Biblija (Bakotić) : Jovanovo otkrivenje
| ←Judina | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
Glava 1.[uredi]
1 Otkrivenje Isusa Hrista, koje dade njemu Bog da pokaže služiteljima svojim šta će uskoro da se zbude, i pokaza po poslanome anđelu svome, služitelju svome Jovanu,
2 koji potvrdi reč Božju i svedočanstvo Isusa Hrista i sve što vide.
3 Blago onome koji čita i onima koji slušaju reč proroštva i drže što je napisano u njemu! Jer je vreme blizu.
4 Jovan na sedam Crkva koje su u Aziji: Milost vama i mir od onoga koji jest, i koji beše, i koji dolazi, i od sedam duhova koji su pred prestolom njegovim,
5 i od Isusa Hrista koji je svedok verni i prvorođeni iz mrtvih, i knez nad kraljevima zemaljskim! A onome koji nas ljubi, i opra nas od greha naših krvlju svojom,
6 i učini od nas kraljevstvo, sveštenike Bogu Ocu svojemu, njemu slava i vlast u vekove vekova! Amin!
7 Evo ga, dolazi s oblacima. I videće ga svako oko, i oni koji ga probodoše; i zajaukaće zbog njega sva plemena na zemlji. Da! Amin!
8 Ja sam Alfa i Omega, govori Gospod koji jest, i koji beše, i koji dolazi, Svemoćni.
9 Ja Jovan, brat vaš i drug u trpljenju, u kraljevstvu i u postojanosti u Isusu, bejah na ostrvu koje se zove Patmos, za reč Božju i za svedočanstvo Isusovo.
10 Bejah u duhu u dan Gospodnji, i čuh za sobom glas silan, kao zvuk trube, koji reče:
11 Što vidiš napiši u knjigu i pošlji Crkvama u Efes, u Smirnu, u Pergam, u Tijatiru, u Sard, u Filadelfiju i u Laodikiju.
12 Obazreh se da vidim čiji beše glas koji govoraše sa mnom, i obazrevši se videh sedam svećnjaka zlatnih,
13 i usred sedam svećnjaka nekoga koji izgledaše kao sin čovečji, obučena u dugačku haljinu i opasana po prsima pojasom zlatnim.
14 Glava njegova i kosa behu bele kao bela vuna, kao sneg; oči njegove kao plamen ognjeni,
15 noge kao bakar usjali, kad se zažari u peći, a glas njegov beše kao huka voda velikih.
16 U desnoj ruci držaše sedam zvezda; iz usta njegovih izlazaše mač s obe strane oštar, a lice njegovo beše kao sunce kad se sija u sili svojoj.
17 Kad ga videh padoh kao mrtav pred nogama njegovim. On metnu desnicu svoju na me, govoreći: Ne boj se, ja sam Prvi i Poslednji,
18 i Živi. Bejah mrtav i evo sam živ na vekove vekova. Ja držim ključeve od smrti i od predela mrtvih.
19 Napiši dakle šta si video i šta je, i šta će posle biti,
20 tajnu sedam zvezda koje si video u desnici mojoj i sedam svećnjaka zlatnih. Sedam zvezda jesu anđeli sedam Crkava, a sedam svećnjaka jesu sedam Crkava.
Glava 2.[uredi]
1 Anđelu Efeske Crkve napiši: Evo što govori onaj koji drži sedam zvezda u desnici svojoj i ide posred sedam svećnjaka zlatnih:
2 Znam dela tvoja i trud tvoj i trpljenje tvoje. Znam da ne možeš zločeste snositi, i da si okušao one koji govore da su apostoli, a nisu, i našao si ih lažne,
3 i da imaš ustalaštva i da si trudio za ime moje, i da nisi sustao.
4 Ali što imam protiv tebe to je da si napustio prvu ljubav svoju.
5 Opomeni se dakle odakle si ispao, pokaj se, i prva dela čini. Ako li tako ne učiniš, doći ću ti uskoro i dignuću svećnjak tvoj s mesta njegova.
6 Ali to ti je dobro što mrziš na dela Nikolinaca[1], na koja i ja mrzim.
7 Ko ima uši neka čuje šta govori Duh Crkvama: Koji pobedi, daću mu da jede od drveta života koje je u raju Božjemu.
8 Anđelu Smirnske Crkve napiši: Evo šta govori Prvi i Poslednji, koji beše mrtav i koji se povrati životu:
9 Znam muke tvoje i siromaštvo tvoje (a ipak si bogat), i klevete onih koji govore da su Judeji, a nisu, nego su sotonina sinagoga.
10 Ne boj se što ćeš muke imati. Gle, đavo će neke od vas metati u tamnicu, da se iskušate, i imaćete nevolju za deset dana. Budi veran do same smrti, i daću ti venac života.
11 Ko ima uši da čuje, neka čuje šta govori Duh Crkvama: Koji pobedi neće drugu smrt pretrpeti.
12 Anđelu Pergamske Crkve napiši: Evo što govori onaj što ima mač s obe strane oštar;
13 Znam prebivalište tvoje, znam da je onde presto sotonin. Ti držiš ime moje, i nisi se odrekao vere moje ni u dan Antipa, vernog svedoka moga, koji je ubijen kod vas, onde gde sotona prebiva.
14 Ali krivo mi je nešto na tebe što imaš tu neke koji drže nauku Valama, koji učaše Valaka da metne kamen spoticanja pred sinove Izrailjeve, da bi jeli žrtve idolske i da se podaju bludu.
15 Tako imaš i neke od onih koji drže nauku Nikolinaca.
16 Pokaj se dakle, inače ću doći uskoro i vojevaću na njih mačem usta svojih.
17 Ko ima uši da čuje, neka čuje šta govori Duh Crkvama: Koji pobedi, daću mu da jede mane sakrivene, i daću mu kamen beo, i na kamenu novo ime napisano, koje niko ne zna, osim onoga koji ga primi.
18 Anđelu Tijatirske Crkve napiši: Evo šta govori Sin Božji, koji ima oči kao plamen ognjeni, i noge kao usjali bakar.
19 Znam dela tvoja, i ljubav, i veru, i službu tvoju vernu, i istrajnost tvoju, i poslednja dela tvoja, mnogobrojnija od prvih.
20 Ali što imam protiv tebe to je što dopuštaš ženi Jezavelji, koja se naziva proročica, da uči i da zavodi sluge moje da se podaju razvratu i da jedu žrtve idolske.
21 Ja joj dadoh vreme da se pokaje, ali se ona neće da se pokaje od razvrata svoga.
22 Evo je mećem na odar, i poslaću velike muke na one koji čine preljubu sa njom, ako se ne pokaju od dela svojih.
23 I decu njezinu učiniću da pomru od smrti, i poznaće sve Crkve da sam ja onaj koji ispituje bubrege i srca, i daću vam svakome po delima vašim.
24 A vama i ostalima koji su u Tijatiru, koji nemaju ove nauke, i koji ne poznaju dubina, kao što ih oni zovu, govorim: Neću metnuti na vas drugoga bremena,
25 ali ono koje imate, držite dokle dođem.
26 Koji pobedi i održi dela moja do kraja daću mu vlast nad narodima.
27 I pašće ih gvozdenom palicom, i razbiće ih kao lonce zemljane, kao i ja što primih vlast od Oca svoga.
28 I daću mu zvezdu Danicu.
29 Ko ima uši da čuje, neka čuje šta govori Duh Crkvama.
Glava 3.[uredi]
1 Anđelu Sardske Crkve napiši: Evo što govori onaj što ima sedam Duhova Božjih i sedam zvezda: Znam dela tvoja, znam da imaš ime da si živ, a mrtav si.
