Београд некад и сад/8
8.
ПИЈАДА у шеширу, кад говори све маја главом афектира у изговору, а ж изговара као дебље з, ш као подмукло с, ч као ц итд. ПРЕЂАШЊЕ.
ПИЈАДА: Добро јутро, Љубо. Цула сам да си досла. Је ли ово мајка? Драго ми је. Како вам се допада у Београду?
СТАНИЈА: Како коме, а мене богме рђаво.
ЉУБА: Седи, Пијада.
ПИЈАДА (скине шешир, метне га на кревет, потом седне на канапе и продужи Станији): Знате. док се цовек не навикне. Ја кад сам први пут досла у Београд, тако ми се ућинио рузан, не могу вам исказати, а сад ми је сасвим обицан постао, и цини ми се било би ми зао, кад би опет одавде отисла.
СТАНИЈА: Мене Београд није ружан, него адет у њега, адет.
ПИЈАДА: Имате право, треба јошт млого да се поправи. То сваки стран примјети, кад додзе на бал. Али це бити. Сваки дан је боље и боље.
ЉУБА: Мојој мајки не допада се ни ова мода, него оће по старом.
ПИЈАДА: Е, молим вас, свака мода долази из Париза и из Беца, а ту је највеце воспитаније. Код нас сваки снајдер дрзи новине са зурналима, и кад оцу да правим аљину, имам ста бирати.
СТАНИЈА: А одакле си ти, кјерко?
ПИЈАДА: Ја сам се родила у Панцеву. Моја тетка никако ми није дала мира, него да додзем овамо.
СТАНИЈА: Лепо девојче, шкода што ти је покварен језик.
ПИЈАДА: Како покварен?
СТАНИЈА: Тако, говориш оцу, нецу, ћовек.
ПИЈАДА: Тако сам се науцила измалена, знате, била сам врло размазена. После кад сам порасла, сви ми казу да ми лепо стоји.
СТАНИЈА: Како може лепо да стоји што је ружно?
ЉУБА: Прођи се, мајка, бога ти, ти мислиш свакога можеш да караш као мене.
ПИЈАДА: Е, засто, није зло кад старији мало и псују.
ЉУБА: Шта ћеш после подне, Пијада?
ПИЈАДА: Зато сам и досла, да идемо у Топцидер. Биче лепо друство.
ЉУБА: А ја сам, опет, поручила да се скупимо, и да пробамо франсе. Враг да га зна, што ми ова игра тако тешко иде. Оћеш ли и ти доћи?
ПИЈАДА: Видицу, ако не одемо у Топцидер. Ко це бити од муски?
ЉУБА: Биће наш Велимир, господин Милан, и млоги од писарског реда.
ПИЈАДА: Е доци цу, кад је тако лепо друство. Особито ми је мило, како Велимир уме да прави кур.
ЉУБА: Е море, Париз! Није шала.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|