Београд некад и сад/8

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ДЈЕЈСТВО ПРВО
◄   7 8. 9   ►

8.


ПИЈАДА у шеширу, кад говори све маја главом афектира у изговору, а ж изговара као дебље з, ш као подмукло с, ч као ц итд. ПРЕЂАШЊЕ.


ПИЈАДА: Добро јутро, Љубо. Цула сам да си досла. Је ли ово мајка? Драго ми је. Како вам се допада у Београду?

СТАНИЈА: Како коме, а мене богме рђаво.

ЉУБА: Седи, Пијада.

ПИЈАДА (скине шешир, метне га на кревет, потом седне на канапе и продужи Станији): Знате. док се цовек не навикне. Ја кад сам први пут досла у Београд, тако ми се ућинио рузан, не могу вам исказати, а сад ми је сасвим обицан постао, и цини ми се било би ми зао, кад би опет одавде отисла.

СТАНИЈА: Мене Београд није ружан, него адет у њега, адет.

ПИЈАДА: Имате право, треба јошт млого да се поправи. То сваки стран примјети, кад додзе на бал. Али це бити. Сваки дан је боље и боље.

ЉУБА: Мојој мајки не допада се ни ова мода, него оће по старом.

ПИЈАДА: Е, молим вас, свака мода долази из Париза и из Беца, а ту је највеце воспитаније. Код нас сваки снајдер дрзи новине са зурналима, и кад оцу да правим аљину, имам ста бирати.

СТАНИЈА: А одакле си ти, кјерко?

ПИЈАДА: Ја сам се родила у Панцеву. Моја тетка никако ми није дала мира, него да додзем овамо.

СТАНИЈА: Лепо девојче, шкода што ти је покварен језик.

ПИЈАДА: Како покварен?

СТАНИЈА: Тако, говориш оцу, нецу, ћовек.

ПИЈАДА: Тако сам се науцила измалена, знате, била сам врло размазена. После кад сам порасла, сви ми казу да ми лепо стоји.

СТАНИЈА: Како може лепо да стоји што је ружно?

ЉУБА: Прођи се, мајка, бога ти, ти мислиш свакога можеш да караш као мене.

ПИЈАДА: Е, засто, није зло кад старији мало и псују.

ЉУБА: Шта ћеш после подне, Пијада?

ПИЈАДА: Зато сам и досла, да идемо у Топцидер. Биче лепо друство.

ЉУБА: А ја сам, опет, поручила да се скупимо, и да пробамо франсе. Враг да га зна, што ми ова игра тако тешко иде. Оћеш ли и ти доћи?

ПИЈАДА: Видицу, ако не одемо у Топцидер. Ко це бити од муски?

ЉУБА: Биће наш Велимир, господин Милан, и млоги од писарског реда.

ПИЈАДА: Е доци цу, кад је тако лепо друство. Особито ми је мило, како Велимир уме да прави кур.

ЉУБА: Е море, Париз! Није шала.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.