Бербанска ноћ

Бербанска ноћ Писац: Јован Грчић Миленко

Месец се небом шеће,
А зрак му лако слеће
На »срце« села мог;
Ту коло лако шири,
Ту жељу сродну мири
Гајдашев јасни рог!

Девојке миле, младе,
Чедашца пуна наде,
Ту бајни вију сплет;
Амомци лоши несу,
Већ коло громко тресу,
Па мисле: њин је свет!

И шебој и шимшири
За нови, за шешири,
Чуде се игри тој;
А руже чисто стрепе
На груд’ма цуре лепе,
У срећи жељеној...

Гле, свирца како јури,
Гле, коло како журн...
Па чисто игра сам;
Гле, момке где се смеше,
Гле, цуре, лаке сеше,
Где крију ока плам...

»Де реци коју, брато!«
»Ев’ ома, суво злато!
Ох, ’оћу рећи, да!«...
И ено где подвикну,
А свирац уз то цикну,
— Та подвик нек се зна!...

Што теже јаре хуче,
То чешће момчић суче
Свој лепи, црни брк;
Што чешће ситно свирне,
То жешће ногом дирне
У јасни, нови жврк.

Месец се небом шеће,
А зрак му лако слеће
На »срце села мог;
Ту коло лако шири,
Ту жељу сродну мири
Гајдашев јасни рог!

Сад тамбур ситна гласа,
Ил’ врула иза паса
Лелујне гласак свој...
А отац, мати, гледе:
Ох, деца кол’ко вреде
У игри слављеној!

Па где је песма красна
Што цура витостасна
Са драгим пева, xoj!
Па где је тол’ко сласти
Што не мож’ ни изказ’ти
Мој китњаст, лаки пој!

Ох! Овде груд што нема,
Да л’ тамо и сад спрема,
За мене, вес’о крај?
Та сад ћу тек да знадем
И среће да имадем,
Кад имам ’наки рај!

У Пожуну, из »Слободе«.

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 107-109

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.