Бено Поплесија (Робиња)3/21
| ←Шена двадесета | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена двадесет и једна |
Шена двадесет и друга→ |
ЛИМИЦА: На сврху не зна се што се од робиње учинило; ја сам ти чинио говорит с капетаном, нека останеш садисфан [задовољан].
БЕНО: Ја сам данас био бурлан, издан и асасинан! per vita mia, велика је махнитос уздат се у дјетиће. Ма ја не знам како се то не зна гдје је; страх ме, фрфанте, да ти, који ми се федео [вјеран] кажеш, нијеси ме традишко.
ЛИМИЦА: Ја сам с моје стране учинио колико сам мого учинит; али ћу ти ријет: она робиња или ваља да је вјештица или пустоловица или мађионица, зашто се сад види а сад не.
БЕНО: Враг је, да те задуши, пасалијеру један! ти не знаш што чиниш! Ну, маријолу, виђи јесу ли врата од куће капетанове отворена.
ЛИМИЦА: Госпару, затворена су.
БЕНО: На ти ови кључ који ми је до капетан, отвори врата и ход’мо је свуда искат; ко зна да је нађемо.
ЛИМИЦА: Са[д] ћу отворит полако. На, отворио сам; хоћу ли уљестит?
БЕНО: Уљези и ишти је свуда, разумијеш ли ме? Завири и под одар и што ти ја знам гдје.
ЛИМИЦА: О, госпару, госпару, оно наврх скале Заплетала! ваља заисто да је овди робиња.
БЕНО: Certo, per vita mia! да уљезимо делонго, ер их хоћу ухитит у фрагранци. Затвори за собом врата!
ЛИМПЦА: Ти уљези, то ћу ја и затворит. (Овди уљезивају.)
Референце[уреди]
