи.
9 У томе је ум који мудрост има. Седам глава, то је седам гора на којима жена седи.
10 И јесу и седам краљева. Пет је њих пало, један постоји, а други још није дошао, а кад дође за мало ће остати.
11 И звер која беше и није више, она је осми краљ, и јесте од седморице и у пропаст иде.
12 Десет рогова које си видео, то су десет краљева, који још не примише краљевство, него ће примити власт као краљеви на једно време после звери.
13 Они једну намеру имају, и силу и власт своју даће звери.
14 Они ће се побити с јагњетом и јагње ће их победити, јер је Господар над господарима, и краљ над краљевима, и победиће их са њим и они који су с њим позвани, избрани и верни.
15 И рече ми: Воде шта си видео, а на којима седи блудница, оно су људи и народи, племена и језици.
16 Десет рогова што си видео и звер омрзнуће на блудницу, опљачкаће је и оголиће, и појешће месо њезино и сажећи ће је огњем.
17 Јер је Бог дао у срца њихова да врше вољу његову, и да изврше једну исту вољу, и да даду краљевство своје звери, док се испуне речи Божје.
18 И жена коју си видео јесте варош велика, која има краљевство над краљевима земље.
Глава 18.[уреди]
1 После овога видех силазити с неба другога анђела који имаше власт велику; и земља се расветли од славе његове.
2 Он повика силним гласом говорећи: Паде, паде Вавилон велики. Он поста стан ђаволима и тамница свакоме духу нечитоме, и тамница свију птица нечистих и мрских, јер се сви народи напише беса блуда њезина,
3 и краљеви земље с њом блуд проводише, и трговци земаље обогатише се од раскоши богатства њезина.
4 И чух други глас с неба који говораше: Идите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њезине и да вам не науде зла њезина.
5 Јер греси њезини допреше до неба, и Бог се опомену безакоња њена.
6 Платите јој као што она вама плати, и подајте јој двојно по делима њезиним. Којим пехаром захвати вама, захватајте јој два пута онолико.
7 Колико се прослави и наслади, толико јој подајте мука и жалости. Јер она говори у срцу своме: Седим као краљица и нисам удовица, и жалости нећу видети!
8 Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт и жалост и глад, и сажећи ће се огњем. Јер је силан Господ, Бог који јој суди.
9 И заплакаће и зајаукаће за њом краљеви земље који са њом блуд проводише и беснише, кад виде дим горења њезина.
10 Из далека стојећи, од страха мука њезиних, говорећи: Јаох! јаох! Вароши велика, Вавилоне, вароши силна! За један сами час дође осуда твоја!
11 И трговци земаље заплакаће и зајаукаће за њом, што њихових товара нико више не купује:
12 товара злата и сребра, камења драгог и бисера, платна и порфире, свиле и скерлета и свакојаког мирисног дрвета, и свакојаких посуђа од филдиша, и свакојаког посуђа од најскупљег дрвета, бакра, гвожђа и мермера;
13 и цимета и мириса и мира и тамјана, и вина и уља, и брашна фина и пшенице и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечјих.
14 И плодови што је душа твоја очекивала, отидоше од тебе; и све мекане и раскошне ствари отидоше од тебе и више их нећеш наћи.
15 Трговци који се обогатише од ње стаће из далека, од страха мучења њезина, плачући и јаучући,
16 и говорећи: Јаох! јаох! Вароши велика, обучена у свилу и профиру и скерлет, и накићена златом и камењем драгим и бисером,
17 за један сами час пропаде толико богатство! И сви кормилари и сви који допутоваху лађама, и лађари и сви који тргују по мору, стајаху из далека
18 и викаху, гледајући дим горења њезина, и говораху: Која је варош била као варош велика?
19 И бацаху прашину на главе своје и повикаше плачући и ридајући, и говораху: Јаох! Јаох! Вароши велика, у којој се од раскоши њезине обогатише сви који имају лађе на мору, за један сами час пропаде!
20 Весели се над њом небо! И ви свети, апостоли и пророци, веселите се и ви! Јер Бог призна правду вашу осудом њезином.
21 Тада један силан анђео узе камен, као велики камен воденички и баци га у море, говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, варош велика, и неће се више наћи.
22 Глас гудача и певача и свирача и трубача неће се више чути у теби и никакав мајстор ни од какве уметности неће се више наћи у теби; хука камена воденичкога неће се чути у теби;
23 светлост жишка неће се више светлити у теби, глас младожење и невесте неће се више чути у теби, јер трговци твоји бејаху великаши земље, јер твојим чарањем преварени беху сви народи;
24 и код ње се нађе крв пророка и светих и свију који су побијени на земљи.
Глава 19.[уреди]
1 После овога чух као силни глас многога народа на небу који говори: Алилуја! Спасење и слава, част и моћ Господу нашему,
2 јер су истинити и прави судови његови, што је осудио блудницу велику, која поквари земљу блудом својим, и покаја крв слугу својих од руке њезине.
3 И по други пут рекоше: Алилуја!... И дим њезин диже се у векове векова.