2 Bdi, i utvrđuj ostale koji su blizu smrti, jer ne nađoh dela tvoja savršena pred Bogom svojim.
3 Opominji se dakle kako si primio i kako si čuo, i to drži, i pokaj se. Ako li ne prebdiš, doći ću na tebe kao lupež, i nećeš znati u koji ću čas na tebe doći.
4 Ali ti imaš nekoliko ljudi u Sardu koji ne opoganiše svojih haljina; oni će sa mnom u belim haljinama ići, jer su dostojni.
5 Koji pobedi on će se obući u haljine bele, i ja neću brisati imena njegova iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem svojim i pred anđelima njegovim.
6 Ko ima uši neka čuje šta govori Duh Crkvama.
7 Anđelu Filadelfijske Crkve napiši: Evo šta govori Sveti, istiniti, koji ima ključ Davidov, koji otvara i niko neće zatvoriti, koji zatvara i niko neće otvoriti:
8 Znam dela tvoja. Gle, za ono što imaš malo snage i držao si moju reč, i nisi se odrekao imena moga, stavio sam preda te otvorena vrata, koja niko ne može zatvoriti.
9 Evo ti dajem one iz sotonine sinagoge, koji govore da su Judeji, a nisu, nego lažu. Evo ću učiniti da dođu i da se poklone pred nogama tvojim, i da poznaju da sam te ljubio.
10 Što si održao reč ustrajanja u meni, i ja ću tebe sačuvati od časa iskušenja koji će doći na vasioni svet, da iskuša one koji prebivaju na zemlji.
11 Evo ću doći brzo. Drži što imaš, da niko ne uzme venca tvoga.
12 Koji pobedi, učiniću ga stubom u hramu Boga svoga, i više neće izlaziti iz njega, i napisaću na njemu ime Boga svoga, i ime grada Boga svoga, novoga Jerusalima, koji silazi s neba od Boga moga, i ime moje novo.
13 Ko ima uši neka čuje šta govori Duh Crkvama.
14 Anđelu Laodikijske Crkve napiši: Evo šta govori Amin, svedok verni i istiniti, Početak stvorenja Božjega:
15 Znam dela tvoja. Znam da nisi ni studen ni vreo. Oh da si studen ili vreo!
16 Tako, zato što si mlak, i nisi ni studen ni vreo, izbljuvaću te iz usta svojih.
17 Zato što govoriš: "Bogat sam, i obogatio sam se i ništa ne potrebujem," i što ne znaš da si nesrećan i nevoljan i siromašan, i slep, i go,
18 svetujem te da kupiš od mene zlata žeženoga u ognju, da bi se obogatio, i u bele haljine da se obučeš, da se ne pokaže sramota golotinje tvoje, i masti očinje, da namažeš oči svoje, da vidiš.
19 Ja koje god ljubim one i karam i kažnjavam. Pazi se dakle, i pokaj se.
20 Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njim i on sa mnom.
21 Koji pobedi daću da sedi sa mnom na prestolu mome, kao i ja što pobedih i sedoh s ocem na presto njegov.
22 Ko ima uši neka čuje šta govori Duh Crkvama.
Glava 4.[uredi]
1 Zatim pogledah, i gle, vrata otvorena na nebu, i prvi glas koji čuh kao zvuk trube i koji meni govoraše, reče: Popni se amo, i pokazaću ti šta će posle biti.
2 I odmah se uznesoh duhom, i gle, na nebu beše presto, a na prestolu seđaše neko.
3 Onaj što seđaše izgledaše kao kamen jaspis i sard, a oko prestola beše duga koja izgledaše kao smaragd.
4 Oko prestola behu dvadeset i četiri prestola, i na prestolima videh dvadeset i četiri starešine koji su sedili obučeni u bele haljine, i imahu zlatne krune na glavama svojim.
5 Od prestola izlažahu munje, glasovi i gromovi. Pred prestolom gorahu sedam žižaka ognjenih, koji su sedam Duhova Božjih.
6 Pred prestolom beše još i stakleno more, kao kristal. Nasred prestola i oko prestola behu četiri živa stvorenja puna očiju spred i pozadi.
7 Prvo živo stvorenje beše kao lav, drugo živo stvorenje kao tele, treće živo stvorenje imaše lice kao čovek, a četvrto živo stvorenje beše kao orao koji leti.
8 Svako od četiri živa stvorenja imaše po šest krila, unaokolo i unutra puna očiju. I ona dan i noć neprestano govore: Svet, svet, svet Gospod, Bog Svemoćni, koji beše, koji jest i koji dolazi!
9 A kad živa stvorenja daju slavu, čast i hvalu onome koji sedi na prestolu, onome koji živi na vekove vekova,
10 padaju dvadeset i četiri starešine pred onim što sedi na prestolu, i klanjaju se onome koji živi na vekove vekova, i meću krune svoje pred presto, govoreći:
11 Dostojan si, Gospode, da primiš slavu čast i moć, jer si ti sve stvari stvorio i po volji tvojoj one postoje i stvorene su.
Glava 5.[uredi]
1 Zatim videh u desnici onoga koji seđaše na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja, zapečaćenu sa sedam pečata.
2 I videh anđela silnog koji vikaše jakim glasom: Ko je dostojan da otvori knjigu i da razlomi pečate njezine?
3 I niko ne mogaše, ni na nebu ni na zemlji, ni pod zemljom, da otvori knjigu i da zagleda u nju.
4 I ja mnogo plakah što se ne nađe niko dostojan da otvori i pročita knjigu, ni da zagleda u nju.
5 Jedan od starešina reče mi: Ne plači, evo pobedi Lav iz kolena Judina, izdanak Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam pečata njezinih.
6 I videh usred prestola i usred četiri živa stvorenja, i usred starešina jagnje koje beše kao zaklano. Ono imaše sedam rogova i sedam očiju, koje su sedam duhova Božjih poslanih po svemu svetu.
7 I ono dođe i uze knjigu iz desnice onoga koji seđaše na prestolu.
8 Kad uze knjigu, četiri živa stvorenja i dvadeset i četiri starešine padoše pred jagnjetom, držeći svaki po jednu harfu i zlatne kupe pune tamjana, koje su molitve svetih.
9 I pevahu novu pesmu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu i da otvoriš pečate njezine, jer si zaklan bio, i iskupio si Bogu krvlju svojom ljude od svakoga kolena i jezika i naroda i plemena,
10 i učinio si od njih kraljevstvo, sveštenike Bogu našemu, i oni će kraljevati na zemlji.
11 Pogledah, i čuh glas mnogih anđela oko prestola i živih stvorenja i starešina, i beše broj njihov miriade miriada i hiljade hiljada.
12 I oni govorahu silnim glasom: Dostojno je jagnje zaklano da primi moć i bogatstvo, mudrost i silu, čast, slavu i hvalu.
13 I svako stvorenje što je na nebu i na zemlji i pod zemljom, i što je na moru, i što je u njima, sve čuh da govore: Onome koji sedi na prestolu i jagnjetu blagoslov i čast, slava i moć u vekove vekova!
14 I četiri živa stvorenja govorahu: Amin! I dvadeset i četiri starešine padoše i pokloniše se.
Glava 6.[uredi]
1 Pogledah kad otvori jagnje jedan od sedam pečata, i čuh jedno od četiri živih stvorenja da reče glasom gromovnim: "Dođi".
2 Pogledah, i gle, pojavi se konj beo. Onaj koji je jahao na njemu imao je luk, i njemu se dade venac; i on iziđe kao pobednik i da pobedi.
3 Kad otvori drugi pečat, čuh drugo živo stvorenje da reče: "Dođi".
4 I iziđe drugi konj, riđ. Onaj koji je jahao na njemu dobi vlast da digne mir sa zemlje, da se kolju ljudi među sobom, i dade mu se mač veliki.
