Бено Поплесија (Робиња)3/22
| ←Шена двадесет и једна | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена двадесет и друга |
Шена двадесет и трећа→ |
ЖДЕРО (сам): Рђа убила и онега објешењака који ме посло у товијерну, зашто ме курвић приварио и све слаго, зашто у Лучарици нијесам нашо ко би ми дарово жмулића вина. Поћу се сад јавит сиромаху госпару мому капетану, ер ти стоји затворен без јестоке и без пића. — О, госпару капетане, госпару!
КАПЕТАН: Ко си ти који ме зовеш?
ЖДЕРО: Ја ти сам, твој Ждеро.
КАПЕТАН: А не знаш да се находим у паклу?
ЖДЕРО: Ха ха! ова је куријоза! Ти си у стрању а не у паклу.
КАПЕТАН: Лажеш, vigliako [кукавицо] један! зашто, кад не би био ово пако, ја бих дослех разорио ове мире, сатарисо ову кућу и био бих изишо надвор.
ЖДЕРО: Госпару, у ерору си [вараш се], зашто ти се ја кунем да си у стрању.
КАПЕТАН: Иди, фрфанте један, ако ја овди видим езерчит [војску] од врагова који су се обратили у прилику од миша.
ЖДЕРО: Ха ха, ова је куријоза! Госпару, то нијесу врагови него миши.
КАПЕТАН: Муч’ ту веће! пођи дома и виђи да ми што не покраду, зашто сам до кључ од куће онему старому.
ЖДЕРО: Онему старому? Ма ево се отвора кућа; ко су ови? дур дур, која су чељад?
Референце[уреди]