4 И падоше двадесет и четири старешине, и четири жива створења, и поклонише се Богу, који сеђаше на престолу, говорећи: Амин! Алилуја!
5 И из престола изиђе глас који говори: Хвалите Бога нашега ви све слуге његове, ви, који га се бојите, мали и велики!
6 И чух као глас многога народа и као шум вода великих, и као праску громова јаких, који говоре: Алилуја! Јер краљује Господ, Бог Сведржитељ.
7 Радујмо се и веселимо се и дајмо славу њему, јер дође свадба јагњетова и невеста његова спремила се,
8 и би јој дано да се обуче у чисти бели лан, јер чист лан, то су праведна дела светих.
9 Анђео ми рече: Напиши: Благо онима који су позвани на свадбену вечеру јагњетову! И рече ми: Ове су речи истините речи Божје.
10 И паднувшу пред ноге његове, поклоних му се. Али ми он рече: Гле, немој, ја сам служитељ као и ти и браћа твоја, која имају сведочанство Исусово. Богу се поклони. Јер је сведочанство Исусово Дух пророштва.
11 Затим видех небо отворено, и гле, појави се коњ бео. Онај који је јахао на њему зове се Верни и Истинити и он суди и војује по правди.
12 Очи му беху као пламен огњени; на глави његовој беху многе круне, и имаше име написано, које нико не зна осим њега самога.
13 Беше обучен у хаљину црвену од крви. Име му је: Реч Божја.
14 Војске небеске следоваху га на белим коњима, обучене у фини бели чисти лан.
15 Из уста његових изиђе мач оштар, да њиме побије народе. Он ће их пасти гвозденом палицом и он муља кацу вина срдње и гнева Бога Сведржитеља.
16 Он имаше на хаљини, на бедру своме, написано: "Краљ над краљевима и Господар над господарима."
17 И видех једног анђела који стајаше на сунцу. Он повика силним гласом, говорећи свим птицама које лете испод неба: "Дођите и скупите се на велику гозбу Божју,
18 да једете меса од краљева и меса од војвода и меса од јунака и меса од коња и од оних који јашу на њима, и меса од свих слободних и робова, малих и великих!"
19 Видех звер и краљеве земље и војнике њихове скупљене да ратују с оним што је на коњу и с војском његовом.
20 И би ухваћена звер, и с њом и лажни пророк који учини пред њом знаке којима превари оне који примише жиг зверин и који се клањаху лику њезиноме. Живи беху обоје бачени у запаљено језеро од огња и сумпора;
21 а остали беху побијени мачем који изиђе из уста онога на коњу; и све се птице наситише меса њихова.
Глава 20.[уреди]
1 Затим видех како силази с неба анђео који имаше кључ од бездана и вериге велике у руци својој.
2 Он ухвати аждају, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза га на хиљаду година.
3 И баци га у бездан, и затвори га и запечати над њим, да више не заводи народе, док се не наврши хиљада година. Затим он треба да буде одрешен на мало времена.
4 И видех престоле, и онима који сеђаху на њима даде се власт да суде. И видех душе исечених за сведочанство Исусово и за речи Божју, који се не клањаше звери ни лику њезиноме, и не примише жига на челима својим и на руци својој. И они оживеше и краљеваше с Христом хиљаду година.
5 А остали мртваци не оживеше док се не сврши хиљада година. То је прво ускрсење.
6 Блажени су и свети који имају део у првом ускрсењу: над њима друга смрт нема власти, него ће бити свештеници Богу и Христу, и краљеваше с њим хиљаду година.
7 Кад се наврши хиљада година, пустиће се сотона из тамнице своје,
8 и изиће ће да заводи народе на сва четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи за бој; њихов је број као песак морски.
9 И они изиђоше на површину земље и нападоше на логор светих и на град љубљени. Али сиђе огањ с неба и прогута их.
10 И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорно, где су звер и лажни пророк. И они ће бити мучени и дању и ноћу на векове векова.
11 Затим видех велики бео престо и онога који сеђаше на њему. Од лица његовог бежаху небо и земља и не нађе се места за њих.
12 И видех мртваце мале и велике где стоје пред престолом. И отворише се књиге. И друга се књига отвори, која је књига живота. Мртвацима би суђено по делима њиховим, како је написано било у тим књигама.
13 И море врати мртваце који су у њему били, и смрт и предео мртвих вратише своје мртваце, и примише суд сваки по делима својим.
14 И смрт и предео мртвих беху бачени у језеро огњено. И то је друга смрт.
15 И ко се не нађе записан у књизи живота би бачен у језеро огњено.
Глава 21.[уреди]
1 Затим видех ново небо и нову земљу, јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више не беше.
2 И видех свети град, нов Јерусалим, силазити од Бога с неба, опремљен као невеста украшена за свог заручника.
3 И чух силан глас с неба да говори: Ево шатора Божјег међу људима! Он ће пребивати с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима.
4 Он ће отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде.
5 И онај што сеђаше на престолу рече: Ево све ново творим. И рече: Напиши, јер су ове речи истините и верне.