5 Kad otvori treći pečat, čuh treće živo stvorenje da reče: "Dođi" I pogledah, i gle, pojavi se konj vran. Onaj koji je jahao na njemu držao je merila u ruci svojoj.
6 I čuh glas između četiri živa stvorenja koji reče: Mera pšenice za dinar, i tri mere ječma za dinar, a ulja i vina da ne kvariš.
7 Kad otvori četvrti pečat, čuh glas četvrtog živog stvorenja da reče: "Dođi".
8 I pogledah, i gle, pojavi se konj bled. Onome koji je jahao na njemu beše ime Smrt, i Predeo mrtvih iđaše za njima. Njima se dade vlast nad četvrtinom zemlje, da pogube ljude mačem, glađu, kugom i zverima zemaljskim.
9 Kad otvori peti pečat, videh pod žrtvenikom duše pobijenih za reč Božju i za svedočanstvo što behu dali.
10 I one povikaše silnim glasom govoreći: Gospodaru sveti i istiniti, dokle još oklevaš da sudiš i osvetiš krv našu na stanovnicima zemlje?
11 I dade se svakome od njih po jedna bela haljina, i rečeno im bi da počinu još malo vremena, dokle se ne navrši broj drugova njihovih u služenju, i braće koja su imala da budu pogubljena kao i oni.
12 Pogledah kad otvori šesti pečat, i gle, zatrese se jako zemlja, i sunce posta crno kao vreća od kostreti, i mesec posta sav kao krv.
13 I zvezde nebeske padoše na zemlju kao što smokva odbacuje pupke svoje kad je besan vetar zaljulja.
14 I nebo se izmače kao knjiga kad se savija, i svaka gora i ostrvo pokrenuše se s mesta svojih.
15 I kraljevi zemaljski i velikaši, vojvode i bogataši, silnici i svi robovi i svi slobodni sakriše se po pećinama i po kamenjacima gorskim.
16 I oni govorahu gorama i kamenju: Padnite na nas i sakrijte nas od lica onoga koji sedi na prestolu i od gneva jagnjetova;
17 jer dođe veliki dan gneva njegova, i ko može da se održi?
Glava 7.[uredi]
1 Zatim videh četiri anđela da stoje na četiri ugla zemlje i drže četiri vetra zemaljska, da ne dune vetar na zemlju, ni na more, ni na kakvo drvo.
2 I videh drugoga anđela da se penje na strani od istoka sunčanoga, koji imaše pečat Boga živoga. I on povika silnim glasom na četiri anđela kojima beše dano da čine zla zemlji i moru. I on reče:
3 Ne činite zla ni zemlji ni moru ni drvetima, dokle ne udarimo pečat na čelo služiteljima Boga našega.
4 I čuh broj na koje beše udaren pečat: Sto i četrdeset i četiri hiljade od sviju kolena sinova Izrailjevih:
5 od kolena Judina dvanaest hiljada pečatom zabeleženih; od koljena Ruvimova dvanaest hiljada; od kolena Gadova dvanaest hiljada;
6 od kolena Asirova dvanaest hiljada; od kolena Neftalimova dvanaest hiljada; od kolena Manasijina dvanaest hiljada;
7 od kolena Simeonova dvanaest hiljada; od kolena Levijeva dvanaest hiljada; od kolena Isaharova dvanaest hiljada;
8 od kolena Zavulonova dvanaest hiljada, od kolena Josifova dvanaest hiljada, od kolena Venjaminova dvanaest hiljada pečatom zabeleženih.
9 Zatim pogledah, i gle, mnoštvo veliko, koje ne mogaše niko izbrojiti, od svakoga roda i plemena, naroda i jezika, stajaše pred prestolem i pred janjetom, obučeno u bele haljine i držeći palme u rukama.
10 I povika silnim glasom, govoreći: Spasenje Bogu našemu, koji sedi na prestolu, i jagnjetu!
11 I svi anđeli stadoše oko prestola i starešina, i padoše na lice pred prestolem i pokloniše se Bogu,
12 govoreći: Amin! hvala, slava, mudrost, blagodarnost, čast, moć i sila Bogu našemu na vekove vekova! Amin
13 I progovori jedan od starešina, i reče mi: Ovi obučeni, u bele haljine ko su i otkud dođoše?"
14 Rekoh mu: Gospode moj, ti znaš. Reče on meni: Ovo su oni koji dođoše od patnje velike i opraše haljine svoje i obeliše ih u krvi jagnjetovoj.
15 Zato su pred prestolom Božjim, i služe mu dan i noć u hramu njegovom. Onaj koji sedi na prestolu razapeće šator svoj nad njima.
16 Više neće ogladneti ni ožedneti, i neće ih sunce ubiti, niti kakva vrućina.
17 Jer jagnje, koje je nasred prestola, spašće ih, i izvešće ih na izvore vode žive, i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih.
Glava 8.[uredi]
1 Kad otvori sedmi pečat, nasta tišina na nebu oko pola sata.
2 I videh sedam anđela koji stajahu pred Bogom, i dade im se sedam truba.
3 I dođe još jedan anđeo koji stupi pred oltar i imaše kadionicu zlatnu, i beše mu dano mnogo tamjana, da ga prinese s molitvama sviju svetih na oltar zlatni pred prestolom.
4 I dim od kađenja iziđe od ruke anđelove sa molitvama svetih pred Boga.
5 I anđeo uze kadionicu, napuni je ognjem s oltara i baci je na zemlju, i nastaše glasovi i gromovi i sevanje munja i tresenje zemlje.
6 I sedam anđela koji imahu sedam truba, pripremiše se da u njih zatrube.
7 Prvi anđeo zatrubi. I nasta grad i oganj, smešan s krvlju, koji se baciše na zemlju, - i trećina drveta izgore, i sva trava zelena izgore.
8 Drugi anđeo zatrubi. I nešto kao velika gora ognjem zapaljena baci se u more, i trećina mora posta krv.
9 I trećina stvorenja što beše u moru a imaše život pomre, i trećina lađa propade.
10 Treći anđeo zatrubi. I pade s neba velika zvezda, koja goraše kao buktinja, i ona pade na trećinu reka i na izvore vodene.
11 Ime zvezdi beše Pelen, i trećina voda posta pelen, i mnogi ljudi pomreše od voda, jer behu gorke.
12 Četvrti anđeo zatrubi. I bi udarena trećina sunca i trećina meseca i trećina zvezda, da pomrča trećina njihova, i dan izgubi trećinu svetlosti svoje, a tako i noć.
13 I pogledah, i čuh orla koji je leteo posred neba koji reče silnim glasom: Teško, teško, teško stanovnicima zemlje od ostalih glasova trubnih trojice anđela koji će sad zatrubiti.
Glava 9.[uredi]
1 Peti anđeo zatrubi. I videh zvezdu koja pade s neba na zemlju. Njoj se dade ključ od studenca bezdana.
2 I ona otvori studenac bezdana, i iz studena iziđe dim, kao dim iz velike peći, i pocrni sunce i nebo od dima studenčeva.
3 Iz dima iziđoše skakavci na zemlju, i dade im se vlast kao što je vlast koju imaju skorpije zemaljske.
4 Reče im se da ne ude travi zemaljskoj, niti ikakvoj zeleni, ni drvetu, nego samo ljudima koji nemaju pečata Božjega na čelima svojim.
5 I dade im se ne da ih ubijaju, nego da ih muče pet meseci, i mučenje njihovo beše kao mučenje skorpije kad ujede čoveka.
6 U te dane tražiće ljudi smrt, i neće je naći; i želeće da umru, i smrt će od njih bežati.
7 Ti skakavci behu kao konji spremljeni za boj. Na glavama njihovim behu kao krune od zlata, a lica im behu kao lica čovečja.
