Berbanska noć
| Berbanska noć Pisac: Jovan Grčić Milenko |
Mesec se nebom šeće,
A zrak mu lako sleće
Na »srce« sela mog;
Tu kolo lako širi,
Tu želju srodnu miri
Gajdašev jasni rog!
Devojke mile, mlade,
Čedašca puna nade,
Tu bajni viju splet;
Amomci loši nesu,
Već kolo gromko tresu,
Pa misle: njin je svet!
I šeboj i šimširi
Za novi, za šeširi,
Čude se igri toj;
A ruže čisto strepe
Na grud’ma cure lepe,
U sreći željenoj...
Gle, svirca kako juri,
Gle, kolo kako žurn...
Pa čisto igra sam;
Gle, momke gde se smeše,
Gle, cure, lake seše,
Gde kriju oka plam...
»De reci koju, brato!«
»Ev’ oma, suvo zlato!
Oh, ’oću reći, da!«...
I eno gde podviknu,
A svirac uz to ciknu,
— Ta podvik nek se zna!...
Što teže jare huče,
To češće momčić suče
Svoj lepi, crni brk;
Što češće sitno svirne,
To žešće nogom dirne
U jasni, novi žvrk.
Mesec se nebom šeće,
A zrak mu lako sleće
Na »srce sela mog;
Tu kolo lako širi,
Tu želju srodnu miri
Gajdašev jasni rog!
Sad tambur sitna glasa,
Il’ vrula iza pasa
Lelujne glasak svoj...
A otac, mati, glede:
Oh, deca kol’ko vrede
U igri slavljenoj!
Pa gde je pesma krasna
Što cura vitostasna
Sa dragim peva, xoj!
Pa gde je tol’ko slasti
Što ne mož’ ni izkaz’ti
Moj kitnjast, laki poj!
Oh! Ovde grud što nema,
Da l’ tamo i sad sprema,
Za mene, ves’o kraj?
Ta sad ću tek da znadem
I sreće da imadem,
Kad imam ’naki raj!
U Požunu, iz »Slobode«.
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 107-109
|