6 И рече ми: Сврши се! Ја сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак. Ко је жедан даћу му из извора воде живе за бадава.
7 Који победи добиће то, и бићу му Бог и он ће бити мој син.
8 А страшљивима и невернима и поганима и крвницима и блудницима и врачарима и идолопоклоницима и свим лажама, њима је део у запаљеном језеру од огња и сумпора, и то је друга смрт.
9 Тада дође к мени један од седам анђела који имаху седам купа напуњених седам последњих зала и проговори ми говорећи: Дођи показаћу ти невесту, жену јањетову.
10 И он ме одведе у духу на гору велику и високу. И показа ми свети град, Јерусалим, који силажаше од Бога с небеса.
11 Он имаше славу Божју, и светлост његова беше као драги камен, као камен јаспис, чист као кристал.
12 И имаше зид велик и висок, и имаше дванаестора врата и на вратима дванаест анђела, и имена написана, која су имена дванаест колена Израиљевих:
13 од истока троја врата, од севера троја врата, од југа троја врата и од запада троја врата.
14 Зид градски имаше дванаест темеља, и на њима беху имена дванаест апостола јагњетових.
15 Онај што говораше са мном имаше трску златну, да измери град и врата његова и зидове његове.
16 Град беше у облику четвороугла и дужина његова беше толика колика и ширина. И он измери град трском, и измери дванаест хиљада стадија; дужина и ширина и висина беху једнаке.
17 И измери зид његов који имаше сто и четрдесет и четири лакта, по мери човечјој која је и анђелова.
18 Грађа зида његова беше од јасписа, а град беше од злата чистога, као чисто стакло.
19 Темељи зидова градских беху украшени свакојаким драгим камењем: први темељ беше јаспис, други сафир, трећи халкидон, четврти смарагд,
20 пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.
21 Дванаест врата беху дванаест зрна бисера. И улице градске беху од злата чистог као пресветло стакло.
22 Храма не видех у њему, јер је њему храм Господ, Бог Сведржитељ и јагње.
23 Град не потребује сунца ни месеца да му светле, јер га слава Божја обасјава и жижак је његов јагње.
24 Народи ће у светлости његовој ходити, и краљеви земаље донеће славу и част своју у њега.
25 Врата се његова неће затварати дању, јер онде ноћи неће бити.
26 И приносиће му се слава и част народа.
27 И неће у њега ући ништа погано и нико који би се подао мрзости и лажи, него само они који су записани у јагњетовој књизи живота.
Глава 22.[уреди]
1 И показа ми реку воде живота, бистру као кристал, која извираше из престола Божјега и јагњетова.
2 Насред трга градског, на двема речним обалама беше дрво живота, које рађа дванаест родова, дајући свакога месеца свој род, а лишће је од дрвета за исцељивање народа.
3 И више неће бити проклетства, и престо Божји и јањетов биће у њему, и слуге његове послуживаће га,
4 и гледаће лице његово, и име његово биће на челима њиховим.
5 Ноћи тамо неће бити и неће требати жишка ни светлости, јер ће их обасјавати Господ, Бог, и он ће краљевати на векове векова.
6 И рече ми: Ово су речи верне и истините и Господ, Бог светих пророка, посла анђела свога да покаже слугама својим шта ће бити ускоро.
7 Ево ћу доћи ускоро. Благо ономе који држи речи пророштва ове књиге!
8 Ја Јован видех ово и чух, и кад чух и видех, падох да се поклоним на ноге анђела који ми ово показа.
9 Али ми он рече: Гле, немој, јер сам ја друг твој у служби и браће твоје пророка и оних који држе речи ове књиге. Богу се поклони!
10 И рече ми: Не запечати речи пророштва ове књиге. Јер је време близу.
11 Ко је неправедан нека још буде неправедан, а ко је поган нека се још погани, а ко је праведан нека још чини правду, а ко је свет, нека се још свети.
12 И ево ћу доћи ускоро, и награда моја са мном, да дам свакоме по делима његовим.
13 Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи, Почетак и Свршетак.
14 Блажени они који перу хаљине своје да би стекли право на дрво живота и да уђу на врата у град!
15 Напоље пси и варалице, блудници и крвници и идолопоклоници и сваки који љуби и употреби лаж!
16 Ја Исус послах анђела свога, да вам ово посведочи у Црквама. Ја сам изданак потомства Давидова, сјајна звезда Даница.
17 А Дух и невеста говоре: "Дођи." И који чује нека говори: "Дођи." И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воде живота за бадава.
18 Сведочим свакоме који чује речи пророштва ове књиге: Ако ко дометне овоме, Бог ће наметнути на њега зла написана у овој књизи,
19 а ако ко одузме од речи књиге овога пророштва, Бог ће одузети његов део од књиге живота и од града светога и од онога што је написано у овој књизи.
20 Говори онај који ово сведочи: Да, доћи ћу ускоро! Амин! Дођи, Господе Исусе!
21 Милост Господа нашега Исуса Христа са свима! Амин!