8 Imahu kose kao kose ženske, a zubi njihovi behu kao u lavova.
9 Imahu oklope kao oklope gvozdene, i šum krila njihovih beše kao praska kola sa mnogim konjima koji trče u boj.
10 Imahu repove kao skorpije, i žalce, i u repovima imahu silu da ude ljudima pet meseci.
11 I imahu nad sobom kao kralja anđela bezdana, kome je ime jevrejski Abadon, a grčki Apolion.
12 Prvo zlo prođe, i evo idu još dva zla za ovim.
13 Šesti anđeo zatrubi. I čuh glas koji je izlazio iz četiri roglja zlatnoga oltara koji je pred Bogom,
14 gde govori šestome anđelu koji imaše trubu: Odreši četiri anđela svezana kod velike reke Eufrata.
15 I četiri anđela koji behu spremljeni za sat i dan i mesec i godinu, behu odrešeni da pobiju trećinu ljudi.
16 Broj vojnika na konjima beše dve miriade miriada; čuh broj njihov.
17 I tako videh u utvari i konje i one koji ih jahahu, koji imahu oklope ognjene, plavetne i sumporne. Glave konja njihovih behu kao glave lavova, i iz usta njihovih izlažaše oganj, dim i sumpor.
18 Od ova tri zla pogibe trećina ljudi, od ognja, od dima i sumpora što izlažaše iz usta njihovih.
19 Jer sila konja beše u žvalama i u repovima njihovim, jer repovi njihovi behu kao zmije i imahu glave, i sa njima činjahu zlo.
20 Ostali ljudi koji ne behu pobijeni ovim zlima, ne pokajaše se od dela ruku svojih, pa da se ne klanjaju više zlim duhovima, ni idolima zlatnim i srebrnim, bakrenim, kamenim i drvenim, koji ne mogu ni videti, ni čuti, ni hoditi;
21 niti se pokajaše od ubistava svojih, ni od čaranja svojih, ni od bluda svoga, ni od krađa svojih.
Glava 10.[uredi]
1 Videh drugoga anđela silnog da silazi s neba, ogrnuta oblakom, a na glavi njegovoj beše duga, i lice njegovo beše kao sunce, a noge njegove kao stubovi ognjeni.
2 On držaše u ruci svojoj malu knjigu otvorenu. On metnu desnu nogu svoju na more, a levu na zemlju,
3 i povika silnim glasom, kao lav kad riče. I čim on povika pusti sedam gromova glasove svoje.
4 I kad pustiše sedam gromova glasove svjeo, htedoh da pišem, ali čuh glas s neba koji mi govori: Zapečati šta govoriše sedam gromova i ne piši.
5 I anđeo koga videh da stoji na moru i na zemlji, podiže desnu ruku svoju k nebu,
6 i zakle se onim koji živi na vekove vekova, koji stvori nebo i što je na njemu, i zemlju i što je na njoj, i more i što je u njemu, da vremena već neće biti,
7 nego u dane glasa sedmoga anđela, kad on zatrubi, onda će se svršiti tajna Božja, kao što on javi svojim slugama prorocima.
8 I glas koji čuh s neba opet progovori, i reče: Idi i uzmi knjigu otvorenu iz ruke anđela koji stoji na moru i na zemlji.
9 I ja otidoh k anđelu i rekoh mu: Daj mi knjigu - Reče mi: Uzmi i progutaj je; biće ti gorka u trbuhu tvome ali u ustima biće ti slatka kao med. -
10 I ja uzeh malu knjigu iz ruke anđelove i progutah je; i ona beše u ustima mojim kao med slatka, a kad je progutah beše gorka u trbuhu mome.
11 Reče mi zatim: Treba opet da prorokuješ mnogim narodima i plemenima i jezicima i kraljevima.
Glava 11.[uredi]
1 I dadoše mi trsku, kao palicu, govoreći: Ustani i izmeri hram Božji i oltar, i izbroji one što se klanjaju u njemu;
2 ali predvorje hrama ne izmeri, jer je ono dano pagancima i oni će sveti grad četrdeset i dva meseca gaziti.
3 Daću dvojici svojih svedoka vlast da obučeni u kostreti, proriču hiljadu dvesta i šezdeset dana.
4 To su dve masline i dva žiška što stoje pred Gospodarem zemlje.
5 Ako im ko hoće zlo činiti, iz usta njihovih izlazi oganj koji proždire neprijatelje njihove, i ko htedne da im učini zlo, taj treba tako da bude ubijen.
6 Oni imaju vlast da zatvore nebo, da ne padne kiša na zemlju u dane njihova prorokovanja, i oni imaju vlast nad vodama, da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju svakom mukom kad god htednu.
7 Kad svrše oni svedočanstvo svoje, tada će zver što izlazi iz bezdana ratovati na njih, i pobediće ih, i ubiće ih;
8 i telesa njihova ostaće na trgu grada velikoga, koji je duhovno nazvan Sodom i Egipat,[2] onde gde je Gospod njihov razapet.
9 Gledaće ljudi od naroda i plemena, jezika i kolena, telesa njihova tri dana i po, i neće dati da se njihova telesa polože u grob.
10 I stanovnici zemlje obradovaće se i veseliće zbog njih, i slaće dare jedan drugome, jer ta dva proroka mučiše stanovnike zemlje.
11 Posle tri dana i po uđe u njih duh života koji od Boga dođe, i oba ustaše na noge svoje, i strah veliki obuze one koji ih gledahu.
12 I oni čuše silan glas s neba koji im govori: Popnite se amo! I popeše se na nebo u oblake, i videše ih neprijatelji njihovi.
13 U taj čas jako se zatrese zemlja i deseti se deo grada sruši, i tresenje zemlje pobi sedam hiljada ljudi, a ostali se uplašiše, i dadoše slavu Bogu nebesa.
14 Drugo zlo prođe. Evo treće zlo brzo dolazi.
15 Sedmi anđeo zatrubi. I nastaše silni glasovi na nebesima koji govorahu: Pređe kraljevstvo sveta na Gospoda našega i na Hrista njegova, i on će kraljevati na vekove vekova.
16 I dvadeset i četiri starešine koji behu pred Bogom na prestolima svojim, padoše na lica svoja i pokloniše se Bogu,
17 govoreći: Hvalimo te, Gospode, Bože Svemoćni, koji jesi, i bio si i bićeš, što si uzeo moć svoju veliku i kraljuješ.
18 Narodi se prognjeviše, ali dođe i tvoj gnev i dođe vreme da se mrtvima sudi i da se nagrade sluge tvoje, proroci i sveti, i oni koji se boje imena tvoga, mali i veliki, i da se unište oni koji zemlju uništuju.
19 I otvori se hram Božji na nebu i pokaza se kovčeg saveza njegova u hramu njegovom, i nastaše sevanja munje i glasovi i gromovi i tresenje zemlje i grad veliki.
Glava 12.[uredi]
1 Znak veliki pokaza se na nebu: žena suncem ogrnuta, - mesec pod nogama njezinim, - s vencem od dvanaest zvezda na glavi svojoj.
2 Ona beše trudna i vikaše, jer beše u mukama i bolovima porođaja.
3 I pokaza se drugi znak na nebu i gle, to beše velika riđa aždaja sa sedam glava i deset rogova, i sedam kruna na glavama svojim.
4 Rep njen odvuče trećinu zvezda nebeskih i baci ih na zemlju. Aždaja stajaše pred ženom koja je imala da se porodi, da joj proždre dete, kad se porodi.
5 Ona rodi sina[3] koji će pasti sve narode palicom gvozdenom. I dete njezino bi uzeto k Bogu i prestolu njegovu.
6 I žena uteče u pustinju gde imaše mesto spremljeno od Boga, da se onamo hrani hiljadu dvesta šezdeset dana.
7 I nasta rat na nebu. Mihailo i anđeli njegovi udariše na aždaju. I boriše se aždaja i anđeli njeni,
8 ali ne nadvladaše, i više im se ne nađe mesta na nebu.
9 I aždaja velika bi zbačena, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koja obmanjuje celu zemlju. I bi bačen na zemlju, i anđeli njeni behu bačeni s njom.
10 I čuh silan glas na nebu koji reče: Sada nasta spasenje i moć i kraljevstvo Boga našega i vlast Hrista njegova, jer se zbaci opadač braće naše, koji ih tužaše pred Bogom našim dan i noć.
11 Oni ga pobediše radi krvi jagnjetove i reči svedočanstva svoga, i ne ljubiše život svoj toliko da bi se smrti plašili.
12 Veselite se za to nebesa i vi koji živite na njima! Teško zemlji i moru! Jer đavo siđe k vama pun srdžbe velike, znajući da je kratko vreme njegovo.
13 Kad aždaja vide da je bačena na zemlju, stade da goni ženu koja rodi muško dete.
14 I ženi se dadoše dva krila orla velikoga, da odleti u pustinju na svoje mesto, gde će se hraniti za jedno vreme, za vreme i za polovinu vremena, daleko od lica zmijina.
15 I pusti zmija za ženom iz usta svojih vodu kao reku, da je zahvati rekom.
16 I zemlja bi u pomoći ženi, i zemlja otvori svoja usta i proguta reku koju pusti aždaja iz usta svojih.
17 I aždaja se razgnevi na ženu, i otide da se pobije s ostatkom potomstva njezina, koji drži zapovesti Božje i ima svedočanstvo Isusa Hrista.
18 I osta na pesku morskom.[4]
Glava 13.[uredi]
1 Videh zatim izlaziti iz mora zver koja imaše sedam glava i deset rogova, i na rogovima deset kruna, a na glavama svojim imena hulna.
2 Zver koju videh beše kao leopard, noge joj kao u medveda, čeljusti njezine kao čeljusti lavovske. Aždaja joj dade silu svoju i presto svoj i vlast veliku.
3 I videh jednu od glava njezinih kao ranjenu na smrt, ali se smrtna rana njezina isceli. I sva se zemlja zadivi iza zveri. I pokloniše se aždaji, što dade vlast zveri;
4 i pokloniše se zveri govoreći: "Ko je kao zver?, i ko se može boriti s njom?"
5 I dadoše joj se usta koja govore drske i hulne reči, i dade joj se vlast da deluje četrdeset i dva meseca.
6 I ona otvori svoja usta da izreče hule na Boga, da huli na ime njegovo i na šator njegov i na one koji žive na nebu.
7 I dade joj se da ratuje sa svetima, i da ih pobedi. I dade joj se vlast nad svakim kolenom i narodom, jezikom i plemenom.
8 I pokloniće joj se svi stanovnici zemlje čija imena nisu od postanja sveta zapisana u knjizi života jagnjeta koje bi zaklano.
9 Ako ko ima uši, neka čuje!
10 Ko u ropstvo vodi biće u ropstvo odveden; ko mačem ubije, treba da bude mačem ubijen. U tome je strpljenje i vera svetih.
11 Zatim videh izlaziti iz zemlje drugu zver koja imaše dva roga kao u jagnjeta, a govoraše kao aždaja.
12 Ona vršaše svu vlast prve zveri pred njom; i činjaše da se zemlja i stanovnici njeni klanjaju prvoj zveri, kojoj se isceli rana smrtna.
13 Ona činjaše velika čudesa, čak i da oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima.
14 Ona obmanjivaše stanovnike zemlje znacima, koji joj behu dani da čini pred zveri, govoreći stanovnicima zemlje da načine lik zveri koja imade ranu od mača a beše živa.
15 I bi joj dano da oživljuje lik zverinji, da progovori lik zverinji, i da učini da se pobiju svi oni koji se ne klanjaju liku zverinjemu.
16 I učini da se svima, malim i velikim, bogatima i siromasima, slobodnima i robovima, udari žig na desnu ruku ili na čelo,
17 i da niko ne može ni kupovati ni prodavati osim onoga koji ima žig, ime zveri ili broj imena njezina.
18 Tu je mudrost. Ko je razuman neka izračuna broj zveri. Jer to je broj čovečji, a broj njegov je šest stotina šezdeset i šest.
Glava 14.[uredi]
1 Pogledah i gle, jagnje stajaše na gori Sionskoj, i s njim sto i četrdeset i četiri hiljade ljudi koji imahu ime njegovo i ime oca njegova napisano na čelima svojim.
2 I čuh glas s neba, kao šum voda velikih i kao prasku groma velikoga; i glas koji čuh beše kao glas svirača harfi kad udaraju u harfe svoje.
3 I oni pevahu novu pesmu pred prestolom, pred četiri živa stvorenja i pred starešinama; i niko ne mogaše naučiti pesmu, osim onih sto i četrdeset i četiri hiljade koji su otkupljeni sa zemlje.
4 To su oni koji se ne oskvrniše sa ženama, jer su devstvenici. Oni idu za jagnjetom kud god on pođe. Oni su otkupljeni od ljudi, prveci Božji u jagnjetu;
5 i u njihovim ustima ne nađe se laž, jer su bez mane.
6 Videh drugog anđela koji je leteo posred neba, koji imaše večno jevanđelje, da ga objavi stanovnicima zemlje, svakome plemenu i jeziku, kolenu i narodu.
7 On govoraše silnim glasom: Bojte se Boga i poklonite se njemu, jer dođe čas suda njegova, i poklonite se onome koji je stvorio nebo i zemlju, i more i izvore vodene.
8 Za njim dođe drugi anđeo, govoreći: Pade, pade Vavilon veliki, koji vinom besa bluda svoga napoji sve narode!
9 Za njim dođe treći anđeo, govoreći silnim glasom: Ko se god klanja zveri i liku njezinom, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju,
10 piće i on vina gneva Božjega, koje je nepomešano utočeno u pehar gneva njegova, i biće mučen ognjem i sumporom pred anđelima svetim i pred janjetom.
11 I dim mučenja njihova ide u vekove vekova, i nemaju odmora ni danju ni noću oni koji se klanjaju zveri i liku njezinome, i koji primaju žig imena njezina.
12 U tome je strpljenje svetih, koji drže zapovesti Božje i veru Isusovu.
13 I čuh glas s neba koji mi govori: Napiši: Blago mrtvima koji odsad umiru u Gospodu! Da, govori Duh, da počinu od trudova svojih, jer dela njihova idu za njima.
14 Pogledah, i gle, oblak beo, a na oblaku seđaše neko koji je izgledao kao sin čovečji, i imaše na glavi svojoj krunu zlatnu i u ruci svojoj srp oštar.
15 I drugi anđeo iziđe iz hrama, vičući silnim glasom onome koji je sedeo na oblaku: Zamahni srpom svojim i žanji, jer dođe vreme žetve, jer je sazrelo žito zemaljsko.
16 I onaj što seđaše na oblaku baci srp svoj na zemlju. I zemlja bi požnjevena.
17 I drugi anđeo iziđe iz hrama koji je na nebu, i imaše i on srp oštar.
18 I drugi anđeo, koji imaše vlast nad ognjem, iziđe iz oltara i povika silnim glasom onome koji imaše srp oštar, govoreći: Zamahni srpom svojim oštrim, i odreži grožđe vinograda zemaljskoga, jer već sazreše grozdovi njegovi.
19 I anđeo baci srp svoj na zemlju i obra vinograd zemaljski i baci berbu u veliku kacu gneva Božjega.
20 I izmulja se badanj izvan grada i izli se krv iz kace čak do uzda konjima za hiljadu i šest stotina stadija.
Glava 15.[uredi]
1 Videh zatim drugi veliki znak na nebu i čudo: sedam anđela koji imahu sedam poslednjih zala, jer se u njima završi gnev Božji.
2 I videh kao stakleno more smešano s ognjem, i one što pobediše zver i lik njezin i žig njezin i broj imena njezina, gde stoje na moru staklenome i imaju harfe Božje.
3 I oni pevahu pesmu Mojsija, sluge Božjega i pesmu jagnjetovu, govoreći: "Velika su i divna dela tvoja, Gospode, Bože svemoćni! Pravedni su i istiniti putovi tvoji, kralju vekova!
4 Ko se neće bojati tebe, Gospode, i slaviti ime tvoje? Jer si ti jedini svet, jer će svi narodi doći i pokloniti se pred tobom, jer se objaviše sudovi tvoji."
5 Posle toga pogledah, i gle, otvori se hram šatora svedočanstva na nebu.
6 Iziđoše iz hrama sedam anđela koji imahu sedam zala, obučeni u čiste i bele lanene haljine i opasani po prsima pojasima zlatnim.
7 I jedno od četiri živa stvorenja dade sedmorici anđela sedam kupa zlatnih, punih gneva Boga koji živi u vekove vekova.
8 I napuni se hram dima od slave Božje i od sile njegove, i niko ne mogaše doći u hram, dok se ne svrši sedam zala sedmorice anđela.
Glava 16.[uredi]
1 I čuh silan glas iz hrama koji govori sedmorici anđela: Idite i izlijte sedam kupa gneva Božjega na zemlju.
2 Prvi anđeo otide i izli kupu svoju na zemlju. I nastadoše zle i ljute rane na ljudima koji imahu žig zverin i klanjahu se liku njezinome.
3 Drugi anđeo izli kupu svoju u more, i ono posta krv, kao krv od mrtvaca, i sva živa stvorenja umreše, sve što beše u moru.
4 Treći anđeo izli kupu svoju na reke i izvore vodene. I postaše krv.
5 I čuh anđela voda da govori: Pravedan si, Gospode, koji jesi i koji si bio, i svet si što si tako sudio.
6 Jer proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju, jer su zaslužili.
7 I čuh gde oltar govori: Da, Gospode, Bože Svedržitelju, istiniti su i pravi sudovi tvoji!
8 Četvrti anđeo izli kupu svoju na sunce. I bi mu dano da ognjem ljude sažeže.
9 I izgoreše ljudi od velike vrućine, i huljahu na ime Boga, koji ima vlast nad ovim zlima, i ne pokajaše se, pa da bi mu slavu dali.
10 Peti anđeo izli kupu svoju na presto zverin. I kraljevstvo njezino posta tamno, i ljudi ujedahu jezike svoje od muke,
11 i huljahu na ime Boga nebeskoga, od muka i od rana svojih; i ne pokajaše se od dela svojih.
12 Šesti anđeo izli kupu svoju na veliku reku Eufrat. I presahnu voda njezina, da se pripravi put kraljevima koji dolaze od istoka sunčanoga.
13 I videh iz usta aždajinih i iz usta zverinih i iz usta lažnoga proroka, gde iziđoše tri nečista duha, kao žabe.
14 Jer su ovo duhovi đavolski, koji čine čudesa i izlaze ka kraljevima svega sveta, da ih skupe za boj za veliki dan Boga Svedržitelja.
15 (Evo idem kao lupež; blago onome koji je budan i koji čuva haljine svoje, da ne ide go, i da se ne vidi sramota njegova!)
16 I sabra ih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon.
17 Sedmi anđeo izli kupu svoju u vazduh. I iz hrama, iz prestola, iziđe silan glas govoreći: Svrši se
18 I nastaše sevanja munja i gromovi i glasovi, i veliki potres zemlje, kakav nikad ne bi od kako su ljudi na zemlji, toliki potres, tako strašan!
19 I grad veliki razdeli se na tri dela, i gradovi naroda padoše, i Bog se opomenu Vavilona velikoga, da mu da pehar vina plamenoga gneva svoga.
20 I sva ostrva pobegoše, i gore se ne nađoše.
21 I grad veliki, čija zrna behu teška kao talant, pade s neba na ljude, i ljudi huliše na Boga zbog biča gradnoga, jer muka ova bi vrlo velika.
Glava 17.[uredi]
1 Dođe zatim jedan od sedam anđela koji imahu sedam kupa, i progovori mi govoreći: Dođi, pokazaću ti suđenje bludnice velike koja sedi na vodama velikim.
2 Sa njom blud provodiše kraljevi zemlje i stanovnici zemlje opiše se vinom bluda njezina.
3 I odvede me u duhu u pustinju. I videh ženu koja je sedela na zveri crvenoj, koja beše puna imena hulnih, i imaše sedam glava i deset rogova.
4 Ta žena beše obučena u porfiru i u skerlet, i nakićena zlatom, dragim kamenjem i biserom. Ona imaše u ruci svojoj zlatni pehar, pun mrzosti i poganištine bluda svoga.
5 Na čelu njezinu beše napisano jedno ime, jedna tajna: "Vavilon veliki, mati bludnika i mrzosti zemaljskih."
6 I videh tu ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih. I začudih se čudom velikim gledajući je.
7 Anđeo mi reče: Šta se čudiš? Ja ću ti kazati tajnu ove žene i zveri što je nosi a ima sedam glava i deset rogova.
8 Zver koju si video beše i nije više. Ona ima da iziđe iz bezdana i ide u propast, i začudiće se stanovnici zemlje čija imena nisu od postanja sveta zapisana u knjizi života, kad vide zver, jer ona beše i više nije, i opet će doći.
9 U tome je um koji mudrost ima. Sedam glava, to je sedam gora na kojima žena sedi.
10 I jesu i sedam kraljeva. Pet je njih palo, jedan postoji, a drugi još nije došao, a kad dođe za malo će ostati.
11 I zver koja beše i nije više, ona je osmi kralj, i jeste od sedmorice i u propast ide.
12 Deset rogova koje si video, to su deset kraljeva, koji još ne primiše kraljevstvo, nego će primiti vlast kao kraljevi na jedno vreme posle zveri.
13 Oni jednu nameru imaju, i silu i vlast svoju daće zveri.
14 Oni će se pobiti s jagnjetom i jagnje će ih pobediti, jer je Gospodar nad gospodarima, i kralj nad kraljevima, i pobediće ih sa njim i oni koji su s njim pozvani, izbrani i verni.
15 I reče mi: Vode šta si video, a na kojima sedi bludnica, ono su ljudi i narodi, plemena i jezici.
16 Deset rogova što si video i zver omrznuće na bludnicu, opljačkaće je i ogoliće, i poješće meso njezino i sažeći će je ognjem.
17 Jer je Bog dao u srca njihova da vrše volju njegovu, i da izvrše jednu istu volju, i da dadu kraljevstvo svoje zveri, dok se ispune reči Božje.
18 I žena koju si video jeste varoš velika, koja ima kraljevstvo nad kraljevima zemlje.
Glava 18.[uredi]
1 Posle ovoga videh silaziti s neba drugoga anđela koji imaše vlast veliku; i zemlja se rasvetli od slave njegove.
2 On povika silnim glasom govoreći: Pade, pade Vavilon veliki. On posta stan đavolima i tamnica svakome duhu nečitome, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih, jer se svi narodi napiše besa bluda njezina,
3 i kraljevi zemlje s njom blud provodiše, i trgovci zemalje obogatiše se od raskoši bogatstva njezina.
4 I čuh drugi glas s neba koji govoraše: Idite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine i da vam ne naude zla njezina.
5 Jer gresi njezini dopreše do neba, i Bog se opomenu bezakonja njena.
6 Platite joj kao što ona vama plati, i podajte joj dvojno po delima njezinim. Kojim peharom zahvati vama, zahvatajte joj dva puta onoliko.
7 Koliko se proslavi i nasladi, toliko joj podajte muka i žalosti. Jer ona govori u srcu svome: Sedim kao kraljica i nisam udovica, i žalosti neću videti!
8 Zato će u jedan dan doći zla njezina: smrt i žalost i glad, i sažeći će se ognjem. Jer je silan Gospod, Bog koji joj sudi.
9 I zaplakaće i zajaukaće za njom kraljevi zemlje koji sa njom blud provodiše i besniše, kad vide dim gorenja njezina.
10 Iz daleka stojeći, od straha muka njezinih, govoreći: Jaoh! jaoh! Varoši velika, Vavilone, varoši silna! Za jedan sami čas dođe osuda tvoja!
11 I trgovci zemalje zaplakaće i zajaukaće za njom, što njihovih tovara niko više ne kupuje:
12 tovara zlata i srebra, kamenja dragog i bisera, platna i porfire, svile i skerleta i svakojakog mirisnog drveta, i svakojakih posuđa od fildiša, i svakojakog posuđa od najskupljeg drveta, bakra, gvožđa i mermera;
13 i cimeta i mirisa i mira i tamjana, i vina i ulja, i brašna fina i pšenice i goveda i ovaca, i konja i kola, i telesa i duša čovečjih.
14 I plodovi što je duša tvoja očekivala, otidoše od tebe; i sve mekane i raskošne stvari otidoše od tebe i više ih nećeš naći.
15 Trgovci koji se obogatiše od nje staće iz daleka, od straha mučenja njezina, plačući i jaučući,
16 i govoreći: Jaoh! jaoh! Varoši velika, obučena u svilu i profiru i skerlet, i nakićena zlatom i kamenjem dragim i biserom,
17 za jedan sami čas propade toliko bogatstvo! I svi kormilari i svi koji doputovahu lađama, i lađari i svi koji trguju po moru, stajahu iz daleka
18 i vikahu, gledajući dim gorenja njezina, i govorahu: Koja je varoš bila kao varoš velika?
19 I bacahu prašinu na glave svoje i povikaše plačući i ridajući, i govorahu: Jaoh! Jaoh! Varoši velika, u kojoj se od raskoši njezine obogatiše svi koji imaju lađe na moru, za jedan sami čas propade!
20 Veseli se nad njom nebo! I vi sveti, apostoli i proroci, veselite se i vi! Jer Bog prizna pravdu vašu osudom njezinom.
21 Tada jedan silan anđeo uze kamen, kao veliki kamen vodenički i baci ga u more, govoreći: Tako će sa hukom biti bačen Vavilon, varoš velika, i neće se više naći.
22 Glas gudača i pevača i svirača i trubača neće se više čuti u tebi i nikakav majstor ni od kakve umetnosti neće se više naći u tebi; huka kamena vodeničkoga neće se čuti u tebi;
23 svetlost žiška neće se više svetliti u tebi, glas mladoženje i neveste neće se više čuti u tebi, jer trgovci tvoji bejahu velikaši zemlje, jer tvojim čaranjem prevareni behu svi narodi;
24 i kod nje se nađe krv proroka i svetih i sviju koji su pobijeni na zemlji.
Glava 19.[uredi]
1 Posle ovoga čuh kao silni glas mnogoga naroda na nebu koji govori: Aliluja! Spasenje i slava, čast i moć Gospodu našemu,
2 jer su istiniti i pravi sudovi njegovi, što je osudio bludnicu veliku, koja pokvari zemlju bludom svojim, i pokaja krv slugu svojih od ruke njezine.
3 I po drugi put rekoše: Aliluja!... I dim njezin diže se u vekove vekova.
4 I padoše dvadeset i četiri starešine, i četiri živa stvorenja, i pokloniše se Bogu, koji seđaše na prestolu, govoreći: Amin! Aliluja!
5 I iz prestola iziđe glas koji govori: Hvalite Boga našega vi sve sluge njegove, vi, koji ga se bojite, mali i veliki!
6 I čuh kao glas mnogoga naroda i kao šum voda velikih, i kao prasku gromova jakih, koji govore: Aliluja! Jer kraljuje Gospod, Bog Svedržitelj.
7 Radujmo se i veselimo se i dajmo slavu njemu, jer dođe svadba jagnjetova i nevesta njegova spremila se,
8 i bi joj dano da se obuče u čisti beli lan, jer čist lan, to su pravedna dela svetih.
9 Anđeo mi reče: Napiši: Blago onima koji su pozvani na svadbenu večeru jagnjetovu! I reče mi: Ove su reči istinite reči Božje.
10 I padnuvšu pred noge njegove, poklonih mu se. Ali mi on reče: Gle, nemoj, ja sam služitelj kao i ti i braća tvoja, koja imaju svedočanstvo Isusovo. Bogu se pokloni. Jer je svedočanstvo Isusovo Duh proroštva.
11 Zatim videh nebo otvoreno, i gle, pojavi se konj beo. Onaj koji je jahao na njemu zove se Verni i Istiniti i on sudi i vojuje po pravdi.
12 Oči mu behu kao plamen ognjeni; na glavi njegovoj behu mnoge krune, i imaše ime napisano, koje niko ne zna osim njega samoga.
13 Beše obučen u haljinu crvenu od krvi. Ime mu je: Reč Božja.
14 Vojske nebeske sledovahu ga na belim konjima, obučene u fini beli čisti lan.
15 Iz usta njegovih iziđe mač oštar, da njime pobije narode. On će ih pasti gvozdenom palicom i on mulja kacu vina srdnje i gneva Boga Svedržitelja.
16 On imaše na haljini, na bedru svome, napisano: "Kralj nad kraljevima i Gospodar nad gospodarima."
17 I videh jednog anđela koji stajaše na suncu. On povika silnim glasom, govoreći svim pticama koje lete ispod neba: "Dođite i skupite se na veliku gozbu Božju,
18 da jedete mesa od kraljeva i mesa od vojvoda i mesa od junaka i mesa od konja i od onih koji jašu na njima, i mesa od svih slobodnih i robova, malih i velikih!"
19 Videh zver i kraljeve zemlje i vojnike njihove skupljene da ratuju s onim što je na konju i s vojskom njegovom.
20 I bi uhvaćena zver, i s njom i lažni prorok koji učini pred njom znake kojima prevari one koji primiše žig zverin i koji se klanjahu liku njezinome. Živi behu oboje bačeni u zapaljeno jezero od ognja i sumpora;
21 a ostali behu pobijeni mačem koji iziđe iz usta onoga na konju; i sve se ptice nasitiše mesa njihova.
Glava 20.[uredi]
1 Zatim videh kako silazi s neba anđeo koji imaše ključ od bezdana i verige velike u ruci svojoj.
2 On uhvati aždaju, staru zmiju, koja je đavo i sotona, i sveza ga na hiljadu godina.
3 I baci ga u bezdan, i zatvori ga i zapečati nad njim, da više ne zavodi narode, dok se ne navrši hiljada godina. Zatim on treba da bude odrešen na malo vremena.
4 I videh prestole, i onima koji seđahu na njima dade se vlast da sude. I videh duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za reči Božju, koji se ne klanjaše zveri ni liku njezinome, i ne primiše žiga na čelima svojim i na ruci svojoj. I oni oživeše i kraljevaše s Hristom hiljadu godina.
5 A ostali mrtvaci ne oživeše dok se ne svrši hiljada godina. To je prvo uskrsenje.
6 Blaženi su i sveti koji imaju deo u prvom uskrsenju: nad njima druga smrt nema vlasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i kraljevaše s njim hiljadu godina.
7 Kad se navrši hiljada godina, pustiće se sotona iz tamnice svoje,
8 i iziće će da zavodi narode na sva četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi za boj; njihov je broj kao pesak morski.
9 I oni iziđoše na površinu zemlje i napadoše na logor svetih i na grad ljubljeni. Ali siđe oganj s neba i proguta ih.
10 I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporno, gde su zver i lažni prorok. I oni će biti mučeni i danju i noću na vekove vekova.
11 Zatim videh veliki beo presto i onoga koji seđaše na njemu. Od lica njegovog bežahu nebo i zemlja i ne nađe se mesta za njih.
12 I videh mrtvace male i velike gde stoje pred prestolom. I otvoriše se knjige. I druga se knjiga otvori, koja je knjiga života. Mrtvacima bi suđeno po delima njihovim, kako je napisano bilo u tim knjigama.
13 I more vrati mrtvace koji su u njemu bili, i smrt i predeo mrtvih vratiše svoje mrtvace, i primiše sud svaki po delima svojim.
14 I smrt i predeo mrtvih behu bačeni u jezero ognjeno. I to je druga smrt.
15 I ko se ne nađe zapisan u knjizi života bi bačen u jezero ognjeno.
Glava 21.[uredi]
1 Zatim videh novo nebo i novu zemlju, jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više ne beše.
2 I videh sveti grad, nov Jerusalim, silaziti od Boga s neba, opremljen kao nevesta ukrašena za svog zaručnika.
3 I čuh silan glas s neba da govori: Evo šatora Božjeg među ljudima! On će prebivati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima.
4 On će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade.
5 I onaj što seđaše na prestolu reče: Evo sve novo tvorim. I reče: Napiši, jer su ove reči istinite i verne.
6 I reče mi: Svrši se! Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ko je žedan daću mu iz izvora vode žive za badava.
7 Koji pobedi dobiće to, i biću mu Bog i on će biti moj sin.
8 A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima i bludnicima i vračarima i idolopoklonicima i svim lažama, njima je deo u zapaljenom jezeru od ognja i sumpora, i to je druga smrt.
9 Tada dođe k meni jedan od sedam anđela koji imahu sedam kupa napunjenih sedam poslednjih zala i progovori mi govoreći: Dođi pokazaću ti nevestu, ženu janjetovu.
10 I on me odvede u duhu na goru veliku i visoku. I pokaza mi sveti grad, Jerusalim, koji silažaše od Boga s nebesa.
11 On imaše slavu Božju, i svetlost njegova beše kao dragi kamen, kao kamen jaspis, čist kao kristal.
12 I imaše zid velik i visok, i imaše dvanaestora vrata i na vratima dvanaest anđela, i imena napisana, koja su imena dvanaest kolena Izrailjevih:
13 od istoka troja vrata, od severa troja vrata, od juga troja vrata i od zapada troja vrata.
14 Zid gradski imaše dvanaest temelja, i na njima behu imena dvanaest apostola jagnjetovih.
15 Onaj što govoraše sa mnom imaše trsku zlatnu, da izmeri grad i vrata njegova i zidove njegove.
16 Grad beše u obliku četvorougla i dužina njegova beše tolika kolika i širina. I on izmeri grad trskom, i izmeri dvanaest hiljada stadija; dužina i širina i visina behu jednake.
17 I izmeri zid njegov koji imaše sto i četrdeset i četiri lakta, po meri čovečjoj koja je i anđelova.
18 Građa zida njegova beše od jaspisa, a grad beše od zlata čistoga, kao čisto staklo.
19 Temelji zidova gradskih behu ukrašeni svakojakim dragim kamenjem: prvi temelj beše jaspis, drugi safir, treći halkidon, četvrti smaragd,
20 peti sardoniks, šesti sard, sedmi hrisolit, osmi viril, deveti topaz, deseti hrisopras, jedanaesti jakint, dvanaesti ametist.
21 Dvanaest vrata behu dvanaest zrna bisera. I ulice gradske behu od zlata čistog kao presvetlo staklo.
22 Hrama ne videh u njemu, jer je njemu hram Gospod, Bog Svedržitelj i jagnje.
23 Grad ne potrebuje sunca ni meseca da mu svetle, jer ga slava Božja obasjava i žižak je njegov jagnje.
24 Narodi će u svetlosti njegovoj hoditi, i kraljevi zemalje doneće slavu i čast svoju u njega.
25 Vrata se njegova neće zatvarati danju, jer onde noći neće biti.
26 I prinosiće mu se slava i čast naroda.
27 I neće u njega ući ništa pogano i niko koji bi se podao mrzosti i laži, nego samo oni koji su zapisani u jagnjetovoj knjizi života.
Glava 22.[uredi]
1 I pokaza mi reku vode života, bistru kao kristal, koja izviraše iz prestola Božjega i jagnjetova.
2 Nasred trga gradskog, na dvema rečnim obalama beše drvo života, koje rađa dvanaest rodova, dajući svakoga meseca svoj rod, a lišće je od drveta za isceljivanje naroda.
3 I više neće biti prokletstva, i presto Božji i janjetov biće u njemu, i sluge njegove posluživaće ga,
4 i gledaće lice njegovo, i ime njegovo biće na čelima njihovim.
5 Noći tamo neće biti i neće trebati žiška ni svetlosti, jer će ih obasjavati Gospod, Bog, i on će kraljevati na vekove vekova.
6 I reče mi: Ovo su reči verne i istinite i Gospod, Bog svetih proroka, posla anđela svoga da pokaže slugama svojim šta će biti uskoro.
7 Evo ću doći uskoro. Blago onome koji drži reči proroštva ove knjige!
8 Ja Jovan videh ovo i čuh, i kad čuh i videh, padoh da se poklonim na noge anđela koji mi ovo pokaza.
9 Ali mi on reče: Gle, nemoj, jer sam ja drug tvoj u službi i braće tvoje proroka i onih koji drže reči ove knjige. Bogu se pokloni!
10 I reče mi: Ne zapečati reči proroštva ove knjige. Jer je vreme blizu.
11 Ko je nepravedan neka još bude nepravedan, a ko je pogan neka se još pogani, a ko je pravedan neka još čini pravdu, a ko je svet, neka se još sveti.
12 I evo ću doći uskoro, i nagrada moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim.
13 Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji, Početak i Svršetak.
14 Blaženi oni koji peru haljine svoje da bi stekli pravo na drvo života i da uđu na vrata u grad!
15 Napolje psi i varalice, bludnici i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i upotrebi laž!
16 Ja Isus poslah anđela svoga, da vam ovo posvedoči u Crkvama. Ja sam izdanak potomstva Davidova, sjajna zvezda Danica.
17 A Duh i nevesta govore: "Dođi." I koji čuje neka govori: "Dođi." I ko je žedan neka dođe, i ko hoće neka uzme vode života za badava.
18 Svedočim svakome koji čuje reči proroštva ove knjige: Ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u ovoj knjizi,
19 a ako ko oduzme od reči knjige ovoga proroštva, Bog će oduzeti njegov deo od knjige života i od grada svetoga i od onoga što je napisano u ovoj knjizi.
20 Govori onaj koji ovo svedoči: Da, doći ću uskoro! Amin! Dođi, Gospode Isuse!
21 Milost Gospoda našega Isusa Hrista sa svima! Amin!